Negativna energija
Kolubara: mnogo veliko
nalazište kad je napunilo tolike džepove
Potkopavanje zemlje
Ovih dana mediji vrve od krađa u Kolubari, ali ne vrve od sličnih situacija u Kostolcu i
drinskim hidroelektranama, na Đerdapu i JP PEU Resavica.
P. P.
U prethodnih šest-sedam godina rukovodioci Kolubare bili su doslovno
presrećni kada se desi neko preturanje bagera ili havarija, obrušavanje jalovine
ili zatrpavanje uglja. To je bila idealna prilika da se besomučno,
nepotrebno i nekontrolisano nabavljaju rezervni delovi, da se kupuje i što
treba i što ne treba, po višestruko naduvanim cenama. Ili se, kao, angažuje
silna mehanizacija za saniranje ručeva (klizišta). U tekućem
održavanju silni elektromotori zamene se novim, a da se stari ne vraćaju,
silni valjci (rolne, bubnjevi) svakojakih dimenzija završe na privatnim
otpadima, a i novi članci se seku i daju otpadima.
Sticajem okolnosti, većinu ovih lopovluka radili su Koštuničini
kadrovi u EPS-u, a kada su ih, doduše, u malom broju zamenili tadićevci
nisu mnogo istraživali šta se tu radilo pre, jer su tako i sami mogli da se
lakše omaste.
Nebojša Ćeran kaže da je smanjio troškove za angažovanu privatnu
mehanizaciju sa 50 na 10 miliona evra i maše procentima i statistikom. To su,
međutim, gluposti jer je ono što su DSS-ovci Tomić i Jovičić radili ludilo i ne može da bude nikakav reper za poređenje.
Svi u Kolubari tvrde da je zakup privatne mehanizacije nepotreban. Ali u
Kolubari se nije kralo samo preko mašina. Tu su i dizalice Vemus
firme Jankovića iz Baroševca i drugih. Kralo se i kroz nabavke. U Kolubari
se vrte velike brojke pa kada zet Mileta Obradovića dve godine ekskluzivno nabavlja kancelarijski materijal
bez tendera za Kolubaru, naravno, po višestruko naduvanim cenama lako je
videti koliko je para zaradio. Srećom, taj momak je svestran
pa je prešao na unosnije poslove u Kolubari. Tast mu je ubacio mašine na
kopove i preradu, pa u mesne zajednice. A ugalj je dobijao prioritetno i u
kompenzaciji pa je batalio kancelarijski materijal.
Sirmašni
svedok bogatstva
Nešto slično je radila i štamparija BMS, koja je Kolubari štampala sve
i svašta i višestruko naplaćivala pa i ono što nisu štampali, a i
ono što su štampali za DSS. A Tiki Arsiću, "čuvenom" glumcu koji je sada kod Tome Nikolića, Koštunica je omogućio da besomučno
izvlači ugalj iz Kolubare preko firmi Ledi, Mlav i Koloseum i ne
plaća ga.
Kada smo već kod uglja i mašina, za Dragana Tomića nije bio problem da
uposli i firmu La Čiča iz Lazarevca, čiji je vlasnik pravnosnažno
osuđen za šverc i prodaju oružja Albancima na Kosovu 1999. godine. Pa Dule
Živanović, trenutno predsednik opštine Lajkovac, iz DSS, koji se bavi mašinskim
ravnanjem glave motora. Godinama je to ekskluzivno radio za Kolubaru i
naplatio nekoliko puta više motora nego što ih je zaista video. Kao i rad
mašina i motori su obrađivani fiktivno.
Na Kolubarine pare nisu bili gadljivi ni RTS i Tijanić, pa je firma Deviks sponzorisala izbor za Pesmu
Evrovizije kada je održavana u Beogradu. To je ista ona firma koja je silne
novce izvlačila iz Kolubare preko mašina koje su radile neverovatnih 24 sata
dnevno, 31 dan u mesecu. Zauzvrat je ugalj iz Kolubare dobijao
prioritetno kao kompenzaciju da bi ga skuplje prodavao i tako nezasluženo duplo
zarađivao. Doduše, taj gospodin je finansirao i rukometno prvenstvo u Nišu i još
neke manifestacije. Kada ga je Nebojša Ćeran 2009. godine, navodno,
izbacio iz Kolubare, on je prešao u Kostolac uz Ćeranovo
posredovanje kod Dragana Jovanovića, starog pajtosa iz Obrenovca. Tu je Deviks počeo
da radi sa mehanizacijom kao podizvođač
preko firme Traming iz Novog Beograda, koja je, opet, podizvođač u Autotransportu,
ćerki firmi u TE i PK Kostolac, čiji je direktor Pera
Mojović, koji je, opet sasvim slučajno, brat vlasnika firme Traming.
Dragan Tomić je na isti način ubacio i Sakupljač, firmu njegovog prijatelja
Lađe, Integral, Džoker i Zogo, firmu braće Popović iz Lazarevca, koji su poznati kao ljudi koji su davali najveći
reket Nenadu Pavloviću,
koji je, sa svoje strane, kao Tomićev vozač i
posrednik bio glavni reketaš za radove u Kolubari i po mesnim
zajednicama. Tu je i Tomićev čovek od poverenja Sloba Vasilijević,
zvani Sloba kantinjer, preduzimač, a u stvari, reketaš.
A šta su opština Lazarevac i njen predsednik radili prethodnih godina. Pa,
saučestvovali u upropašćivanju Kolubare i Lazarevca. Iako narod u Srbiji misli da u
Lazarevcu zbog Kolubare teku med i mleko, to nije tako. Grad je
zapušten, ulice se ne čiste, sve je dotrajalo, haos vlada u građevinarstvu i urbanizmu,
grejanja negde ima, negde nema, iako je toplana, a i elektrana Kolubara A
u neposrednoj blizini. Sve je organizovano tako da se uzmu pare i ništa ne
uradi. Tako je, na primer, za preseljenje Vreočana (mesto koje se
isprečilo između Kolubare i dalje eksploatacije uglja), uređivan
prostor na lokaciji Rasadnik, iako svi znaju da je to klizište na kojem ni starosedeoci pre sto godina nisu gradili
objekte. Novac koji je država dala za preseljenje šest godina je trošen, rađena
je sanacija klizišta, urađena komunalna infrastruktura. Ono što je moglo da se završi za dve godine
rađeno je šest i koštalo više od 200
miliona evra, a onda je konstatovano da Vreočani tamo ne žele da se
presele. Scenario je isti: izmisli posao, radi ga što duže i naplati ga što
više.
Svakom
svoje mesto
Ali, Branko Borić, predsednik opštine, ne
zna drugačije. Diplomirani arhitekta po obrazovanju, godinama je radio projekte za Bata
Vagu koji je dugo bio ekskluzivni graditelj stanova i nadogradnji po
Lazarevcu. Za mnoge građevine i sada nema dozvole, ali Branko je lokalni šerif, Kolubaru je
vodio DSS i ceo sistem je bio siguran za otimanje para, pa predsednik opštine u
isto vreme projektuje, daje dozvole i pokriva nezakonite radnje. Građani
kažu da su Dragan Tomić i Branko Borić za poslednjih šest godina naneli više zla Kolubari i Lazarevcu nego NATO
pakt Srbiji 1999. godine.
Oni koji bi u njihovo ime i za njih trebalo da rade, a to su lokalni
ogranci političkih partija, ili su na
vlasti, ili su utaljeni, ili ne smeju, ili ne znaju. A radnike Kolubare
štite četiri sindikata. Dva su reprezentativna, a dva su minorna, ali jedno im je
zajedničko, u svoj se posao ne mešaju, a i sadašnji direktor se njima ne meša u
njihove poslove. A ima ih raznih, od nabavki i preprodaje zimnice, do turističkih
usluga pod firmom rekreacija i letovanja. Kada su sindikati u pitanju, ne
poštuje se nijedan zakon ni kolektivni ugovor. Svi su u dilu. Tako su
novogodišnji paketići koštali 13 miliona dinara. A što bi oni bili bolji kada Kolubara,
na primer, prodaje ugalj sindikalnim organizacijama i udruženjima građana,
a veći deo tog uglja ide u preprodaju, švercuje se po stovarištima širom Srbije.
Neke organizacije i nemaju članstvo, a kada se pogledaju količine
koje su preprodali, kao da je pola Beograda i Vojvodine deo tih organizacija,
među kojima su, na primer, RVI Beške,
RVI Novog Sada, RVI Inđije, Sindikat Nezavisnost taksi vozača itd.
Zavladalo je ludilo, ljudi su ogorčeni. Troši se na sve
strane. Besomučno. Lopovluk se ne sankcioniše i tako se daje signal da krade gde god ko
može i šta može. Svi se pribojavaju da licitiraju - dokle!