Stav

SIBIR

Branko Dragaš

Balkan Biznis Centar je potpisao ugovor o saradnji sa MAG , asocijacijom 88 velikih gradova bivše sovjetske države, koji žele da se udruže u Evroazijsku uniju. Moja poslovna strategija je da se posle 22 godine vratim na rusko tržište, sa koga sam otišao jer je bila nepodnošljiva pljačka države od strane političkog ološa, oligarha i kriminalaca. Prognozirao sam u leto 1991. da će rublja da propadne, na opšte zaprepašćenje reformisanih komunista, koji su kroz nametnutu perestrojku , zvao sam tu Gorbačovljevu reformu - pere Stojku, rasprodavali državne resurse i tako pripremili teren za dolazak pijanog Jelcina. Smatrao sam da je sve to nečasno i da takva državna i ekonomska politika mora da propadne. Zato nisam hteo u toj pljački da učestvujem. Bilo mi je žao bratskog ruskog naroda, ali, nažalost, nisam mogao da im pomognem. Mogao sam da biram, jer sam prvi napravio privatnu banku u Moskvi daleke 1991, da učestvujem u toj otimačini i postanem oligarh ili da se povučem i sačekam neko drugo vreme. Duboko sam verovao da će to drugo vreme da dođe. Šverceri bileta pred Boljšom teatru su preko noći postajali oligarsi i meni se gadilo da radim sa tim banditima. Susreti sa gradonačelnikom Luškovim i njegovom povampirenom ženom su me ubedili da je ispod časti sarađivati sa tim ološem.

Povuko sam se, uveren da ću se, ipak, jednog dana vratiti.

Nakon kraha rublje 19.avgusta 1998 godine, kada je rublja u jednom danu propala 400%, što će se isto desiti i precenjenom dinaru, mislim da će dinar propasti „ samo" 100%, došlo je do tihog državnog udara od strane petrogradskog KGB, predvođenog mudrim i staloženim Anatolijem Aleksandrovičem Sobčakom, koji je na mene ostavio utisak odlučnog državnika, pa je na čelo države doveden nepoznati pripadnik KGB-a i oficir od poverenja Vladimir Vladimirovič Putin.

Tako je Putin, bez izbora, došao na vlast i Rusija je spašena. Ali, trebalo je da prođe čitava decenija da Putin uzme sve dizgine u svoje ruke i danas mogu da kažem da je Putin postao najomraženije političar u Vašingtonu i Briselu, najomraženiji kod prodane neoliberalne fukare iz nevladinih organizacija za rušenje nacionalnih država i uništavanje nacionalnog identiteta, ali zato i najpopularniji kod građana Evrope i najvećeg dela Evroazijske unije. Kako kod građana Evrope, pitate se vi, začuđeni tom mojom tvrdnjom, jer gledate strogo kontrolisane nacionalne medije koji podržavaju izdajničku i kriminalnu politiku režima u raspadu.

Zar građani Evrope podržavaju Putina? Naravno! Na osnovu ličnog iskustva, jer svakoga dana sam na evropskom tržištu i sarađujem sa ljudima koji su pravi Evropljani, svedok sam da mnogi poslovni ljudi, intelektualci i ljudi od integriteta podržavaju Putina. Televizijska anketa u Nemačkoj, koja je pokazala da 92 ispitanika podržava Putinovu politiku u Ukrajini, bila je brzo sklonjena da se ne bi iritirali korumpirani skotovi iz Brisela i agresivne političke barabe iz Vašingtona.

Verujem da bi i slobodarski američki narod, kada bi se mediji oslobodili čeličnih okova Vol Strita i Pentagona, izjasnio da podržava otpor Putina protiv jedne propale neoliberalne fašističke ideologije, koja se zasniva na postulatu da bogati treba da budu još bogatiji, dok siromašni treba da crknu i da tako od 7 milijardi ljudi na planeti pomre 5, 5 milijardi, bolja varijanta, da bi ostalo samo 1,5 milijarda ljudi ili, gore rešenje za ljudski rod, da se pobije svih 6,5 milijardi ljudi, što vakcinacijom, izmišljenim epidemijama, ali i svetskim ratom, da bi tako na planeti ostalo 500.000 pripadnika izabrane kaste gmizavaca.

Putinova istorijska pojava je zaustavila nasilničku politiku pijanih kauboja iz Bele kuće, koji su smatrali da su oni izabrani da budu šerifi na planeti i da mogu da kažnjavaju svakoga kako im je volja, da mogu da otimaju od drugih naroda i država i tako dokazuju svu svoju moć.

Izjava bankara Vol Strita u oktobru 1991, na ručku u Nju Jorku, kada su insistirali da me upoznaju i da zajedno radimo na pljačkanju Rusije, da nacionalni resursi velike Rusije ne pripadaju ruskom narodu, nego svima na planeti i da bankari imaju pravo da raspolažu tim ruskim resursima kao svojim, potvrda je jedne gangsterske politike koja je dovela do kraha svetskih finansija.

Bilo mi je tada potpuno jasno da ispred sebe imam profesionalne ekonomske ubice, skotove bez ljudske duše, čudovišta koja su spremna da izazovu svetske ratove i da na njima profitiraju, organizovanu bandu opasnih kriminalaca , japijevaca, neoliberalnih protuva i šibicara, pa sam demonstrativno ustao i napustio te robotizovane upravnike koncentracionih logora komercijalne civilizacije , koja vampirski pije krv malom i običnom čoveku.

Putin je poslednja naša nada da se ta utvara neoliberalnog Satrapa, koji jede ljude, kao sa Gojine palete, trgajući im prvo glave, može poraziti, da nije nepobediva i da je došlo vreme svođenja računa.

Predvideo sam da će to morati da se desi. Bilo je istorijski jasno da će se to ponovo desiti upravo u Rusiji, gde su zube slomili Napoleonove i Hitlerove zlikovačke armade, sve pod krstaškim oznakama osvajanja varvarskog Istoka i dovođenje divljih Slovena, naročito Srba i Rusa, pod kontrolu papske kurije i vatikanskih bankara, jer sve političke igre se vode da bi se Rusija uništila, kako to traži brbljiva pijandura Valensa, da bi se od Rusije stvorilo 20 satelitskih NATO država, koje će biti u službi Familije.

Bilo je potpuno jasno da je izrežirano uništavanje Jugoslavije samo pokazna vežba kako će se uništavati Rusija, a krvave intervencije u Avganistanu, Iraku, Libija, arapsko proleće, Sirija i Ukrajina, služile su da se Familija uigra za konačnu dramu rasparčavanja Rusije. Džudista Putin je tu igru odavno prozreo, jer ga je njegov izvežbani obaveštajni njuh opominjao da krstašima ne veruje ni kada mu tranzicione floskule donose, pa je smireno, poput pravog šampiona, čekao priliku da pokaže svoju snagu.

Neke je to nerviralo. Zašto više ne upadne u Ukrajinu i reši problem, žvalavili su estradni nacionalisti po dorćolskim kafićima, dok su plate primali kao članovi upravnih odbora izdajničkog režima, ne shvatajući da bi takav vojni upad bio poguban za Rusiju. Mnogi su Putina optuživali da je ukrao 200 milijardi dolara i da je najbogatiji čovek planete. Ako je to tačno, pa gde je taj novac? Zašto ga sada ne blokiraju, kada su već uveli sankcije Rusiji. Tog novca nema van Rusije. Mnogo veći iznos je uložen u tehničko-tehnološki razvoj Rusije.

Zaprepastiće se mnogi u Imperiji u rastrojstvu kada budu shvatili kakvu tehnologiju Baćuške poseduju. Nešto malo od toga svega mi je poznato, dok se ostatak čuva za konačan obračun. Mnogi će zinuti od čuda, poput posade američkih ratnih brodova, koji su uplovili u vode Krima da izvrše invaziju i preotmu Krim, ali im je planove pokvario jedan SU-27 u borbenom naletu koji je, kada su ratni brodovi hteli da ga pogode, isključio svu njihovu elektroniku. Panika marinaca je bila neviđena. Pentagon je bio u šoku. Bezobrazluk Bele kuće je bio poražen.

Na silu se odgovorilo samo većom silom. To krstaši jedino razumeju.Stali su u svojim inkvizitorskim namerama da jednim udarcem unište Rusiju. Sada menjaju taktiku. Putin dobro vodi politički i vojni front. O tome sam već pisao. Ali, stanje na ekonomskom frontu nije dobro. Boraveći u Rusiji potvrdio sam moje sumnje. Ne samo da nije dobro zato što je namerno oborena rublja i tako privreda i građani dovedeni u ekonomski kolaps, nego Putin na ekonomskom delu fronta ima petu kolonu koja radi za neprijatelja.

Naveo sam tačno pre nekoliko meseci ko je peta kolona. Nažalost, Putin ih se nije oslobodio ni do današnjeg dana. Putinovi neprijatelji su sada moskovski bankari, birokratizovani boljari gubernatori i prezaduženi oligarsi. Oni će pokušati da izvrše unutrašnji prevrat, potpomognuti finansijskom pomoći spolja. Prošle nedelje sam proveo dva dana u Moskvi i tri u Sibiru. Bio sam u Tjumenu i Ekaterinburgu. Nadobudni moskovski bankar, matori mrmot koji je jako dobro znao moju radnu biografiju, dočekao me je neprijateljski u svojoj banci. Uprkos tome, što su sastanak zakazali zajednički uticajni prijatelji iz Moskve, on je bio neprijatan. Rekao mi je da ne vidi razlog mog ponovnog vraćanja na rusko tržište, jer se ništa nije promenilo - država je kriminalizovana.

Usprotivio sam se i objasnio mu da danas jedinu perspektivu, nakon potpunog sloma evra, dolara i zapadnog naduvanog i virtualnog tržišta, ima evroazijska unija, predvođena Rusijom. U to iskreno verujem. Na tom tržištu danas treba ulagati i raditi. To je tržište koje ima sve resurse i kojima treba dobra organizacija za iskorišćavanje svih tih resursa.

Ruska ekonomija ne može da opstane na primitivnom izvozu sirovina i krađama oligarha. Ruskoj ekonomiji danas treba prerađivački sektor, procvat malih i srednjih preduzeća, razvoj preduzentištva, edukacije u oblasti poslovanja i kompanije iz sveta koje će da donesu svoj kapital da ga sačuvaju od predstojeće finansijske propasti. Imate štednju ili kapital? Gde ga držite? U banci? U papiru? Kompjuterskom zapisu? Znate li da je to samo virtualni broj? Vi nemate više vaš kapital. On je pojeden. Uništen.

Shvatićete to tek kada svi krenete da dižete svoje uloge. Para nema. Pare su samo bezvredni papiri. Pa, gde da onda držite vaše teškom mukom zarađene pare? Držite ih samo tamo gde je realna proizvodnja.

Ako uložite u njivu, dobićete hranu. Ako uložite u rudnik, dobićete sirovine. Ako držite novac u naftnom biznisu, sigurno ne možete da propadnete. Novac mora da bude u realnoj ekonomiji. Kada nastane finansijski cunami ostaće samo realna ekonomija. Moja strategija je da investitore sa svetskog tržišta dovedem u Rusiju, Kazakstan, Mongoliju, Turkmenistan i ostale zemlje koje imaju velike prirodne resurse. Moje znanje i iskustvo treba da pomogne tim zemljama da pređu, za kratko vreme, razvoj i da, umesto jeftinih sirovina, izvoze robu iz sopstvenih fabrika.

Moji poslovni interesi su vezani za te prebogate zemlje, koje su danas jedine likvidne. Samo tamo danas ima para na tržištu. To je velika prilika da u tom razvojnom ciklusu zaradimo svi koji znamo timski da radimo. Eto, gospodo drugovi, velike prilike za sve nas. Ujedno, radeći na tim tržištima i živeći u Srbiji, jer ne mogu da živim bez Srbije, to je neki moj usud, dolazim u poziciji da Srbiju spasimo. Kako? Zapamtite, nema spasa Srbiji ako Rusija ne bude imperija. To nas jedino može zaštititi. Snaga Rusije može nam garantovati nezavisnost i slobodu. Ko to ne razume, politički je diletant. Ako danas pokušavate da igrate Druga Tita, kako biste istovremeno sedeli na dve stolice, onda igrate pogrešnu igru. Srbija se mora opredeliti. Takva je svetska politička scena. Srbija mora da se opredeli za Istok.

Uprkos mnogim opasnostima koji nas čekaju, Srbija će u saradnji sa Istokom sačuvati nezavisnost. EU je naša grobnica. Srbija ima mnogo toga da ponudi Istoku. I Zapad kreće na Istok. Zašto ne bi išli preko Srbije? Naše je samo da im naplaćujemo putarinu. U Sibiru me je jedan preplašeni bankar pitao - da li će evro da propadne? Hoće! EU? Naravno! Dolar? Sigurno! Može li da dođe i do velikog rata? Nažalost, može. Pa, gde onda da bežimo? U koju zemlju?

Ne treba da bežite, drugi će doći kod vas da se spase, odgovorio sam.