Osmatračnica
Brejvikov sveti krstaški rat: Norveška topionicu rasa, vera i kultura
Život
procenjen u bescenje
Brejvik
započeo svoj sveti krstaški rat, a kao parolu uzeo misao poznatog engleskog
filozofa Džona Stjuarta Mila: "Jedna osoba sa verovanjem ima jednaku snagu
kao 100.000 drugih koji imaju samo interes"
Mile
Urošević
dopisnik
iz Pariza
U
poslednjih 30 godina bilo je više neobjašnjivih atentata. No, mržnja
je uvek bila moćan pokretač zločina. Jedino golema ludost ili velika mržnja mogu da objasne akciju kao što
je, na primer, bomba u Oklahoma Sitiju ispred federalne zgrade, kada je u
plamenu razneto 168 života. Na levoj strani sveta u ruskom gradu Beslanu
islamski ludaci su u jednom dana pobili četu đaka, tačnije 334 osobe, među
njima preko 200 dece.
U
Americi, koja je kao zemlja naoružanih kauboja čuvena po svojim masovnim
pokoljima, gotovo da nema godine a da se ne dogodi neka pucnjava na veliko - 32
studenta na fakultetu Virdžinija, pa 13 đaka u Denveru...
Nemci takođe imaju svoje nacionalne budale. U
Erfurtu je devetnestogodišnji ponavljač pobio 12 svojih drugara, jednog
policajca i dva profesora ne računajući i sebe kao poslednju žrtvu zverstva.
Etnički
čist viking Brejvik mrzi vladajuću partiju i njen podmladak koji su
saučesnici u tolerantnosti prema strancima i koji pretvara Norvešku u veliku
topionicu rasa, vera i kultura. Islamizacija Evrope je zapravo rat u kome je on
odlučio da bude neka vrsta super Gavrila Principa ili evropski Žikica Jovanović
zvani - Norvežanin.
Dali
je ovo samo početak?
"London -
april 2002. Kao norveški delegat
fondacije evropskih krstaša stigao sam u London gde sam prisustvovao sastanku
Evropskih templarskih vitezova. Tu sam upoznao i jednog od inicijatora pokreta,
komandanta srpskih krstaša, koji je ratni heroj iz ratova u Monroviji i
Liberiji. Kada sam bio u potrazi za oružjem, najpre sam išao u Prag, ali kako
pet dana nisam našao pravog čoveka, rešio sam da krenem za Berlin. Ako i tamo
ništa ne nađem idem pravo za Srbiju".
Ovo su samo neki
odlomci teksta masovnog ubice Brejvika koji tvrdi da je ideja o etničkom
čišćenju Evrope od Muslimana došla sa ratom u Bosni i na Kosovu. U dnevniku koji naziva 2083
Evropska deklaracija o nezavisnosti stoji da je građanski rat u Evropi
zapravo započeo 1999. kada su multikulturalisti i marksisti preko NATO-a
objavili rat jednom hrišćanskom narodu i oduzeli mu pravo da zaustavi prodor
islama na njihovoj zemlji.
Poslednji put se opširno pisalo o
Norveškoj 1961, kada je Ivo Andrić išao u Oslo da podigne Nobelovu
nagradu. Nije bilo drugih razloga da se pominje narod koji ima potpuno
drugačiji mentalitet i različitu istoriju od naše. Doduše, ima i sličnosti.
Na primer, dok smo mi 500 godina tavorili
pod Turcima, Norvežani su bili pod Danskim ropstvom. Njihov je tlačitelj ipak
bio verovatno mnogo tolerantniji od našeg pa im je i mentalitet postao takav.
Dok smo mi dizali ustanke protiv Porte, tamo su se mirno protivili švedskoj
invaziji. I opet su bolje prošli od nas. I na kraju, dok smo mi ginuli ludo u
Drugom svetskom ratu, oni su imali svoga Pavelića koji se zvao Kvisling
i koji je žestoko sarađivao sa Hitlerom. To im nije smetalo da za vreme raspada
naše države- pobednice - njihova pobeđena zemlja uđe u Evropu.
Pomenimo i detalj oko osnivanja NATO
pakta gde je Norveška bila među počasnim članicama osnivačkog društva ove
mirnodopske
organizacije. Norveška je pre svega poznata kao miroljubiva zemlja, prepuna
prirodnih lepota i bogatstava. Od jedinstvenih fjordova i bujnih reka, gustih
nepreglednih šuma, do snežnih planina prepunih rudama. Na zvaničnoj tabeli Global
Peace Indexa ona je čak apsolutni šampion. Ovaj imenik nacionalnog
miroljublja je u svoje vreme uspostavio čuveni časopis The Economist.
Originalna ideja da se narodi i države upoređuju po svojoj neratobornosti
došla od jednog bogatog australijskog biznismena i kralja interneta, Stefana
Kilelea. Ideju su ranih osamdesetih godina prihvatili i
promovisali najveći pacifisti sveta, kao što su Dalaj Lama, Dezmond Tutu ili Džimi Karter. Po ovoj kursnoj listi na prvom mestu
miroljubivih je država - Norveška. Apsolutni šampion pokreta pice and love,
pravi hipi Eldorado, gde svako voli bližnjeg svoga.
Srbija je negde pri dnu ove tabele, tamo
gde se upisuju ratoborni i opasni narodi. Kod nas takođe važi parola pice -
love, ali po Vuku, kako je napisano. Naravno, po
mondijalističkim standardima i belosvetskim ubeđenjima, države
kao što su Bosna, Hrvatska i ostali bratski miroljubivi narodi u okruženju
šiju nas na tabeli i važe za prave anđele
mira. Ali vratimo se na daleki sever, u zemlju irvasa i Deda Mraza.
Pare ne čine sreću
Norveški
Vikinzi su prvaci i u jednoj drugoj i mnogo interesantnijoj grani ljudskih
aktivnosti. Imaju najviši standard života u celoj Evropi, veći i od pojedinih
petrolejskih država, kao što je, na primer, Katar. Doduše, i Norvežani su se
obogatili tek onih šezdesetih godina prošlog veka, kada su otkrili da ispod
mora ima još jedno more, okean nafte. Kompanija Statoil je za par
decenija napumpala hiljade milijardi u državne kase, ali su socijalisti kao
veliki mondijalisti na vlasti za tren oka rasprodali akcije i privatizovali
ekonomiju. Verovatno pod pritiskom raznih belosvetskih tajkuna, kao i svuda.
Ovo vas sigurno podseća na nešto aktuelno i blisko. Izgleda da mi nismo
iskopirali samo nordijsko školstvo.
Ipak,
njihovoj ekonomiji i pored toga ostaje svake godine oko 500 milijardi dolara
čistih para, što, kada se pošteno podeli, daje neverovatnu cifru od 100.000
dolara dohotka po glavi stanovnika. Zemlja dembelija. Postoje i drugi razlozi
zbog kojih je Norveška privlačna za svu sirotinju sveta. Ima posla samo ko hoće
da radi. I pored ovako lepe perspektive i silnog bogatstva, Norvežani pate od
sinistroze.
Stanovništvo
je u proseku među najstarijima na Starom kontinentu i nekada plavokosa omladina
sa verom u Hrista sada je mahom crnpurasta i slavi - Alaha. Za jednog pravog
nacionalistu ovo je neprihvatljiva invazija i taj osećaj čini ovaj deo Evrope
veoma plodnim za sve vrste rasizma i ksenofobije.
Pravi
neprskani Vikinzi imaju utisak da su potlačeni i da su ostali bez otadžbine.
Mondijalizam se tako ovde polako pretvara u fašizam. Iako je sama država već
vekovima kraljevina, vlast je u rukama tamošnjih socijalista, koji su kao i sve
levičarske i ekološke partije veoma otvoreni kada je u pitanju mešanje raznih
rasa, veroispovesti i kultura. A to je zapravo ono što
nacionalisti ne žele ni po živu glavu. Svi uslovi za zločin su tu. S obzirom da je smrtna kazna u
Norveškoj ukinuta još pre pola veka i da po lokalnom tefteru za ubistvo stotinu
ljudi, žena i dece monstrum ne reskira ni vešala ni doživotnu robiju, ne treba
se onda čuditi onome što se dogodilo u gradu koji dodeljuje Nobelovu nagradu za
mir.
Kako
objasniti toliku naivnost i takav pacifizam u ovom krvoločnom svetu. Na primer,
dok u Americi, za pokušaj silovanja jedan bogati i uticajni Stros-Kan
rizikuje sto godina stroge robije, u Norveškoj za sto ubijene dece zakon
predviđa maksimalno 21 godinu udobnog pritvora, uz dobru hranu, centralno
grejanje, plazma televiziju, razne igrice i sportske aktivnosti. Ispada da
masovni ubica koji puni prve stranice svih svetskih medija kao najveći zlikovac
svih vremena zapravo rizikuje tri meseca takvog zatvora po glavi svake žrtve.
Demokratija stvarno nema cenu, ovde je i život procenjen u bescenje. I kako je
to već neko primetio, što, bre, ne ukidaju već jednom tu demokratiju pa da
najzad počnemo da živimo ko ljudi.
Ekstremna
desnica na nišanu
Prilikom
hapšenja, Brejvik je, kažu, uzviknuo: "Ovo je samo početak".
Verovatno ubeđen da je on neki novi Karađorđe prvog evropskog ustanka koji
treba da izbije svakog trenutka. U njegovoj glavi čistog arijevca ne postoji
mogućnost etničkih mešavina, multikulturalizma, odnosno on ne veruje da takve
različitosti mogu da kohabitiraju unutar bilo kog društva. Rat patriotizmu su
objavili internacionalisti, sve sami komunisti koji sada preziru nacionaliste
iako su sebe lažno predstavljali kao patriote.
To
je vrzino kolo u koje se hvata sve više mladog sveta po celoj Evropi. U
Francuskoj ponajviše, kako je zapravo napisao u svom dnevniku ovaj pobornik
etnički čiste Evrope. Jer, Francuska je "najzagađenija muslimanskim
svetom", po rečima ovog čoveka iz koga govori mržnja i želja za osvetom.
Viking
je iskopao svoju ratnu sekiru i iskrcao svoj drakar na malo ostrvo prepuno
omladine svih boja i religija i iskalio svoj bes ili, bolje rečeno, svoju besu
nad golorukim svetom, samo zato što su različiti i što žive na njegovoj
teritoriji.
Ovo
je grozno ali neophodno - bio je jedini komentar za
zločin nad zločinom. Borba protiv evro-mafije i zamene stanovništva. Ovo je
krstaški rat, a domaći izdajnici i saradnici su takođe neprijatelji
hrišćanstva, piše Brejvik u svojoj knjizi od 1.500 stranica, koja će možda
postati bestseler, ako je neko objavi. Na internetu smo pogledali zapise čoveka
koji mrzi ceo svet, kao i komentare koji ga prate i primetili smo nekoliko
zanimljivosti za naše čitaoce sveznalice koji slabo barataju stranim jezicima,
a željni su da čuju nešto što na vladinim medijima nema šanse da prođe.
Tako
se na više mesta čula ista ideja, da na hiljade ljudi mašta da uzme pušku i
pobije oko sebe sve one koji joj smetaju ili koje mrzi iz nekog drugog razloga.
Često nema nikakvog razloga već samo izvesne razlike, u boji kože i
veroispovesti, pre svega. Zaključak je uvek isti, niko nema muda da to uradi,
što implicitno sugeriše da ih Brejvik ima. Zabrinjavajuća je takođe i činjenica
da u svom dnevniku Brejvik piše i to da je sledeća etapa čišćenje Francuske od
islama. Njegov otac zapravo već duže vreme živi na jugu Francuske.
-
Nema više vremena za dijalog. Miru smo davali šanse. Sada je došlo vreme
otpora. Po svemu ovome se jasno vidi kolika je snaga mržnje koja je kao neka
pandemija zarazila Evropu. Ali, kao i u svakoj tragediji, i ovde se vuku
politički poeni i svaka stranka pokušava da iskoristi tuđe zlo za svoje dobro. Ovim rečima je i jedan od lidera francuske nacionalističke stranke Front
National započeo svoju izjavu. On je dodao da činjenica da je ubica bio
član nacionalnih radikala ne dokazuje tezu o kolektivnoj odgovornosti i
kolektivnoj krivici koja je tako draga mondijalistima.
To
što je Brejvik hrišćanin ne znači da su svi hrišćani ubice, kao što ne znači ni
da su masoni zločinci, jer je Brejvik takođe član društva tajnih zidara. Fakat
je ipak da trenutno svuda raste talas otpora protiv islamizacije Evrope i svi
se plaše da će ovaj gotovo promotivni čin otporaša Brejvika inspirisati mnoge
druge labilne ličnosti.
Neki
idu i dalje i tvrde da je rat koji vodi Francuska u Libiji i slanje oružja
pobunjenicima zapravo veliki supermarket i idealna prilika za islamiste da
besplatno dođu do modernog naoružanja i municije. Evropa tako postaje
nesigurno mesto, a možda je mondijalizam upravo to i želeo.