Nemačka

Amerika ne oprašta angažovanje nemačke kancelarke Angele Merkel, u pokušaju mirnog razgraničenja u Ukrajini

Osveta lažnih prijatelja

Svojim mirovnim naporima u vezi Ukrajine Angela Merkel je ušla u direktnu koliziju sa američkom politikom. Zbog toga je pokrenuta dobro poznata medijska mašinerija za širenje lažnih vesti koja treba da destabilizuje kancelarku i na njeno mesto dovede nekog spremnijeg da prati američke interese. U tom sukobu Vašington je spreman, ako treba, da rasturi i celu Evropsku uniju, samo da ne dozvoli da se primer Merkelove proširi i među ostale evropske lidere, pa da i oni počnu da vode politiku u interesu sopstvenog naroda, a ne SAD.

Fridrih Emke

(dopisnik iz Frankfurta)

Po prvi put u istoriji Savezne Republike Nemačke jedan kancelar se ne samo oštro i javno suprotstavio stavovima Vašingtona, već se oglušio i o naređenja američkog predsednika. Bez obzira na to što je, kao i svi prethodni kancelari od 1945. godine do danas, prilikom stupanja na dužnost potpisala zakletvu da će biti pokorna šefu Bele Kuće, Angela Merkel je u međuvremenu izrasla u državnika koji smatra da ima viziju daljeg razvoja Nemačke i da je slepo praćenje Amerike u njenim ratnim avanturama protivno nemačkim nacionalnim interesima.

Poslednjih sedmica Merkelova je bila neumorni promoter nalaženja mirnog rešenja za ukrajinsku krizu. Njen stav je bio da eskalacija sukoba u Ukrajini ne odgovara ni Kijevu, ali ni Berlinu. Nemačka privreda već oseća posledice sankcija uvedenih Rusiji na koje je Kremlj odgovorio uzvratnim sankcijama Nemačkoj. Pritisak industrijalaca na kancelarku da normalizuje odnose sa Rusijom postajao je poslednjih nedelja sve jači i konačno je doveo do rezultata.

Neumorno putujući na sastanke kako sa ruskim predstavnicima, tako isto i sa vlastodršcima u Kijevu, Merkelova je pokazala da nekadašnja šatl diplomatija Henrija Kisindžera može i danas da se korisno upotrebi. Između tih sastanaka i telefonskih razgovora, kancelarka je uspela da stekne i jednog značajnog saveznika - Francusku. Tako su dve od tri najmoćnije države Evropske Unije osmislile strategiju okončanja sukoba u istočnoj Ukrajini kojom bi bio spasen obraz svih učesnika. U suštini je Novorusija predata Rusiji, ali to niko glasno ne govori niti Moskva žuri da preuzme ratni plen mudro pazeći da ne ponizi stranu koja je rat izgubila.

Nije se dugo čekalo da uvređena Amerika uzvrati udarac.

Iako malo ko može sa sigurnošću da kaže koju je strategiju Bela Kuća imala u ukrajinskoj krizi, svima je jasno da je ona zagovarala eskalaciju sukoba. Mirovna inicijativa Merkelove i Olanda nikako se nisu uklapali u ove planove. Svega nekoliko sati pre početka poslednjih mirovnih pregovora u Minsku, Merkelova je imala ozbiljan razgovor sa Barakom Huseinom Obamom koji je u poslednjem trenutku pokušao da je spreči da napravi odlučujuće kompromise kojima bi se obezbedilo primirje u Ukrajini. Merkelova je ostala dosledna svojoj politici.

Njena upornost je na kraju pokolebala i ukrajinskog predsednika Petra Porošenka koji je do poslednjeg momenta sledio američka uputstva i srljao u sigurnu vojnu i državnu katastrofu. Američka ratnohušačka politika je doživela potpuni slom u Evropi.

Još dok su tekli naporni pregovori sa Kremljom i Kijevom, na Merkelovu se obrušila lavina skandala dirigovanih iz poznatih kuhinja medijskih manipulacija. Hiljade ubijenih Rusa u Novorusiji, koje su masakrirale fašističke falange Ukrajinaca, nisu bile vredne pažnje zapadnih medija. Nasuprot njima svaki civil koji je poginuo od strane granate ispaljene sa ruske strane bio je u svim udarnim vestima.

Poznati proamerički i ratnohuškački dnevni list Bild čak je u nekim izveštajima o poginulim civilima u Ukrajini optuživao Merkelovu da mirovnim planom želi da abolira Vladimira Putina od odgovornosti za zločine koji su njemu pripisivani.

Za razliku od bivše Jugoslavije, u slučaju Rusije i Novorusije ovakva strategija nije urodila plodom. Onda je pokrenuta još prljavija kampanja protiv kancelarke.

Prvo je na internetu strogo kontrolisano i dirigovano iz jednog centra počelo da se raspravlja o njenom poreklu. Zna se da joj je otac bio pastor u Istočnoj Nemačkoj, ali se ništa nije znalo o njenoj majci. Iznenada su se pojavile informacije kako joj je majka jevrejskog porekla i da je to pravi razlog zašto Merkelova ima odbojan stav prema ekstremnoj desnici računajući tu i pokret PEGIDA koji ima veoma izbalansirane stavove koji nikako ne mogu da se dovedu u vezu sa nacističkom ideologijom.

U pravom trenutku je zatim plasirana serija fotografija koju priakzuju Merkelovu u društvu neonacista u Magdeburgu 1993. godine. Komentar uz fotografije je bio više nego nedvosmislen: „...Prvo je bila u FDJ (komunistički podmladak DDR-a, prim. prev.), zatim je radila kao nezvanični saradnik istočno nemačke obaveštajne službe pod imenom Erika, posle pada zida prevaspitana je da postane skinhed, a na kraju je dogurala do američke kancelarke SR Nemačke. Mi to zovemo meteorskim usponom u karijeri, gospođo Angelika Merkel."

Fotografije je objavila hakerska grupa Anonymus kojoj ne može da se pripiše proamerička orijentacija. Upravo zbog toga su i zloupotrebljeni od strane američkih obaveštajnih službi kako bi izgledalo kao da ruska strana želi da sruši Merkelovu.

Ovakvi udarci ispod pojasa, međutim nisu naškodili nemačkoj kancelarki niti su je naterali da promeni svoj kurs. Zbog toga je američka strana povećala ulog u ovoj partiji pokera.

Odmah uz ukrajinsku krizu najvažniji problem Nemačke i cele EU je finansijska kriza u Grčkoj. Nova vladajuća partija Grčke, Siriza, već je najavila da želi da izađe iz nepovoljnih kreditnih aranžmana sa Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom. Ako je potrebno, upozorava zvanična Atina, Grčka će izaći i iz evro-zone.

I u ovom slučaju neophodni su naporni pregovori kako bi se pronašlo za obe strane zadovoljavajuće rešenje. Jedini problem Angele Merkel je sada što ona umesto saveznika uz sebe ima skrivenog protivnika. Pokazalo se da je MMF daleko tvrdoglaviji od grčkog premijera Aleksisa Ciprasa koji je spreman na ustupke kao bi „svi vuci bili siti i sve ovce na broju". Za razliku od njega od strane Amerikanaca kontrolisana međunarodna monetarna hidra čvrsto stoji na stavovima da Grčka mora da ispuni sve preuzete obaveze, pa neka košta šta košta

Vašington u ovom slučaju ne samo da napada nemačku kancelarku, već ugrožava i samu Evropsku Uniju, ali to mu nije prvi put. Ako pregovori ne uspeju, Grčka će krenuti svojim putem i time će biti narušeno jedinstvo EU, a Merkelova će biti proglašena najvećim krivcem za to, jer je upravo ona na sebe preuzela odgovornost da se nađe kompromis.

U slučaju pada svojeglave kancelarke, Bela Kuća se nada da će u Berlinu na vlast doći neko ko će se pridržavati zakletve pokornosti i ko će biti pouzdaniji saveznik u globalnim sukobima koje vodi Amerika.

Ako i u ovom slučaju Merkelova nađe rešenje prihvatljivo za obe strane (mada MMF unapred odbija svako rešenje osim slamanja Grčke) slediće neka nova afera u čijem centru će biti nemačka kancelarka. Amerika ne prašta svojim kmetovima koji bi hteli da se osamostale, a Nemačku tradicionalno posmatra kao svoju koloniju.

A 1. Ima priče, nema dokumenata...

U vezi eventualnog rada Angele Merkel za nekadašnje Ministarstvo državne bezbednosti DDR-a postoje samo indicije, ali ne i sigurni dokazi. Barem ne u javnosti. Kao preduslov za rad na elitnom institutu u DDR-u Merkelova je 1978. godine od Ministarstva dobila na potpis dokument kojim se obavezuje da radi za Štazi (obaveštajna služba Istočne Nemačke). Malo je verovatno da je ona odbila da ovo potpiše i da je uprkos tome dobila posao. Međutim, dokumenta nema među veoma obimnom dokumentacijom koja je sačuvana posle rasformiranja Štazija.

Agent Štazija koji je nadgledao Merkelovog kolegu sa posla, sina disidenta Roberta Havemana, o budućoj saveznoj kancelarki je napisao da je odana idejama marksizma i lenjinizma. Nemačka televizija WDR je nedavno istraživala rad Štazija i tom prilikom naišla na fotografiju koja prikazuje mladu Angelu Merkel kako prilazi imanju na kome je u kućnom pritvoru i pod stalnim nadzorom držan Robert Haveman. Fotografija nikada nije prikazana javnosti, jer je njeno objavljivanje zabranila sama kancelarka.

U vezi ove fotografije, objavljene od strane hakerske grupe Anonymus, kabinet kancelarke je potvrdio njenu autentičnost uz tvrdnju da je Merkelova tada pokušala da mlade neonaciste ubedi da napuste ekstremističke pokrete i priključe se nekoj od desničarskih parlamentarnih partija.