Stav
Apsolutizam
Piše: Branko
Dragaš
APSOLUTIZAM - Sve veći broj ljudi govori da se
zalaže za uvođenje apsolutizma. Taj apsolutizam nazivaju - prosvećeni
apsolutizam. Demokratija je - sranje! Ne čudim se što običan čovek jedini izlaz
iz ovog programiranog društvenog haosa vidi u uvođenju apsolutizma, ali me čudi
da i ljudi koji se, kako se hvale, razumeju u politiku, koji su se nekada
bavili politikom, koji su mnogo toga postigli kroz politiku i čija politika je
doživela istorijski poraz - danas prizivaju apsolutizam.
Koketiranje sa apsolutizmom je još jedan u nizu promašaja malograđanske
srpske inteligencije koja se, nažalost, izgubila i u vremenu i u prostoru. Ta
ista inteligencija je, isto tako, na samom početku, koketirala sa
višepartijskim sistemom i opozicionim delovanjem, da bi završila u kniks
poklonu pred despotom, koji je za njih bio oličenje nacionalne mudrosti i vođa
koga treba bespogovorno slediti. Šta je onda bio despot?Apsolutista ili
prosvećeni apsolutista? Zar već nismo imali slepog vođu? Zar se to sve nije
završilo krvavim klanjem, preseljenjem našeg naroda i nacionalnim porazom?
Zašto bi sada nešto bilo bolje? Koji su argumenti za to? Ja ne verujem u taj
prosvećeni apsolutizam jednoga čoveka. Bio on mucavi monarh, koji ne zna svoj
maternji jezik, ili diletant-predsednik kome ćemo na određeno vreme, prema
običajima iz rimske istorije, dati cezaristička prava.
Ako dalje uđemo u analizu ove ideje o uvođenju prosvećenog apsolutiste,
onda se tu otvaraju mnoga pitanja. Navešću samo dva ključna: ko će biti
prosvećeni apsolutista i šta će on da radi? Dakle, postavlja se tehničko
pitanje: kako da dođemo do tog prosvećenog apsolutiste? Većina Srba
danas smatra da su baš oni idealni za to mesto. Izreka - samo mi daj vlast
nekoliko dana i videćeš šta ću da uradim - koju slušamo svakodnevno, samo je
dokaz o velikom broju apsolutista koji čekaju svojih pet minuta. Kako da između
svih tih pretendenata na apsolutnu vlast izaberemo pravog apsolutistu? Hoćemo
li otvoriti konkurs? Ko će biti u konkursnoj komisiji? Koji će se kriterijumi
postaviti za izbor? Hoćemo li organizovati rijaliti šou i omogućiti građanima
da glasaju za najboljeg apsolutistu? Šta ako glasanje bude namešteno? Šta ako
tajkuni lažiraju glasanje i izaberu svog prosvećenog apsolutistu? Može li se do
prosvećenog apsolutiste doći tako što ćemo sve kandidate bez oružja pustiti u
Arenu, uključiti kamere, i onaj koji pobije sve ostale konkurente i izađe iz
Arene vođa je koga bi trebalo da sledimo. Da li je to rešenje?
Drugi ključni problem je - šta će taj prosvećeni apsolutista da radi?
Odnosno, koji će program da sprovodi? To što će na samom početku pobiti neke
tajkune i neke političke protivnike ne znači da će iskoreniti korupciju i
kriminal u državi. Takav prosvećeni apsolutista će uvesti Srbiju u mrak,
nasilje, teror, i sve će se završiti revolucijom na ulicama. Takav prosvećeni
apsolutista će uvesti svoj lični režim i mi ćemo se ponovo vratiti sto godina
unazad. Ako je narcisoidni Boris Tadić zloupotrebio sve demokratske institucije
i uveo lični režim, šta bi nam onda radio apsolutista? A šta ako Boris Tadić
bude apsolutista? Da li je to taj prosvećeni apsolutizam o kojem sanja
malograđanska srpska inteligencija?
DEMOKRATIJA - Protivnik sam svakog apsolutizma,
makar se on nazivao i prosvećenim. Jednostavno, ne verujem u dobre namere
apsolutista. Zalažem se za prosvećeni apsolutizam - zakona. Današnju
demokratiju su namerno obesmislile sve političke stranke i sami političari kako
bi, stvarajući politički haos, mogli da prigrabe više vlasti i novca za sebe.
Ovakva demokratija je neodrživa. Obesmišljena je i republikanska ideja. To što
današnja demokratija ne valja, ne znači da treba da idemo u drugu krajnost i da
tražimo tiranina. Potrebno je da se vratimo izvornim demokratskim načelima i
republikanskim idejama. To znači, gospodo drugovi, da treba da ojačamo zakone i
građanske institucije. To znači da treba da promenimo izborne zakone i da
uvedemo nova politička pravila, koja će sprečiti špekulacije i manipulacije u
politici. Recimo, lažna politička obećanja smatraće se krivičnim delima. Izjava
nesretnog Dinkića da je lagao građane o besplatnim akcijama da bi Boris Tadić
pobedio, odvešće prevaranta direktno u zatvor. Uostalom, tamo mu je i mesto
zbog svega što je učinio državi, privredi i građanima Srbije. Tako političari
neće smeti da daju lažna obećanja u izbornim kampanjama. Pored toga, uvešće se
da se političarima zakonom oduzima imovina ukoliko svojim radom pogoršaju
stanje u državi. Zalažem se da se svim političarima stavi imovina pod hipoteku.
Ukoliko nemaju imovinu, ne mogu da se bave politikom. Tako bi Tadić ispao iz
političke utakmice. Onaj koji do 53 godine nije bio u stanju da zaradi za sebe
stan, takav nesposoban čovek ne može da bude predsednik države. Ako nisi uspeo
da zaradiš sebi stan, kako ćeš onda da vodiš državu i da obezbediš stanove
drugim građanima.
Uveo bi se, takođe, i etički kodeks za sve državne funkcionere, i tako više
nijedan državni funkcioner ne bi smeo da se pojavljuje u medijima koji ne
priliče državnom činovniku i da priča o nečemu što je izvan njegovog posla.
Političari bi imali plate na nivou prosečnih plata u privredi. Premijer bi
radio za jedan evro godišnje i on i njegova ekipa bi zarađivali na proviziji od
realnog rasta BDP. Tako bismo dobili premijere menadžere, umesto premijere
političke poltrone. Javni servis bi se otvorio za sve građane i strukovna
udruženja koji bi iznosili konkretne predloge za unapređenje života u državi.
Političari na vlasti bi imali ograničen pristup javnom servisu da bi se izbeglo
stvaranje monopola u javnom životu. U predizbornim kampanjama bi se određivao
budžet za političke stranke i političari na vlasti krivično bi bili kažnjavani
za zloupotrebu državnih funkcija u izborima. Svi državni funkcioneri bi svojom
imovinom garantovali demokratske principe vlasti, da bi se tako sprečile bilo
kakve malverzacije na državnim funkcijama. Imam čitav set konkretnih mera koje
sam predložio za ozdravljenje političkog života u Srbiji.
Poslednje dve decenije javno iznosim sve te mere i predloge, ali, nažalost,
političke stranke i političari rade sve suprotno. Na taj način su danas potpuno
obesmislili politički život u državi i državu doveli do rasula. To su sve
namerno uradili, prema instrukcijama svojih spoljnih mentora. Ne radi se o
neznanju, jer onaj ko ne zna ide i traži da nađe onoga ko zna, pita ga i
primenjuje njegovo znanje, samo da bi bio uspešan u svom javnom delovanju. Ovde
se radi o bahatom i okrutnom pljačkanju sopstvene države i sopstvenog naroda.
Smatram da se u krivičnom zakonu moraju pojačati odredbe o izdaji države i
nacije, kako bi se zakonski kaznili svi oni koji to namerno rade. Najveća kazna
za ove političare nije da ih osudimo i stavimo u zatvore, nego je najveća kazna
za njih da im se oduzme sva imovina i da se zakonom proteraju iz politike. Neka
im se zakonski zabrani bavljenje politikom. Neka vrsta političkog ostrakizma
koja će konačno iz srpske politike proterati ološ i prevarante. Očistiće se
politički teren i stvoriće se zakonski uslovi za mogućnost da se politikom bave
pošteni, stručni i dobri ljudi. To treba da se uradi putem zakona. Ponavljam,
zalažem se za prosvećeni apsolutizam zakona. To je jedina naša opcija. Nema
druge. Svaki drugi pokušaj vraća nas u lični totalitarni režim. Razvojem
demokratije, vladavinom prava, modernizacijom politike, efikasnim radom
institucijama sistema, proterivanjem političkih partija iz javnih preduzeća,
smanjivanjem broja poslanika na 72, uvođenjem Senata i biranjem 24 senatora iz
Srbije i šest iz rasejanja, oslobađanjem javnog servisa i sveopštom
demokratizacijom društva možemo Srbiju spasiti sadašnje propasti. Verujem samo
u takav prosvećeni apsolutizam. Zato, pamet u glavu! Ne verujte i ne glasajte
za one koji vam pripremaju nove okove. Ne treba nam da jedna oligarhija
smenjuje drugu, nego nam treba vladavina građana, bez oligarhije.
OPTIMIZAM - Režim Borisa Tadića je na samrtnom odru. Ostalo mu je
samo da širi parole o optimizmu. Izgubivši svaku vezu sa realnim životom i
realnom politikom, oni sebi kopaju sopstvenu jamu. Njima ni ne treba opozicija.
Oni su dovoljni sami sebi. Završiće kao svi totalitarni režimi - na smetlištu
istorije. Vreme radi protiv njih i treba ih pustiti da se sami potpuno uruše u
svom bolesnom ludilu.
TOMA - Neverni Toma nas uverava da neće napraviti savez sa
režimom. Neverni Toma se kune u svoju čast koju nema. Onaj koji je prevario i
izdao svoga kuma, dok mu je kum bio u zatvoru, koji je izdao sve zašta se
čitavu deceniju borio, onaj koji je postao preko noći plaćeni evropejac i
miljenik briselskih birokrata, ne može da bude naša alternativa. Mnogo
interesantnije će biti u maju kada, kako se nagoveštava, iz zatvora izlazi
Šešelj. Neverni Toma će morati da se sučeli sa svojom izdajom. Kum mu neće
ništa oprostiti.
JAVNI SERVIS - Direktor Javnog servisa je dao
intervju. Interesantne su dve direktorove tvrdnje: prva, da je elita kriva za
katastrofalno stanje države i nacije i, druga, da na Javnom servisu nema nekih
drugih ljudi zato što nema ko da gostuje, jer su svi, kako ističe direktor,
partijski ostrašćeni i obojeni. Moja teza već više od dve decenije je da je
srpska kvazielita glavni krivac za našu propast. Kako toj kvazieliti pripada i
sam direktor, onda je i on direktno odgovoran za našu tragediju. Svima je jasno
da je on sluga svih režima i da uvek radi isključivo u svom interesu, protiv
interesa države, građana, naroda, demokratije i Republike. Postao je bogat
čovek zahvaljujući tome što je pseći ponizno služio sve režime.
Druga tvrdnja, da mi nemamo ljude i da nema koga da pusti na Javni servis,
priznanje je, zapravo, direktora da se plaši ljudi koji nisu pod kontrolom
režima i njegove opozicije, i zato nastavlja, šireći pesimizam, uprkos
proklamaciji režima da se širi optimizam, da sprečava nove ljude da iznesu nove
ideje. Novi ljudi bi doneli i nove odnose u društvu. U novim odnosima Direktor
nikada ne bi upravljao Javnim servisom i materijalno bi odgovarao za svu
nesreću koju je doneo državi i građanima. Prosvećeni zakoni bi isključili
mogućnost da jedan ovakav gmaz bude direktor i da svoje slugeranjstvo režimu
tako dobro naplati i materijalizuje.
SIROMAŠTVO - Nastavlja se rast svih cena. Teško
je navesti artikal koji nije poskupeo ili koji nije u procesu poskupljenja.
Cene rastu jer su odnosi u privredi poremećeni. Industrijska proizvodnja je na
nivou 45 odsto od industrijske proizvodnje iz 1989. godine. Reformatori su
potpuno razorili našu privredu. Ekonomski koncept da je bolje da uvozimo nego
da sami nešto proizvodimo doživeo je svoj bankrot. Reformatori su postali
bogati i moćni ljudi. Građani su osiromašili i još veća beda ih čeka.
Prosvećeni apsolutizam novih zakona treba da donese takve mogućnosti da se
političarima, tajkunima i kriminalcima oduzme imovina koja je nastala na
privilegijama. Siromaštvo je postalo endemska pojava u našem društvu. Sve političke
kombinacije i političke koalicije padaju pred pitanjem siromaštva. Gospodo
drugovi, odgovorno vam tvrdim da ni vlast ni opozicija ne znaju da pokrenu
privredu i građane izvedu iz siromaštva. Nikakav prosvećeni apsolutista ne može
da nas nauči da radimo i štedimo, ako se ne stvori sistem u kojem se vrednuju
rad i štednja. Zato se zalažem za temeljnu reformu društva koja će zahvatiti
sistemske promene u kojima ćemo dobiti produktivnu i profitabilnu privredu,
efikasnu i jeftinu administraciju, vredne i štedljive građane, otvorene i
slobodne medije, odgovorne i mudre državnike i budućnost koju ćemo zaraditi,
sprovodeći viziju naše posvećene i skromne elite. Samo ono što zaradimo
sopstvenim rukama i sopstvenom glavom je naše. Tako počinje temeljna promena političkog
sistema. Sve ostalo je nova prevara.