Tabloid istražuje

Dobit i gubici: šta je Železara Smederevo doo, ostvarila do danas?

Ko nas topi u visokoj peći

Železara Smederevo je preuzeta od holandske firme u Srbiji - U.S. Steel Serbia, za simboličnih jedan američki dolar, uz preuzimanje celokupne imovine i svih prava i obaveza. Pri kupovini ovog giganta inostrana firma je platila 22,5 američkih dolara, bez ikakvih ranijih obaveza koje su pale na teret stečajne mase, države Srbije, domaćih banaka u stečaju, prevashodno Investbanke. Za četiri godine, Železara Smederevo je ostvarila 199 milijardi dinara prihoda, od čega 77,85 odsto u izvozu, uz iskazivanje gubitka u poslovanju u proseku 24,52 odsto, pa nas evro ostvaren na smederevskom čeliku košta 152 umesto 122 dinara. Iz tekućeg prihoda, Železara pokriva samo direktni utrošak osnovnih sirovina i materijala, uz pokriće i proizvodnih usluga, pa se postavlja pitanje daljeg rentabiliteta prerade rude iz Brazila, uz utrošak ruskog koksa.

Miodrag K. Skulić

Železaru Smederevo čini Topla i Hladna valjaonica, kao postrojenje za proizvodnju čelika u Smederevu, Fabrika belih limova u Šapcu, Fabrike kreča u Kučevu i Luka Smederevo. Instalisani kapaciteti dostižu teoretski maksimum od 1,5 miliona tona čelika godišnje, što po ceni od 480 dolara, odnosno 420 evra, čini maksimalni mogući godišnji prihod od 630 miliona evra.

Ukoliko bi se našao finansijer za taj kapacitet, i ukoliko bi se kupci po toj ceni od nekog garantovali, postavilo bi se pitanje da li bi nabavna cena rude, koksa i njihovog transporta omogućila rentabilnu proizvodnju.

Pet hiljada radnika po 400 evra neto mesečno, ili pet hiljada evra po radniku godišnje, predstavlja 25 miliona evra isplata za zaposlene. Kako se do sada gubilo oko 100 miliona evra godišnje, nema ekonomske logike da se zbog 25 miliona evra zarada pet hiljada zaposlenih i 15 miliona evra poreza i doprinosa na zarade, te 20 miliona evra PDV, ulazi u još jedan rizik, ali u takvu situaciju nas je dovela prva prodaja Železare Smederevo, da i ovaj rezervni plan B moramo izdržati, ako nam Evropska unija dozvoli da još ovu godinu Smederevo diše na priključku uz republičkog budžet.

Železare u SFRJ i danas

Republika Srbija već četrdeset godina kuburi sa Železarom Smederevo, kako u periodu zajedničke države šest republika, tako i u periodu SRJ, a zatim i samostalne države Republika Srbija.

U SFRJ sve su republike imale kapacitete za preradu željezne rude. Prema podacima Svetske asocijacije za čelik, među državama bivše SFRJ u 2014. godini najveću proizvodnju čelika ima BiH 793.000 tona u Železari Zenica, Slovenija 615.000 tona u železarama Jasenice i Ravne, na trećem mestu u toj godini je Srbija sa 583.000 tona i Makedonija četvrta sa 188.000 tona i Hrvatska sa 159.000 tona. Crna Gora u prošloj godini nije u Nikšićkoj železari imala proizvodnju čelika.

Železara Smederevo uvozi rudu iz Brazila, a koks iz Rusije. Do danas nije saopšteno kolika je cena prevoza rude iz Brazila do Smedereva, pretovar i interni transport rude do peći, jer od poznatih elemenata znamo samo da su transportni troškovi otpreme gotovih proizvoda na godišnjem nivou u 2013. godini bili milijardu i 44 miliona dinara, ili 4,88 odsto od prodajne vrednosti, a u prethodnoj 2012. godini 955 miliona dinara ili 4.48 odsto od prodajne vrednosti.

Kapital Železare Smederevo d.o. o. je samo dve milijarde dinara, kojim se pokriva samo osam odsto ukupno angažovane poslovne imovine

Na dan 31. decembra 2011. godine kapital tog tada zatvorenog akcionarskog društva bio je 32.885.538,32 evra. Nakon toga Vlada Republike Srbije je 13. juna 2012. godine donela odluku da preuzme pravo da pozajmice prehodnog vlasnika (U.S.Steel Serbia B.V. iz Holandije) tokom 2003 i 2004. godine Privrednom društvu U.S. Steel Balkan, doo, a tokom 2008, 2009, 2010 i 2011. godine Privrednom društvu U.S. Steel Serbia, doo) kao pravnom sledbeniku Privrednog društva Železara Smederevo, doo, preneto na novog osnivača Republiku Srbiju koja ih je konvertovala u kapital, odlukom Skupštine Železare Smederevo , u iznosu od 54,4 milijarde dinara. Na taj način je bilo moguće doneti odluku Skupštine Železare Smederevo o istovremenom smanjenju kapitala za pokriće kumuliranih gubitaka od 46,7 milijardi dinara.

Nakon toga preostao je ukupan kapital Železare Smederevo u iznosu od 18,9 milijardi dinara. Posle tog datuma, uneto je u stvarima 27.08.2013. godine 611,3 miliona dinara, pa je danas kapital Železare 19,5 milijardi dinara. Međutim, kumulirani gubici pojeli su pretežan deo ovog kapitala, pa Železara Smederevo 1. januara 2014. godine raspolagala je samo sa dve milijarde dinara sopstvenog kapitala. Kako je knjigovodstvena vrednost ukupno angažovane stalne i obrtne imovine, na taj dan, iznosila 25 milijardi dinara, proizlazi da je tada sopstvenim sredstvima pokrivano samo osam odsto vrednosti ukupno angažovane poslovne imovine.

Železara Smederevo je preuzeta od holandske firme u Srbiji - U.S. Steel Serbia, za simboličnih jedan američki dolar, uz preuzimanje celokupne imovine i svih prava i obaveza. Pri kupovini ovog giganta inostrana firma je platila 22,5 američkih dolara, bez ikakvih ranijih obaveza koje su pale na teret stečajne mase, države Srbije, domaćih banaka u stečaju, prevashodno Investbanke. Vladi Republike Srbije bilo je poznato da preuzimajući od U.S. Steel Serbia privredno društvo kome je istovremeno promenjen naziv u Železara Smederevo doo, da preuzima imovinu, stalnu i obrtnu u vrednosti 38,2 milijarde dinara, ili u vrednosti od 364,7 miliona evra, a da istovremeno preuzima i obaveze u iznosu od 72,9 milijardi dinara, ili u iznosu od 697,4 miliona evra. Kako su preuzete i obaveze konvertovane u kapital od 54,4 milijarde dinara, proizlazi da su neto preuzete obaveze 18,5 milijardi dinara.

Nije poznato na bazi čije ekspertize i čijeg predloga je Vlada Republike Srbije donela odluku o kupovini za jedan dolarovog giganta (čitaj giganta dugova), a i to da će se jednog dana kod svođenja računa po ove dve transakcije (pri prvoj prodaji i pri drugoj po tajnoj odluci Vlade, nemačko austrijsko švajcarskom konzorcijumu skoro sto miliona evra preuzetog kredita od strane vlade Zorana Đinđića, koji je prodajom imovine neposrednom pogodbom, stečajno veće Trgovinskog suda u Beogradu, svesno htelo da obmane taj konzorcijum. Ali pritisak ove tri vlade pokazao je snagu vladavine prava i naknada se morala isplatiti u tako visokom iznosu.

U vreme preuzimanja Železare Smederevo od holandske firme bili su nam poznati podaci o prihodima i iskazanim gubicima u poslovanju po godinama. To se jasno vidi iz sledećeg pregleda, datog u milijardama dinara:

U 2012 i 2013. godini iskazani su novi gubici, i to:

Prema tome, u ovom petogodišnjem periodu na 2,1 milijardu evra ukupno ostvarenog prihoda Železara Smederevo iskazala je gubitak od 555 miliona evra, ili prosečno godišnje 90 miliona evra, što čini, čak, više od četvrtine nedostajućeg prihoda.

Šta čini stalnu i obrtnu imovinu Železare? (Od 25 milijardi dinara, ili samo 220 miliona evra)

Na dan 1. januara 2014. godine ukupna vrednost knjigovodstveno iskazane stalne i obrtne imovine po zvaničnom godišnjem obračunu za 2013. godinu iznosila je samo 25 milijardi dinara, ili oko 220 miliona evra.

Pregled imovine, kapitala i obaveza na dan 1.1.2014, godine, u dinarima

Ko kreditira Železaru ?

Ukupne obaveze po kreditima na dan 1. januara 2014. godine Železara Smederevo doo iznosile su 13,76 milijardi dinara, ili 120 miliona evra. Neizmirene obaveze iz poslovanja, na taj dan, bile su 6,77 milijardi dinara, ili 59 miliona evra, ostale ktrakoročne obaveze i obaveze za PDV i druge javne prihode 1,3 milijarde dinara, ili 11,3 miliona evra, dok su obaveze po dugoročnim rezervisanjima bile 1,1 milijardu dinara, ili oko 10 miliona evra. Prema tome ukupne obaveze na dan 1. januara 2014. godine Železare Smederevo iznosile su 200 miliona evra.

Obaveze po dugoročnim kreditima

Obaveze po kratk. kreditima

Zalihe sirovina u Železari (od 180 miliona dolara nisu u vlasništvu Železare)

Ukupne zalihe sirovina na početku 2014. godine iznosile su 3,2 milijarde dinara, ili samo 28 miliona evra, odnosno 35 miliona dolara. To što Vlada Srbije trvrdi da je vrednost zaliha sirovina na kraju 2014. godine bila 180 miliona dolara, je moguće samo ako je u toj 2014. Godini iz nekih sredstava nabavljeno 150 miliona dolara. Tvrdimo da nije do 31. januara 2015. godine povećan kapital društva, te isticati da su u tolikoj vrednosti dopremljene sirovine, tj. ruda i koks, ukazuje da one nisu plaćene, te da je neko, a nema ko drugi već Republika Srbija garantovala isplatu tih zaliha od dodatnih 150 miliona dolara. Dakle, to nisu zalihe Železare Smederevo, doo, već onog ko je preuzeo obavezu da će ih isplatiti.

Otpisanost građevinskih objekata i opreme

Građevinski objekti Železare Smederevo na dan 1. januara 2014. godine knjigovodstveno bili su otpisani 31,03 odsto, što znači da im je dve trećine knjigovodstveni preostali vek trajanja, dok je oprema, postrojenja, transportna sredstva i druga osnovna sredstva, na taj dan bila otpisana, sa 43,03 odsto, dok je preostali vek trajanja 57 odsto.Ako se preračuna nabavna vrednost, bez otpisa, u evre, proizlazi da zemljište, nepokretnosti, postrojenja, oprema i transportna sredstva predstavljaju vrednost od 23 milijarde dinara, ili samo 200 miliona evra, dok je neotpisana vrednost te stalne imovine samo 14 milijardi dinara, ili 120 miliona evra. Jasno se iz iznetog vidi da nije po Međunarodnim računovodstvenim standardima procenjena fer tržišna vrednost imovine, obzirom da sa tom vrednošću stalne imovine u Srbiji se vode neke mnogo manje opremljene kompanije.

Kalkulacija cene koštanja

Da bi se sagledala kalkulacija cene koštanja prikazaćemo paralelno dve godine, i to 2013 i 2011. godinu, kada je u 2013. ostvareno 21,37 milijardi dinara prihoda, a u 2011. godini 72,9 milijardi dinara, dakle 3,4 puta veći prihod, ali je i u jednom i u drugom slučaju iskazan gubitak od oko 15 milijardi dinara, ili oko 130 miliona evra, godišnje. Površnim uvidom u elemente dole prikazane kalkulacije vidi se da u 2013. godini od ukupnog prihoda nedostajala su sredstva od čak 2,8 milijardi dinara za pokriće direktnog materijala, dok je pored tog iznosa koji čini gubitak, isti uvećan za ukupne bruto isplate zarada svih zaposlenih, amortizaciju, proizvodne usluge i ostale rashode, uključivo i finansijske rashode. U 2011. godini kada je ostvaren prihod veći 3,4 puta od prihoda u 2013. godini, od skoro 73 milijarde dinara, za direktne troškove sirovina i materijala utrošeno je 67 milijardi dinara, pa je tih šest milijardi dinara utrošeno za direktne proizvodne usluge. Gubitak iskazan u iznosu od 15,6 milijardi dinara čine sve isplate za bruto zarade svih zaposlenih, uvećan za amortizaciju, finansijske i ostale rashode. Dakle, ovde data uporedna analiza govori o visokim troškovima nabavke i dopreme rude i koksa, tehnološkim uslovljenostima skupe cene koštanja, koja značajno premašuje tržišnu cenu gotovog proizvoda.

Isplate za neto zarade

U četiri godine za neto zarade 5.036 do 5.400 zaposlenih ukupno je isplaćeno 3,25 milijardi dinara u 2013. godini, a četiri milijarde dinara u 2010. godini, što čini 21,72 odsto iskazanog gubitka u 2013. godini, odnosno 27,47 odsto iskazanog gubitka u 2011, godini.

Učešće izvoza u ostvarenog prihodu za poslednje četiri godine

U cilju potpunog sagledavanja ekonomskog stanja Železare Smederevo doo, izvršili smo i sagledavanje učešća izvoza u ukupnom prihodu ovog privrednog društva. Kretanje prihoda od izvoza po godinama bilo je sledeće:

2010. godine 64.474.913.000 dinara, ili 81,22%

2011. godine 59.245.426.000 dinara, ili 80,72%

2012. godine 16.906.277.000 dinara, ili 64,50%

2013. godine 14.430.249.000 dinara, ili 71,47%

Što čini ukupan izvoz u ove četiri godine u iznosu od 155 milijardi dinara, ili u proseku 77,85 odsto. U ove četiri godine Železara Smederevo doo izvezla je milijardu i 400 miliona evra, a na domaćem tržištu plasirala je 44 milijarde dinara, ili oko 400 miliona evra, te nas tako ostvaren evro košta ne sadašnjih 122 dinara za evro, već 24,52 odsto više, odnosno 152 dinara.

Samo skuplji evro ostvarujemo radom Petrohemije iz Pančeva.