(H)umorna priča

Vreme je za...

Tri pisma

Mislim da je stiglo vreme da i sadašnji ministri i predsednik im Cvetković pišu po tri pisma. Šta će oni napisati svojim naslednicima, verovatno neće niko znati, jer novine neće izlaziti, a RTS će, kao nekada, po kućama pečatiti televizore zbog neplaćene pretplate.

Piše: Nebojša, a tepaju ga Neša (ja pročitao kada sam napisao, a vama mogu da pročitaju ako imate uši da čujete)

Kad god nešto ne ide kako treba, kod mene u Sremu se kaže: Ko zna zašto je to dobro?! Tako je i sa ovim odlaganjem glasanja u Skupštini Srbije za 31. avgust o dvadesetak raznoraznih zakona - Ko zna zašto je to dobro?! Kakve su nakarade od hitnih zakona predložene, i dobro je da se ne glasa. Eto, već se nešto zna - zašto je dobro što je glasanje odloženo.
Ako bude sreće, možda se neće više ni sastati da glasaju o ovim zakonima - imaće važnija posla. Možda nove izbore? Ne bi bilo loše, jer kako je krenulo razjebaće i ovo malo države što je ostalo! Možda je neće razjebati, ali prodati je sigurno hoće! I to za male pare, kao što su već uradili sa većinom preduzeća. A kredita što se tiče, ovi se zadužuju na duge staze.
I kako bi rekli, nije majka sina karala što se kockao, već što se vadio.
Naravoučenije! Gospodo ministri, dosta ste se kockali sa našim parama - nemojte da nas vadite.
Došao mlad, ambiciozan direktor u firmu. Rešio da sve okrene tumbe ako treba, ne bi li pošlo nabolje. Dočeka ga stari direktor, da mu preda dužnost. Pokaza mu kancelariju, knjige i ostale stvari. Dođoše do pisaćeg stola, u donjoj fioci stoje tri pisma. Kaže stari direktor mladom kolegi: "Ja sam ih zatekao ovde, kada sam kao ti došao u ovu firmu da budem direktor. Sada sam ih i ja tebi napisao, pa kada ti bude teško, kada ti se nagomilaju problemi, ti otvaraj jedno po jedno. Pomoći će ti."
Okrete se stari direktor, ode i zatvori vrata za sobom. Nije više nikada svratio u to preduzeće.
Mladi direktor pun entuzijazma, volje da pokaže šta znači mladost, krenu da menja svet. Pustili ga da radi šta je smislio. Pustili ga sto dana.
Dođe vreme da se saberu rezultati rada. Ne valja. Radnici se bune. Krenuli štrajkovi. Hoće veće plate. Posla slabo ima. Izlaza nema - ili ima. I... seti se mladi direktor pisama. Otvori prvo pismo i nađe savet. Sazva menadžment, radnike, rukovodioce, štrajkače i sve ostale. "Za ovo stanje u našem kolektivu isključivi krivac je staro rukovodstvo" - saopšti mudrost iz prvog pisma mladi direktor. Smiri se situacija. Krenu malo posao, kao, ide nabolje...
Prođe godinu dana. Mladi direktor se na sva usta hvali kako je unapredio i razvio firmu, oslobodio se balasta prošlosti, vratio dugove, a u stvari podigao kredite i...
Ali, ne lezi vraže. Zaposleni ne da nisu dobili veće plate, nego nisu dobili nekoliko meseci nikakve. Ne valja. Štrajkuju, bune se... Fali para. Treba se ponovo zadužiti. Kako to opravdati?
Mladi direktor sav u panici. Šta da radi? Spasonosno rešenje - drugo pismo. "Krive su sistemske mere".
Isti scenario. Ponovo se malo smiri situacija. Ali, ne zadugo. I mic po mic, stiže 31. avgust. Štrajkovi. Nema plata. Nema posla. Blokirani ulazi u firmu.
Potraži direktor spas u trećem pismu u kojem je stajalo - "Piši tri pisma".
Mislim da je stiglo vreme da i sadašnji ministri i predsednik im Cvetković pišu po tri pisma.
Šta će oni napisati svojim naslednicima, verovatno neće niko znati. Jer, novine neće izlaziti, a RTS će kao nekada po kućama pečatiti televizore zbog neplaćene pretplate.
Bilo je to zanimljivo vreme. Pošta je ubirala pretplatu. Svakog prvog u mesecu - kuc, kuc, dobar dan, da platite televiziju. Ne platiš dva meseca, stiže kontrolor sa crvenim voskom, veže kabl sa utikačem na poleđinu televizora, nakapa crveni vosak i udari na njega pečat.
Ova vlada ne rešava voskom samo problem televizora, već i novina. Donesu jedan glupi zakon i sve staje.
Radnici štrajkuju glađu, kao fol ne jedu, a u stvari drže dijetu. A za dijetalnu ishranu najbolji su sopstveni prsti. Nisu loše ni uši, da ništa ne čuješ. A ako pišeš u novinama, kako radnici štrajkuju, kako štrajkuju glađu, kako ne primaju plate, kako neki klinci diluju drogu, pa od te iste droge, kad razrade posao, prave kuće sa bazenima i voze mercedese...
Ako sve to pišeš i objavljuješ, može neko da se prepozna i tuži. I šta onda biva? Rušiš ugled zemlje, rušiš ugled ministra, guvernera, gospodina zamenika ili pomoćnika, svejedno, koji je nosio tašnu sa sto hiljada evra... Ima da se piše samo o vrednim neimarima koji pre roka prave sve što nadobudni mozgovi mogu da smisle. I to za tuđe pare i kredite (o Bože!) koje će i moji unuci morati da vraćaju, ako ostanu u ovoj ludoj zemlji. Sigurno, važno je investirati u pravi posao koji tebi a ne nama donosi neku korist. A novine to sigurno nisu.
Ili je možda bolja varijanta da preko doživotnog ministra zdravlja Tomice (neka svrati u Dom zdravlja na Bistrici u Novom Sadu da vidi kako mu funkcionišu oni idiotluci od ugovora) uvedemo kontrolore za naočare, koji će ako imaš para da kupiš novine koje ne pišu lepo o Vladi, pa i dotičnom ministru i njegovom šefu, uz pomoć voska zapečati naočare ili ti smanji dioptriju, tako da naočare ne možeš da koristiš za čitanje.
Svakog ko kupi novine koje ne pišu lepo o ministrima i njihovim kućama i rođacima, policija će proglasiti državnim neprijateljem. Zatim će poreska policija, lično, da mu zakuca na vrata i traži da dokaže poreklo novca za kupovinu novina.
U tim novinama ne sme ništa da se piše o problemima koje seljaci imaju sa malinama. Neće niko da ih kupi. Jer nema kome da ih proda.
Zato je ministar u Ministarstvu poljoprivrede, koji u letnjim mesecima menja Ivicu-Maricu Dačića dok je na odmoru - da hapsi one koji ne otkupljuju malinu od seljaka. Inače, dotični ministar Dragin se ovakvim honorarnim poslom dokazao i dok je bio ministar Dulić, mislim dok je svojim snažnim mišićima štitio našu okolinu. Tu se pokazao i dokazao, pa su mu dali da štiti seljake. Kao što je zaštitio i moju okolinu, tako će zaštiti i njih. I umesto da ih zaštiti "sistemskim merama" iz svog resora, on poteže policiju da hapsi prevarante koji varaju seljake. Mislim da bi on prvi trebalo dobrovoljno da se preda i kad već voli da hapsi, da uhapsi Vladu, sve zajedno sa predsednikom.
S obzirom na iskazane sklonosti i sposobnosti, kandidujem ga da bude Dačić odnosno ministar policije, jer je očito da je dečko dok se kao mali igrao žandara i lopova, uvek ispoljavao sklonosti ka pravdi i zaštiti slabih i nemoćnih.
I gledam na TV-u, mislim da su vesti na Foxu, pitaju seljaka u Arilju šta misli o ovoj situaciji sa malinama, a on reče: "Ne valja. Krivi su oni u Beogradu, a kada im mi seljaci dođemo u Beograd naje...tut-tut...su".
E, ajd i to da vidim.
Samo da ne bude kao sa mojim deda Perom. Oždero se u bircuzu i krenuo kući. Kako se ljuljao i zanosio, tako je tresnuo u jendek (otvorena kanalizaciona mreža za odvod atmosferskih voda, za neupućene dopuna autora). Naišli mangupi, gledaju ga onako blatnjavog. - Šta je bilo deda Pero? Jesi li ti to up'o u jendek? - Ma, kakvi! To sam ja probao da ga preskočim - sav važan reče deda Pera. - Pa kako nisi uspeo kad ima samo pola metra?! - Ima pola metra popreko. Al' ja sam njega preskakao uzduž!
I ovi što su na odmoru, po hitnom postupku su sazvali sednicu Skupštine, jer radilo se o hitnim zakonima napravljenim zbrda-zdola, kojima se jendek preskače ne popreko već uzduž, pa jedino u njemu mogu da završe, u tom istom jendeku i blatu koje su sami napravili.