Vojvodina

Kako vojvođanska zemlja prelazi u posed stranaca

Zbogom salaši sa severa Bačke

Jedan tajanstveni investicioni fond iz inostranstva raspolaže kapitalom od dve milijarde evra i planira da ih uloži u kupovinu desetina hiljada hektara zemlje na severu Vojvodine, kako bi se stvorila kompaktna teritorija koja bi kasnije mogla da bude odvojena od Srbije, a pridodata Mađarskoj. Pomenuti fond se neće pojavljivati kao kupac tog zemljišta, za njega će to raditi srpski državljani koji već imaju i mađarsko državljanstvo, tako da nikome ništa neće biti čudno, jer će zemlju kupovati više stotina, čak i hiljada formalnih državljana Republike Srbije.

Mersiha Hadžić

Industrija mesa „Čoka" iz Čoke u Vojvodini nekada je bila svima poznati brend mesnih prerađevina. Onda su došla teška vremena, pa je proizvodne pogone preuzeo privatnik Branko Milošević. On je u to vreme bio vlasnik "Golija impex plus" d.o.o. iz Vrbasa. Posle se pomenuto preduzeće preselilo u Novi Sad, novi vlasnik je postao Brankov sin Aleksandar Milošević, a Privredni sud u Novom Sadu 8. februara 2011. otvara stečajni postupak. U međuvremenu Branko Milošević zajedno sa Bojanom Borovčaninom 2007. godine osniva u Vrbasu preduzeće "Golija implex plus segond" d.o.o. Deo imovine IM "Čoka" odlazi u "Goliju impex plus", a drugi deo u "Goliju implex plus segond".

Veoma komplikovana priča o prenosu imovine, iza koje se krije namera da se zametnu tragovi.

Jelica Vukolić je stečajni upravnik iz Zrenjanina. U lokalnoj gostionici „Ždrebac" u Čoki dana 23. marta 2015. ona se sastala sa grupom predstavnika jednog zainteresovanog kupca imovine „Čoke". Tokom razgovora ona je sagovornicima predala najsvežije i najtačnije informacije o prodaji stečajne mase "Golije impex plus" iz Novog Sada u kojoj se nalazi i nekadašnje zemljište IM "Čoka".

Gospođa Vukolić je zainteresovanog investitora takođe podučila i na koji način da stekne prednost u odnosu na ostale potencijalne kupce, odnosno šta da stavi u svoju ponudu kako bi ista bila prihvaćena. Kada je sve bilo dogovoreno, stečajna upravnica je obećala da će u najkraćem roku biti oglašena prodaja zemljišta, za koje su njeni sagovornici bili zainteresovani. U međuvremenu će ona, kako se obavezala, zainteresovanom investitoru dostaviti i detaljnu procenu vrednosti zemljišta i drugih nepokretnosti.

Nije neuobičajeno, iako je nezakonito, da stečajni upravnici zainteresovanim kupcima daju poverljive informacije koje im, zatim, pomažu da se lakše odluče za kupovinu, ali i da pobede na licitaciji. Vukolićka u tom pogledu nije nikakav izuzetak.

Kod njenih sagovornika iz lokala „Ždrebac", međutim, radi se o predstavnicima investicionog fonda koji raspolaže sa dve milijarde evra spremljenih za kupovinu brendova poljoprivrednih prerađivača i njihove nepokretne imovine u Srbiji!

Na severu Vojvodine postoje desetine hiljada hektara najkvalitetnije obradive zemlje na koju je pomenuti strani investicioni fond bacio oko. Radi se o području od Sombora, preko Bačke Topole i Bečeja, Ade, Sente, Čoke i nazad na krajnji sever do Subotice.

Poređenja radi, Kneževina Lihtenštajn ima ukupnu teritoriju od 16.000 hektara, a Kneževina Andora oko 47.000 hektara.

Ideja tvoraca pomenutog inostranog fonda je da jeftino preuzmu zemljište na severu Vojvodine i da zatim, faktički, stvore autonomnu oblast unutar Autonomne pokrajine Vojvodine. Na ruku im ide i činjenica da je većina brendova za koje su zainteresovani u finansijskim problemima, mnogi su već u stečaju i njihova imovina biće parcijalno prodavana po najnižoj mogućoj ceni.

Investicioni fond ne želi da se lično pojavi kao kupac, jer bi to moglo da izazove podozrenje i sumnju da se radi o nečem nedozvoljenom. Zbog toga u njegovo ime nastupaju građani.

Preko 120.000 stanovnika Vojvodine već je dobilo i mađarsko državljanstvo, jer su dokazali da među precima imaju i Mađare. Oni za ovaj fond treba da kupuju pomenuto zemljište.

Konačni cilj ovog poduhvata je da se stekne kompaktna teritorija na kojoj će živeti stanovništvo ekonomski zavisno od pomenutog fonda. Ti stanovnici će, kada za to dođe vreme, glasati za odvajanje te teritorije od Srbije i njeno pripajanje Mađarskoj.

Za dve milijarde evra strani investitori će tako dobiti ne samo u celom svetu poznate vojvođanske poljoprivredne brendove, već i izuzetno plodno zemljište, kao i poslušno stanovništvo. Na kraju će taj deo Vojvodine biti prisajedinjen susednoj državi.

Procenjuje se da Vojvodina ima oko 540.000 hektara obradivog zemljišta (toliko iznosi ukupna teritorija Velikog vojvodstva Luksemburg), od čega je poslednjih godina oko 250.000 hektara na različite načine već prešlo u privatne ruke. Jedan od najvećih stranih zemljoposednika je Ivica Todorić iz Hrvatske koji je kupujući poznate srpske brendove iz Vojvodine, kao što su „Frikom" i zrenjaninski „Dijamant", stekao i preko 6.000 hektara zemlje.

Daleko ispred Todorića je irski investicioni fond „Baltik prosperite" nepoznatih vlasnika koji je kupovinom „Panonije", PIK „Feketića" i „Vojvodine" iz Bačkog Brestovca došao i do 10.500 hektara plodnih vojvođanskih oranica.

Jedno preduzeće iz Mađarske već je bilo vlasnik velike površine zemljišta u Vojvodini. Radi se o firmi „Hajdu Avis" iz Debrecina koja je bila kupila „Slobodu" u Perlezu i tako dobila 1.500 hektara zemljišta. Pošto su kasnije mahinacije mađarskih vlasnika sa pomenutim poljoprivrednim dobrom i njegovim zemljištem izazvale burne proteste javnosti, zainteresovani kupci zemljišta „Čoke" su odlučili da se ne pojavljuju direktno na licitacijama, već da formalni kupci budu obični građani.

Zakon u Srbiji ne dozvoljava još uvek da stranac bude vlasnik zemlje, ali se ovo lako zaobilazi tako što strano pravno ili fizičko lice kupuje domaće preduzeće koje je vlasnik ili korisnik obradivih površina. Takođe je moguće da stranac u Srbiji osnuje preduzeće koje zatim kao domaće pravno lice može da kupuje zemljište u Srbiji.