Zaječar

Nekada prosperitetni Zaječar danas je ekonomska ruševina bez nade da bi se situacija mogla uskoro popraviti

Osveta mrtve „Kraljevice"

Svi su izgledi da će sebična računica lokalne vlasti, zbog koje je JKP „Kraljevica" bez pravog razloga oterano u stečaj, za posledicu imati propast još jednog, a možda čak i tri javna preduzeća, čiji je osnivač grad Zaječar.

Vuksan Cerović

Kako stvari sada stoje, mrtva „Kraljevica" (javno komunalno preduzeće), koje je po rešenju Privrednog suda u Zaječaru od 22. 8. 2014. godine u stečaju, surovo će se osvetiti onima koji su je zarad sitnosopstveničkog šićara gurnuli pod led i 50 radnika ostavili bez posla, a 210 bez uplaćenih doprinosa za godinu i po. Prvo će, izgleda, stradati JP „Direkcija za izgradnju" Zaječara, za koje je blokada od 24 miliona dinara po tužbi „Kraljevice", bila poslednji kamen na gomili problema, zbog kojih će to javno preduzeće otići u stečaj. Na red posle toga dolaze Javno komunalno-stambeno preduzeće „Zaječar" i ne tako davno osnovano JKP „Higijena". „Kraljevica" u stečaju je, pred Privrednim sudom u Zaječaru, pokrenula sudski postupak da joj se vrati sva pokretna imovina koju sada koriste dva pomenuta preduzeća i bez koje ona ne mogu da opstanu.

Godinama je „Kraljevica" bila najuspešnije zaječarsko javno preduzeće. Bila bi i danas, da nadobudni lokalni političari nisu poverovali da su ekonomski genijalci. Tako je bivši gradonačelnik Boško Ničić zaslužan što je „Kraljevica" platila oko 60 miliona dinara dugova JKP „Toplana" da bi se ušlo u nesigurno javno-privatno partnerstvo sa češkom kopanijom „Moravia energo".

Žilava „Kraljevica" nekako bi se oporavila i od takvog finansijskog nokdauna, samo da je lokalna vlast plaćala za usluge koje je pružala Gradskoj upravi, ustanovama i školama. Ali nije, pa se vremenom nagomilalo blizu 80 miliona dinara duga. U uverenju da će bivša vlast potrajati, izlaz je nađen u neplaćanju poreza i doprinosa u čemu su, nesumnjivo, korišćene razrađene URS-ovske veze, pa je smenu vlasti 2013. godine „Kraljevica" dočekala sa dugom za poreze i doprinose koji je bio približno jednak potraživanju za usluge.

Nova vlast, čiji su akteri očigledno bili mnogo vičniji naplaćivanju nego plaćanju, suočeni sa dugovanjima grada ravnim jednogodišnjem budžetu (oko 1,2 milijarde dinara prema podacima iz Završnog računa za 2012. godinu), na rečima je bila spremna da stegne kaiš, ali u praksi nije. Zapravo jeste, kada su u pitanju bile škole, stipendije i naknade porodiljama, ali nije kada se radilo o uslugama informisanja, zapošljavanju partijskih kadrova i sopstvenim interesima. Zato je, umesto kreiranja izbalansirane finansijske strategije, posegnula za likvidacijama ustanova, formiranju društava sa ograničenom odgornošću sa finansiranjem iz budžeta(!?) i sličnim egzibicijama. U toj konfuznoj i neznalačkoj ekonomskoj gimnastici najgore je prošla „Kraljevica".

Najpre je lansirana priča o ukupnom dugu grada od preko tri milijarde dinara, koja nikada ničim nije potkrepljena. Onda je lansirana priča o dugovima „Kraljevice" za poreze i doprinose (podatak da joj grad duguje bezmalo toliko nije pominjan). Zatim je na red došla priča o „dobroj volji" da se „Kraljevici" pomogne ali je sve to bila priča za zamazivanje očiju javnosti. Po direktivi estradnog menadžera Saše Mirkovića, predsednika Skupštine grada Zaječara, koji se u funkcionisanje lokalne samouprave i budžetsko finansiranje razume koliko u kvantnu fiziku, odbornici su na mišiće i uz tesnu većinu 12. oktobra 2013. godine doneli odluku o osnivanju JKP „Komunalno" u čiji su sastav trebali da uđu „Kraljevica" i JKP „Komunalac" Salaš. Na istoj sednici, u raspravi u kojoj su se podelili čak i odbornici SNS, donet je i zaključak o pokretanju postupka za prenos nepokretne i pokretne imovine i osnovnih sredstava sa JKP „Kraljevica" Zaječar i JKP „Komunalac " Salaš na JK „Komunalno.

Pošto je bilo previše očigledno da je cela ta egzibicija izvedena da bi se izbeglo plaćanje zaostalih poreza i doprinosa, a država je ipak imala veću pesnicu od pesnice lokalne vlasti, odluka i zaključak nisu objavljeni u Službenom listu grada Zaječara. Na sednici koja je održana šest dana kasnije odluka je poništena (!?), a sva imovina preneta Javnom komunalnom - stambenom preduzeću „Zaječar". Posle toga je, doneta gomila odluka o prenošenju pokretne imovine, ali je i priča o navodnoj spremnosti grada da stane iza „Kraljevice" održavana u životu. Čak je 17. januara 2014. godine Gradsko veće donelo zaključak kojim je ovlastilo tobožnjeg gradonačelnika Velimira Ognjenovića (Velju 10%), da sa Ministarstvom finansija potpiše sporazum o odlaganju duga za poreze i doprinose.

Mrcvarenje, u kome je „Kraljevica" imala radnike, ali ne i imovinu i delatnost, potrajalo je još pola godine kada je Privredni sud u Zaječaru, 22.8. 2014. godine, doneo rešenje o pokretanju stečaja u Kraljevici, a 20 dana kasnije Agencija za privatizaciju je za stečajnog upravnika odredila Gorana Paunovića, iz Pirota. Prema poslovnim knjigama grada Zaječara grad je tom preduzeću na dan 31. 12. 2014. godine dugovao 79.804.072,18 dinara.To je, nesumnjivo bio glavni razlog što je sa „Kraljevicom", koja je zapošljavala 210 radnika, postupljeno po onoj narodnoj: „Kolju vola za kilo mesa!"

Nakon stečaja „Kraljevica" je gotovo pala u zaborav. Na otpuštanje 50 radnika (ostali su prešli u JKSP „Zaječar" i JKP „Higijena") lokalni mediji koje je Mirkovićeva vlast neštedimice podmitila, nisu se ni osvrnuli. Činilo se da je „veliki maher" Mirković uspešno sahranio to preduzeće i izbegao da mu plati dug, ali su se onda stvari iznenada iskomplikovale.

Po ranijoj tužbi „Kraljevice" JP „Direkcija za izgradnju grada" Zaječara je blokirana za 24 miliona dinara. Urgencije da se taj dug reprogramira nisu urodile plodom, pa se Direkcija našla u nebranom grožđu, jer očigledno ne duguje samo „Kraljevici". Činjenica da je Gradsko veće grada Zaječara 6. aprila ove godine donelo rešenje o pribavljanju pokretnih stvari JP „Direkcija za izgradnju grada" Zaječara u svojinu, neposrednom pogodbom i bez naknade, nedvosmisleno govori kakva je sudbina namenjena tom preduzeću. Svakako treba proveriti da li je to rešenje pravno valjano i kakve će posledice proizvesti po poverioce i radnike koji eventualno ostanu bez posla, ali to ipak nije ni jedini ni najveći problem. U Zaječaru i vrapci znaju da je ta imovina popisivana na osnovu rešenja o dozvoli izvršenja, pa se lako može dogoditi da su Mirkovićevi „eksperti" napravili ozbiljan pravni faul.

Sudbina „Direkcije" je zapečaćena, ali tu nije kraj posledica neznanja i gluposti zaječarskih vlastodržaca. JKP „Kraljevica" u stečaju već je podnela tužbe radi svojine protiv JKSP „Zaječar" i JKP „Higijena", kojima traži da joj vrate kompletnu pokretnu imovinu, jer je Skupština grada Zaječara prenela u njihovo vlasništvo suprotno Zakonu o javnoj svojini, koji je stupio na snagu 6.10. 2011. godine. Po odredbama tog zakona pokretna imovina koju su javna preduzeća koristila postala je njihova svojina, ali zaječarski vlastodršci taj zakon očigledno nisu ni pročitali.

Pravnici sa kojima smo razgovarali kažu da je zakon na strani „Kraljevice", ali i upozoravaju da ne treba zanemariti političku moć koja će svakako biti protiv nje. Ako presuda bude doneta na osnovu zakona, to će imati katastrofalne posledice po JKSP „Zaječar" i JKP „Higijena". Prvo preduzeće će morati da vrati „Kraljevici" kompletnu opremu za sakupljanje smeća (više od 5000 kontejnera) vozila za izvoženje i odlaganje smeća, cisterne za pranje ulica, teretna vozila, alat i niz drugih stvari koje se koriste u svakodnevnom poslovanju. U JKSP „Zaječar" otvoreno kažu da će, u slučaju da ostanu bez pomenute mehanizacije i imovine, preduzeće opterećeno velikim dugovanjima za pozajmljeni mazut iz prethodnih godina i atomiziranim sistemom za grejanje, najverovatnije doživeti sudbinu „Direkcije za izgradnju". u JKSP „Zaječar" to ne ističu, ali je i vrapcima u Zaječaru poznato da lokalna samouprava za izvršene usluge i njima duguje više od 100 miliona dinara, što je još jedan teg koji to preduzeće vuče u ponor.

Ništa bolja sudbina ne čeka ni JKP „Higijena" jer će ostati bez pijačnih tezgi, opreme koja se koristi na starom i novom groblju, opreme za održavanje zelenih površina i praktično bez celokupnog inventara preduzeća. „Higijena" je, inače, formirana pod blago rečeno neobičnim okolnostima, jer je Zaječar u trenutku kada se to desilo već imao dva preduzeća čija je osnovna delatnosti bila prikupljanje i odlaganje neopasnosg otpada, pa nikome živom nije bilo jasno kome je potrebno i treće. Bilo je čak i sumnji da je to priprema za buduću privatizaciju. Nakon što je „Kraljevica" otišla u stečaj Zaječar je i dalje ostao jedan od retkih gradova koji ima dva javna komunalna preduzeća sa istom delatnošću. Kako stvari sada stoje moglo bi se desiti da nema nijedno.

U međuvremenu, novoformirana „Higijena" prilično se izveštila u uzimanju novca od građana, a pogotovu od konkurencije. Osim cenovnika, na koji je saglasnost dala Skupština grada Zaječara 13. januara 2015. godine, koji uzgred rečeno ima svega 12 stavki, u primeni je i cenovnik koji je doneo Nadzorni odbor JKP „Higijena" br. 2/17-2 od 23. 12. 2014. godine.

Na taj cenovnik Skupština grada nije dala saglasnost, a on ima 20 stavki. Po njemu eshumacija leša sa limenim uloškom sa jednim prenosom košta 9.250 dinara, eshumacija leša bez limenog sanduka sa jednim prenosom i prekopavanjem 20.300, prevoz pokojnika do 5 kilometara 6.400, od pet do 10 kilometara 7.800, dezinfekcija kola za prevoz pokojnika 1.050, kapele po sahrani 1.050, alata po eshumaciji 1.440, skidanje poklopne ploče sa groba 1.250, postavljanje poklopne ploče i odvoz viška zemlje 2.980, uređenje grobnog mesta sa figurisanjem nakon sleganja zemlje po zahtevu 750, prenos pokojnika pri eshumaciji 930, korišćenje stola na grobu 220, postavljanje venca na grob 400, okopavanje groba po zahtevu 650, zaštitna oprema radnika pri eshumaciji (beli mantil, bela kapa i gumene rukavice) po ceni na dan eshumacije, sahranjivanje i pohranjivanje u isom grobu ostataka i dr. radi nove sahrane sa upotrebnom radne opreme koja se posle uništava 1.650, sakupljanje i spaljivanje starog sanduka posle eshumacije 1.800, naknada za korišćenje struje, vode i gomilanje razbog otpada u krugu groblja od strane ovlašćenih trećih lica koja izvode radove (postavljanje spomenika od belog mermera 2.050, od granita 2.450, ili piramide od veštačkog kamena 1.110), lemljenje limenog sanduka 2.300, ulaz pogrebnog vozila i bilo kog drugog sredstva za prevoz i prenos pokojnika druge firme u gradsko groblje 2.648, preuzimanje pokojnika na kapiji od druge firme koja se bavi istom delatnošću 2.650, tehnički pregled i izdavanje potvrde o ispravnosti pogrebne opreme drugog preduzeća (pregled ispravnosti drvenog sanduka, limenog sanduka i lemljenja istog) 500 dinara.

U ovom cenovniku, čija je validnost kompletno sumnjiva, posebno su interesantne stavke vezane za ulaz pogrebnih vozila drugih pogrebnih preduzeća i tehnički pregled sanduka. Pogrebna preduzeća, koja se bave prodajom pogrebne opreme i prevozom pokojnika, kažu da im nikada ranije na kapiji zaječarskog starog groblja nije naplaćivan takav harač. Time se, tvrde oni, u startu njihove usluge čine nekonkurentnim, a sva obraćanja nadležnim institucijama u zemlji do sada su ostala bez rezultata. Posebno je, kažu, cinično što komisiju za „tehnički pregled sanduka" glume potpuno nekvalifikovani ljudi, pa kvalitet lemljenja sanduka proverava cvećarka!? Iako po Zakonu o javnoj svojini grobna mesta ne mogu da se kupuju, nego samo uzimaju u zakup, „Higijena" je počela da prodaje grobnice, koje koštaju blizu 400.000 dinara.

Betonske nadgrobne ivičnjake na zaječarskom groblju, po „važnom obaveštenju" koje je potpisao direktor Goran Đorđević, može da postavlja isključivo „Higijena". U saopštenju se kaže da je to predviđeno Odlukom o sahranjivanju i grobljima koju je donela lokalna samouprava, ali ne piše kada je ta odluka doneta i broj Službenog lista u kome je objavljena. O svemu ovome zadnju reč će nesumnjivo davati nadležni sudovi.