Pogled iz Moskve

Zašto se Moskva povukla iz sporazuma o žitu UN

Žitna diplomatija

Jedna od ključnih tema nedavnog Samita Rusija - Afrika u Sankt Peterburgu bile su posledice izlaska Moskve iz sporazuma o žitu. Sasvim je opravdana zainteresovanost gostiju foruma za ovaj problem: zapadni kolonizatori bespoštedno su pljačkali narode „crnog" kontinenta, opustošivši ih do poslednjeg zrna. Posledice njihove krvave vladavine osećaju se do danas. Milioni Afrikanaca gladuju, nalaze se na ivici opstanka.

Piše: Maksim Stoletov

Otvarajući forum, Vladimir Putin je uverio predstavnike afričkih država da je Rusija u stanju da zameni ukrajinsko žito, pa i „u vidu besplatne pomoći afričkim zemljama kojima je to najpotrebnije", te da je spremna da u sledeća tri-četiri meseca besplatno obezbedi po 25-50 hiljada tona žita Burkini Faso, Zimbabveu, Maliju, Somaliji, Centralnoafričkoj Republici i Eritreji. I ne samo da im obezbedi besplatno, već i da im besplatno isporuči žito. Sala je ove reči ruskog predsednika dočekala sa dva talasa aplauza. (Mnoge afričke zemlje su zamolile RF za besplatnu isporuku žitarica, ranije je rekao ambasador za specijalne zadatke Ministarstva spoljnih poslova RF Oleg Ozerov.)

Predsednik je takođe rekao da je 2022. godine RF izvezla u Afriku 11,5 miliona tona žita, a za prvih šest meseci ove godine - gotovo 10 miliona tona, bez obzira na sankcije „koje ozbiljno otežavaju isporuku ruske hrane". Što se tiče žitnog sporazuma, 70% ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda „otišlo je u zemlje koje imaju visoke ili srednje prihode, uključujući i pre svega imajući u vidu EU", a do Etiopije, Sudana, Somalije i niza drugih država kojima je žito potrebno, stiglo je „manje od 3% od ukupnog obima - manje od 1 miliona tona". Na taj način, zbog zle volje Zapada propala je humanitarna misija žitnog sporazuma.

Podsećamo: sporazum zaključen 22. jula 2022. između Turske, UN, Ukrajine i Rusije, predviđao je obustavu borbenih dejstava između Rusije i Ukrajine u Crnom moru, u rejonu tri ukrajinske luke: Odese, Južnog i Crnomorska.

Organizovan je bezbednosni koridor u Crnom moru, od tih luka do Bosfora, za brodove koje prevoze žito, uz kontrolu inspektora Zajedničkog koordinacionog centra formiranog pod pokroviteljstvom UN u Istanbulu, u kome su učestvovale Rusija i Turska.

Ključni motiv Rusije za zaključenje žitnog sporazuma bila je pretpostavljena mogućnost da se od zapadnih sankcija sačuva izvoz ruskih žitarica i đubriva u tom trenutku i u budućnosti. Ali, obećanje UN da će tome doprineti ostala je samo dobra namera. Nijedan od uslova nije bio ispunjen, rekao je predsednik Putin. Uzimajući to u obzir, Moskva je odbila da produži žitni sporazum. Generalno, čini se da ovu situaciju treba posmatrati kao element većih događaja. Ona je uključena u zaoštrenu geopolitičku konfrontaciju između Rusije i kolektivnog Zapada. S tim u vezi, interesi učesnika u transakciji idu mnogo dalje od koristi od prodaje. I iako su mnogi govorili o tome da nije dobro za nas to što Zapad ne ispunjava svoje obaveze kada je reč o skidanju blokade na izvoz hrane i đubriva iz Rusije, ispostavilo se da je to veoma efikasan instrument uticaja na zapadnoevropske zemlje, uključujući Tursku.

Posle izlaska RF iz sporazuma o žitu, Ukrajina je želela da joj Zapad da bilo vojne brodove bilo avione za nastavak izvoza zrna preko Crnog mora. Ipak, u SAD i EU za sada nastoje da aktiviraju kopnene puteve za izvoz, koje oni lukavo nazivaju „putevima solidarnosti". Istočnoevropski susedi Ukrajine nisu zadovoljni ovom opcijom, jer se ukrajinsko žito skladišti u ovim zemljama, upropašćavajući njihove poljoprivrednike. Takođe, to stvara sve veći pritisak na njihovu infrastrukturu. Ni u Ukrajini se „putevi solidarnosti" ne dopadaju baš svima, jer oni upropašćavaju ukrajinske proizvođače, uključujući i poljoprivrednike, zbog kojih se i digla sva galama.

U Evropi nema jedinstva povodom ukrajinskog žita. Kada je sporazum zaključen, Evropa je bila zainteresovana za jeftino ukrajinsko žito. Ali to žito je postalo konkurencija proizvodima evropskih ratara.

Sada su Poljska, kao i Slovačka i Rumunija, zabrinute zbog problema svojih poljoprivrednika koji stradaju zbog toga što je njihovo tržište preplavilo jeftino žito iz Ukrajine. Oni vide izlaz iz ove situacije u produžavanju zabrane EU na uvoz ukrajinskog žita. Takva zabrana bila je uvedena od 2. maja do 5. juna ove godine, a zatim je produžena do 15. septembra. Prema ovoj zabrani, dozvoljena je slobodna prodaja ukrajinskog žita (pšenice, kukuruza, uljane repice i suncokreta) bez ikakvih kvota u svim zemljama EU, osim u pet istočnoevropskih zemalja: Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.

Države koje se graniče sa Ukrajinom otvorile su prošle godine, nakon početka Specijalne operacije, humanitarne transportne koridore. To je urađeno zbog izvoza poljoprivrednih proizvoda u treće zemlje. Odnosno, ukrajinske žitarice trebalo je da budu poslate dalje, ali šema iz nekog razloga nije profunkcionisala i žitarice su ostale u pomenutim zemljama. To je izazvalo zasićenje tržišta i pad cena lokalne proizvodnje. Evropski farmeri su prinuđeni da prodaju svoju robu po niskim cenama, dok s druge strane rastu cene đubriva i struje. U trenutnoj situaciji, to izgleda kao deo plana za postepeno uništavanje evropske privrede. U početku su SAD, prisilivši evropske zemlje da učestvuju u antiruskim sankcijama, počele da im prodaju svoj tečni gas, ali nekoliko puta skuplje nego na svom tržištu. Sada se stiglo do poljoprivrede.

I još - Zapad je obezbedio vojne potrebe Kijeva sa 86% (80 milijardi dolara 2022. godine), a u vidu delimične nadoknade „tutori" su razmatrali nabavku jeftinog žita. Prema proračunima, na osnovu podataka Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) i Ministarstva finansija Ukrajine, vojni troškovi Kijeva su prošle godine porasli 9,3 puta i iznosili su 80,3 milijarde dolara (55% BDP-a). NATO zemlje su platile 86% ukrajinskih potreba i učinile je jednom od najmilitarizovanijih zemalja na svetu, a rat protiv Rusije učinili su njenom misijom. I u tome je istorijska tragedija Ukrajine.

Sporazum je obezbedio Kijevu četvrtinu prihoda od izvoza. Ali ukrajinski narod ništa od toga nije dobio. Država ima 24% manje poljoprivrednog zemljišta, a 9 miliona hektara prisvojili su oligarsi i strane korporacije, što je omogućeno ukidanjem moratorijuma na kupoprodaju zemlje 2020. godine. Lavovski udeo tu otpada na agrobiznis. Zapad je preuzeo na sebe da vojno izdržava Kijev, a to se nečim mora platiti.

Prema mišljenju nekih eksperata, sada ukrajinski izvoz pada više od 10 puta. To znači da Kijev ne može da iskoristi „žitni" novac za kupovinu oružja ili obnavljanje industrije. Ali glavno je da SAD i EU, po svemu sudeći, ne deluju u Ukrajini čak ni u skladu sa svojim državnim intersima, već u skladu sa interesima globalnih korporacija.

Još u decembru 2022. Kijev je zaključio ugovor sa korporacijom Black Rock o „koordinaciji investicionih napora za obnovu Ukrajine". Danas Black Rock i JP Morgan Chase pomažu Kijevu da formira Fond za razvoj.

Praktično, Ukrajinu rasprodaju Zapadu za dug. I 17 miliona hektara ukrajinske zemlje (od 40 milona), već je postalo vlasništvo kompanija Cargill, Dupont i Monsanto. Jasno je zašto u SAD izlazak Rusije iz sporazuma o žitu smatraju „besramnim". EU poziva Rusiju da preispita svoju odluku i odmah nastavi sa izvršenjem „Crnomorske inicijative za žito" (to je zvanični naziv „sporazuma o žitu"). Brisel je optužio Rusiju da ona „koristi hranu kao oružje", zato što prekid sporazuma utiče na obezbeđivanje žitom celog sveta. I to pošto je Rusija spremna da zemljama kojima je to potrebno besplatno zameni isporuke ukrajinskog žita. Drugim rečima, problem ukrajinskog izvoza žita morskim putem, sa ekonomske tačke gledišta, nije održiv na svetskom tržištu

Međutim, zaustavljanjem sporazuma o žitu, Rusija je zaista paralisala ukrajinski izvoz, u krajnjem slučaju, morskim putem. Sve izjave ukrajinskih zvaničnika o tome da će oni nastaviti da izvoze žito iz Odese, bez obzira na to da li će Rusija pokušati to da ometa, sve tvrdnje turske štampe o tome da će brodove sa žitom čuvati njihova flota, uopšte ne treba uzimati u obzir. SAD smatraju da se ništa od toga neće dogoditi, što znači da tako smatraju i američke marionete. Morska blokada Ukrajine je svršen čin. Jasna potvrda za to su udari ruskih vazdušno-kosmičkih snaga po infastrukturi luke u Odesi.

U Kijevu i zapadnim prestonicama uopšte nisu očekivali da Kremlj raskine ugovor o žitu. Nisu očekivali ni naše napade. Mislili su da će Rusija opet, oklevati i i insistirati na sprovođenju svih klauzula sporazuma o ukrajinskom žitu. Udari vojno-kosmičkih snaga RF za njih su bili kao grom iz vedrog neba. Moglo se pomisliti da je Moskvi navodno bilo nepoznato da su pod okriljem sporazuma o žitu kroz luku u Odesi isporučivani oružje i municija Ukrajini. Ove isporuke su se posebno aktivirale uoči tzv. kontraofanzive. Kijev se uz podršku Zapada spremao da zada Rusiji poslednji, odlučujući udarac. Ali, izgleda da će to biti njegova poslednja bitka.

Upravo u trenutku glavnih priprema ukrajinske vojske, ruska vojska je izvršila napad na morsku infrastrukturu Ukrajine, o čemu ukrajinski generalštab nije razmišljao. Protivvazdušna odbrana gotovo da nije „pokrivala" Odesu. A i zašto bi, kada postoje „žitne" garancije, koje stvaraju poverenje u njihovu nekažnjivost?

Ruske rakete „Oniks" i H-22 pale su na terminal za žito i ulje, porušile rezervoare i opremu za utovar. Uništene su i velike rezerve oružja i municije, kao i ogromne količine goriva za vojnu opremu, po mišljenju nekih naših vojnih stručnjaka - gotovo godišnje. Ni bezbednosti, ni infrastrukture u luci Odesa odranije nije bilo. Zašto se tako desilo (da li slučajno), neka razbijaju glave u Pentagonu.

Tako je u početku specijalne vojne operacije Rusija gađala „Geran" dronovima najzapadnije ukrajinske luke na Dunavu - Reni i Izmail. Posledica ovog uspešnog delovanja na infrastrukturu luka bila je paraliza prevoza žita rečnim putem. Sada terminali ne samo da ne mogu da prime, smeste i izvezu terete, već i same brodove moraju da rasporede duž obale. Izvoz ukrajinskog žita vodenim putem postaje praktično nemoguć, kao i uvoz zapadne pomoći, između ostalog i vojne. Udari na lučku infastrukturu blokirali su rad 50 teretnih brodova usidrenih u vodama Dunava, između Ukrajine i Rumunije. Po Dunavu je išao ukrajinski izvoz i uvoz. U zamenu za izvoz žita i drugih proizvoda, Kijev je dobijao različitu robu sa zapada.

Štaviše, ispostavilo se da je uspeh ukrajinske ofanzive iz septembra prošle godine doveo do diverzifikacije kanala isporuke oružja i municije, koji su stizali u Ukrajinu ne samo železnicom nego i morem. Ovo je smanjilo opterećenje na železničkim čvorovima, smanjujući verovatnoću udara u vozove. Brodovi koji su učestvovali u sporazumu o žitu, nakon isporuke žita, vraćajući se nazad kroz Bosfor, direktno na moru, sa bugarskih ili rumunskih brodova, tovarili su se municijom u iznosu od 10 do 20% maksimalne težine. Zašto samo 10-20%? Zato da se ne bi videlo da nose neki teret. Bezbedno su se vraćali u ukrajinsku luku gde se municija noću istovarivala. Evo jednog primera: mali teretni brod nosivosti 20.000 tona nosio je 2.000 tona municije, a to je oko 30 železničkih vagona. U poslednje vreme obim municije je porastao toliko da je logistika ukrajinske vojske, osim direktne maršrute Odesa - Nikolajev (podsećamo na restauraciju nadvožnjaka Kobleve), morala da otvori, navodno za žito, i luku Olvija. Do te mere im je Rusija dozvolila da se bahate.

Deputat Državne dume iz Kirmskog regiona, rezervni general-major Leonid Ivljev je izjavio da se pod okriljem žitnog sporazuma u Ukrajinu isporučivalo oružje. „Prekid žitnog sporazuma je apsolutno pravilna odluka. On je služio da se u Ukrajinu šalje oružje, municija i rakete dugog dometa", rekao je Ivljev za RIA Novosti.

U objektima lučke infrastrukture koji su bili neprikosnoveni prema sporazumu u okviru Crnomorske inicijative, Kijev je čuvao municiju. O tome je govorio na zasedanju Saveta bezbednosti UN, prvi zamenik stalnog predstavnika RF pri UN Dmitrij Poljanski.

Po mišljenju dilomate, u prilog ove verzije govore javni ukrajinski video-snimci postavljani tokom dana ruskih napada na Odesu. „Iz tih snimaka se vidi kako eksplodiraju municija i tehnika u objektima navodno namenjenim za čuvanje žita", rekao je Poljanski. On smatra da ovi video-snimci dokazuju činjenicu da je Ukrajina narušila uslove sporazuma i koristila lučke objekte u vojne svrhe. I ne samo to. Ukrajina je, zahvaljujući delovanju sporazuma o žitu, izvozila za Evropu nelegalnu robu, npr. narkotike, kao i naftu iz Rusije, izjavio je američki novinar Semjuel Herš.

Za godinu dana postojanja „žitnog sporazuma", prema izveštaju UN, iz odblokiranih ukrajinskih luka su isplovila 1004 broda sa 32,9 miliona tona žitarica. Kijev je mogao da zaradi oko 9,2 milijarde dolara za prodato žito. U istom periodu ruska industrija žitarica uskraćena je za milijardu dolara. Problem je i u tome što je Rusija pretrpela značajan gubitak ugleda. U uslovima specijalne vojne operacije ljudi ne shvataju zašto Moskva svaki put govori o crvenim linijama, a onda produžava navodno nepovoljan sporazum. Mnogi su optuživali rusko rukovodstvo smatrajući da je to loš sporazum. Zapad ne ispunjava svoje obaveze, u najboljem slučaju polovina žita iz Ukrajine stiže u Afriku preko Turske. I to po previsokim cenama. A Rusija nije dobila ukidanje sankcija za izvoz azotnih đubriva. Sada je jasno zbog čega je Rusija trpela otvoreno ponižavanje Zapada, a pre svega Ukrajine.

U Crnom moru „stranci" sada ne plove. Njima je zabranjen ulazak. U Ministarstvu odbrane RF su izjavili da će, posle prekida žitnog sporazuma, Rusija sve brodove koji pristaju u ukrajinske luke u Crnom moru smatrati brodovima koji prevoze teret za vojne svrhe.

Kako je rekao Vladimir Putin, u Moskvi shvataju „kakav značaj ima neprekidno snabdevanje afričkih zemalja prehrambenim proizvodima", zato će „posebnu pažnju posvetiti isporuci pšenice, ječma, kukuruza i drugih žitarica afričkim prijateljima, pa i u vidu humanitarne pomoći". U sadašnjoj vojno-političkoj situaciji, ova obaveza će biti neizostavno ispunjena.

U SAD već otvoreno priznaju propast ukrajinske „kontraofanzive" i nadmoć ruske armije

Neće slomiti kičmu ruskoj armiji

Izjave o „pobedi Ukrajine" i optimistične prognoze o tome da ukrajinska vojska samo što nije „vratila Krim" i druge „teritorije koje je okupirala Rusija", u američkim medijima zamenila su priznanja o neuspehu široko reklamirane kijevske kontraofanzive. „Prvih nekoliko nedelja dugoočekivane ukrajinske kontraofanzive nisu bile dobre za ukrajinsku vojsku koju su obučavali i naoružali SAD i njeni saveznici", konstatuju vodeće američke novine Njujork tajms u članku pod karakterističnim naslovom „Ukrajinska vojska, koju je obučavao Zapad, posrnula u borbi".

Piše: Andrej Sokolov

Opremljena naprednim američkim oružjem i proglašavajući prethodnicu velike ofanzive, piše ovo izdanje, vojska je zaustavljena u gustim ruskim minskim poljima, pod stalnom vatrom artiljerije i borbenih helikoptera. Jedan odred je odložio noćni napad do zore, izgubivši prednost. Drugi je bio tako loš da su ga komandanti sklonili sa bojnog polja.

Prema rečima zvaničnih lica u SAD i nezavisnih analitičara, ukrajinske brigade obučavane na Zapadu sada pokušavaju da promene situaciju. Ukrajinski komandanti su promenili taktiku, usmerivši se na to da iscrpe ruske snage pomoću artiljerije i raketa većeg dometa, umesto da se „bacaju" na minska polja pod vatrom. Na jugu zemlje se gomila vojska, pritom drugi talas snaga obučenih na Zapadu pokreće uglavnom napade manjeg obima, kako bi probili ruske položaje... Ali prvi rezultati bili su raznoliki. Iako je ukrajinska vojska vratila nekoliko sela, tek treba da ostvare velike uspehe koji su karakterisali njihove uspehe prošle jeseni, u strateškim važnim gradovima Herson i Harkov. Sofisticirane pripreme za zapadne manevre dale su Ukrajincima slabu utehu pred granatiranjem ruske artiljerije.

„Zvaničnici Bajdenove administracije su se nadali da će devet na Zapadu obučenih brigada sa oko 36.000 vojnika, pokazati da američki način vođenja rata nadmašuje ruski", piše Njujork tajms, konstatujući da te nade nisu opravdane.

Odluka Ukrajine da promeni taktiku predstavlja jasan signal da se nade NATO-a u velike uspehe novoobučene ukrajinske vojske naoružane novim oružjem i uvođenjem artiljerije - nisu ostvarile, ističe Njujork tajms.

„To otvara pitanja o kvalitetu obuke koju su Ukrajinci dobili na Zapadu i o tome da li je i koliko oružje vredno desetine milijardi dolara, među kojima je i 44 milijarde dolara vredno oružje koje je dala Bajdenova administracija, uspešno pretvorilo ukrajinske snage u NATO", primećuje Njujork tajms.

U drugom članku, iste novine su objavile intervju sa nekim ukrajinskim vojnicima koji su priznali kako ih ruska armija razbija i da ukrajinska vojska ima ogromne gubitke. Vojnik koji je nedavno sa kontuzijama primljen u poljsku bolnicu, u očekivanju evakuacije je ispričao, pišu ove novine, kako je njegov bataljon bio razbijen kada je dospeo pod vatru ruske artiljerije i tenkova. Njegova 23. brigada jedna je od devet novoformiranih koje su obučavali zapadni instruktori, i koje su bile pripremljene i opremljene na račun američkih poreskih obveznika za sprovođenje kontraofanzive. Ali ogromni gubici (poginuli i ranjeni vojnici) su takvi da je na liniji fronta ostalo samo 10 ljudi od više stotina. Drugi vojnik, koji je prošle godine stupio u vojnu službu i koji je zamolio da mu objave samo ime, Aleksej, ispričao je da je njegova jedinica imala velike gubitke jer je ruska vojska izvršila i artiljerijski udar na njihov položaj i iz vazduha ih zasula bombama.

Oni su se nalazili na bivšim ruskim položajima, okruženi minskim poljima. Ruski vojnici su ih prikovali za zemlju i stalno su ih pratili pomoću dronova. Vojnici su ostali bez municije i vode, pa su mogli da se evakuišu i povuku sa svojih položaja samo peške, po jedan ili dvojica, čineći to pred zoru ili u sumrak.

Prema Aleksejevim rečima, ukrajinska vojska nije u stanju da suzbije rusku artiljeriju. „U početku smo imali artiljerijsku podršku, ali onda su nestale granate", ispričao je on.

Ukrajinska kontraofanziva postala je vojni košmar i oni nemaju prednost u odnosu na protivnika, piše Tom Nikols u članku za američko izdanje The Atlantic. „Napad na utvrđenu armiju, kako to sada rade Ukrajinci, to je vojni košmar. Neprijatelj zna da vi nastupate, on se spremio za napad i cilj im je da ustupe što manje teritorije, primoravajući ih da krvlju plate za svaki centimetar", piše Nikols.

U članku se primećuje da Kijev nije dovoljno brzo poboljšao svoju tehniku i da je mnogo inferiorniji, kada je reč o kvantitetu, u odnosu na Ruse. Nikols je zaključio da odluka Ukrajine da počne kontraofanzivu izaziva veliko iznenađenje.

Kontraofanziva o kojoj se dugo pričalo u Kijevu počela je 4. juna na južno-donjeckom, zaporoškom i artemovskom pravcu. Ukrajina je ubacila u borbu brigade koje su obučavali specijalisti iz NATO i koje su naoružane zapadnom tehnikom. Bez obzira na to, Oružane snage Ukrajine nisu imale uspeha ni na jednom delu fronta, pritom imaju velike gubitke, nevoljno priznaju u ovom tekstu.

„Tokom nekoliko nedelja", piše američki CNN, „ukrajinske snage su pokušavale da probiju ruske položaje, što je bilo otežano zbog višestepene zaštite: tenkovskih zamki, drugih prepreka i gustih minskih polja. Prema nekim ukrajinskim izvorima, oni su koristili manje grupe vojnih inženjera koji su radili u šumama da bi trasirali put kroz ta minska polja ili ih zaobišli. Ali to neće slomiti kičmu ruske odbrane. Na satelitskim snimcima se vidi nekoliko nivoa ruskih utvrđenja, često u dubini od 20 km: jedan rov, pa drugi. Bez obzira na brzu pripremu u Zapadnoj Evropi, ukrajinske snage, izgleda, s teškoćama sprovode operaciju kombinovanim oružjem: koriste veliki broj različitih sredstava za potiskivanje i slabljenje ruske odbrane, kako u vazduhu, tako i na zemlji.

„Ruski jurišni helikopteri i lovci-bombarderi koriste slaba mesta ukrajinske PVO, što omogućava Rusima da udaraju po ukrajinskim kopnenim snagama. Izvođenje mehanizovanog prodora ove veličine, kada neprijatelj ima vazdušnu nadmoć, izuzetno je teško", konstatuje Baros iz Instituta za proučavanje rata (ISW).

SAD već priznaju i nedostatke svoje vojne tehnike kojom su snabdeli Ukrajinu. Popularni vojni časopis Military Watch objavio je fotografije u Ukrajini uništenih američkih oklopnih vozila M2 Bredley.

Na njima se vidi, pišu ove novine, nekoliko oklopnih vozila pešadije M2 Bredley, uništenih na prvim linijama fronta na istoku Ukrajine. Oni prenose da su kadrovi snimljeni nedaleko od sela Rabotino u Zaporoškoj oblasti, oko 50 km istočne od reke Dnjepar, i prikazuju grupu od četiri onesposobljena i teško oštećena vozila na ravnom terenu, a u daljini se vide pogođeni ukrajinski tenkovi. Nepoznat je pun sastav oklopne grupe i sredstva kojima je bila uništena. I zapadni i ruski izvori priznaju da su gubici Bredly vozila potvrđeni iz otvorenih izvora i da ih ima na desetine.

Prvi snimci vozila koja su pretrpela teške gubitke, zajedno sa tenkovima Leopard 2A6 koje su isporučili Nemci, pojavili su se u junu, i od tada Vašington nastavlja da obećava isporuku novih partija vozila. Ubrzo nakon prvih isporuka oklopnih vozila u aprilu, iz Pentagon su objavili da „bredliji" predstavljaju „smrt za tenkove" i da mogu da obezbede „nivo vatrene moći i zaštite za ostvarivanje prednosti na bojnom polju", piše Military Watch, konstatujući da su u stvari „nivoi oklopne zaštite i preživljavanja ove klase veoma često kritikovani".

Kako primećuju analitičari, takva priznanja neuspeha ukrajinske vojske mogu da dovedu do toga da Vašington vojnu pomoć namenjenu Ukrajini preorijentiše prema Tajvanu.

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, američki predsednik Bajden planira da se obrati Kongresu s molbom za finansiranje kupovine oružja za Tajvan u okviru zahteva za dodatnim budžetskim sredstvima za Ukrajinu. Na taj način, Tajvan će, možda, prvi put dobiti oružje kroz sistem koji finansiraju poreski obveznici SAD, poznat kao program „Vojno finansiranje stranih zemalja" (Foreign Military Financing, FMF).

Prema podacima Fajnenšel tajmsa, do uključivanja administrativno-budžetskog finansiranja Tajvana u okviru dodatnog zahteva za sredstva za Ukrajinu, može doći već u avgustu. To može da ubrza isporuku pomoći ostrvu koje, prema podacima Američko-tajvanskog poslovnog saveta, još uvek čeka isporuku naoružanja u vrednosti od 23 milijarde dolara, uključujući rakete dugog dometa Tomahavk i bespilotne letelice.

Da li to znači da se SAD već spremaju da „napuste" svog kijevskog štićenika, koji očigledno nije dorastao zadatku? Vrlo moguće. Dovoljno je setiti se nedavnog sramnog povlačenja američkih vojnika iz Avganistana, koji su tamo napustili svoje štićenike. Cinična izdaja svojih bivših saveznika i marioneta je uobičajena praksa Vašingtona.