Energija
Naftna industrija Srbije angažovala
Halibarton, firmu koja je izazvala više ekoloških katastrofa u svetu
Amerikanci buše Kravčenka
Naftna industrija Srbije-Gaspromnjeft,
angažovala firmu Halibarton, koja je bila pod zaštitom "žorža Buša,
potkradala američku armiju, šikanirala vojne službenike, smenjivala
federalnesudije i podmićivala afričke predsednike.
Vuk Stanić
Generalni
direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Kravčenko, angažovao je Halibarton
firmu blisku američkoj vojsci da eksploatiše naftu u Srbiji. Kompanija koju je
dugo vremena vodio bivši zamenik predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Dik
Čejni, postavila je opremu za eksploataciju nafte na banatskim bušotinama.
Dakle, amerikanci su pomogli Kravčenku da podigne nivo proizvodnje crnog zlata
u Srbiji.
Halibarton je
malo poznata ovdašnjoj javnosti, iako već godinama rade za američku vojsku na
Balkanu. Ta kompanija je protivzakonito dobila poslove koje obavlja za armiju u
Iraku, Kuvajtu i na Balkanu, tvrdi Bunetin Grinhaus civilni službenik
oružanih snaga SAD.
Američki model korupcije
Kada je Dik Čejni 2000. godine otišao iz Halibartona
na mesto zamenika Džordža Buša, kompanija mu je dala otpremninu od 36
miliona dolara. Potom je ova firma dobila privilegovanu poziciju u gotovo svim
velikim poslovima sa naftom, u zemljama koje je okupirala američka vojska.
Firma je i pre bliskosti sa predsednikom
Sjedinjenih država uspešno poslovala širom planete: Halibarton i Dik Čejni,
optužen su za zaveru i davanje mita u Nigeriji. Firma je navodno platila 182
miliona dolara, da bi dobila desetogodišnji ugovor za izgradnju gasovoda na
jugu te zemlje. U vreme kada su podmićivani Nigerijski zvaničnici Čejni je
bio predsednik kompanije. U vreme kada je bio zamenik predsednika SAD, u toku
je bila istraga.
Nigerijsko tužilaštvo smatralo je Čejnija
odgovornim. Postupajući sudija dobio je nalog da izada međunarodnu Interpolovu
poternicu. Umesto u afričkom zatvoru Čejni, ostaje u Bušovom kabinetu.
Kompanija u javnosti negira da je imala veze sa pomenutim skandalom. Čejni nije
isporučen Nigeriji. Američke vlasti saopštavaju da je postignut dogovor da će Halibarton
i njihov podizvođač firma "Kelog Braun i Rut" (KBR)
platiti poravnanje od 579 miliona dolara.
U istoriji SAD to je do danas
najveći iznos poravnanja koje je neka američka firma platila zbog umešanosti u
korupciju u stranoj državi, tvrde neki od medija u toj zemlji. Poravnanje je
odgovornosti oslobodilo Halibarton i Dika Čejnija, ali ne i bivšeg predsednika
Nigerije Oluseguna Obsanju, pa je proces protiv njega nastavljen i posle
uplate...
Sudija koji je presudio Halibartonu
i sebi
Amnestiranom Čejniju, na mestu zamenika predsednika
u naredne četiri godine Halibarton uplaćuje nekoliko honorara u ukupnom
iznosu od 398.548,00 dolara. Halibarton zauzvrat dobija ugovor vredan
sedam milijardi dolara za poslove u Iraku. ("Ugovor o iračkoj naftnoj
infrastrukturi"). Prema navodima elektronske enciklopedije Vikipedija,
iako neuobičajeno, ta firma je bila jedina kojoj je dozvoljeno da konkuriše za
taj posao. FBI, i Američko ministarstvo pravde pokreću krivičnu istragu
i pod lupu stavljaju poslovanje Halibartona u Iraku, ali istražuju
njihovo poslovanje u Kuvajtu i na Balkanu.
Službenica Bunatine Grinhaus je tokom
istrage rekla da su vojni revizori uhvatili Halibarton, da Pentagonu
fakturiše mnogo veće iznose od tržišnih za transport goriva američkim snagama. Grinhaus
se žalila i da je kancelarija ministra odbrane Donalda Ramsfelda
preuzela kontrolu svakog aspekta posla vrednog sedam milijardi dolara.
("Ugovor o iračkoj naftnoj infrastrukturi") Grinhaus je nakon
svedočenja otpuštena iz službe.
Sem Kent,
federalni sudija koji je doneo presudu protiv kompanije Halibarton,
kratko nakon sudske odluke postao je prvi federalni sudija u istoriji SAD, koji
je proglašen krivim zbog "krivokletstva i seksualne zloupotrebe"
- Da spavao sam sa tim ženama,
ali postojao je obostrani pristanak. Zapravo to su bile stare veze iz davnih
vremena. Zar nije čudno da je Ministarstvo pravde počelo da njuška
i traži prljavštine o meni, odmah pošto sam doneo presudu u teškom slučaju
protiv kompanije Halibarton, poverio se Kent prijatelju Laurenu
Goodriču, višem evroazijskom analitičaru, koji radi kao Direktor analize,
pri ministarstvu spoljnih poslova SAD. Lauren je sastanak i razgovor prepričao
u dopisu koji je poslao centrali, a mejl je "procurio" na Vikiliks.
Dijalog je, prema depeši, izgledao ovako:
Laruen:
- Naravno, rekao sam mu da je
lud što je presudio protiv Halibartona. Bušov i Čejnijev
mandat se završio, ali firma je nastavila da ostvaruje poslovne uspehe.
Internacionalni izveštaj od 08. septembra 2010. godine navodi da su za ekološku
katastrofu, kada se nafta iz bušotine "Britiš petroleum"(BP) izlila u
Meksički Zaliv, krive kompanije Halibarton i "BP".
- Mešavina cementa koji je
Halibarton koristio je bila nestabilna. Izazvala je curenje hidrokarbona u
sistem za bušenje, to je izazvalo eksploziju. Posle eksplozije usledila je
najveća poznata ekološka katastrofa. Sumnja se da je Hallibarton kriv i za
izlivanje nafte u Timor vodama koje pripadaju Australiji u Avgustu 2009.
godine. Dokazano je da su njihova postrojenja emitovala "otrovni
oblak" zbog koga su mnogi stanovnici u federalnoj državi Novi Meksiko
morali da budu evakuisani. Navedene, reference su uticale na izbor kada je
generalni direktor NIS, Kiril Kravčenko odabrao Halibarton kao podizvođača za
eksploataciju banatske nafte.
Brza zarada, manji profit
Generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril
Kravčenko, nedavno je saopštio da je proizvodnja crnog zlata u Srbiji povećana.
Građanima Srbije do danas nije saopštena cena tog povećanja. Povećano
ispumpavanje nafte iz srpski bušotina, smanjilo ekonomsku isplativost, prerade
i eksploatacije.
Prilikom eksploatacije nafta iz bušotina ne izlazi čista,
već pomešana sa drugim elementima, među kojima je prisutna i voda. Na svim bušotinama
u svetu ovakvi problemi postoje. U arapskim zemljama najmanje, libijska nafta
je najčistija. Kod Srpskih naftnih nalazišta, severno od Dunava ovaj problem je
prisutan u većoj meri. "Naftagas" je kompanija koja je u okviru NIS
do privatizacije bila jedina zadužena za eksploataciju nafte, a problem je rešavala,
tehnikom koja se može opisati kao sporije ispumpavanje.
U prirodnim podzemnim rezervoarima u Banatu
nafta i voda su zajedno u istoj rupi, ali zbog različite specifične težine su
odvojeni svaka na svoju stranu. Kada počne proces eksploatacije pod pritiskom
nafta izbija na površinu, ali isti pritisak pokreće i vodu iz nalazišta. Stručnjaci
"Naftagasa" su manjim pritiskom uspevali da mešanje sa vodom bude
svedeno na minimum. Ova tehnika godinama je primenjivana na naftnim bušotinama
kod Žitišta.
Što je manje vode i ne fosilnih elemenata u nafti,
jeftinija je i njena rafinerijska prerada Rafinerija manje zagađuje Pančevo.
Kravčenko danas insistira da se nafta eksploatiše što brže i u što većem obimu.
Na ovaj način on povećava prihode NIS, ali dugoročno smanjuje potencijalnu
zaradu. To mu omogućava da u centralu Gasproma šalje pozitivne izveštaje.
Sa druge strane na taj način povećavaju se troškovi prerade u rafineriji u Pančevu.
Prema neproverenim informacijama, čak i stručnjaci
Halibartona su Kravčenku predočili da bi sporijom eksploatacijom priliv
novca od prodaje nafte bio sporiji, ali bi zarada dugoročno bila veća. Oni su
procenili da bi zarada do kraja eksploatacionih rezervi zavisno od kretanja
cene nafte mogla da bude i pedeset odsto veća, kada bi se odustalo od brzog
ispumpavanja.
Na sve ovo, Kravčenko je lakonski odgovorio: Ćutite
i bušite kako ja kažem!
Treba ovde uzgred napomenuti i to, da više
od milion građana Srbije, stotine bivših i sada zaposlenih u NIS, poseduju akcije
ovog preduzeća. Njihov interes Kravčenko je u potpunosti zanemario. On se prema
malim akcionarima poneo isto kako domaći tajkuni, ili imperijalisti sa zapada.
Podsetimo da su se i ruske
kompanije žalile da njihova prava kao manjinskih akcionara u Srbiji nisu zaštićena.
Pljačkaju ih lokalni kriminalci i srpski tajkuni. Rekli su
da će o svemu će podneti izveštaj Ruskoj privrednoj komori i savetovati da se
ne investira u Srbiju.
Dakle, očigledno
je da jedan deo ruskog poslovodstva odlično zna kako se ovde krše prava malih
akcionara, samo još i Kravčenku da skrenu pažnju da se tako ne ponaša.
Suvlasnik NIS-a je i država Srbija, može se reći da je i njen interes ovde oštećen.
Našom državom već decenijama upravljaju korumpirani političari, koji na vlast
dolaze sa zelenim svetlom EU, podrškom stranih ambasadora i uz smešak iz Vašingtona.
Zato će, lako je pretpostaviti, taj interes do kraja biti zanemaren i u ovom
kao i u nekim drugim slučajevima. ü
Deponija za stranačke kadrove
Decenijama je Naftna industrija Srbije služila kao
deponija za stranačko kadrove. Korupcija i lopovluk bili su uvek na visokom
nivou. Profit kompanije prelivao se u privatne džepove. Potkradali su je
direktori. Kraduckali su i niži zaposleni. Pare su transferisane strankama, medijima,
marketinškim agencijama. Maltretirani su zaposleni koji bi ukazali na
korupciju. Kada je kompanija privatizovana, trebalo je da se prekine sa ovakvom
praksom, ali nove gazde mobinguju radnike podjednako uspešno kao i stari
direktori. Neki od novih ruskih menadžera ne razlikuju se po takvim metodama od
srpskih...
U dopisu koji je poslao redakciji Tabloida radnik
NIS Projekt Office Miloš Lazarević, piše da je obavestio Kravčenka elektronskom
poštom da je pokušao da spreči krađu tešku više milona evra, ali da je umesto
pohvale generalnog direktora bio "šikaniran".
Krađa je sprovedena preko strane firme
"TKB". Naime, "TKB", je sa NIS-om ugovorio da izvedu radove
u Srbiji i da za te potrebe uvezu potrebnu opremu. Ugovorena vrednost posla
bila je 10.748.300 evra. Ovu sumu "TKB" uvećao je za 18 odsto srpskog
PDV, na 12.682.994,00 evra. Lazarevića, u dopisu ističe da su Investicije i
uvoz opreme za realizaciju investicija u Srbiji oslobođeni PDV-a.
"TKB" je ispostavio fakture sa punim iznosom kao da će platiti
PDV. Istina, NIS je platio, ali po svoj prilici tadašnjih 18 odsto nije
završilo u budžetu Srbije.
Jedan od segmenata ugovorenog posla je
"Detaljni dizajn" koji prema ugovorenim tabelama košta 1.946.404
evra. Pre početka posla "TKB" je ispostavio avansnu fakturu za
"Detaljni dizajn" ali je iznos fakture umesto ugovorenog bio
3.748.500 evra. Na taj način je 1.946.404 evra, odnosno18 odsto
ugovorenog PDV-a, za koji ne postoji obaveza prema državi, iz NIS-ove kase,
umesto u budžet, upućeno na račun TKB-a.
Lazarević dalje navodi kao čudno da je NIS u drugom
poslu "TKB-u" za transport i špediciju, konvertora koji vrede 190.000
evra, platio 1.294.500 evra.
Lazarević dalje piše da on i Olga Strelkova, ovakve
i slične stvari nisu hteli da potpisuju, ali je ih je onda mimo standarda firme
potpisivao, Nikolaj Vojtov! Lazarević se takođe žali da je obaveštavao Kravčenka,
Tarasova i Slavina, ali da "nijedan Rus ne sme da čuje o krađi drugih Rusa
jer i on sam postaje umešan u to...".
-Nije normalno da ljudi koji štite interes firme i
svoje zemlje, doživljavaju ovakva šikaniranja i podmetanja u 21. veku, piše on
i podseća Kravčenka da ga je obavestio o krađama u NIS, a da je potom šikaniran
i da mu je smanjena plata. Kontroverzne poslove NIS je posle privatizacije
sklapao i belgijskom firmom Sarens.
Angola se pita
Titova Jugoslavija širom afričkog kontinenta
pomagala je narodno oslobodilačke pokrete i borbu protiv kolonijalizma. Naši
operativci, bili su uključeni u partizanske borbe u Angoli. Obučavani su njihovi
borci, naši ljudi su se borili na strani naroda Angole, nesebično smo isporučivali
oružje. Kada su kolonizatori napokon oterani, Vlada Angole, dala nam je
koncesiju za eksploataciju nafte na jednom od najbogatijih naftnih polja u
takozvanoj zoni A.
Jugoslavija nije jedina pomagala i drugim
prijateljskim zemljama su odobrene su koncesije, ali samo je Jugoslavija imala
koncesiju u zoni A.
Sovjetski Savez je dugo godina morao da se
zadovolji sa koncesijama u zoni B. Koncesije u soni A su skupo plaćane i mogle
su da ih priušte uglavnom samo zapadne države. Raspadom Jugoslavije koncesiju
su podelili NIS i INA, odnosno Srbija i Hrvatska. Uoči sankcija UN, domaći
tajkuni i nekoliko stranih vlada pokušali su da se domognu srpskog dela
koncesije. Problem je rešen tako što je koncesija zvanično vraćena
prijateljskoj Vladi Angole, koja nam je po okončanju sankcija istu ponovo
ustupila. Nosilac koncesije je ispred srbije je Naftna industrija Srbije. Većinski
vlasnici NIS su Rusi, odnosno Gaspromnjeft, dok manjinski deo pripada državi
Srbiji, a deo bivšim i aktuelnih radnicima NIS.
Angolska nafta jedna je od najkvalitetnijih na
svetu, rangirana je odmah iza Libijske. Podaci o tome koliko Nafte se dobija iz
koncesije u Angoli do sada nisu saopštavani u javnosti. Nezvanično, naftu iz
Angolske koncesije od NIS otkupljuju privatna pravna lica, i iz Angolskih luka
dalje je prodaju na zapad, tako da ta se ta nafta ne prerađuje u Pančevu.
Koliki je obim posla takođe nije poznato. Pitanja vezana za ovu koncesiju u više
navrata upućivana su pres službi NIS, ali odgovore nismo nikada dobili. Da li će
Kravčenko za eksploatacione poslove u Angoli, angažovati Halibarton koji već
posluju na više lokacija u Africi za sada je nepoznato.
Amerikanci su ubeđivali Kravčenka
da primeni način eksploatacije nafte. To bi smanjilo godišnje prihode, ali bi
dugoročno donelo veću zaradu. Kravčenko im je poručio "Ćutite i bušite
kako ja kažem".