Fenomen

Povodom smrti kralja pop muzike Majkla Džeksona

Čudak koga su voleli

Zarađivao je ogromne sume novca, a i pored toga što je bio veoma sposoban poslovni čovek, nije umeo da upravlja ličnim finansijama

Milan Balinda

   Majkl Džekson je preminuo u pedesetoj godini, najverovatnije od srčanog udara izazvanog nekim opojnim lekom, a njegovom smrću konačno je stavljena tačka na sve naume da se oživi lik Petra Pana. Umro je usred naprezanja da ne odraste. Da uvek ostane dete pevač i plesač, zabavljač koga svi obožavaju. Bio je megazvezda šou-biznisa, a bio je tek nešto manji od naše planete. Dopirao je u sve kutke širom zemlje i generacije su rasle slušajući njegove pesme i gledajući na videu kako čovek može da se nesmetano kreće u ritmu "mesečevog hoda".
Majkl Džekson je bio čudak od koga smo očekivali da završi 20. vek, vek od koga Majkl nije bio ništa čudniji. Nije bio čudniji ni od prvog leta aviona, od dva svetska rata, od nacizma i fašizma, od uspona i pada komunizma, od atomske bombe, od podizanja Berlinskog zida do njegovog rušenja, od šetnje po Mesecu i od interneta. Možda je jedino bio čudniji od Hudinija koji se izvlačio iz zaključanih lanaca, dok se Majkl Džekson izvlačio iz sopstvene kože. Savladao je tajnu kako se od crnca postaje belac, od mužjaka bespolno biće...
   Džekson nije visio u praznom prostoru, već su ga svi tamo pridržavali. Svetu je bio potreban zabavljač takvih osobina da bi svi ostali izgledali manje ćaknuti. Ne treba se zavaravati - i pored njegovih pevačkih i plesačkih izuzetnih kvaliteta, bez ekstravagancije i egocentričnosti, bez opsesivnosti rasom, polom, smrtnošću i detinjstvom - Majkl Džekson ne bi bio ono što je predstavljao - megazvezda. Tako je, kako smo mi u kulturi koja je vladala krajem prošlog veka zamišljali besmrtnost, bogatstvo, slavu, moć... Džekson lebdeo negde između supermena i vanzemaljca. Između dobra i zla. Morala i nemorala. Bio je iskrivljena refleksija naših kolektivnih želja. Čak i onih među nama koji, eto, nismo imali vremena za ličnu psihoanalizu.
Postojao je Majkl Džekson i više nismo imali potrebu da idemo po seoskim cirkusima da bismo videli ženu sa bradom i dete sa dve glave, kepeca i diva, čoveka sa po šest prstiju na šakama i stopalima, majmune bez dlaka... Ipak, biće zapamćen kao izuzetno talentovan zabavljač, a ne kao neko ko je optužen, ali nikad proglašen krivim, kao pedofil. To što je imao 13 plastičnih operacija da bi promenio izgled svog lica, možda je manje važno od toga kako je promenio lice pop(ularne) muzike.
   Majkl Džozef Džekson rođen je u mestu Geri, u državi Indijani, 29. avgusta 1958. godine, kao peti i najmlađi od šestoro dečaka. Imao je i tri sestre: Rebi, La Toju i Dženet. Počeo je da peva u petoj godini sa braćom u grupi koju je osnovao njihov otac Džo Džekson, inače tada metalski radnik. Grupa se prvobitno zvala "Džekson braća" da bi kasnije postali čuveni "Džekson 5". Vrlo brzo su postigli estradni uspeh, snimili muzički album i Majkl je postao zvezda grupe.
Godine 1971. Majkl je počeo da snima muziku pod ličnim imenom, mada je i dalje nastupao sa braćom. Sa svojim prvim solo albumom, 1979. godine, postiže fenomenalnu uspeh i prodaje 7.000.000 kopija. Sledeći album, nazvan "Triler", a koji je izdat 1982. godine, postao je najbolje prodavan album svih vremena. Prodato je 70.000.000 primeraka, a dobio je osam Gremi nagrada. Video-snimak za vodeću pesmu iz tog albuma, u trajanju od 14 minuta, čija je produkcija koštala pola miliona dolara, postao je standard kvaliteta za muzičke video-klipove. Njegov sledeći album nazvan "Loš", koji se pojavio 1987. godine, prodat je u 8.000.000 kopija i bio je ogroman uspeh, ali nije dostigao stratosferu prethodnog albuma.
   Negde u to vreme Džeksonov privatni život počeo je da se nadvija nad njegovom muzikom. Snimio je još nekoliko albuma i pojavljivao se na koncertima tu i tamo, ali uspeh "Trilera" nije mogao da ponovi. Zarađivao je ogromne sume novca, a i pored toga što je bio veoma sposoban poslovan čovek, nije umeo da upravlja ličnim finansijama. Trošio je više nego što je zarađivao. Mnogo više. Kupio je za 17.000.000 dolara 1988. godine ranč u Los Olivosu (Maslinjak), oko 220 kilometara severozapadno od Los Anđelesa. Nazvao ga je Zemlja Nedođija po mitskom ostrvu na kome je živeo Petar Pan. Na ranču je imao pozorište od 50 sedišta koje ga je koštalo 35 miliona dolara, zoološki vrt, lunapark... Godišnje je trošio 7,5 miliona dolara na lične potrebe i 5.000.000 za održavanje ranča. Stotine ljudi je radilo za njega, od toga mnogi u Nedođiji.
Krajem devedesetih godina pozajmljivao je ogromne sume novca da bi mogao da pokrije troškove. Od Bank of Amerika uzeo je 1998. zajam u iznosu od 140 miliona. Taj je zajam dve godine kasnije uvećan na 200 miliona. Kasnije je sledilo još nekoliko pozajmnica u iznosu od nekoliko stotina miliona dolara. Kao jemstvo služilo mu je vlasništvo nad 50 odsto prava nad kolekcijom od nekoliko hiljada pesama, među njima nalaze se i kompozicije Bitlsa. Drugo polovinu drži Soni korporacija. Vrednost kolekcije se procenjuje na milijardu dolara.
   Dok je 1984. godine snimao reklamu za Pepsi, jedna pirotehnička eksplozija zapalila mu je kosu i pretrpeo je teške opekotine. Vrlo je moguće da je kosa koju je nakon tog događaja imao bila perika. Negde u to vreme boja kože mu postaje sve belja i belja, a u štampi počinju spekulacije da izbeljuje kožu i da se namerno pretvara u belca. Džekson tvrdi da se promene u boji događaju zbog neke nepravilnosti u pigmentaciji. U jednom intervjuu sa Oprom Vinfri tvrdio je da je imao samo dve plastične operacije lica i to zbog nekoliko "manjih korekcija". Prilikom obdukcije njegovog tela potvrđeno je da nije imao nosnu kost.
   U tom istom intervjuu sa Oprom žalio se na oca koji ga je maltretirao još u detinjstvu. Njegov otac, Džo, nakon Majklove smrti, na konferenciji za štampu prvo je vrlo raspoložen u detalje razlagao svoje poslovne namere o stvaranju nove muzičke kompanije. Smeškao se sve vreme i izgledalo je kao da nije imao pojma zašto se ta konferencija uopšte održavala. Da pored njega nije stajao poznati crnački aktivista Al Šarpon i suflirao mu odgovore, situacija bi prešla sve granice dobrog ukusa. Na kraju je Šarpon tu konferenciju odlučno okončao.
   Familija Džordija Čandlera optužila je 1993. godine Majkla Džeksona da je seksualno zlostavljao jedanaestogodišnjeg Džordija. Džekson negira optužbe, ali se slučaj ipak zataškao, izvan suda, sumom koja se procenjuje na 20 miliona dolara. Sledeće godine Džekson se ženi  Lisom Mari Prisli, jedinom ćerkom Elvisa Prislija, da bi zataškao priče da je seksualno zainteresovan za dečake. Nakon 19 meseci brak se završava razvodom i Lisa Mari tvrdi da je sve to bila šarada. Majkl se ženi po drugi put 1997. godine. Ovoga puta medicinskom sestrom Debi Rou koja se nalazi u drugom stanju s njihovim detetom Prinsom Majklom. Sledeće godine bračni par dobija ćerku, Paris Majkl Katarin, a nešto kasnije Debi i Majkl se razvode. Sada Debi Rou tvrdi da su se razveli jer ona nije htela da ima i treće dete s njim, dodavši da Majkl Džekson nije biološki otac ni Prinsu ni Paris.
Album "Nepobedivi" izlazi 2001. godine, ali ne postiže prethodne uspehe. Nalazi se samo šest nedelja na svetskim top-listama. Njegov privatni život nastavlja da talasa svetsku javnost. Nakon što svoje treće dete, od 11 meseci nazvano Prins Majkl II, pokazuje publici balansirajući njime kroz prozor jednog hotela u Nemačkoj, svi su šokirani, pa su čak i neki tužioci napominjali mogućnost da mu se deca oduzmu. Inače, trećem sinu ime majke je nepoznato, isto kao i suma novca koja joj je plaćena da bude surogat majka. Ni tom detetu Majkl Džekson nije biološki otac.
   U jednom dokumentarnom filmu Majkl Džekson priznaje da deli svoj krevet s decom: "Zašto čovek ne može da deli krevet? To je najveća ljubav koju čovek može da iskaže - deliti krevet s drugim?!" Javnost se koleba pitajući se da li je Majkl Džekson seksualni predator, čudak koji je umislio da je zaista Petar Pan, ili se samo folira da bi izbegao sudsko gonjenje? Policija upada 2003. godine u "Nedođiju" i nešto kasnije Majkl Džekson biva uhapšen pod optužbom da je seksualno zlostavljao četrnaestogodišnjeg dečaka po imenu Gavin Arvizo. Nakon suđenja 2005. godine, koje je trajalo pet meseci, porota je Majkla Džeksona proglasila nevinim za svih 14 optužbi - od seksualnih zlostavljanja, preko konspiracija za seksualno zlostavljanje, do nuđenja alkoholnih pića maloletnicima. Da je proglašen krivim, dobio bi 20 godina robije.
Nakon suđenja, uz šuškanja da je pred bankrotstvom, Majkl Džekson se seli u Dubai. Odatle se pojavljuju fotografije na kojima on sa decom i pratnjom ide u kupovine, od kojih je bio toliko zavisan i nesposoban da ih se oslobodi. Džekson se skrivao od paparaca obučen u dželabiju. Marta ove godina Džekson najavljuje seriju od 50 koncerata u Londonu. Prvi je trebalo da se održi 8. jula, ali je kasnije pomeren za 13. juli. U samo dva dana prodato je 750.000 ulaznica. Majkl Džekson je tvrdio da će to biti njegovi poslednji nastupi. Koncerti su nazvani "Ovo je to" (This is it).
   Samo tokom prva dva dana nakon smrti Majkla Džeksona, širom sveta bilo je objavljeno 120.000 novinskih članaka o njemu. U Parizu su njegovi obožavaoci izvodili "mesečev hod" oko crkve Notrdam. Njegova smrt obeležena je od Moskve do Najrobija, od Osla do Managve, od Tokija do Santijago de Čilea... Majkl Džekson je postigao velike uspehe tokom 40 godina predanog rada u šou-biznisu. Kao što je to slučaj i sa Bitlsima i sa Elvisom Prislijem, nemoguće je tačno proceniti koliki je bio Džeksonov uticaj na popularnu muziku. Prodao je 750.000.000 albuma. Na vrhu karijere bio je najpoznatiji zabavljač krajem prošlog veka i po tome će ostati čuven. Bio je megazvezda. Njegovi će se snimci vrteti i kroz desetine godina. Neće biti toliko važno da li je imao seksualne žudnje za dečacima, kao ni to da je bio čudak. A on je to bio, kao i ostatak sveta. Baš kao što je na svoj način čudak i autor ovog teksta koji je sve ovo napisao, a i vi koji ste sve to pročitali. "This is it!"

Da li je droga ubila Džeksona?

   U trenutku dok se ovaj tekst piše, uzrok smrti Majkla Džeksona bio je srčani udar. Najverovatnije prouzrokovan preteranom upotrebom lekova protiv bolova, a tome bi trebalo pridodati i nedovoljnu uhranjenost. Težio je 50 kilograma, a bio je visok 170 centimetara, piše u izveštaju sa autopsije. Pun izveštaj neće biti objavljen za još pet ili šest nedelja. Džekson je patio od raznoraznih bolova, a neki od njih su prouzrokovani psihičkim traumama. Bio je naviknut na jake lekove protiv bolova, kao što je "demerol". Inače, smatra se da Džekson nikad nije bio zavisan od ilegalnih droga kao što su kokain ili heroin. Nije voleo da se drogira na taj način.
   Mnogi od tih lekova, koji mogu da se izdaju samo na recept, u sebi sadrže derivate opijuma - morfijum i kodein, ili sintetičke sastojke kao što su "oksikontin" i "vikodin". U poslednje vreme Džekson je patio od teške nesanice, a izgleda da su mu intravenozno ubrizgavali veoma opasni lek "diprivan", ili slične supstance koje se koriste u operacionim salama kao anestetici.
   Interesantno je da je Džekson insistirao da njegov kardiolog bude na platnom spisku tokom najavljenih koncerata u Londonu. Inače, Majkl Džekson je nedavno prošao kod višečasovni lekarski pregled koji je sproveden na zahtev osiguravajućih kompanija koje su osigurale poduhvat svih 50 koncerata. Takve medicinske preglede niko ne može da isfolira. Zdravstveno stanje svetske megazvezde predstavljalo je enigmu, baš kao i mnoge druge stvari u životu Majkla Džeksona.

Prilikom obdukcije njegovog tela potvrđeno je da nije imao nosnu kost

Samo tokom prva dva dana nakon smrti Majkla Džeksona, širom sveta bilo je objavljeno 120.000 novinskih članaka o njemu. U Parizu su njegovi obožavaoci izvodili "mesečev hod" oko crkve Notrdam. Njegova smrt obeležena je od Moskve do Najrobija, od Osla do Managve, od Tokija do Santijago de Čilea...