Mafija
Hitni kriminal dolazi bolničkim kolima
Protiv Hitne nema pomoći
Umesto da spasava živote
građana, beogradska Hitna pomoć se pretvorila u pomagača drumskih razbojnika.
Dok od ove dodatne delatnosti profitira jedva pet odsto zaposlenih, osramoćeno
je onih 95 odsto koji časno obavljaju svoj posao
Milan Malenović
Početkom aprila ove godine policija je uhapsila osmočlanu
grupu osumnjičenu za najveće pljačke u domaćoj istoriji. U dve pljačke za koje
se terete, od radnika firme Sekuritas servises oteli su ukupno
preko milion evra.
Kao vođu bande, policija je identifikovala izvesnog Uroša
Petrovića, osobu koja se navodno poredila sa pokojnim Dušanom Spasojevićem, a
svoju grupu je rado nazivao novim zemunskim klanom. Pravi naziv bande,
međutim, trebao bi da glasi Klan iz Hitne pomoći.
Jedan od uhapšenih
je Nenad Grčić, vozač zaposlen u Hitnoj pomoći, dok je njegov kolega Nenad
Kurilo, takođe vozač u HP, uspeo da umakne policiji. U samim pljačkama su
resursi Hitne pomoći igrali značajnu ulogu, tvrde izvori Tabloida.
Slujčajno spremni
Najveću pljačku banda je izvela 10. marta u Ustaničkoj
ulici u Beogradu, kada je od radnika Sekuritasa u sred bela dana otela
83 miliona dinara. Automobili koje su u akciji koristili pljačkaši, jedan audi
i jedna škoda superb, pronađeni su spaljeni na pustom parkiralištu beogradske železničke
stanice Prokop. Kako su pljačkaši odatle pobegli? Isto kao i posle
prethodne pljačke izvedene u blizini novobeogradskog tržnog centra Piramida - kolima hitne pomoći.
Jedan, po policiji i tužilaštvu, manje interesantan član pomenute
bande jeste Ivan Jurak, takođe iz Zemuna. Ivan se profesionalno bavi
zelenašenjem i uterivanjem dugova. Po Zemunu se hvali kako ima jaka leđa u
tužilaštvu, pa je tako i akciju Sablja proveo na slobodi. Ova priča o moćnim
zaštitnicima ne mora da bude bez osnova, budući da je Ivan i posle aprilskog
privođenja otpušten da se brani sa slobode i to odmah po isteku policijskog
pritvora.
Zanimljivo je upravo ono što se dešavalo tokom Ivanovog kratkog boravka u
prostorijama Policijske uprave Beograda, takozvanom Dvadeset devetom
novembru. Po Tabloidovim izvorima, njemu je tokom saslušanja pozlilo i dežurni inspektor je pozvao hitnu pomoć. U ekipi koja je po pozivu došla u Dvadeset deveti novembar bio je i Igor
Jurak, bliski Ivanov rođak (moguće i njegov brat, kako tvrde naši izvori).
Iako je Igor vozač sanitetskog vozila, on se pod nekim
izgovorom zajedno sa ostatkom ekipe ušunjao u zgradu Policijske uprave. Ubrzo
su sva tri člana tima Hitne pomoći završila u jednoj od ćelija Dvadeset
devetog novembra, jer je Igor uhvaćen kako tokom navodne lekarske
intervencije Ivanu pokušava da doturi mobilni telefon.
Da li je dolazak ekipe u kojoj je bio Igor Jurak na
intervenciju u PU Beograd kada je pozlilo Ivanu Juraku obična slučajnost?
Teoretski, dežurni načelnik u Hitnoj pomoći određuje koja
će ekipa da krene na intervenciju. Praktično, to radi dežurni dispečer, budući
da on za razliku od lekara zna koje je vozilo ispravno i spremno za polazak.
Svako vozilo ima svog vozača u smeni, koji ga duži. Dakle, nalog ekipi Igora
Juraka za intervenciju nad Ivanom Jurakom izdao je dispečer koji je to veče bio
dežuran u Hitnoj pomoći, a to je bio Saša Jakiša,
takođe Zemunac. Sve su ovo slučajnosti?
Uvek gde treba
Saša Jakiša je predsednik ASNS, monopolističkog sindikata
u Hitnoj pomoći. Radnik koji nije u ovom sindikatu rizikuje da bude otpušten, tvrde Tabloidovi izvori. Sam Jakiša je takođe
bio vozač sanitetskog vozila, a sa tog radnog mesta je otpušten pošto je
pravnosnažno osuđen. Po nalazu suda, Jakiša je kao vozač sanitetskog vozila
ulazio u stanove osoba koje su prijavile hitan slučaj, iako mu to nije bio
posao, a zatim iste te stanove odavao svojim saučesnicima koji su u njih
provaljivali i odatle krali novac, nakit i ostale stvari od vrednosti.
Iako pravnosnažno osuđen za tipovanje tokom vršenja
dužnosti, Jakiša biva vraćen na posao. Ovo je postalo moguće pošto je sa mesta
direktora Hitne pomoći smenjen dr Borko Josifovski, a na njegovo mesto
postavljen dr Branislav Lazić, kadar Demokratske stranke i aktuelni
direktor instituta Torlak. Dužnost dr Lazića je bilo anuliranje svakog napretka
do koga je došlo tokom mandata prethodnika, smenjenog od strane ministra Tomice
Milosavljevića upravo zbog toga što je u medijima izneo mnogobrojna
nepočinstva koja su se dešavala
u Hitnoj pomoći.
I pored toga što
je radni spor još bio u postupku na sudu, i to sa
velikim izgledom da ga izgubi Jakiša,
dr Lazić se odlučuje na vansudsko poravnanje kojim ovog osuđenog tipera vraća
na posao. Ubrzo posle toga Jakiša
napreduje u poslu, postaje šef sindikata, ali i najvažnija ličnost u
odlučivanju ko će da bude primljen na posao vozača u Hitnoj pomoći. Njegova se
ne poriče.
Osim što je bio dispečer kada je Igor Jurak poslat da
Ivanu Juraku doturi mobilni telefon, Jakiša je po rasporedu bio dežuran i kada se odigrala jedna od dve pljačke
pomenute bande, dok je u vreme druge pljačke menjao smenu sa kolegom. U oba
slučaja očevici su potvrdili da su u blizini mesta pljačke primetili kola Hitne
pomoći, ali da tome nisu pridavali nikakav značaj, pa da to nisu pomenuli ni
istražnim organima. A i šta bi tu bilo sumnjivo? Sanitetska vozila su
redovna pojava na beogradskim ulicama, a u blizini oba mesta gde je delovala
banda nalaze se medicinske ustanove: pored TC Piramida je dom zdravlja,
a u neposrednoj blizini stanice Prokop je sama Hitna pomoć.
Tehnički je moguće proveriti gde su u datom trenutku bila
vozila Hitne pomoći, mada veštim planiranjem uvek može da se stvori luft od
nekoliko desetina minuta, koliko je potrebno za asistenciju pri pljački. Međutim,
Jakiša nije morao ni toliko da rizikuje, jer u Hitnoj pomoći postoje fantomske
ekipe za hitne intervencije koje imaju i sanitetska vozila.
Hitni biznis
Nenad Ivančević, aktuelni direktor
beogradske Hitne pomoći, nedavno je za medije izjavio kako njegova ustanova
raspolaže sa 20 sanitetskih vozila za hitne intervencije i odgovarajućim brojem
lekarskih ekipa. Istina je, međutim, da Hitna pomoć osim pomenutih 20 vozila
ima još jedno za pedijatriju i dva sa kompletnim ekipama koja su na stend baju.
Ovo znači da članovi ekipa, za čije postojanje očigledno ni sam direktor ne
zna, dežuraju kod kuće, a na posao dolaze samo u slučaju da jedna od redovnih
ekipa ispadne iz dežurstva.
Dežurni dispečer može u svakom trenutku vozaču jedne od
ekipa izvan brojnog stanja da odobri da vozilo odveze do servisa, benzinske
pumpe ili slično. I sam Lazić se za vreme svog direktorovanja postarao da
olakša posao banditima iz Hitne pomoći. Umesto da se vozila tankuju na
benzinskoj pumpi pored same kapije Hitne pomoći, Lazić je na inicijativu Jakiše
odredio da se gorivo uzima na pumpi koja je na Novom Beogradu!? Tako vozači u
krkljancu na Gazeli uvek imaju izgovor zašto im treba pola dana da odu i da se vrate sa benzinske pumpe. Bolji alibi
im ne treba.
Policiju na pravi trag ko je i kako organizovao pljačke Sekuritasa
nije navela ni činjenica da su istražni organi još u maju 2010. otkrili da 19
vozača Hitne pomoći ima lažne diplome pomoću kojih su se zaposlili. Za sve njih
je urgirao - Saša Jakiša. U ovom trenutku u Hitnoj pomoći ima oko 40 vozača
više nego što je to zaista potrebno. Oni su pretorijanska garda Jakiše i
direktora Ivančevića, pa pošto nemaju šta da izgube spremni su da za svoje
dobročinitelje urade sve. Pri tome su pljačke čak i najmanje krivično delo.
O ubistvima pacijenata Hitne pomoći Tabloid je već pisao.
Ovi pretorijanci nisu na redovnom platnom spisku Hitne
pomoći, jer je Ministarstvo odlučilo da u cilju uštede smanji fond za plate
zaposlenih u zdravstvu. Kako Hitna pomoć mimo budžeta ostvaruje prihode koji
nisu dovoljni "ni za ladnu vodu", rešenje je nađeno u pozajmicama iz
istog onog budžeta koji navodno štedi na platama za zaposlene. Direktorka
beogradskog Fonda zdravstvenog osiguranja Danica Radosavljević
redovno Hitnoj pomoći "pozajmljuje" sredstva koja se krajem godine
otpisuju. Iz ovih para se finansiraju prekobrojni pretorijanci koji karijeru
prave kao drumski razbojnici.
O ovim "pozajmicama" iz gradskog Fonda svi
znaju, ali se retko ko usuđuje da otvoreno postavi pitanje za šta se konkretno
te pare dobijaju i na šta se troše. Pre početka "štednje" budžetskih sredstava broj zaposlenih u Hitnoj pomoći u
Beogradu je 2004. iznosio 687 ljudi, do smene dr Josifovskog 2006. taj broj je
pao na 673 čoveka, dok ih danas tamo radi, pljačka i ubija njih - 866.
Saša Jakiša nedavno se svečano uselio u novu kuću na
Miljakovačkim stazama. Odakle mu pare za to, još uvek ne interesuje istražne organe. Nekome, očigledno, odgovara da Hitna
pomoć, umesto građane da leči, iste pljačka.
Sud se priklonio
Iako
iz nekih razloga istražni organi minimaliziraju ulogu Ivana Juraka u
organizovanju bande iz Hitne pomoći, on je sve samo ne sitni igrač nepoznat
policiji.
Kako
proizilazi iz krivične tužbe podnete 15. juna 2010. Prvom osnovnom sudu, a tamo
primljene 21. juna, Jurak je 12. februara 2009. godine pred IV opštinskim sudom
u Beogradu sklopio ugovor zaveden pod brojem Ov. br. 1137/2009 o kupovini
nekretnine u Karlovačkoj ulici u Zemunu. Navodni prodavac stana, međutim, tvrdi
da je ugovor fiktivan i da je služio samo kao garancija za povraćaj duga koji
je iznosio nekih 7.000 evra.
Samohrana
majka Slobodanka Bukurov
je, po sopstvenom priznanju, Juraku tokom više meseci samo na ime zelenaških
kamata koje su na mesečnom nivou iznosile šest odsto, isplatila 6.000 evra. Kada više nije mogla da plaća Bukurov je
jednostavno aktivirao navodni kupoprodajni ugovor i nesrećnu ženu zajedno sa
njenom starom majkom i bolesnim sinom isterao iz njihove kuće.
Iako
Ivan Jurak tvrdi da je kupoprodajnu sumu u celosti isplatio, ne postoji ni
jedan jedini dokaz koji bi on prezentovao sudu i učinio nespornim da je zaista
tako i bilo. Promet 70.000 evra, koliko je Jurak navodno platio, nigde nije
evidentiran, niti "kupac" uopšte može da dokaže poreklo tog novca.
I
pored toga, sudija Prvog osnocvnog suda u Beogradu je svojim rešenjem 66Iibr-70881/2010 od 14. maja 2010. odbila predlog Slobodanke Bukurov
da se donese privremena mera kojom bi se do okončanja sudskog spora Ivanu
Juraku zabranilo da raspolaže spornom kućom i da nesrećnoj ženi i njenoj
porodici u tom periodu dozvoli da nastave tu da žive.