Banat

Tragedija grada koji je nekada bio jedan od najvećih jugoslovenskih privrednih centara

Zrenjanin vode najgori ljudi

Zahvaljujući nedostatku samopoštovanja i strahu normalnih i pristojnih ljudi, negovanog decenijama, Srednji Banat je pod okupacijom nazadnjačke bande, koja istrajava u nameri da šundom izbriše prebogato nasleđe kulture življenja. Bez ikakve odgovornosti, al' nazadnjački planski, na delu je okrutan obračun primitivizma protiv svih koji pomišljaju da će najbolja zrenjaninska deca živeti, raditi i stvarati u rodnom gradu. Primitivci u foteljama oduševljeno sprovode nazadnjačku formulu „uspeha": zagaditi sve, obojiti život u pink pranje mozga, navići se na uterivače bednog života, i bogato živeti od straha sugrađana. Ovdašnji nazadnjački klan na čelu sa Regionalnim Isusom, ponosi se svojim poslanicima, direktorima, odbornicima i drugim (ne)svršenim ponavljačima razreda osnovnih i srednjih škola. Jes da to j... u zdrav mozak, al, za sada, savršeno funkcioniše. Dok drugačije ne naredi Centrala stranke.

Zoltan Horvat

Ovdašnja blentava vlast uporno ponavlja putem lokalnih medija da fabrika vode, samo što nije izgrađena. Početak izgradnje modernog postrojenja za prečišćavanje vode Made in Italy, u prisustvu sveprisutnog, gradu preko nepotrebnog Regionalnog Isusa, svečano je najavljen februara ove godine, ali...ni na jednoj lokaciji industrijske zone, još uvek, nema radova.

Saša Santovac, takođe gradu nepotreban zamenik gradonačelnika, kaže da je u toku priprema dokumentacije za pronalaženje adekvatnog zemljišta. Ovakav genije lokalne politike, rodila ga majka, grmi u lokalne mikrofone da će za 130 dana proraditi fabrika vode.

Zrenjanin nije grad debila, odgovaraju mu sugrađani, pa je pre neko jutro održan performans ispred Javne (Gradske) kuće. Mladi ljudi, maskirani u Supermena, Betmena, Deda Mraza i preostalih junaka stripova i bajki, ponudili su Santovcu da oni budu glavni investitori grada. Najava sve većeg bunta sugrađana protiv ofiranih vođa Javne kuće, primorala ih je da izbrišu sa gradskog sajta, po njih sve kompromitujuće materijale.

Jer, investicija u Zrenjaninu, nema pa nema, izuzmemo li bajke čelnika Javne kuće kojima se zamajavaju sugrađani.

Ivan Dević, još jedan pomoćnik gradonačelnika, kažu za investicije, sem obilaska o trošku grada prestižnog Kana sa svojom mlađanom družbenicom, direktoricom žestoko kompromitovanog Centra za socijalni rad, veoma se ističe u zaludnom traženju investitora. Kao nezaobilazni faktor, nije mu teško da i zainteresovanima, recimo iz Trebinja, napomene u prvom telefonskom razgovoru, da je baš on, Bogom dan, jedini preko kojeg može. Kada se poslovni ljudi, spremni da ulože sopstveni novac, u direktnim kontaktima uvere zašto i zbog kakvih ljudi Zrenjanin suštinski nije samoreklamerski investicioni raj, onda je sasvim jasno da 90 procenata zaposlenih prima minimalac. U Pompejama i Drexlmayerima radnik pod ugovorom je uglavnom rob pod teškom normom, po rečima iz Javne kuće, sretni dobitnik prava na bedan život.

Prebogata je garnitura ovdašnjih nazadnjaka preko nepotrebnim likovima. Direktor je u Zrenjaninu sveti čovek, svi mu se klanjaju i dive. Veličanstveni gosn' Subić je direktor Doma zdravlja po uhodanom receptu nazadnjačkog zapošljavanja: otaljao si skoro sve razrede srednje škole iz prve, dobro, ne baš iz prve, iz druge, treće, doneo tu i takvu diplomu sa sobom, al ne vredi. Moraš imati titulu Dr, ko i svaki drugi istaknutiji nazadnjak. I, bog te mazo, donese on novu diplomu za desetak dana. On ne da je Dr, on je genije. Jes da nema dovoljno lekara u Domu zdravlja, da još veći manjak medicinskih sestara izgibe na poslu, al novinar ne može čuti od Genijalnog Dr zašto je to tako dugi niz godina u Zrenjaninu. Strogo je zabranjeno uznemiravati ljude kojima se danas, iz straha, dive. Možda Genijalni Dr sprema doktorsku disertaciju u vremenu novog svetskog rekorda?

Foteljaši iz ovdašnje Javne kuće svojski zapinju i oko naseljenih opštinskih mesta. Pre neki dan petočlana delegacija, na čelu sa gradonačelnikom Janjićem, Ćapinom, Kravarušićem (redom svi na grbači sugrađana) posetila Mihajlovo gde pretežno žive pripadnici mađarske nacionalne manjine. Dočekao ih je, kako najzad i priliči ovdašnjem nazadnjaštvu, jedan jedini čovek, predsednik Saveta MZ.

Ako uzmemo u obzir po obavezujućem zadatku, novinare i kamermane, deset na jednog bio je neravnopravan odnos. Posle je u kamere i mikrofone gradonačelnik govorio o navodnoj velikoj brizi foteljaša za sela, Mađar ništa nije rekao, nit ga je neko nešto pitao, jer je i u svom selu bio u manjini u odnosu na pridošle za slikanje i davanje nebuloznih izjava. Ćapin, šef gradonačelnikovog kabineta, u posetu MZ rodnog sela Klek, odlazi sam. Tamo mu je šef sin, pa mogu na miru da popiju kaficu, bez podmetanja mikrofona i kamera.

Samo lud ne bi osetio da nešto nije u redu, pa je nazadnjačka klika preduzela sve neophodne mere za boljitak (pojedinih) građana. Neki su, baš, avanzovali. Tako je desetak odbornika, VIP čuvara lopovske vlasti, zaposleno kojekuda, za dobre novce. Nisu nadničari, ne oru njive, sede po kancelarijama, i u društvu rođaka i stranačkih pajtosa, bistre politiku. Većini nezadovoljnog članstva se nije moglo udovoljiti, pa se, nakon analize ko se najviše buni i ko može da pravi probleme, prišlo realizaciji. Tako je članstvo raznoraznih gradskih komisija (broj im varira od 13 do 17) prebukiranom anonimusima, prošle godine iz gradskog budžeta pojelo više od 100 hiljada evra. Rezultat njihovog rada, po sopstvenom priznanju, je nula, ali se oni zadovoljavaju ciframa od više nula na privatnim računima. Najradosniji su najistaknutiji članovi koji stanu u sve komisije, čime se rođačke veze sa gradonačelnikom i preostalim nazadnjacima za potrebe sopstvenih karijera podrazumevaju.

I na NVO se obraća velika pažnja. Moderna su ovo vremena, treba se prilagođavati novim trendovima, pa se tako ovdašnje kolovođe LGBT populacije moraju poslati i u Brisel. Slatka je to lova, sto odsto bezbedna jer niko živ ne kontroliše kako se ona troši. Prioritet su nove kapacitetlije nazadnjaštva, gde se pare, kao od šale, arče. Proćerda se i tu više od 50 hiljada evra, a gradska Komisija protiv korupcije je najsmešnija stranica zrenjaninske vlasti. Korupcija cveta ko sirak, a antikupcionaši bi, gde to ide u zemlji Srbiji, trebali da pišu izveštaje protiv svojih šefova koji ih debelo plaćaju za posao koji ne rade. Ni Kancelarija za mlade ne zaostaje, jer se u ovom debatnom stranačkom klubu mladih SNS, mlati prazna slama sa programima, tipa, sajam za trajno nezapošljavanje mladih.

Dakle, talas nazadnjaštva doneo je Zrenjaninu, tačnije ovdašnjoj birokratiji, na pravdi Boga, 333 novozaposlena. Ako uzmemo u obzir da je gradonačelnik uspeo da udomi sve svoje pulene, da se zamenicima u odsustvu investicija dozvoljava ugradnja, da se pod dirigentskom palicom Regionalnog Isusa i republičkog poslanika Mirka Krlića na sastancima gradskog odbora SNS uglavnom aplaudira predsedniku stranke, šta ostaje preostalima? Snađi se, kako znaš i umeš, ima prostora za manje manevre. Pa tako dođu neki zainteresovani za rashodovane stvari i materijal Narodnog pozorišta, dogovor se bez licitacije veoma brzo sklapa, direktorkina nadležnost se ne dovodi u pitanje, jer tu, zvanično, nema mažnjavanja para. Za neke je to sitna lova, pa tako foteljaši iz Javne kuće reaguju širom zatvorenih očiju.

I najzad, kad dođe na red skupštinsko zasedanje, vlada mobilno stanje. Svi odbornici moraju biti namireni, niko ne sme da iskače iz lopovskog sistema, pa se prelazi na više nivoe. Sednica se zakazuje danas za sutra, da opozicija kojim slučajem ne bi na vreme predložila amandmane na sporne odluke. Što se tiče duše i časti odbornika, bolje da je nema. Gledajući sa galerije raskošne barokne sale, iz novinarske perspektive, duša ti plače kad sa jedne, opozicione strane, vidiš lekare i akademske građane, a s druge, nazadnjaci viču prave...Stane ti pamet od nesvršeno-espresso svršenog polusveta, moćnog oružja u rukama nazadnjaštva.

Zrenjanine, Care, sramota je blaga reč, šta si doživeo?

Na kraju, ipak dobra vest. Zrenjanin, tačnije Palata (ne)pravde, ima sjajne sudske veštake. Tako barem kažu neki privilegovani, kojima kad zagusti, pomažu provereno sjajni. Jedan od njih je, možda sasvim slučajno, Ivan Dević, nezamenljivi zamenik gradonačelnika, poznat i po hapšenjima u raznim periodima svog, uglavnom povratničko-kontinuiranog mešanja u sve i svašta zrenjaninske politike.