Mreža
Elektroprivreda
Srbije: Svaki evro ostaje u krugu "porodice"
Mala složna mafilija
Kako je
direktor EPS-a Dragomir Marković formirao interesnu mrežu u kojoj ceo sistem
zavisi od malog broja ljudi i funkcioniše u njihovu korist
Milica Grabež
U vezi sa konsultantom za brojila,
Elektroprivreda Srbija (EPS) je preko Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)
dobila kredit od 80 miliona EUR. Pošto su u pitanju sredstva međunarodnih
institucija, ne primenjuje se Zakon o javnim nabavkama, nego procedure EBRD
banke.
Kao prvi korak potrebno je izabrati
konsultanta čiji je budžet dva miliona EUR. Pored ostalih, prijavile su se
firme Vatenfal i CESI. Konsultant je važan, jer on može presudno
da utiče na uslove koje će morati da ispunjava ponuđač. Vatenfal Europa
je bivša istočnonemačka elektroprivreda koju je kupio švedski Vatenfal i
imaju firmu registrovanu u Beogradu. Ta domaća firma je pod punom kontrolom
direktora EPS-a Dragomira Markovića koji je tamo zaposlio nekoliko
svojih ljudi od poverenja. Direktor firme Udo Gade je prijatelj sa
Markovićem, koji je bio nezvanični konsultant te firme za ovo tržište.
CESI je italijanska firma koja godinama
sarađuje sa firmama Vlade Šekrevskog i Ljube Miškina Dekotra,
SEEK, Terratrade. Šekrevski je jedna od tri struje koje su lobirale da
se Marković postavi za direktora EPS-a. Ovde se ne radi o formalnopravnoj
ispravnosti tendera, već o tome da je dogovoreno da ga dobije CESI.
Znači, budžet je bio dva miliona EUR, Vatenfal
je ponudio 1,99 milion EUR, a CESI 1,89 miliona i posao je dobio - CESI.
Upada u oči da je razlika između prvoplasiranog i drugoplasiranog tačno 100.000
EUR, jer je nemoguće da se tako nešto dogodi slučajno. Isto tako, Vatenfal
je u svojoj ponudi napravio neke neobične greške koje nisu uobičajene za firmu
tog renomea, tako da je i u tehničkoj evaluaciji dobio manje poena od CESI-ja.
Inače, Vatenfal ima odlične reference, pa i u EPS-u, gde je konsultant
Evropskoj agenciji za rekonstrukciju. Evaluaciju je radila grupa Markovićevih
odabranih ljudi, na čelu sa predsednikom komisije Slobodankom Krčevinac
(ranije je bila zadužena za finansije u NIS-u, a sada je izvršni direktor EPS-a
za strateško planiranje, drugarica Tadićeve savetnice Biserke Drinjaković,
dok joj je tast bio član Upravnog odbora Ekonomskog instituta - kada su
vlasnici bili Danko Đunić i Aleksandar Vlahović).
Tu je i Dušan Živković, koji se
preko tasta, bliskog sa Goranom Pitićem (Dankov kadar) koji je savetnik
u Sosiete ženeral banci, izborio za položaj u EPS-u.
Još jedna slučajnost. U EBRD je glavni za
ovaj kredit Jan Braun (Ian Brown), koji je nekoliko godina pre ove
pozicije bio u Evropskoj agenciji za rekonstrukciju (EAR) u Beogradu,
gde se upoznao i zbližio sa direktorom Markovićem jer je EPS imao velike
donacije od EAR-a. EPS se EAR-u više puta zahvalio na podršci i 2003. mu
dodelio specijalnu povelju EAR-u kao znak zahvalnosti. EAR je jedini koji je
dobio tu povelju. Međutim, prethodne, 2010. godine, povodom dana EPS-a, Jan
Braun dobija povelju Đorđe Stanojević, koja se daje pojedincima i
organizacijama za izuzetan doprinos... Jan Braun je bio jedan sasvim običan
službenik EAR-a, bez uticaja na privlačenje sredstava u EPS. Ali je sada bitan
jer je jedan od važnih ljudi u procesu, pa mu se dodeljuje povelja... Jan Braun
je 2005. poništio jedan tender EAR-a za konsultanta za restrukturiranje, jer ga
njegov favorit nije prošao.
Strateški
tenderi
Tenderi za strateške projekte Kolubara
B3 i TENTB vode se u uskom krugu ljudi. Te projekte je, dok je bio
direktor strategije EPS-a, vodio sadašnji generalni direktor Marković. Kada je
pre skoro dve godine postao generalni nije imenovao direktora strategije, već i
sada radi i taj posao. Posao je zatvoren u uskom krugu ljudi. Tu su Aleksandar
Jakovljević (direktor sektora u Direkciji za strategiju;
preko supruge koja je nekada radila u EPS-u i koja je promenila dosta
direktorskih mesta posle toga, a u drugim firmama, blizak je sa Aleksandrom
Vlahovićem, što je i razlog da se u dokumentaciji jednog od ponuđača tendera za
restrukturiranje EPS-a pojavilo i ime Vlahovića, sa kojim uređuje sva važna
pitanja), Predrag Sekeljić, koji
je direktor projekta, i Nebojša Griška, zamenik direktora projekta.
Ostali se uključuju sporadično i nemaju uvid u celinu ideje.
Iz činjenice da je Šekrevski podizvođač
favoritima na oba tendera, veruje se da će oni biti u korist EPS-a i Srbije...
Zanimljivo bi bilo da se vidi koliko je
novca uplaćeno iz EPS-a i firmi koje je EPS osnovao (naročito TENT i Kostolac)
firmama koje kontroliše Šekrevski, ili je sa njima u konzorcijumu. To su Decotra
(Italija), Dekotra (Srbija), SEEK (Srbija), Rafako d.o.o.
(Srbija)... Interesantno je da se u nekim slučajevima (Kostolac u 2010)
te firme (Dekotra) pojavljuju kao podizvođači svetskim firmama. Dekotra
je firma sa par zaposlenih i nije očigledna neka njena opravdana uloga u poslu.
Navodno je Dekotra angažovana na zahtev EPS-a (?!), kako bi poboljšala
kvalitet posla. Ako je neka firma podizvođač neke druge firme, onda se prilikom
plaćanja plaća nosiocu posla, a on svojim podizvođačima. U ovom slučaju,
međutim, EPS je direktno plaćao Dekotri (podizvođač)...
Sve firme Šekrevskog bile su u nezavidnoj
finansijskoj situaciji, ali u poslednjih godinu dana dobijaju mnogo posla...
Bazna firma Šekrevskog je Terratrade (MB 07469888), koja i sada služi za
trgovinu, a Decotra (Italija) je do 2000. bila u vlasništvu Ljube
Miškina, koji je nekada radio u CESI, kada Šekrevski ulazi u vlasništvo
(to se može videti i na www.decotra.it o vlasništvu i vezama sa CESI).
Decotra pravi firmu Dekotra inženjering (MB 17486861,
www.dekotra.rs) i SEEK (MB 17419536, www.seec-bg.com), i manjinski je
vlasnik firme Rafako (MB 20320524). Firme Dekotra, Terratrade
i SEEK su na istoj adresi - Mekenzijeva 53 u Beogradu. Tu su i kao
vlasnici Toplifikacije u Loznici, u kojoj izgleda deo vlasništva ima i
mađarski energetski tajkun Laslo Kapolji.
Znači, ako se malo pogleda statistika,
ispada da niti jedan značajniji posao u EPS-u ne može da se dobije mimo
Šekrevskog, koji pored Markovića, koji mu je bitan za strateške projekte i konsultantske
usluge, kontroliše i Petra Kneževića (DS, direktor TENT-a) i Dragana
Jovanovića (SPS, direktor Kostolca i 1996-2000. direktor TENT-a)
- čime kontroliše sve investicione pare u EPS-u i većinu "remontnih"
para. Kontakt sa Jovanovićem i Kneževićem napravio je Slobodan Babić,
bivši generalni direktor EPS-a, koji je tada radio u Dekotri. Kada bi TENT
dostavio, na primer, spisak 10 najvećih partnera u revitalizaciji bloka A6,
koji je koštao 110 miliona EUR i završen je 2010, lako bi se pokazalo gde je sve
Šekrevski uključen.
Dolazak
Markovića na čelo EPS
Markovića, koji je želeo da postane
direktor EPS-a još od 2000. kada je konkurisao za to mesto, godine 2009. na čelo EPS-a dovelo je više
struja:
1. Šekrevski preko svojih DS/SPS veza, od
kojih je najznačajnije porodično druženje sa Dankom Đunićem (obojica imaju stan
u Vuljameniju kod Atine), kao i porodično druženje sa Šaperom (često ih viđaju
u Maderi i Franšu... Šekrevski tvrdi da je dobar i sa Tadićem i
sa šefom njegovog kabineta, ali to treba uzeti sa rezervom pošto je poznato da
neretko laže);
2. Rade Simović iz srpske
dijaspore u Kanadi, koji je 2000. godine na zahtev Labusa doveden kao
"pomoć Kanade Srbiji" i bio savetnik u Ministarstvu rudarstva i
energetike 2000-2004, gde je bezuspešno pokušavao da napravi Zakon o energetici
(koncept je bio razbijanje EPS-a i njegova privatizacija). Simović je bio
privatno blizak sa Đinđićem, a sada je blizak sa Labusom i Tadićem. Tokom 2008.
i 2009. intenzivno lobira za Markovića. Simović je malih intelektualnih
mogućnosti, služio je za podsmeh, ali zahvaljujući vezama sa Tadićem,
pretpostavlja se da je bio najveća podrška i presudan za Markovićevo
imenovanje. Program restrukturiranja EPS-a, štampan na 30 strana u listu KWh
po imenovanju Markovića, njegovo je delo (taj program prethodno je dostavljen
Tadićevim savetnicima kao predizborni Markovićev program). Simović je po
postavljanju Markovića doveden za specijalnog savetnika, koji je navodno radio
bez para (ali je plaćan od strane konsultanata koji su radili za EPS i koje je
on birao). Zvanično napušta tu funkciju 1. aprila 2010. godine, pošto je
završio posao, a u suštini zato što su postojale dve struje za dobijanje
tendera za restrukturiranje EPS-a, vrednog osam miliona evra - jedna on sa
kanadskom ekipom koju je gurao i gde je podizvođač bio jedan raniji zvaničnik
Ministarstva energetike, neka druga firma koja je bila i referenca Ace
Vlahovića, i treća firma koju je gurao Šekrevski... Nisu mogli da se dogovore,
pa je tender poništen.
Nije se talasalo
Zanimljivo
je da je Marković navodno u vreme 5. oktobra bio član DS-a. Ali, on je pre toga
bio direktor TENT B, koji pravi 25 odsto srpske struje, a to mesto je
mogao da drži isključivo kao član SPS-a ili JUL-a, tim pre što je tada direktor
celog TENT-a bio Dragan
Jovanović, jastreb SPS-a, poslanik SPS-a 2004-2007. i sada direktor Kostolca.
Kada je DSS 2004. godine došao na vlast, njemu su se navodno dokumenta zaturila
da bi se ponovo učlanio u DS par dana pred imenovanje, a to brzometno
učlanjenje (urađeno tiho da se o tome ne bi talasalo) završio mu je Mihajlo Gavrić, koji je Markovićev
komšija (članovi istog opštinskog odbora), i koji je za to nagrađen mestom
člana UO EPS-a iz reda zaposlenih u firmi...