Tabloid je pozvan

Žitište: kome odgovara da se slučaj "Agroživa" konačno privede kraju?

Vladavina zetova, pašenoga i švalerki

Radnici "Agroživa" iz Žitišta štrajkuju od polovine 2014. godine, a njih oko 600 ne prima platu od jula prošle godine, a ostali su i bez zdravstvenog osiguranja. U međuvremenu, predsednik ove "naprednjačke" opštine, Mitar Vučurević, lumpuje u zrenjaninskoj kafani Zanatlija sa svojim istomišljenicima i sponzorušama, a direktor "Agroživa", Predrag Amižić, čeka prodaju mašina za čerupanje živine, na ime duga Agroživa prema firmi Novi Bek iz Zrenjanina.

Z. Horvat

Agonija Agroživa je uveliko trajala kada je Mitar Vučurević izabran za predsednika opštine. Čovek-slepo crevo Srpske napredne stranke, iz takozvanih pasivnih krajeva, vazdigao se i kao klasičan poltron Gorana Kneževića latio posla. Tada je u opoziciji bio DSS, URS, SPS i dva samostalna (čitaj: neopredeljena) odbornika.

Dominirao je tim statusom nad neprikosnovenim gazdom Žitišta Predragom Amižićem.

Kao generalni direktor Agroživa ("general" na poziv) i kao isluženi kadar SPS-a, bio je zgodno rešenje za poslednju otimačinu i sahranjivanje kompanije. Od uspešne kompanije koju je vodio Miroslav Živanov, uz koju su bile pripojene i farme pilića, dotični general Peđa (Amidžić) je od 2010. do kraja 2013. godine napravio opšte rasulo. Pokradeno je i razvučeno sve što je u kompaniji imalo ili vrednost ili perspektivu i krenuo je štrajk radnika.

Krenula je i klasična priča o tome da je kompanija propadala i da je idealno i jedino rešenje da je treba predati u u zakup mafijaškoj firmi Mibres BG - koja iza sebe ima svu prljavštinu upertlanu u sve strukture vlasti do državnog vrha.

Svejedno je sad, da li je predlog krenuo od Dušana Bajatovića iz Srbijagasa, jer je imao blagoslov "sa vrha" da se stara o Agroživu i čuva ga od pohlepne žitištansko-zrenjaninske vlastele.

Danas, dok radnici grcaju u dugovima za redovan opstanak porodica, dok su gladni i bez zdravstvenih knjižica i dok čekaju da se neko odluči i pogleda ih sa visine, sujetni i poslušnički predsednik opštine Žitište, euforično izjavljuje da je srećan, jer je napravljen bajpas imeđu Agroživa i Mibrasa i time je gurnuta u stranu i istina o broju radnika koji su ostali bez posla u Agroživu.

U izbornoj kampanji SPS-a, na izborima 2012. godine, Dušan Bajatović je otvoreno lagao svih tadašnjih 1.600 radnika. Trepnuo nije, jer iluzija između laži i istine je nestala. Laž je postala istina, zarad viših (ličnih)ciljeva.

Poverovali su radnici "instituciji Bajatović", i, eto, stigli su do prosjačkog štapa. Sada Bogićevićev Mibras zida u dvorištu Agroživa na 3.500 kvadratnih metara lager za smrznutu robu, tri tunela za zamrzavanje mesa, pakeraj, a i renovira liniju za klanje...Tako bar kaže menadžer Mibrasa Vladimir Lazić, isti onaj koji je stajao na dva metra od radnice Agroživa prošlog leta, ispred parkinga kompanije, koja je, boreći se za zarađene i neisplaćene plate i oteto radno mesto pala i umrla.

Lazić je sa komandirom policije u Žitištu na radnike poslao vrhunski opremljenu policijsku jedinicu, takozvane "kornjače", jer su ga "nervirali" štrajkujući na ulazu u kompaniju...

Na sve to, vlada potpuni muk u Žitištu. Ne zovu ovo mesto uzalud Đavolja varoš!

Neprikosnoveni "general" Amižić, svakodnevno hrani svoj ego šetajući kera kroz centar grada, za koga je samo dresuru platio 1.000 evra. Više građani Žitišta vole da im on promrmlja dobar dan, nego da dobiju rešenje o zaposlenju, socijalni program i isplatu duga...U životu se retko sreće sklop osobina koje taj poseduje: flegmatičnost, asocijalnost i nadahnutost samo kada je pecanje u pitanju, mlađane sekretarice (mahom polupismene i sumnjive prošlosti), karte, pas sa pedigreom, džipovi i uopšte hedonizam kao oblik konačnog interesovanja. Sin mu je posebna priča...Pola sata posle ženidbe, već je ustoličio svoju švalerku u maloprodaji u "tatinoj "firmi.

Nekome ne ide u prilog da se priča o Agroživu privede kraju. Krajem januara ove godine usvojen je akcioni plan vlade Republike Srbije za preduzeća bez radnika, bez proizvodnje i bez zainteresovanih investitora. Agroživ ispunjava sve uslove po tom planu (socijalni program u narednih 60 dana, 200 evra za svaku godinu kod poslednjeg poslodavca), ali ga nema na spisku.

Banatski Minhauzen, načelnik Srednjebanatskog okruga-Dušan Šijan, vrteo je bajku o Veroneze Italijanima, koji sa radošću preuzimaju kompaniju, onda je promenio nastup pa je deleći sendviče zajedno sa stranačkim kolegom Mićurom (Mitrom Vučurevićem), SNS-ovski slagao o organizovanim ekskurzijama u Vladu Srbije, pozivajući se na Gorana Kneževića i bivšeg gradonačelnika Ivana Bošnjaka, sada državnog sekretara u kabinetu Kori Udovički...

Načelnik ameba, posle neopisivo mnogo izgovorenih laži, postao je nedostupan. Niko iz GO SNS u Zrenjaninu neće da prlja ruke sa agroživcima, a on nema više ni snage, a ni novca, da krene u avanturu sa štrajkačima.

Preko telefona je nedostupan ili je "na sastanku". Posle marša radnika od Žitišta do Novog Sada, kada su radnici rešeni da isteraju laž na sunce, pristigli pred Srbijagas, Dušan Bajatović nije želeo da sa njima razgovara, nije želeo ni da ih vidi...Oni su mu "dizali tenziju", a on "pod stresom" ne može da odlučuje...

Radnici su vraćeni u Žitište.

Dan kasnije, Predrag Amidžić izlazi pred radnike i objašnjava da je oformljena grupa koja predstavlja štrajkače. Rekoše tada i da najavljuju sastanak sa ministrom Antićem...

Možda bi ta laž i bila nekako pitka, da nije u grupi bio Branko Nadeždin, nekadašnji predsednik samostalnog sindikata koji ne podržava štrajk i koji je zapošljavanjem žene i dece izgubio svaki kredibilitet za radnike. Zbog te prevare prekinuta je 23.1. 2015, sednica skupštine opštine Žitište. Tu se obrukao novopostavljeni predsednik te skupštine koji je SPS kadar, nekadašnji i republički poslanik, sada purgativ i laksativ Predragu Amižiću. Bila je to tužna slika, jer nisu umeli da objasne zašto Mibras ne plaća ni porez opštini Žitište nego Beogradu.

Nastupila je samovlast u kojoj se ne zna ko je kome zet a ko pašenog a ko je švalerka. Zna se samo da je nezaoblizani Predrag Amižić, kreator opštinskog haosa.

Radnici Agroživa štrajkuju ispred zgrade opštine Žitište u koju niko ne može da uđe ni od radnika, ali ni od građana. Predsednik opštine Mitar Vučurević lumpuje u zrenjaninskoj kafani Zanatlija, poznatoj po SNS klijenteli, sa svojim istomišljenicima, sapatnicima i sponzorušama...I dok lete hiljadarke, Amižić čeka da se prodaju mašine za klanje, čerupanje, otkoštavanje i sortiranje na ime duga Agroživa prema firmi Novi Bek iz Zrenjanina.

Potraživanje je razlog prodaje imovine, ali radnici ne zaboravljaju da je ta ista firma čuvala robu Agroživa (kao koza u kupusu), koja je nestala baš nekako u vreme organizovanog pecanja u RS i u Mađarskoj (maja-juna prošle godine), kada je Amižić uživao na račun zaposlenih.

Procenjena vrednost mašina je 314,7 miliona dinara, a u isto vreme Mibras ulaže 4.000.000 evra u slične mašine...Ko zna, možda se i pogode uz karte u lokalnom kafiću, gde "general" ima najviše fanova. Čudni su putevi gospodnji, a i predizborna godina je...