Afere
Hypo Alpe Adria banka: Koliko je čista ova "transbalkanska praonica
novca"
Hipertanka
Hipobanka?
Činjenica
da je jedna mala banka, u (su)vlasništvu jedne male austrijske pokrajine, bez
vlastitih sredstava, u koju niko nije bio uložio nikakva ozbiljna sredstva,
postala najveći "ulagač" u regiji jugoistočne Evrope, davno je
pobudila interes međunarodne zajednice i logičnu sumnju na pranje novca,
nezakonite bankarske špekulacije i druge kriminalne radnje u mafijaškom maniru
Priredio: I. Molotok
Više
je razloga zbog kojih bi i Hypo Alpe Adria banka (HAAB) u Srbiji uskoro
mogla da bude državna i društvena tema broj jedan.
Prvi je činjenica da je ova
banka (svejedno u kakvom rodbinskom obliku, "majka" ili
"ćerka") žestoko uzdrmala i političku i finansijsku strukturu našeg
zapadnog suseda, Hrvatske (sa kojom smo, pored ostalih, najčešće i u odnosima
"spojenih sudova"), da to tamo čini već desetak godina, iz slučaja u
slučaj, iz afere u aferu, te da je i poslednja javna blamaža dojučerašnjeg
premijera Ive Sanadera u najtešnjoj vezi sa korupcionaškim skandalima koje je tamo
animirala i realizovala ova banka. Podsećamo da je Ivo Sanader, koji je jula
2009. iz neobjašnjivih razloga, na vrhuncu svoje moći, ne samo podneo ostavku
na mesto premijera nego se apsolutno odrekao političkog života, odlučio da
aktivira svoj poslanički mandat (pretpostavlja se zbog poslaničkog imuniteta od
pretećeg krivičnog progona) upravo u trenutku kad su kulminirale optužbe protiv
njega za korupciju, protežiranje i primanje mita od tamošnje
"ćerke" Hypo Alpe Adria banke, i to u dugom vremenskom periodu.
Bio je, čak desetak godina, aktivan i kao promoter ove austrijske banke u
Hrvatskoj, i kao prodavac hrvatskih banaka (Slavonske) ovoj banci i kao
posrednik u prodaji HAAB Hrvatske Bavarskoj državnoj banci (BLB) itd.
Drugi je činjenica da je HAAB
samo za prvu polovinu 2009. prijavila gubitak u Hrvatskoj, Ukrajini i Bugarskoj
od preko 160 miliona evra, iako je od države, samo nekoliko meseci pre tog
polugodišnjeg obračuna, podržana državnim kreditom od čak 900 miliona evra. Istražitelji Evropske komisije su, međutim, bili mišljenja
da je ta pomoć bila neopravdana, jer je banka i pre svetske ekonomske krize
bila u finansijskim dubiozama. Međutim, dok je u okolnim zemljama tonula,
HAAB je u Srbiji u isto vreme, navodno, prosperirala, ostvarivši
polugodišnju dobit od oko 10 miliona evra. Kao ključnu karakteristiku
aktivnosti banke u tom prvom polugodištu 2009, menadžeri HAAB Srbija naveli su podršku merama Vlade Srbije (!)
u vidu kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom, u okviru kojih je odobreno
oko 35 miliona evra pravnim i fizičkim licima, najviše za potrebe pokrivanja
tekuće likvidnosti. Ova činjenica izrečena je na način koji uključuje kupovinu
naklonosti srpske vlade tom beznačajnom sumom.
Čija je greška najskuplja?
Treći razlog je činjenica da je
nedavno, 14. decembra 2009, austrijska država, da bi Hypo Alpe Adria grupu
(čiji je HAAB Internationale deo, a HAAB Srbija "ćerka") spasla od
totalne propasti, u celini preuzela ovu, inače tek šestu po veličini,
austrijsku banku. Procenjeno je da je banci, samo da bi preživela, potrebna
injekcija od oko dve milijarde evra.
Međutim, istog dana, dok banci-majci u Austriji daju
infuziju i razmišljaju o opelu, u Srbiji se guverner Narodne
banke Srbije Radovan Jelašić, ministarka finansija Diana Dragutinović
i ministar ekonomije Mlađan Dinkić stavljaju u službu portparola HAAB
Srbija i tumače kako je "ćerka" ove banke u Srbiji izuzetno visoko
solventna i likvidna i da ni njeni poverioci ni građani nemaju razloga za
zabrinutost, a da će njeno podržavljenje učvrstiti njen rejting i dodatno
pojačati njenu likvidnost. Zanimljivo je, isto tako, da su "dokazni
parametri" te solventnosti i likvidnosti gotovo u decimalu isti kao u slučaju
hrvatske ćerke HAAB banke u najcrnjim danima (tada je guverner Hrvatske narodne
banke Željko Rohatinski govorio o solventnosti HAAB Hrvatska do u reč isto kao
nedavno Jelašić).
Četvrto, samo dva
dana pošto je država preuzela ovu banku, oglašavaju se i prvi kritičari ovog
čina, među ostalima i direktor briselskog Centra za političke
studije Daniel Gros, koji kaže da je HAAB trebalo da ode u stečaj i da
je Austrija, makar i privremenim spasavanjem ove banke, napravila veliku grešku. Kao i mnogi drugi, i on
se pita otkud toliki angažman oko tek šeste po veličini tamošnje banke,
relativno skromne i za austrijske prilike, i zbog čega je to njen ukupan bilans
od skromnih tridesetak milijardi evra toliko važan za celu evrozonu (?!). Gros
veruje da je bilo pametnije, "ukoliko je bilo neoprezne ekspanzije i
ako je pri tome došlo do prevara, da banka propadne i time bi cela stvar bila rešena... Uz to, nacionalizacijom banke otvoren je prostor
za nove probleme. Recimo", kaže Gros, "ako u
Srbiji dođe do problema sa ovom bankom - to više neće biti samo pitanje
poslovanja, već pitanje odnosa dve države." Što je, dakle, uvod u
potencijalne političke probleme par excellance.
Istovremeno se raširila priča da se za opstanak banke po svaku cenu založio
i lično predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, i to zbog
"njenog delovanja u Srbiji, Hrvatskoj i drugim zemljama jugoistočne
Evrope".
Posle ovoga, ni guverner NBS Radovan Jelašić više nije bio isključivo portparolski
nastrojen, pa je, svega tri dana nakon nacionalizacije banke, priznao i da "nije začuđen što je austrijska država morala da preuzme HAAB" i da je
u protekle dve-tri godine bilo više znakova nepravilnosti (!). On je utvrdio da je
Hypo Alpe Adria banka prekograničnim kreditima (!) zaobilazila strogu
regulativu Srbije, dajući kredite klijentima direktno iz Klagenfurta. Ne izgovarajući reč "korupcija" Jelašić
se samo upitao kako je to i ko je to iz Klagenfurta mogao kvalitetno
procenjivati bonitet klijenata.
Upetljani
u sve
Zbog sumnji i optužbi za pranje novca i brojne druge kriminalne radnje,
koje su uzdrmale finansijske temelje najmanje četiri od 12 zemalja u kojima
posluje, ali i zbog nekih elementarnih nelogičnosti u tokovima novca, koje ova
banka produkuje svakodnevno na širem evropskom planu, u toku su istrage
poslovanja banke i u Austriji i u Nemačkoj, a u Hrvatskoj je ona već uveliko
sinonim za brojna krivična dela u koja je upetljana većina državnih i
relevantnih političkih i finansijskih faktora u zemlji, uključujući i gotovo
sve tajkune i mnoge značajne medijske ličnosti. Štaviše, tamo se brojne afere i
skandali, uključujući i neka poznata ubistva, koji na prvi pogled nemaju
veze sa Hypo Alpe Adria bankom, već u procesu površne analize počnu dovoditi u
vezu s njom. I još, međunarodni kolaps koji preti ovoj multinacionalnoj banci
upravo je i začet finansijskim mahinacijama
baš u Hrvatskoj.
HAAB je u
Srbiju ušla 2002. godine i posluje kao Hypo Alpe Adria
Bank a.d. Beograd. Deo je Hypo Group Alpe Adria kao jedna od banaka
"ćerke" u 12 u zemalja šire regije Alpe-Jadran: Austriji, Srbiji,
Italiji, Sloveniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj,
Bugarskoj, Makedoniji, Mađarskoj i - Ukrajini. Pored banke, članice Grupe u
Srbiji su Hypo Alpe Adria Leasing i Hypo Alpe Adria Securities.
Matična banka
sadašnje Hypo Group Alpe Adria nalazi se u Klagenfurtu u austrijskoj pokrajini
Koruškoj.
Zanimljivo je
i indikativno, međutim, da je banka svoju neumerenu ekspanziju i procvat
doživljavala prvenstveno na području i zajedno sa propašću bivše Jugoslavije,
a onda i na područjima drugih bivših socijalističkih zemalja jugoistočne i
istočne Evrope. Tako je iz Austrije, banka koja postoji od 1896. godine, prvi
put, svojom lizing podružnicom, izašla u obližnje italijanske Udine 1988.
godine, a od 1994. sistematski osvaja prvo Sloveniju i Hrvatsku, pa onda
Srbiju, BiH, Makedoniju... i od gotovo beznačajne provincijalne banke (Koruška
nema ni 600.000 stanovnika) na "volšeban" način postaje, na ovaj ili
onaj način, nezaobilazan finansijski faktor u značajnom delu Evrope.
Zbog ogromnih
dugova i mahinacija kojima se nije mogao predvideti epilog, 2007. godine je,
takođe pod nejasnim okolnostima, 50 odsto Hypo Grupe prodato Bavarskoj državnoj
banci (Bayerische Landesbank/BLB/) za 1,67 milijardi evra. U vezi s tim upravo
je i u Klagenfurtu i u Minhenu u toku opsežna istraga zbog procene da je taj
udeo u Hypo Grupi preplaćen za celih 400 miliona evra. Sama mala
pokrajina Koruška je prodajom svog udela u Hypo banci
inkasirala 800 miliona eura, i to u poslu u kojem je značajnu ulogu imao i
tadašnji koruški lider Jerg Hajder. (Ovaj austrijski desničar je nakon pogibije
u automobilu 2008. godine, po mnogima sumnjive i zbog ove stvari, naslednicima
ostavio velike finansijske probleme u vidu državnih garancija za kredite i obveznice
Hypo banke, koji su još u opticaju, a iznos garancija je prešao sumu od 20
milijardi evra.)
Zašto jedan evro košta milijardu
evra
Austrijsko
državno tužilaštvo sa svoje strane istražuje i pomalo neverovatne za kapacitete
banke tokove novca i investicije u Hrvatskoj, te likove povezane sa
finansijskim operacijama, koje svoje krakove imaju ne samo u Hrvatskoj nego i u
Srbiji, BiH i drugim zemljama jugoistočne Evrope. Posebno
se apostrofira činjenica da su banku na Balkan uveli bivši koruški guverner
Jerg Hajder i njegov saradnik i član uprave HAAB Volfgang Kulterer, koji je u
međuvremenu u Austriji osuđen zbog lažiranja bančinog budžeta. Kao primer
neverovatnih finansijskih akrobacija navodi se činjenica da je, na primer,
hrvatska kompanija ćerka Hypo banke, Hrvatski konzalting Holding, teška oko 1,5
milijardi evra, prodata za tričavih 160 miliona evra. Ili, kako je i zašto Hypo
banka u Klagenfurtu sa fantastičnih 260 miliona evra finansirala najveći deo
ulaganja u nekretnine u Rovinju, Puli, Dubrovniku i na Hvaru od strane
"legendarnog" generala Vladimira Zagorca, čuvenog iz afere
"dragulji". Naglašava se da će istraga obuhvatiti dubiozne novčane
tokove i lažne poslove koje je Hypo vodio i sa mafijaškim krugovima u
Hrvatskoj i na celom Balkanu.
Podalje od istraga, međutim, i pod novim, nemačkim
vlasnikom banka je pravila ogromne gubitke, pa je u nameri da je spase od
stečaja, kako je već rečeno, austrijska država odlučila da je nacionalizuje,
odnosno vrati pod svoje okrilje, što zbog nacionalnog ponosa, što zbog
činjenice da je, iako 6. po veličini u Austriji, HAAB ipak "značajan
činilac u finansijskom sistemu zemlje (?)". Na kraju su
njeni suvlasnici u tom trenutku - Bavarska državna banka (do tada vlasnica
67 odsto Hypo Grupe), Osiguranje Grawe iz Graca (20,5 odsto) i pokrajina
Koruška (12,5 odsto) - odlučili da banku prodaju Austriji za "jedan
evro". Međutim, da bi platili taj "jedan evro", a da bi se
rešili bede, dotadašnji vlasnici su morali da nadoknade štetu od 1,05 milijardi
evra. Samo je dotad najveći akcionar Bayern LB morao da "za oproštaj"
isplati 825 miliona evra, pokrajina Koruška 200 miliona evra, a 30 miliona
evra osiguravajuća kompanija "Grawe". I
ne samo to, austrijska
država uložiće sa svoje strane u banku oko 450 miliona evra, a druge domaće
banke staviće na raspolaganje dodatnih 500 miliona evra, kako bi se smanjio
rizik, odnosno povećala likvidnost banke. Uz
to su svi suvlasnici morali su i knjigovodstveno da otpišu oko 3,4 milijarde
evra gubitaka te banke! Ove cifre same za sebe govore o dubiozama banke.
Slučaj Hypo Alpe Adra
banke, bez obzira na to da li ga hronološki gledali unatrag ili od ulaska banke
na Balkan, ni na koji način nije - slučajan. To tvrdi i dokazuje i
Domagoj Margetić, najistaknutiji i, zapravo, jedini istraživač HAAB na
prostorima koje pokriva banka, inače glavni i odgovorni urednik hrvatskog
istraživačkog portala www.necenzurirano.com, čije su analize ovde široko citirane.
U tumačenju svojevrsnog "domino
efekta" koji afere Hypo banke proizvode između Beča i Minhena, s jedne
strane, te Zagreba, Ljubljane i Beograda, s druge, on tvrdi da je HAAB godinama
delio ulogu transbalkanske praonice novca sa LHB Internationale Handelsbank (iz
Frankfurta na Majni) i Adria bank AG (iz Beča). Kako su osnivači HAAB-a bili
austrijska pokrajina Koruška i GRAWE osiguranje iz Austrije, te kako su u
menadžmentu HAAB-a bili isključivo Austrijanci, LHB Internationale Handelsbank
i Adria bank bili su tokom ove decenije potpuno potisnuti od HAAB-a, pa se u
HAAB-u koncentrisao sve veći procenat aktivnosti pranja novca na Balkanu.
Niko nikom nije smetao
U tu transbalkansku praonicu
novca bile su uključene elite drugih balkanskih država, ali i korumpirane
političke elite Bavarske i Austrije, pa se smatra da je već na prvom stepenu
istrage jasno da će domino ići od Minhena do Beograda, da će obuhvatiti niz
banaka koje su sudelovale u sistematskom ilegalnom izvlačenju novca i
vraćanju tog novca u vidu fiktivnih inostranih kredita... Sistem pranja i
izvlačenja novca iz zemalja regije postojao još od 1980-ih godina, a HAAB je
samo nastavio da razvija kriminalni sistem koji je već bio oformljen pre njega.
Tako je, kaže istraživač, već 1980-ih godina znatan deo
ilegalnog izvlačenja novca iz tadašnje Jugoslavije išao preko LHB
Internationale Handelsbank AG, te preko Adria bank AG. Ove dve banke je za
vreme hladnog rata osnovala jugoslovenska vojna kontraobaveštajna služba, te ih
je uz znanje i tolerisanje lokalnih vlasti u Nemačkoj i Austriji, koristila za
stvaranje kriminalne arhitekture sistematskog izvlačenja novca iz Jugoslavije.
Kad se Jugoslavija raspala, obe ove banke nastavile su da posluju sa novim
elitama svih zemalja naslednica bivše Jugoslavije.
Naime, LHB Internationale Handelsbank i Adria bank bile su
prvobitno u suvlasništvu nekolicine jugoslovenskih banaka. Tako je na njihov
rad imala uticaj komunistička elita iz nekoliko republika tadašnje Jugoslavije,
a pre svih one u Zagrebu i Beogradu. Kako se Jugoslavija pripremala na
dogovorni raspad i dogovorni rat, ove elite su u času raspada Jugoslavije širom
sveta imale preko dvadeset malih banaka, koje su 1980-ih godina služile
za ilegalno izvlačenje novca iz Jugoslavije i financijsko jačanje tadašnjih
elita, a delimično i za pružanje usluga međunarodnim kartelima trgovine drogom.
Tako je, na primer, u Velikoj Britaniji delovala
Anglo-Yugoslav Bank, u koju je Slobodan Milošević postavio svog bliskog
saradnika Boška Kostića. Kad je Srbija izolovana sankcijama,
Anglo-Yugoslav Bank je knjižena kao vlasništvo Zagrebačke banke, pa je
nominalni pretpostavljeni Bošku Kostiću bio direktor Zagrebačke banke Franjo
Luković. Istovremeno je Boško Kostić, u dogovoru sa svojim stvarnim
pretpostavljenim, Slobodanom Miloševićem, novac ilegalno izvučen iz Srbije
preko Anglo-Yugoslav banke (koja je tada nominalno bila u sastavu Zagrebačke
banke) vraćao u Srbiju i nominalno knjižio na svog rođaka Bogoljuba Karića
(Kostić i Karić su rođeni u istom selu). Tako su 1990-ih godina režim Slobodana
Miloševića, Anglo-Yugoslav banka u Londonu, Zagrebačka banka i poslovna imperija
braće Karić bili deo jednog te istog sistema.
Iz novca Anglo-Yugoslav banke nastala je u konačnom zbiru
Raiffeisenbank Austria d.d., Srbija, čiji su stvarni vlasnici, među ostalima
bili Boško Kostić i Borka Vučić. Tako je današnja RBA banka u Srbiji po
poreklu nastala iz sistema Zagrebačke banke d.d. Zagreb, kaže Margetić.
Uvek se mešali najgori
Na isti način je u to vreme funkcionisao i finansijski
trougao HAAB-a, u koji su bile uključene i LHB Internationale Handelsbank iz
Frankfurta i Adria Bank iz Beča. Međutim, za razliku od HAAB-a, ove dve male
banke imale su upravu sastavljenu od državljana zemalja bivše Jugoslavije,
pa su poput Anglo-Yugoslav banke iz Londona bile nominalno knjižene kao
vlasništvo Zagrebačke banke.
Ovaj odnos snaga u "transbalkanskoj praonici
novca" postepeno je menjan tako što je HAAB,
kao banka u stranom vlasništvu, sa stranim menadžmentom i stranim poreklom,
postala prihvatljivija za transbalkanske operacije pranja novca, budući da su
banke izvorno osnovane od komunističke Jugoslavije bile - sumnjivije.
Tako je tokom te decenije LHB Internationale Handelsbank
istovremeno širila svoje poslovanje prostorima bivše
Jugoslavije, ali i nekih drugih zemalja u tranziciji, pa se u prvoj polovini
decenije vezala za Zagrebačku banku, kao nominalno hrvatska banka (iako je u
njoj sve vreme bio mešani kapital
iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Slovenije), da bi
nakon toga bila "slovenizirana". Na kraju se potpuno uklopila u
sistem Nove Ljubljanske banke kao integralni deo grupacije NLB-a.
Slična sudbina zadesila je i Adria banku iz Beča. Razlika je
bila u tome što je Adria banka u svom poslovanju bila duže vreme fokusirana na
saradnju sa HAAB-om. Na kraju je i Adria banka AG bila
"slovenizirana" i završila u sastavu Nove Kreditne banke Maribor. I
njeno poslovanje danas je bitno drugačije od njenog prvobitnog identiteta
"transbalkanske praonice novca".
Istraživač potcrtava da je pranje novca preko HAAB-a
predstavljalo dugogodišnju uhodanu praksu, koja ne samo da će otvoriti pitanje
saradnje u kriminalnim poslovima tokom ranijih godina sa LHB Internacionale
Handelsbank i Adria bank, a koje su sada u slovenačkom vlasništvu, nego i
pitanje dugogodišnje saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom. To zbog toga što
je sistem dugogodišnjeg pranja novca
podrazumevao sistematsko podešavanje bilansa i lažno povećavanje bilansno
iskazanih vrednosti. Tako je novac ilegalno izvlačen iz zemalja regije,
sistematski vraćan u vidu fiktivnog spoljnog zaduživanja, što
je, na primer, u slučaju Hrvatske dovelo do jedne od relativno najzaduženijih
zemalja na svetu.
Iznesi,
vrati, operi
Važno je, dakle, još jedanput podsetiti da je HAAB prvobitno
bila omanja banka u suvlasništvu lokalnih koruških vlasti i jedne tada
relativno male osiguravajuće kuće (kad je počeo raspad Jugoslavije imala je
samo devet poslovnica u Austriji). Transformacija od male lokalne banke u
"transbalkansku praonicu novca" počela je izbijanjem rata na prostoru
bivše Jugoslavije, kada su lokalne političke elite u državama naslednicama
bivše Jugoslavije, pod zaštitom lokalnih vlasti u Koruškoj, koristile HAAB
(tada Hypo banku AG, Klagenfurt) za svoje kriminalne poslove.
Tako je u HAAB-u čuvan opljačkani novac iz zemalja regije,
preko HAAB-a su vršene isplate "zaslužnim pojedincima" koji su
pomagali elitama u pljački, preko HAAB-a su išle nezakonite transakcije u
vezi sa kupovinom i prodajom oružja (oružje iz jugoslovenskog arsenala se
prodavalo na međunarodnom tržištu i novac transferisao u HAAB na privatne
račune elite, dok se deo novca od raznih dijaspora, namenjenog za naoružanje,
koristio za kupovinu oružja, a deo direktno polagao na privatne račune u
Klagenfurtu. Istrage su pokazale da je i novac kojim je stvarno kupovano oružje
bio deljen sa posrednicima, s obzirom na to da je oružje po pravilu kupovano
iznad tržišne cene, pa se razlika delila između domaće elite i posrednika). Pri
tome su lokalnim političarima u Koruškoj i upravi ove male banke davane velike
provizije za njihovo ćutanje i kooperativnost.
Kako je priliv ilegalnog novca rastao, HAAB se vremenom
razvio u "krovnu organizaciju transbalkanskog pranja novca",
preko koje je novac opljačkan u zemljama regije vraćan u te iste zemlje u vidu
fiktivnih kredita. To je bilo moguće samo uz sistematsko falsifikovanje
bilansa, pa je HAAB povećavao svoju aktivu, ali samo fiktivno, na papiru,
čime je ta mala banka ubrzo počela da ugrožava finansijsku stabilnost celog
austrijskog finansijskog sistema. Ipak, HAAB je tako izrastao u nominalno - jednu
od najjačih finansijskih institucija u nestabilnoj jugoistočnoj Evropi.
Tako je istraga u Austriji pokrenuta protiv HAAB-a 2006.
godine pokazala da je kapital u njenim bilansima izmišljen, da postoji
samo na papiru, da je uprava HAAB-a u kriminalu, da su njom u kriminalu i
lokalni političari, ali praktično i ceo Balkan.
Kad se pokazalo da su bilansi HAAB-a lažni, 2007.
godine je očekivan stečaj i hapšenje njene uprave. Očekivalo se i hapšenje
lokalnih političara u Koruškoj, širenje istrage na prostor bivše Jugoslavije,
od Ljubljane do Beograda, sa epicentrom istrage u Zagrebu, jer je Hrvatska bila
HAAB-ov centralni poligon za finansijske malverzacije i pranje para, pre svega
kroz nekretnine. Međutim, do toga nije došlo, jer se iznenada kao spasilac,
i to bez ikakve
ekonomske logike i opravdanosti, pojavila pomenuta Bayerische Landesbank
koja je vlastitim kapitalom kupila već sasvim bezvredne deonice HAAB-a. I ne
samo to, i sama je na HAAB-u gubila sredstva u njenom redovnom poslovanju (!?)
BLB je, zapravo, ulagala vlastita sredstva da sanira HAAB, i to do one mere
koja je bila potrebna da se spreči stečaj HAAB-a.
Banka
balkanske mafije
Međutim, za razliku od HAAB-a, čiji se kapital uglavnom
sastojao od fiktivno upisivanih brojki, koje su napumpavane na Balkanu, BLB je
predstavljao veliku regionalnu banku iz Bavarske, koja je, kao tipična nemačka
regionalna banka, bila u suvlasništvu lokalnih vlasti Slobodne države Bavarske.
U trenutku kada se BLB odlučila za preuzimanje HAAB-a, iza sebe je već imala
jednu sumnjivu epizodu vlasništva nad Riječkom bankom, kada se izlet BLB na
Balkan završio jednom od najsumnjivijih bankarskih afera Balkana. Za tu
aferu se, inače, i u nekim međunarodnim bankarskim krugovima smatra da je od
svih sličnih afera najbolje - zataškana. Osim toga,
BLB je zbog svog poslovanja u Nemačkoj već bila na zlu glasu domaće javnosti i
pod stalnim istragama nemačkih vlasti, pa je ova akvizicija izazvala šok i u
Nemačkoj i u bankarskim krugovima po Evropi, pre svega zbog nepostojanja
ekonomskog interesa za preuzimanje potpuno posrnule HAAB, koja je bila bez
stvarnog kapitala i opterećena kriminalom. Osim toga, usisavanje HAAB-a,
koji je već bio na glasu kao "mafijaška banka",
odnosno "praonica novca balkanske mafije", nesumnjivo je značilo pad
već poljuljanog ugleda BLB. Konačno, ova akvizicija je značila i to da će se
BLB naći pod istim istražnim postupcima koji su se vodili protiv HAAB-a. Zbog
toga je u međunarodnim bankarskim krugovima, nakon početnog šoka, formiralo
mišljenje da su Bavarci jednako duboko u balkanskom kriminalu kao i HAAB,
da je stečaj HAAB-a očigledno pretio razotkrivanju njihove uloge, da je ova
akvizicija očajnički pokušaj da se spreči ili barem odgodi neumitno.
Bilo kako
bilo, ovaj "napreskok" prelet preko kriminalnog konteksta poslovanja
banke bio bi dodatno defektan bez činjenice da je, po mnogima, početak kraja
ove banke na širem planu počeo 2007. kada je "odnekud", navodno iz
"hrvatskog obaveštajnog podzemlja" a verovatnije poručen od BLB
banke, tada zainteresovane za kupovinu HAAB-a, isplivao "strogo poverljiv
izveštaj o Hypo banci", na 80 strana
filigrantski preciznog, obaveštajno intoniranog teksta, koji je sadržavao brojne
šokantne podatke o vezama vrha hrvatskih državnih institucija, vrha hrvatske
vlade, bezbednosnih agencija i današnjeg ministra unutrašnjih poslova Tomislava
Karamarka, brojnih drugih bivših i sadašnjih državnih i pravosudnih funkcionera
sa pranjem novca posredstvom tajnih finansijskih operacija u Hypo Alpe
Adria banci Klagenfurt i njenim bankama kćerima u Hrvatskoj. U tom izveštaju se
iznose brojni podaci o koruptivnim vezama i spregama državnih funkcionera i
institucija sa bankarskom mafijom, organizovanim kriminalom itd. Direktno je sa
organizovanim kriminalom u Hypo banci povezan tadašnji premijer Ivo Sanader, a
posebno je zanimljivo što se opisuju koruptivne veze pojedinih novinara,
medija, urednika i vlasnika pojedinih medija s Hypo bankom i pojedinim osobama
osumnjičenim za pranje novca preko Hypo banke. Među njima je posebno mesto
zauzeo pokojni vlasnik i urednik Nacionala Ivo Pukanić i njegova uloga u
pokušaju prikrivanja afere "Hypo".
U izveštaju
nema gotovo nijednog bitnog imena iz tadašnje i današnje političke i ekonomske
elite, koje na ovaj ili onaj način nije dobilo svoje mesto u koruptivnom
sistemu. Tu su podaci o detaljima tajnih računa i tajnih finansijskih
transfera, preko kojih su pripadnici ratnoprofiterske političke elite iznosili
novac iz Hrvatske, taložili ga na tajnim računima kod Hypo banke, a potom prali
kroz fiktivne investicije preko Hypo banke. Premijer Ivo Sanader je, navodno,
imao pravo da autonomno, svojim potpisom, raspolaže tajnim računom u Hypo banci
na kojem je bilo preko - 140 miliona evra.
Sve se hoće kad se može
Konačno, sve
brojne istrage započinjane proteklih desetak godina u više država nekako su
ostajale nedovršene zbog opstrukcije spregnutih političkih, državnih i
finansijskih elita. Dok su austrijski i nemački istražitelji afera i
malverzacija Hypo banke akcenat stavljali na pojedince i njihove uloge u
kriminalnim radnjama, hrvatski finansijski inspektori (iz razumljivih razloga)
akcenat su stavljali na mehanizme, načine, principe na kojima počiva kriminalni
koncept ove banke.
- Tako se u
više navrata, detaljno opisuje obrazac bankarske
prevare, gotovo sigurno primenjiv i primenjivan i u drugim delovima Balkana
(!), prema kojem ova banka ne ulaže svoj kapital, odnosno "živi"
novac, nego se uglavnom radi s jedne strane o pranju prljavog novca, koji
je sa Balkana prvo iznošen na tajne račune,
a onda je kao "prljavi" novac reinvestiran u zemljama
Balkana. S druge strane, radi se o čistim bankarskim, deviznim,
finansijskim špekulacijama.
- Drugi
princip je pretvaranje dugova ćerke Hypo banke matičnoj Hypo banci Klagenfurt u
kapital banke, bez ulaganja stvarnog novca u kapital ćerke. Ili,
"pojednostavljeno", Hypo banka Klagenfurt svoje banke kćeri zadužuje
inostranim kreditima i deviznim depozitima, koje te banke kćeri gotovo
istovremeno po polaganju vraćaju matičnoj banci u Klagenfurt, pravdajući takve
transakcije otplatama ranijih dugova prema matičnoj banci, čime svoju
finansijsku stabilnost i likvidnost dovode u jasnu zavisnost od kreditnih
sredstava matične banke iz Klagenfurta. Dakle, de facto se ne radi o stvarnom
ulaganju novca matične banke u ćerke, nego o čisto fiktivnom, papirnatom
pretvaranju špekulativno "napumpanih" dugova u osnovni kapital banaka
kćeri.
- Ćerke Hypo
banke uglavnom ne raspolažu vlastitim kapitalom, niti likvidnim finansijskim
sredstvima, niti stvarnim osnovnim kapitalom uloženim u novcu od strane Hypo
Alpe Adria Bank Klagenfurt, nego se radi o smišljenoj međunarodnoj bankarskoj
prevari, transnacionalnim bankarsko-finansijskim špekulacijama, koje su već
uspele da ugroze bankarska tržišta u Nemačkoj, Austriji i naročito Hrvatskoj,
ali i drugim državama jugoistočne Evrope. Radi se o finansijskom balonu velikih
razmera, čije bi pucanje moglo da uzrokuje ozbiljnu finansijsku krizu u
zemljama na Balkanu, veću tamo gde je Hypo Grupa intenzivnije prisutna svojim
aktivnostima.
- U takvom
špekulativnom održavanju likvidnosti Hypo banke ćerke, matična banka najčešće
koristi "povezana lica" koje osniva u toj državi, a to se pre svega
odnosi na ćerke formata "consultants" i "leasing". U vezi s
tim, promet računa pokazuje česta parcijalna povlačenja kredita i česte otplate
ranije zaključenih kredita, kao i plaćanje kamata. Dokazuje se da povlačenje i
povrat kredita "povezanih lica" imaju određenu poziciju u likvidnosti
Hypo banke ćerke, a onda svi zajedno u likvidnosti matice.
- Bilans
banke najčešće vrtoglavo raste, a dnevne transakcije su po pravilu oko
pozitivne nule i za rezultat imaju gomilanje obaveza banke, a pri tome
"živi" novac uvek završi na računu matice.
- Masovna
primena prevremene otplate dugoročnih kredita (što je indikator pranja novca).
U jednom istraženom periodu, hrvatski inspektori su otkrili da su u toku dve
godine, u kontinuitetu, doslovno svi otplaćeni dugoročni devizni depoziti
otplaćeni mimo ugovorenih rokova - prevremeno. Radi se o prevremenoj
otplati ranije iskorišćenih finansijskih kredita, koji su po pravilu fiktivne kreditne
transakcije kao pokriće za operacije pranja novca.
Prevremene
otplate, inače, nemaju nikakav ekonomski cilj.
Zbog svega
toga, pitanje je koliko je ovim mafijaškim svinjskim gripom zaražena srpska
ćerka Hypo banke, šta ovdašnji inspektori, finansijske institucije i NBS o tome
znaju, šta građani ne znaju i - u kojoj neprilici će da saznaju.
Sumnjiva maćeha
Zanimljivo je da je austrijska matica, dakle
banka-majka lokalnih Hypo Alpe Adria banaka, po pravilu imala manji prijavljeni
osnovni kapital nego kćeri koje je osnivala.
Tako osnovni kapital Hypo Alpe Adria
International AG Klagenfurt danas iznosi 33.500.000 evra. Međutim, osnovni
kapital hrvatske banke kćeri Hypo Alpe Adria d.d. Zagreb iznosi 216.000.000
evra, a Slavonske banke d.d. Osijek, koju je HAAB Hrvatske na specifičan način
"kupila", 136.810.000 evra.
Uvidom u registar Agencije za privredne registre
Republike Srbije dolazi se do podatka da srpska ćerka HAAB Beograd ima
registrovan "upisani (novčani) kapital" od 184.475.000 evra, koji
odgovara registrovanom "uplaćenom /unetom" (novčanom) kapitalu u
istom iznosu.
Nema neću
Baš je Hypo banka, a ne neka druga, u dvorištu našeg suseda
odavno izuzetno cenjena banknota za ucene i potkusurivanje. Kad se Hrvatska
2007. "nećkala" da svoju ćerku Hypo banke proda BLB-u, odmah su iz
Austrije i Nemačke stigle opomene da to neće doprineti hrvatskom ulasku u Evropsku uniju.
Prošle godine je
poslanik SDP-a i članica Nacionalnog veća za praćenje sprovođenja strategije
suzbijanja korupcije Ingrid Antičević-Marinović rekla da je Hrvatska u
pristupnim pregovorima sa EU izgubila podršku Nemačke i Austrije, zbog
odbijanja hrvatskih vlasti da sarađuju u istrazi o pranju 710 miliona evra samo
u Hrvatskoj.
Milioni za koje se ne pita
Možda najbolji primer
mafijaško-korupcionaške kombinacije ekspanzije banke jeste "kupovina"
jedne druge sasvim pristojne hrvatske banke, Slavonske banke d.d. Osijek. Ta
priča trajala je duže od 10 godina, počela 1998, završila u martu 2009. U
međuvremenu je, u komplikovanoj bankarskoj rašomonijadi, HAAB uspeo da u međunarodnoj arbitraži protiv Hrvatske dobije
i odštetu od
50 miliona evra zbog navodno neistinito prikazanih knjigovodstvenih podataka Slavonske banke u trenutku prodaje. Dostupni ugovori, međutim, dokazuju da je HAAB AG
Klagenfuret prevarom, na kriminalan način, došla u vlasništvo deonica Slavonske
banke, pretvarajući fiktivne kredite u vlasništvo nad deonicama, iako u
stvarnosti krediti Slavonskoj banci nikada nisu uplaćeni, nego se radilo o
fiktivnim deviznim depozitima, koji su neposredno nakon što su transferisani
Slavonskoj banci, nakon dvostrukog knjiženja u bilansima, ponovno transferisani
Hypo banci Klagenfurt. U prevodu na narodski jezik, Hypo banka u Slavonsku
banku Osijek realno nije uložila ni
jedan evro, a kamoli 50 miliona evra, koliko iznosi odšteta koju
država mora da isplati toj banci.
To, međutim, nije sprečilo Sanaderovu vladu da
septembra 2008. godine jednokratno interveniše sa neverovatnih 73 miliona evra, praktično bez
ikakvog zakonskog pokrića, samo da bi spasla jednu stranu banku od kolapsa
(?!). Sve to bez službene odluke vlade o sudelovanju u sanaciju Hypo banke, bez
informacije za javnost, bez prijave Hrvatskoj narodnoj banci.
A zašto bi Sanader takvu samoubilačku kapitalnu
akciju uopšte preduzeo? Zato što bi krah Hypo Alpe Adria banke Zagreb za sobom
u tom trenutku neizbežno povukao i banku-majku u Klagenfurtu. A onda bi to bio
razlog za ulazak raznih austrijskih i hrvatskih nadzornih službi, kontrola i
inspektorata u HAAB uključujući i kriminalističku policiju. Tada bi isplivale
dugogodišnje nezakonite i tajne finansijske operacije hrvatskog državnog vrha
preko tajnih računa u Hypo banci, u čemu je kroz duži vremenski period
učestvovao i lično premijer Ivo Sanader, koji je i sam otvarao u toj banci
tajne račune, bio njihov potpisnik, a na koje je prebacivan novac koji je
trebalo da završi u državnom budžetu.
Naslućivali kraj
U proleće 2009. godine (na kraju koje će, u
procesu nacionalizacije Hypa svoje bežanje iz Hypo Grupe platiti skoro
milijardu evra) krizni tim BLB banke za izradu strategije sanacije rizika za
Hypo banku preporučio je Upravi BLB banke povlačenje Hypo Alpe Adria Bank
International iz Klagenfurta iz svih finansijskih operacija u zemljama
jugoistočne Europe, Hrvatske, Srbije, BiH, Crne Gore, ali i Italije, i počeo
izradu projekta prema kojem bi se deonice banaka kćeri Hypo banke u tim
zemljama prodale mogućim zainteresovanim kupcima.