Razaranje
Ko održava
u životu parazitske ustanove
Tuta-muta
i sto instituta
Kako je ruska
TV serija "Institut" potakla malo istraživanje o tome kakvi sve
instituti postoje kod nas. Šta zapravo znači reč Institut. Šta je ustanova. Gde postoji
ustanova za izdržavanje kazne zatvora. Gde postoji institut za pečurke. Kakvi u
se sve instituti osnovali u krilu SANU i kakva je bila njihova sudbina. Gde
postoji čitav niz fantomskih instituta bez ijednog zaposlenog. Čemu i kome
služi bizarni Zavod za
proučavanje kulturnog razvitka
Stanislav Živkov
Pošto je
poslednjih dana naša publika doslovce poludela za ruskom serijom Institut
zapitali smo se šta su zapravo bili instituti da bi na kraju shvatili da se pod
imenom institut zapravo nalaze brojni primerci društvenog parazitizma na koje
se pod izgovorom nepostojećeg naučnog rada arče neverovatne pare ni na šta!
Institut (lat.
instituo = postaviti, ustanoviti, obučavati) trebao bi da bude ustanova pod
kojom se podrazumeva predmet delovanja naučno-istraživačkog ili obrazovnog
karaktera (naučna institucija), ali ona je takođe sinonim za privrednu,
kulturnu ili umetničku organizaciju a u poslednje vreme i umiveni naziv za
raznorazne privatne prćije. U pravu, pojam institut ima zasebno značenje (pravni institut). Institut
ima tačno definisane ciljeve istraživanja, a može biti samostalna organizacija
ili telo u sastavu druge organizacije (npr. univerziteta) kao naučna ustanova
ili zavod.
Relikti
nuklearne histerije
Institucija
(od latinskog instituere, staviti, osnovati), kao pojam ima više značenja:
ustanova ili zavod što je u društvenim naukama naziv za uži skup međusobno
povezanih, relativno trajnih društvenih odnosa koji su regulirani ustaljenim društvenim
pravilima (običajnim, moralnim, pravnim). Ustanova koja je takođe neka vrsta
instituta, je pravni subjekt čije je osnivanje i organizacija uređeno zakonom
sa zadatkom trajnog obavljanja delatnosti odgoja i obrazovanja, nauke, kulture,
informisanja, sporta, telesne i tehničke kulture, brige o deci, zdravstva,
socijalne zaštite, brige o invalidima i drugih neprofitnih delatnosti.
Očito je da
mnogi ne znaju šta je institut a šta ustanova, pa je doskora u Pančevu, u
pešačkoj zoni, postojala tabla sa bizarnim nazivom Ustanova za izdržavanje
kazne zatvora ZATVOR Pančevo koja je nedavno dobila mnogo normalniji naziv
iako je ćorka i dalje ostala na nenormalnom mestu, ali zato u okolini Beograda
i dalje nesmetano deluje još bizarniji Institut za pečurke, odnosno eminentno
proizvodno trgovinsko preduzeće doo koje se bavi proizvodnjom lekovitih
preparata na bazi gljiva, mada nije jasno da li se radi o talofitama ili kormofitama!
U Vinči se
takođe nalazi i eminentni mastodont odnosno Institut za nuklearne nauke
Vinča koji predstavlja posthumni relikt posleratne trke za naoružanje kada
su po političkoj direktivi gotovo svi geolozi u Srbiji, uz geološki čekić,
torbu i bakandže, kao domaći zadatak dobili Gajger-Milerov brojač radi
obaveznog traženja ruda uranijuma kako bi, u skladu sa poslovicom kuda svi
tu i mali Mujo i Jugoslavija dobila svoju atomsku bombu a nekako istodobno
je formiran je i Institut za nuklearne sirovine koji je nakon višekratnih
podela, spajanja i transformacija nedavno postao Geološki institut Srbije
ali po cenu da je u režiji pojedinaca iz Ministarstva zaštite životne sredine geologija
u Srbiji gotovo potpuno uništena radi realizacije sumanutog projekta Geoliss
, odnosno formiranja digitalne baze podataka a čitav projekat je zapravo najobičnija
drpaža i plagijat na koju je straćena enormna količina novca. Kao relikti nuklearne
histerije, u međuvremenu
su se još spodobili i Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih
mineralnih sirovina te Institut za primenu nuklearne energije INEP u Zemunu, iako nikom
normalnom nije jasno šta sve ove "eminentne" ustanove zapravo rade!
Pošto su geonauke jako moderne a Rudarsko geološki fakultet ima dva smera, bilo
je vrlo poželjno da se osnuje i Rudarski institut u Zemunu!
Balvanološka
posla
Što se
raznoraznih instituta tiče čini se da su u Beogradu instituti osnivani kako je
kome trebalo pa tako recimo deluje fantomski Adizes institute čiji je
osnivač izvesni Dr Isak Adižes koji je osnivač i profesionalni direktor Adizes
Institute, Santa Barbara, Kalifornija, inače tvorac metoda koji nosi
njegovo ime i renomirani konsultant rukovodilaca preduzeća i vlada širom sveta.
Poznat je po svom jedinstvenom pristupu upravljanju organizacionim promenama
zasnovanom na procesu kojim se izgrađuje uzajamno poštovanje i poverenje.
Veliki deo raznoraznih instituta osnovan je posle rata u krilu Srpske akademije
Nauka i umetnosti a neki od njih aktivni su i danas. Tako je recimo Arheološki
institut SANU iako stalno u zgradi SANU, jedno vreme bio van njenog
sastava , a dobar broj godina u njemu je vrlo aktivno delovala partijska ćelija
pošto je višedecenijski direktor Đurđe Bošković, inače triput propali
kandidat za članstvo u SANU na sednice partijske organizacije redovno dovodio
studente radi dodatne ideološke indoktrinacije.
U svakom
slučaju Bošković je institut pri odlasku u penziju ostavio u takvom stanju da
je nekoliko narednih direktora naprasno pomrlo ne uspevši da u institutu zavedu
red. U SANU je takođe postojao i Astronomski institut, odnosno današnja Astronomska
opservatorija za koju uopšte već godinama nije jasno čemu služi kada su njeni
teleskopi praktično neupotrebljivi za iole složenije astronomsko istraživanje
iz prostog razloga jer je nebo nad Beogradom uglavnom sivo a ne crno. U SANU je
posle rata postojao i Institut za izučavanje ishrane naroda koji je
relativno brzo ugašen, baš kao i Geološki institut SANU "Jovan Žujović"
ali je zato i danas aktivan Institut za proučavanje lekovitog bilja "Dr
Josif Pančić". Naravno tu su i Matematički institut SANU, Institut
tehničkih nauka SANU, Geografski institut SANU, Muzikološki institut SANU,
Etnografski institut SANU, Vizantološki institut SANU, Balvanoški institut SANU
koji su po pravilu jedine ustanove te vrste u Srbiji.
Međutim institucionalizovani
parazitizam pojavljuje se u oblasti istorije jer je iz bogzna
kojih razloga fundamentalna naučna ustanova Istorijski institut SANU
doslovce okljaštrena pošto se bavi istorijom do 1918. godine a sve to kako bi
neometano delovala još dva instituta, relikta samoupravnog socijalizma
Institut za noviju istoriju Srbije koji proučava istoriju srpskog
naroda od 1918. godine do danas
Delatnost: humanističke nauke, istorija te Institut
za savremenu istoriju koji proučava istoriju 20. veka. Naravno nekima ni to nije bio dovoljno pa je zato
izmišljen Institut za političke studije koji se bakće sa društvenim i
političkim naukama, istorijom kulture, postkomunističkom tranzicijjom i uvek
vrlo modernim balkanskim, odnosno balvanskim studijama, baš kao i Balvanološki
institut. Kako bi sve bizarne naučne oblasti bile zastupljene takođe je
bilo neophodno osnovati i svaštarski Institut društvenih nauka da
se bakće sa društvenim naukama, demografijom, sociologijom, političkim naukama,
i javnim mnjenjem!
Kao naučna
oblast ekonomija je uvek bila veoma moderna pa su decenijama Ekonomski fakultet
i Viša ekonomska škola bili poznati po desetinama hiljada doživotnih studenata,
ali su zbog tog modernizma nastali Institut ekonomskih nauka koji zaista
i jeste eminentna naučna ustanova, ali i Ekonomski institut, Institut
za ekonomiku poljoprivrede te Institut za ekonomiku i finansije koji
je zapravo najobičnije preduzeće za reviziju osnovano kao pravni sledbenik
firme SAM konsalting formirane 1990. godine po vladinom programu za konsalting!
Plava
štrafta oko vrata
Kako bi
se sve oblasti ekonomije adekvatno pokrile bilo je veoma potrebno osnovati i Institut
za spoljnu trgovinu! Pošto su decenijama trajale svađe i prepucavanja na
relaciji Filozofski fakultet - SANU, na samom fakultetu je tokom proteklih 40
godina formirano više, uglavnom fantomskih naučnih ustanova, odnosno instituta
od kojih neki godinama uopšte nemaju nijednog zaposlenog jer nastavno osoblje
sedi jednom guzicom na dve stolice pa, osim redovne plate koju dobijaju za
poslove u nastavi, dobijaju dodatna sredstva za rad na uglavnom nepostojećim
projektima. Izuzetak u ovome je Institut za istoriju umetnosti koji
ima 6 stalno zaposlenih i koji se zaista bavi fundamentalnim istraživanjima o
čemu svedoče brojne objavljene knjige. Doduše svojedobno je Institut bio
pretvoren u prateći servis za potrebe nekadašnjeg upravnika Vojislava Koraća i
njegove ljubavnice dr Marice Šuput a baš u to vreme, neki od tadašnjih
zaposlenih su godinama u Institut navraćali samo da podignu platu! Tako su
danas na Fakultetu aktivni sledeći fantomski instituti: Institut za
sociološka istraživanja, Institut za etnologiju i antropologiju, Institut za pedagogiju
i andragogiju, Institut za filozofiju te Institut za psihologiju.
Postavlja se
stoga pitanje čemu i kome uopšte služe ovakve fantomske ustanove kada već
postoji Institut za pedagoška istraživanja čija delatnost su društvene
nauke, pedagogija, pedagoška psihologija, sociologija
a koji je
osnovan još 1959. godine. Štaviše, pošto je psihologija takođe postala jako
popularna 2005. godine u Beogradu je osnovan krajnje bizaran Institut za psihodramu
čije su glavne delatnosti psihodramska psihoterapija i edukacija psihodramskih psihoterapeuta/kinja.
Za neupućene: psihodrama je grupni akcioni psihoterapijski metod koji se
oslanja na teoriju, filozofiju i metodologiju Jakoba L. Morena. Terapijski
postupak se bazira na scenskoj ekspresiji uz korišćenje dramskih tehnika, sociometrije
i grupne dinamike što samo po sebi najbolje govori da se zapravo radi o sindromima
čijim lečenjem se na naučnoj osnovi već decenijama bave stručnjaci Instituta
za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici gde jedini problem predstavlja
činjenica da nakon dužeg rada psihijatri i psiholozi postaju sami sebi pacijenti!
Poljoprivreda je takođe vrlo kurentna oblast koja kod nas samo potvrđuje
narodnu poslovicu gde je mnogo babica, deca budu kilava. Naime raznim
aspektima poljoprivrede kod nas se bakću Institut za kukuruz "Zemun
Polje", Institut za zemljište , Institut za primenu nauke u
poljoprivredi, Institut za istraživanja u poljoprivredi
"Srbija", Institut za stočarstvo, Naučni institut za veterinarstvo
Srbije, PKB "INI-Agroekonomik", Institut za higijenu i
tehnologiju mesa te Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu ! Sve
u svemu instituti i institutčići su se namnožili kao korov ali vodeće mesto u parazitizmu
svakako pripada bizarnom Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka i
njegovom OOURU Zavodu za kulturu Vojvodine koji predstavljaju najidealnije
primere višedecenijskog arčenja para na navodna fundamentalna istraživanja od
kojih niko nikada nije imao nikakve koristi a svi koje su ove eminentne
ustanove davile imali su plave štrafte oko vrata kao posledicu! Zavod za
proučavanje kulturnog razvitka osnovan je 20. aprila 1967. godine kao ustanova
u oblasti kulture koja se bavi naučnim, razvojnim i primenjenim
istraživanjima, izradom studija i analiza u oblasti sociologije kulture i
kulturne politike, prikupljajući informacije i dokumentaciju o kulturi, umetnosti
i medijima u zemlji i inostranstvu. Zavod ima pravo da svoje programe valorizuje
i verifikuje na domaćem i stranom tržištu.
Zavod za kočenje kulturnog razvitka
Sve ovo izgleda lepo i krasno a zapravo se svodi na sistematsko zatrpavanje
svih ustanova kulture u Srbiji desetinama strana stupidnih upitnika u kojima se
svake godine postavljaju stotine glupih pitanja, traže se raznorazni
statistički podaci koji sei zatim u Zavodu mesecima prepisuju i obrađuju,
verovatno kako bi se obezbeđivalo ostvarivanje opšteg interesa u oblasti
kulture, što je pak druga potpuno sumanuta definicija proistekla iz konferencijaškog
govora iz doba komunizma . Naravno na ovakve budalaštine decenijama se troše
pare da bi kao jedini rezultat povremeno bio objavljivan navodno eminentan
časopis Kultura, posvećen sociologiji kulture i kulturnoj politici. Međutim
malo je poznato da Zavod za proučavanje kulturnog razvitka ne malu količinu
sredstava dobija radeći kojekakva istraživanja po narudžbini sa strane odakle
se najčešće naručuju i oblast istraživanja, način istraživanja i rezultat pa je
na Zavodu da u skladu sa narudžbinama pripremi i pitanja i navede na davanje
odgovora kako bi naručioc bio zadovoljan. Na osnovu ovakvih "nepristrasnih"
istraživanja Zavod nastavlja sa izradom raznoraznih strategija o kulturi koje u
lokalnim samoupravama često dobijaju status nedodirljive svete krave samo kako
bi se po svaku cenu realizovale sumanute ideje naručioca.
Na taj način se pojavljuju bizarne skupo plaćene studije poput Strategije o
kulturi grada Pančeva 2011-2015 koje kao metastatski karcinom uništavaju sve
pred sobom! O tome koliko je samo postojanje i osnivanje ovog zavoda još od
početka bilo na vrlo tankim nogama najbolje svedoče podaci dostupni na samoj
sajtu Zavoda iz kojih se vrlo jasno vidi da je već tada postavljano pitanje opravdanosti
rada ove bizarne institucije. Tako se navodi da nastanak, početak i razvoj
bilo koje ustanove, pogotovo posebne i sasvim nove ustanove, nije moguće razumeti
bez poznavanja sociokulturnog konteksta i vremena njenog nastanka iz čega
proizilazi da je već tada bačen novac na neko istraživanje kako bi e po svaku
cenu opravdalo osnivanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koji je, kako
se na sajtu navodi ušao u intelektualno polje bez istorijski stvorenog legitimiteta,
a istini za volju taj legitimitet nije stekao ni do danas jer u naučnom
polju na legitimitet mogu da računaju samo istraživačke ustanove iza kojih mogu
da stanu već oformljene naučne discipline i instance koje stvaraju i naučne autoritete
i naučni podmladak, što sa Zavodom nikada nije bio slučaj jer je osnovan
političkom pomodnom odlukom a ne odlukom zasnovanom na realnom sagledavanju
potreba tog vremena!
Na sajtu se dalje navodi da i sâm izbor naziva nove ustanove - Zavod za
proučavanje kulturnog razvitka svedoči, u najmanju ruku, o nedoumici kako
nazvati tu ustanovu. Ustanova nije mogla da dobije status naučnog instituta, a
to nije bila ni želja njenog osnivača, jer nije ispunjavala zakonske uslove, pa
je zato izabran neutralni termin zavod, a usvajanje bliže odredbe o proučavanju
kulturnog razvitka sledilo je, makar i nedovoljno artikulisano, ideju o tome da
u kulturi postoji nesumnjiv razvoj, koji samo treba prepoznati i podstaći.
O tome da je zaista u pitanju reč o pravoj parazitskoj ustanovi potvrđuje
se u nastavku teksta gde se navodi da bi se pravo uporište osnovne
delatnosti Zavoda najpre našlo u sociologiji kulture i umetnosti,
mada su se neki tokovi te delatnosti - i tada, na samom početku, i u poznijim
fazama rada, često nalazili u graničnim zonama mnogih disciplina: ekonomije i
organizacije kulture, urbanog planiranja kulturnog razvoja, istraživanja javnog
mnjenja usmerenog na kulturne potrebe i kulturnu potrošnju, politikologije s
orijentacijom na kulturnu politiku...
Bulažnjenje se nastavlja u istom stilu pa se dalje tvrdi kako u slučaju
prenošenja i usvajanja novih naučnih ideja uvek postoji čitav skup sociokulturnih
uslova u zemlji primaocu koji dovode do buđenja i razvoja izvorne naučne misli:
sâm predmet se u svojim razvojnim formama (kultura) nameće proučavanju, javlja
se naučna radoznalost podstaknuta već postojećim začecima novog u društvenim i humanističkim
naukama, a posebno međuuticajima različitih kultura, osnivaju se katedre na
univerzitetima i stvara naučni podmladak, osnivaju se instituti i formira
naučni kadar u njima.
Ustvari, polako se napuštao taj koncept društvene svesti, a sve više
počelo da govori o kulturi kao nečem samosvojnom i sa sopstvenom dinamikom razvoja
u sklopu društvene strukture, razgraničio je u pojmovnom smislu instituciju
kulture od organizacije kulture (dramska umetnost - pozorište), na primer, i
postavio analitičku shemu horizontalne i vertikalne dimenzije kulturnog
stvaranja u kojoj se (shemi) u prvoj ravni kao bitni elementi pojavljuju
priprema, akcija, ocena ili analiza, a u drugoj stvaranje, saopštavanje i
primanje Zavod za proučavanje kulturnog razvitka koji, s malom ekipom
ljudi različitog profila i sa ne baš tako jasno definisanom ulogom - prema
Zakonu o osnivanju i prvom Statutu u prvi plan se ističu proučavanje društvenih
promena i iznalaženje mogućnosti i oblika primene savremenih metoda rada i
unapređivanje kulturnih delatnosti - nastoji da uoči osnovne karakteristike
glavnih aktera na tom polju i nešto bolje osvetli manje poznata ili gotovo
nepoznata mesta na njemu. Širina zahvata u intelektualno odnosno kulturno
polje, već i raznovrsnost tema koje su obrađivane.
Radovima posvećenim kadrovima u ustanovama kulture, kulturnom životu
radničke i seoske omladine, domovima kulture, materijalnoj osnovi kulturnog
života sela, umetničkim udruženjima, slobodnim umetnicima, umetničkoj
publici, programima kulturnog razvoja Srbije i Beograda i drugih opština.
Sve u svemu, decenijama je ovaj bizarni zavod trošio novac na raznorazna
statistička istraživanja iz kojih su metastazirale svakojake cirkuske
manifestacije po svim gradovima Srbije. Krunu ovakvog stvaralaštva svakako
predstavlja pokretanje časopisa Kultura, časopisa za teoriju
i sociologiju kulture i kulturnu politiku čime je, 1968. godine otvoren je još
jedan izuzetno značajan intelektualni kanal za strujanje ideja.
Sve ono što Zavod u okviru svoje redovne delatnosti nije mogao da ostvari -
zbog ograničenih materijalnih sredstava, relativno uzane personalne
istraživačke baze, ograničenja koja je nametao osnivač i finansijer - našlo je,
uz redakcijski rad zasnovan na visokim profesionalnim kriterijumima a potpun nečitki
i dosadan časopis, zajedno sa mnogim drugima , samo je nemilice punio sve javne
biblioteke i to desetinama dužnih metara bačene hartije, eventualno pročitan u
vreme izlaska i možda još dva puta i nikada više. Nije ni čudo što je prošle
godine Vlada Srbije sa pravom predložila gašenje Zavoda za proučavanje
kulturnog razvitka, ali na žalost na kuknjavu tzv kulturne elite i
Ministarstva kulture to se nije desilo. Prava šteta!
Povodom
Poštovani, imao sam zadovoljstvo
da pročitam tekst u Tabloidu o muzejima u kome se pominje Muzej istorije Jugoslavije.
Bio sam u radnom odnosu te institucije od 1984. do 2009. Znam dovoljno. Iz
Muzeja istorije Jugoslavije odstranjen sam na zakonit način. Tadašnja VD
direktorka, Katarina Živanović je učinila promenu sistematizacije sa ciljem da
ukine radno mesto. Neke druge zaposlen,učesnike u promeni sistematizacije, ne
navodim. O tome kasnije. Koji je moj greh? Postavio sam pitanje
ulaznica-nalepnica koje se prodaju bez serijskog broja, a koje je moguće
naručiti da se odštampaju u svakoj solidnijoj štampariji. Takođe sam postavio
pitanje koji je razlog da samo Tanja Car-Petrović jedina može da
organizuje prodaju tih ulaznica. Navedena prijateljica Katarine Živanović.
Loši postupci insceniranja krađe štafete u Kući cveća uz pomoć Milenka, tada
vojnika na civilnom služenju vojnog roka koji je bio novinar u Novostima.
Detaljnije je pisala Revija 92 u tekstu: "Ko je razoružao Tita?". Nakon insceniranja
krađe pištolja kremenjača u Starom muzeju, objekta muzeja istorije Jugoslavije,
postojala je opasnost da uđem u sistema "nestajanja predmeta". Da ne
navodim krađu četvrtastog stola za čaj iz Kineske sobe i fotelje koju je neko
ukrao a zatim je vratio. Naravno i nikom ništa. Izvršilac toga je učesnik u
"izradi" nove sistematizacije.
Radi kojih razloga se Vama obraćam? Sa namerom da se razbije
sistem jajarenja "sitnih muzejskih lopova", da se prekine urušavanje Muzeja istorije
Jugoslavije (MIJ)od strane "petooktobarskih moljaca". Da MIJ zauzme
mesto kakvo dolikuje i da se Muzej "očisti" od petooktobarskih
eksperata koji su prerasli u ovodobne stručnjake obzirom da svi iz DS-a
menjaju orijentaciju u SNS.
Lep pozdrav, Vlada