Međunarodna mafija
Stari mlin, EBRD, Svetska banka i drugi: Kad se interesi velikih nađu na jednoj lokalnoj nekretnini
Tamo
gde melje EBRD ni trava više ne raste
Na primeru otimačine Starog mlina u Beogradu
najbolje se sagledava šema udruženog zločinačkog delovanja domaćih tajkuna,
stranih mutivoda, ovdašnje vlasti i najvećih međunarodnih finansijskih
institucija - Svetske banke i EBRD-a
Milan Malenović
Od 1948. do 1999. godine korisnik objekata Stari mlin u Beogradu
bilo je društveno preduzeće Žito mlin. Bez obzira na to, opština Savski venac, gde je u periodu od 1992. do 1996.
na vlasti bila koalicija SPO, DS i GSS
kreće u posao zamene Starog mlina. Služba za imovinsko-pravne poslove SO
Savski venac omogućuje razmenu Starog mlina, površine 6.800 kvadratnih
metara objekata i 78 ari zemljišta, za 800 kvadrata stambenog prostora na
periferiji Beograda uz dogovorenu cenu od milion tadašnjih maraka, odnosno
500.000 današnjih evra.
Opština je tako sa privatnim preduzećem Koling menjala ono što nije
njeno za nešto što nikada neće da dobije. Čak se i iz Ugovora o razmeni
vidi da Savski venac nikada nije bio ni knjižni ni vanknjižni vlasnik
nepokretnosti Stari mlin.
Nešto pre potpisivanja ovog ugovora 1994. izbija podmetnuti požar u Starom
mlinu, koji je spomenik kulture, a krivac ni do danas nije otkriven. Još
pre nego što je policija stigla na uviđaj, na licu mesta je viđen Nikola
Adašević, tadašnji predsednik SO Savski venac, koji je na tu funkciju došao
sa mesta taksiste, čiji je stan u to vreme renovirao Milan Zukanović,
vlasnik Kolinga. Šta je Adašević tražio na zgarištu objekata Starog
mlina u kome je život izgubio jedan radnik, nikada se nije saznalo, budući
da je kasnije pobegao u Australiju zbog kriminalnih poslovnih kombinacija.
U vlasničkoj strukturi Kolinga
pojavljuje se devedesetih i ministar finansija Borislav Milačić, koga zbog šverca nafte i cigareta za vreme embarga SAD i EU stavljaju na crnu listu.
Švercovana roba je često skladištena baš u Starom mlinu pa tako na crnu
listu dospevaju i Koling i Zukanović. U znak zahvalnosti ministru što je
pomogao prisvajanje ovog objekta pod zaštitom države, Koling je o svom
trošku adaptirao tavanski prostor u zgradi zadužbine "Za ulepšavanje
Vračara" u Njegoševoj 1 u stan za Borislava Milačića.
U to vreme je Zapad bio na suprotnoj strani fronta u odnosu na vlasnike Starog
mlina, ali će to, kao i u mnogim drugim slučajevima, ubrzo da se promeni.
Peglanje
kriminala
Potpuno protivzakonito, opština Savski venac potpisuje 12. oktobra 1995.
fiktivni ugovor sa Kolingom o razmeni nepokretnosti. Čak i da je opština
bila vlasnik ili bar korisnik ovih nekretnina za potpisivanje ovakvog ugovora
bila joj je potrebna dozvola Ministarstva finansija, koju tada nije imala.
Opštinski javni pravobranilac Rajko Milićević ne reaguje da bi zaštitio
zakonitost. Umesto toga on prelazi na dužnost jednog od direktora Kolinga.
Ceo Stari mlin je razmenjen za manje od pet odsto svoje vrednosti
koja iznosi više od 11,5 miliona evra, kako će da pokaže jedan kasniji ugovor o
hipotekarnom kreditu sklopljen sa Erste bankom iz Holandije.
U vreme sankcija i ratnog stanja, međutim, nije moglo mnogo da se opljačka,
ali je moglo da se kraducka. Od 1996. do 2000. sastavljeno je više aneksa
ugovora koje je potpisivao Zdravko Krstić, predsednik opštine, a kojima
su smanjivane obaveze Kolinga.
Konačno 1997, iako do tada još ni jedan kvadratni metar nije dat opštini u
zamenu za Stari mlin, Koling preko Mirka Vučurevića,
vlasnika Nivada i Karan Trejding LMT Kipar, stavlja
fiktivnu hipoteku na Stari mlin u vrednosti od 3.756.000 maraka, odnosno
1.873.000 evra. Hipoteka je produžena i 1999. godine.
Ulazak para sa Kipra u ovaj posao označava prekretnicu. Ubrzo će biti jasno
da je novac stigao iz najprljavijih izvora finansija na svetu: Svetske
banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Zbog toga ne treba da čudi ni to da je i pučistička petooktobarska vlast
odbila da poništi očigledno protivzakonite ugovore, već umesto toga nastavlja
pregovore sa Kolingom. Godine 2003, znači punih osam godina od
potpisivanja Ugovora o razmeni, Koling opštini predaje na upotrebu 250
kvadratnih metara stambenog prostora.
Zbog ovakvog nepoštovanja ugovora opština prvo podnosi tužbu za raskid
ugovora, ali već marta 2004. predsednik IO SO Savski venac Tomislav Đorđević
tužbu povlači i ide na nove nagodbe sa Kolingom. Iz zaključenog
poravnanja ni najveći pravni stručnjaci ne mogu da zaključe šta je opština
dobila u zamenu za izuzetno vrednu nekretninu.
Iste te godine firma Inženjering Terazije vrši procenu imanja Stari
mlin i određuje njegovu vrednost na 3.050.492 evra. Time su se stekli
uslovi da u celu priču javno uđu oni koji su od početka bili finansijeri i
organizatori ove pljačke.
Koling u januaru 2006. osniva preduzeće Stari mlin Real
estate koje kao osnivački ulog ima Stari mlin u procenjenoj
vrednosti od preko tri miliona evra. Odmah zatim Koling pravi fiktivni
ugovor sa Prigan holdingom sa Kipra i Stari mlin biva opterećen
novom hipotekom, ovog puta od strane HVB banke. Kredit je iskorišćen za isplatu zaloga prethodnih vlasnika.
Već u novembru 2006. Koling pokreće
postupak spajanja uz pripajanje Stari mlin Real estate sa Prigan
holdingom. Agencija za privredne registre 21. juna 2007. odobrava upis
prestanka postojanja preduzeća Stari mlin Real estate, koje se utopilo u beogradsko predstavništvo Prigan
holdinga sa Kipra na osnovu fiktivnog duga od preko tri miliona evra koji
je finansirala HVB banka.
Advokat koji je izveo sve ove vratolomije oko spajanja i pripajanja je Oliver
Glišić, sada član gradskog veća Beograda ispred LDP-a. On je bio angažavan
od strane Kolinga za peglanje kriminala zbog svojih političkih veza u opštini i gradu.
Primer
jednog mlina
U jednom trenutku se kao zainteresovani strani kupac Starog mlina
pojavio Štrabag, koji se povlači pošto su njegovi advokati pročešljali
svu dokumentaciju i utvrdili da skoro ništa nije rađeno po zakonu. Tada na
scenu stupa Soravia Grupacija iz Beča koja je manje gadljiva na
nezakonitosti.
Soravia je porodična kompanija Jevreja poreklom iz Istočne
Evrope, koja najčešće i ulaže u taj deo sveta. Koncern se navodno najviše bavi
izgradnjom hotela, mada investira i u druge poslove za koje ne može uvek da se
utvrdi da su potpuno zakoniti.
Zbog pada prodaje nekretnina u Istočnoj Evropi Soravia Grupacija je
prošle godine dospela u nelikvidnost, pa su joj u pomoć sa ukupno 43 miliona
evra pritekli Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodna
finansijska korporacija (International Finance Corporation, IFC)
i CA Immo. Zahvaljujući ovoj finansijskoj injekciji Soravia je
ponovo stala na noge i po izjavi šefa ovog koncerna Hana Soravie iz
januara ove godine, kreće u izgradnju novog hotela u Beogradu, vrednog 55
miliona evra.
Povezanost Soravie, EBRD-a i IFC-a najjasnije se vidi iz primera
otimačine beogradskog Starog mlina. Prigan holding, preko koga je
išlo formalno uzimanje Starog mlina, registrovan je 2006. na Kipru, gde
je imao samo poštansko sanduče. Sam naziv kompanije potiče od reči
"priganica", vrste hleba u upotrebi u Kninu odakle potiče Milan
Zukanović, vlasnik Kolinga, koji se utopio u Prigan holding.
Već 2008. Prigan holding prodaje Stari mlin Soraviji
invest DOO iz Beograda, Vladimira Popovića 6, i to za 5.298.515 evra, a da pri tom ništa nije investirao u ovaj objekat.
U istoj ulici u kojoj je sedište Soravije, ali ovog puta na broju 40,
nalazi se i Misija EU u Srbiji.
Prigan Holding DOO u međuvremenu u potpunosti prelazi
u vlasništvo EBB-Gamma Holdinga GmbH iz Beča, koji je u stopostotnom
vlasništvu Old Mill Holdinga GmbH iz Beča (Old Mill je engleski
prevod za Stari mlin), a vlasnik ovog preduzeća sa 95 odsto je Soravia
Real Estate Development GmbH (SRED) iz Beča, dok je još pet odsto u rukama Bernharda
Ebnera, člana izvršnog odbora Soravije i direktora Prigan Holdinga
iz Beograda. Konačno, preduzeće SRED je u 86,7 postotnom vlasništvu porodične Soravia
Grupacije iz Beča, dok preostalih 13,3 odsto poseduje IFC čiji je osnivač i
vlasnik Svetska banka! Sa izuzetkom IFC-a, svi ostali u lancu vlasništva
Prigan Holdinga, pa samim tim i Starog mlina, imaju istu adresu,
gde je i sedište Soravia Grupacije.
Vrh
zadovoljan
Svetska banka, ovako duboko zaglibljena u otimačini
srpskih preduzeća i ostale imovine, još 2001. donirala je sedam miliona dolara
srpskoj vladi kao pomoć pri realizaciji privatizacije, odnosno ogoljene
pljačke. Takođe je finansirala i takozvanu digitalizaciju srpskih katastarskih
knjiga, u toku koje su izbrisani podaci o svim vlasnicima nekretnina od pre
1945. godine ne bi li se tako zataškala krađa koja je sprovedena tokom
takozvane privatizacije. Po Svetskoj banci srpska istorija počinje -
1945. godine.
U pismu poslatom 6. juna 2001. svom beogradskom prijatelju, predsednik Svetske banke Džejms Volfenson ističe
kako je srpska vlada zakon o privatizaciji napisala po diktatu Svetske banke,
EBRD-a i britanskog Odeljenja za međunarodni razvoj.
Prethodni privatizacioni model, po Volfensonu, nije bio dobar, jer je
predviđao da najveći broj akcija pripadne radnicima, odnosno da ih oni otkupe
po diskontnoj ceni. Zašto bi zarađivali građani Srbije kada u njoj kajmak mogu
da pokupe strani mešetari?
Interesantan je jedan detalj iz ovog pisma, koji pokazuje da je Svetska
banka ne samo bila upoznata, već je i podržavala privatizaciju i one
imovine čije su vraćanje tražili predratni vlasnici i njihovi naslednici.
Na kraju pomenutog pisma Volfenson ističe kako je vrh Svetske banke
veoma zadovoljan načinom rada Agencije za privatizaciju, kao i članova vlade
koji su upetljani u privatizaciju. Bilo je to vreme diskontne prodaje, da ne
kažemo poklanjanja Beočinske cementare i SARTID-a stranim kompanijama,
pa ne čudi zadovoljstvo čelnika Svetske banke učinkom Đinđićeve vlade.
Sa druge strane, Evropski parlament traži moratorijum na prodaju imovine u
državnim rukama, a koju potražuju stari vlasnici. Ovo eksplicitno proizilazi iz
pisma koje je 10. marta 2011. potpredsednik parlamenta Edvard Mekmilan-Skot
poslao ambasadoru Vinsentu Dežeru, šefu Misije Evropske komisije u
Beogradu. Do tada je, međutim,
najveći deo te imovine već bio rasprodat.
U međuvremenu u celu priču oko otimačine Starog mlina ulazi i EBRD, evropska
banka za razbijanje država, kako je mnogi zovu. Ona pristaje da u Prigan
holding uloži 8,5 miliona evra i to kada je ovo preduzeće iskazalo gubitak
od 6,5 miliona evra. Ni jedan direktor banke koji je pri zdravoj pameti ne bi
to učinio, posebno jer je jedini osnivački ulog Prigana u tom trenutku
bio Stari mlin, procenjen na tek nešto iznad tri miliona evra, a u samom
preduzeću nikada nije bio zaposlen ni jedan jedini radnik.
Ulaganjem EBRD-a, međutim, podmireni su oni na vlasti koji su mogli da
ometaju ovu pljačku, pa je tako sve moglo da se nastavi. Kreditom, navodno,
datim Soraviji EBRD je obezbedio svoj nesmetani ulazak u posed imovine
daleko vrednije od investiranih 8,5 miliona evra u Prigan holding. Pored
toga i Erste bank iz Amsterdama 29. decembra 2008. i 22. aprila 2009. Priganu
odobrava kredit u ukupnoj vrednosti od 11,6 miliona evra na osnovu hipotekarnog
zaloga Starog mlina.
Šta
je propušteno
Po svemu izgleda da je vlasnik Prigana, a to sigurno nije samo
porodica Soravia već i funkcioneri Srbije, samo na osnovu ovih kredita i
ulaganja u osnovni kapital, iz Starog mlina izvukao preko 20 miliona
evra, a da u isti ništa nije uložio. Jedino bi prodaja heroina donela višu
renditu, mada ne bi čudilo da su EBRD i kompanjoni i tu umešani.
Da bi sve teklo kako je zamišljeno i donelo visoku zaradu belosvetskim
maherima udruženima sa srpskim političkim protuvama, tokom 2005. i 2006. godine
Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, u čijoj je nadležnosti i
zaštita Starog mlina, pribegava daljem kršenju zakona. Ovaj Zavod, na
čijem čelu je tada bila Milana Jočić, supruga tadašnjeg ministra
unutrašnjih poslova, umesto konzervatorskih uslova kojima se od Kolinga
zahteva restauracija u požaru uništenih zdanja, izdaje novi akt mera tehničke
zaštite kojim se omogućava takozvana revitalizacija.
Prevedeno na srpski to znači da vlasnik mora samo da zadrži neke od detalja
stare fasade, a da sve ostalo može da zida kako mu se prohte. Tako su stvoreni
uslovi za podizanje hotela od 250 soba na idealnoj lokaciji: odmah preko puta
Beogradskog sajma.
Koliko je značajna uloga EBRD-a i nekih ličnosti iz vrha Evropske unije u
pljačkanju Srbije, pokazuje i pismo potpredsednika Evropskog parlamenta
Mekmilan-Skota. On se 18. jula 2011. obraća Oliju Renu, komesaru za
ekonomske i monetarne poslove Unije, prethodno na dužnosti komesara za
proširenje EU.
Na samom kraju svog pisma Mekmilan daje jasno objašnjenje zašto se obraća
direktno baš ovom finskom birokrati na stalnoj službi u Briselu: "Uzimajući
u obzir da ste Vi guverner EBRD banke koji štiti interese paketa akcija EU,
veoma bih cenio ako biste mogli da tražite od Vaših saradnika da do u detalje
istraže dosije koji sam pomenuo u vezi svih sumnji da su kolege iz Beograda
propustile da urade neophodnu proveru podobnosti (due diligence)."
Pre toga je Mekmilan-Skot u vezi sa Starim mlinom napisao:
"Lično pratim nekoliko slučajeva u Srbiji u poslednjih šest godina,
uključujući i dosije Starog mlina u Beogradu, za koji je poznato da je privatizovan
za vreme Miloševića, i to uz pomoć mita i korupcije i konačno transferisan
2006. beogradskoj ispostavi kiparske fantomske kompanije Prigan holding
Ltd...."
Za razliku od potpredsednika Evropskog parlamenta, EBRD i IFC smatraju da
je sa poslom u vezi sa Starim mlinom sve u najboljem redu i po zakonu.
Najmanje
zainteresovani
Menadžer pravnog odeljenja IFC-a Fadi Zajdan u svom dopisu od 11.
jula 2011. izražava uverenje da je sve u vezi sa poslovanjem u Beogradu
legalno. Pri tome se gospodin Zajdan poziva isključivo na uveravanja koja je
dobio od rukovodstva Soravia Grupacije, gde je IFC manjinski suvlasnik!?
Direktorka EBRD-a za Srbiju Hildegard Gaček u svom dopisu od 6.
aprila 2011. upućenom, između ostalih, konzulu pri Američkoj ambasadi u
Beogradu Piteru Mariljianu i šefu za evropske integracije pri delegaciji
Evropske komisije u Srbiji Albertu Kamarati ističe da je EBRD
preko svojih advokata izvršila proveru podobnosti (due diligens) i da je došla
do zaključka da je sa investicijom sve u redu i po zakonu.
Pošto je jedan od naslednika starih vlasnika Starog mlina zatražio
imena i adrese pomenutih advokata navodno angažovanih od strane EBRD-a, dobija
odgovor od Roana Šapa, starijeg istraživačkog menadžera u londonskoj
centrali ove banke: "Nismo voljni da Vas obavestimo o imenima advokata
koji su nam dostavili savete za EBRD u pomenutom projektu. Ako Vaši advokati
žele da započnu korespondenciju, neka svoje dopise upute na bančin glavni
savet, što mogu da učine i preko naše ispostave u Beogradu."
Veoma transparentno i u najboljem demokratskom duhu. Ostaje zaključak da ne
postoji validna provera podobnosti, jer bi u protivnom EBRD istu odmah
dostavila zainteresovanim stranama.
Ono što je sigurno posle istraživanja slučaja Starog mlina jeste da
su EBRD, Svetska banka i njena ispostava IFC najmanje zainteresovani za
ozbiljne investicije u Srbiji, dok ih daleko više interesuju mutni poslovi
otimanja putem podmićivanja lokalnih zvaničnika.
Ne može ni da mrdne
Opštinski pravobranilac
pokreće 2005. postupak za krivičnu odgovornost nekih od prestavnika stare
vlasti zbog otuđenja Starog mlina, ali tužilac odustaje pošto policija
nije dostavila rezultate istrage oko fiktivne hipoteke preduzeća Nivada
i Karan trejding sa Kipra.
Mreža za restituciju iste
godine podnosi inicijativu Republičkom javnom tužilaštvu, kao i pravobraniocu,
da se poništi ugovor o razmeni između opštine Savski venac i preduzeća Koling.
Dr Emilija Bruner Bala, zamenica republičkog tužioca, odgovara da za
tako nešto nema osnova, dok pravobranilac nikada nije ni odgovorio.
Sledeće godine Mreža za restituciju ponavlja inicijativu iz prethodne
godine i prilaže nove dokaze pravobraniocu. Na ovaj dopis do dana današnjeg
nije stigao nikakav odgovor.
Mreža za restituciju i Bogdan
Veljković, kao zastupnik, podnose 29. novembra 2006. krivičnu prijavu
Posebnom odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala. Ovo odeljenje
prijavu prosleđuje Okružnom javnom tužilaštvu, gde ona biva zavedena i dodeljena Gordani Bradajić.
Ni u ovom predmetu se nije
maklo od početka, iako je policija više puta pozivala podnosioce prijave na
davanje izjava i podnošenje novih dokaza.
Ako se nisu vodili postupci
protiv uzurpatora tuđe imovine, jesu oni koji su istima išli u korist.
Shvativši da je sve u otimanju Starog mlina urađeno nezakonito,
opštinski javni pravobranilac Dubravka Petković Radeka maja 2007,
dakle 11 godina po započinjanju ove pljačke, traži neophodne saglasnosti za sve
potpisane anekse osnovnog ugovora sa Kolingom.
Novo preduzeće, naslednik Kolinga,
Prigan holding DOO tek 2009. uspeva da pribavi urbanističke dozvole,
posle čega ograđuje prostor i stavlja tablu sa najavom pripremnih i glavnih
radova, koji su trebali da počnu u junu 2010. godine.
Kriminalni imunitet
EBRD i Svetska banka svuda
su angažovani u Srbiji. EBRD je tako svojevremeno sa 40 miliona evra
dokapitalizovala Victoria grupu i tako postala njen četvrti suvlasnik.
Iza Victoria grupe
faktički stoji ministar za opštu upotrebu Dušan Petrović, koji je i glavni pribavljač sredstava za
Demokratsku stranku i njenu vrhušku. Samim tim iza ove grupacije stoji
vladajuća elita Srbije.
Koliko su poslovi EBRD-a
legalni na ovim prostorima pokazuje i primer iz Hrvatske. Posle izbijanja afere
oko davanja mita radi dodele kredita, gde je kao zalog položena celokupna
imovina jednog mesta, uključujući zgrade bolnica, škola i vrtića, hrvatski
novinari su saznali da protiv funkcionera ove banke u Hrvatskoj ne može ni da
bude pokrenut istražni postupak, jer svi oni, čak i hrvatski državljani, uživaju
diplomatski imunitet.
Identično je i u ostalim
istočnoevropskim zemljama, uključujući i Srbiju. Kako je svojevremeno potvrdila
londonska centrala ove banke, dodela diplomatskog imuniteta služi navodnoj
zaštiti službenika u zemljama u kojima nema vladavine prava.
Da sve ostane nekažnjeno
bez obzira da li postoji ili ne postoji diplomatski imunitet, pobrinula se Svetska
banka, desna ruka EBRD-a u svim prljavim poslovima na ovim prostorima.
Svetska banka je Srbiji odobrila novčana
sredstva za sprovođenje programa pod nazivom Dils, u okviru kog će sva
dokumenta iz pravosuđa biti digitalizovana, što znači da će izvorna
dokumentacija na papiru biti spaljena. Za sprovođenje tog plana trenutno je
zadužen Bora Todorović,
brat od tetke Slobodana Homena. Todorović je istovremeno i pomoćnik
ministra pravde za moderne tehnologije.
Prebacivanjem u elektronsku
formu nestaće mnogi kompromitujući dokumenti o poslovanju stranih mutivoda u
Srbiji. Zauzvrat će i klanu Homenovih, ali i još ponekom iz vrha vlasti biti
omogućeno da očiste svoje biografije.
Isto je i sa
digitalizacijom katastarskih knjiga. Osim što je odlučeno da u nove katastre
budu upisivani samo vlasnici i korisnici od 1945. naovamo, takođe će iz njih da
nestanu i mnogi drugi dokazi koji ne odgovaraju domaćim i stranim tajkunima.
Kao što dokazuje slučaj Starog mlina, nestankom dokumentacije o promeni
vlasništva starim vlasnicima će u startu biti onemogućeno korišćenje Zakona
o restituciji koji uskoro mora da bude donet.
U
svom zvaničnom izveštaju Svetska banka tvrdi kako je u periodu od 2001.
do 2008. u različite projekte u Srbiji uložila milijardu dolara. Između
ostalih, finansirani su projekti u oblasti reforme pravosuđa, modernizacije
graničnih prelaza, obnovi putne mreže i druge.