https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Beli kriminal

Uoči prodaje Instituta "Torlak", direktorka ove ustanove, Vera Stoiljkovi, preti zaposlenima, a sa svojom svitom deli plen od nameštenih tendera

Vesele noći u direktorkinom kabinetu

Institut „Torlak" mora da bude prodat strancima, najverovatnije multinacionalnom gigantu „Novartisu". Da bi se to postiglo na ključna mesta su dovedeni nestručni i nemoralni ljudi, koji gledaju samo sopstveni interes. Stručnjaci su pobegli ili su oterani, a ono malo njih što je ostalo da rade za plate ispod republičkog proseka, izloženi su neviđenoj torturi

Mersiha Hadži

Zaposleni u Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak" ni do danas nisu uspeli da otkriju ko je fizijatru Veri Stoiljkovi obezbedio funkciju njihovog direktora. Pre toga je bila u Hitnoj pomoći Beograda, ali je se tamo niko ne seća, a kao lekara ne poznaju je ni u rodnom Čačku. Njen životni partner, sa kojim ima i vanbračno dete, dugo vremena je bio Aleksandar Đorđevi, sadašnji direktor BIA-e.

Zbog te činjenice, kao i da bi zaplašila radnike, ona sastanke kolegijuma obavezno započinje sa: „Imate pozdrav iz BIA-e". Ovom agencijom ona zaposlenima redovno preti i kada se u javnosti pojave dokumenti koji kompromituju sadašnje rukovodstvo. „Lako može da se sazna sa čijeg mejla je poslata pošta", grmi Stoiljkovićeva na kolegijumima.

Svojim potčinjenima, kada nije zadovoljna njihovim radom i ponašanjem, preti u uličnom žargonu: „Nema ti pojma šta te čeka!"

Zbog ovakvog svog ponašanja ona je iz Instituta oterala većinu stručnjaka, a oni preostali ili nemaju dovoljno znanja, ili iskustva, ili snage i volje da nastave kvalitetan rad.

Brojni odseci i laboratorije nemaju imenovane šefove, svi pomoćnici direktora su podneli kolektivnu ostavku, a međunarodne projekte od izuzetnog značaja vodi običan saradnik u nadležnom odseku. Za člana Upravnog odbora „Torlaka" Vlada je 7. maja 2015. imenovala Mariju Filipovi Radojevi, farmaceuta, koja nema potrebna ni iskustva niti specijalizaciju, a do tada je na Institutu bila zaposlena na određeno vreme?!

U svojoj kolektivnoj ostavci od 10. marta 2015. sedam pomoćnika direktora na prvom mestu ističu da su ih na ovo naterale „stalne neopravdane kritike i omalovažavanje rezultata rada".

Postoji više krivičnih prijava protiv direktorke zbog mobinga i maltretiranja na radu, ali se one ne procesuiraju.

Direktorka zaposlene tera da rade i po 16 sati dnevno, a da zatim uredno sledećeg dana dođu na posao ne dozvoljavajući im zakonom propisani odmor od najmanje 12 sati. Pomoćnici direktorke su se javnosti svojevremeno obratili otvorenim pismom i do danas su svi ili dobili otkaze ili im se isti upravo pišu u direktorkinom kabinetu. Ljiljana Petrovi, ranija pomoćnica direktora za proizvodnju dijagnostičkih sredstava, posle 30 godina staža u Institutu dobila je otkaz bukvalno zbog kašnjenja na posao od jednog minuta!?

Jedan bliski saradnik Stoiljkovićeve, koji iz razumljivih razloga želi da ostane anoniman, tvrdi kako u pravnoj službi „Torlaka" smatraju da će maltretirani i neopravdano otpušteni zaposleni od suda dobiti ukupno oko 300 miliona dinara odštete, za koliko će biti olakšan republički budžet.

Na mesto svog ličnog pravnog savetnika Stoiljkovićeva dovodi advokata Nebojšu Gačića, rođenog 1978. godine. Pomenuti je zvanično zaposlen kao pravni savetnik Instituta, ali se ne odvaja od direktorke, čak ni do kasno u no. I Boni i Klajd su zajedno pljačkali i zajedno umrli.

Gačića je, inače, za ovo mesto preporučio njen vanbarčni mu Aleksandar Đorđevi, pa neki zaposleni smatraju da njima dvojici Stoiljkovićeva služi samo kao maska.

U svakom slučaju, direktorka ne dozvoljava da bilo ko kritikuje njenog Gačića, šta god da joj je on. Isto ni on ne dozvoljava da se bilo šta desi Stoiljkovićevoj. Lišen bilo kakvog osećanja morala on je članove Upravnog odbora ubeđivao kako treba da potpišu i ono sa čime se ne slažu, jer "direktorka ne sme da ode u zatvor"

Njih dvoje često do kasno u no prave bahanalije u njenom kabinetu, a račune za to direktno ili posredno plaća Institut „Torlak". Tako su 9. januara ove godine, zadovoljni zbog ishoda nekog posla koji im je doneo dodatnu zaradu, organizovali pijanku sa sve muzičarima, a harmonika se udobno smestio u direktorkinu fotelju i odatle uveseljavao goste.

Saradnicima je Stoiljkovićeva drastično smanjila plate, zbog čega je takođe tužena, ali je zato sebi platu višestruko uvećala.

Iako zarađuje na sve moguće načine, ona je spremna i na sitne krađe. Tako je za potrebe Instituta naručila novu espreso mašinu, ali je zatim od kuće donela stari aparat iste marke, a sebe je častila novim.

Pravi nervni slom su direktorkini saradnici doživeli u vezi jednog javnog tendera koji je nameštan ne bi li pobedio ponuđa koji je Stoiljkovićevoj obećao najveću proviziju. Naime, Komisija za otvoreni konkurs javne nabavke sastavljena je februara 2015. godine radi nabavke rashladne opreme za potrebe Instituta u vrednosti od 8.400.000 dinara. U „Torlaku" se sve javne nabavke sprovode pod nadzorom direktorke, ali i Nebojše Gačića, Anđelke Markovi-Milin (komercijalno-finansijski direktor i član UO), Olivere Stamenkovi (šef Odseka za nabavku i član UO) i Nađe Perovi (samostalni saradnik na pravnim poslovima, zaposlena na određeno vreme?!). U slučaju pomenute nabavke, specifikaciju pripremaju dr Slavica Raki-Adrovi, Aleksandar Radojevi i Spomenka Pavlovi.

Prva verzija specifikacije dostavljena je Komisiji 10. februara 2015, a druga 26. februara. Direktorka 27. februara daje članici Komisiji dr Slavici Raki - Adrovi broj telefona Miloša Božinovića, koordinatora prodaje firme „Krug", jednog od ponuđača.

Rakićeva ovaj broj (063 - 328...) predaje istog dana predsednici Komisije mr. Stani Bekči prenoseći joj direktorkin zahtev da se imenovani odmah konsultuje zbog ponovnog definisanja zahteva specifikacije.

Komisija je istog tog dana, oko 20.30 časova, sastavila i treću verziju specifikacija, koja se takođe nije svidela Božinoviću. Zbog toga 24. marta oko 12.30 časova on održava zajednički sastanak sa članovima Komisije i Stoiljkovićevom. Na tom sastanku Božinovi pred svima čita treću verziju specifikacija, glasno je komentariše i svojeručno upisuje izmene i sugestije na osnovu kojih Komisija istog dana sastavlja četvrtu, konačnu verziju po kojoj je raspisan tender JN 6/15. Na njemu je „Krug" dostavio ponude za sve četiri partije.

Materijali o ovoj mahinaciji nalaze se u Višem tužilaštvu u Beogradu, ali neko uspešno stopira dalju istragu.

Pismo iz KBC Bežanijska kosa: Ko je oprao opljačkane pare?

Slučaj KBC Bežanijska kosa, više puta je označen kao velika pljačka koju vrše kadrovi raznih stranaka. I to kako koja dođe na vlast. Zgražavamo se nad pljačkama kadrova SNS i u našoj bolnici, i po celom srpskom zdravstvu, ali napominjemo da su to kadrovi DS koji su preleteli. 2009. godine.

U KBC Bežanijska kosa, utvrđena je pljačka od milion evra, zbog koje su hapšeni i direktor Nikola Milini i pomoćnik direktora Dobrila Veki, ali pare nisu vraćene. Milinića je zaštitio bivši ministar Tomica Milosavljevi, dok je Dobrila Veki uspešno preletala iz stranke u stranku, sve dok nije preko Berislava Vekića zasela u SNS gde neumorno nastavlja sa pljačkom.

Trag novca nije teško ispratiti: u naselju Borča postoji čitav kvart koji je Dobrila Veki kupila od pljačke u KBC Bežanjska kosa. Njeno vlasništvo su stambeni objekti, trgovinske radnje, ugostiteljski i prehrambeni objekti, sve u toj polovini ulice koju je kupila "đuture", a od čega se bogati i sadašnji državni sekretar Berislav Veki iz SNS.

Ovaj duet, uspešno je oprao milion evra opljačkanih iz KBC Bežanijska kosa i Dobrili Veki omogućio da sada radi kod Jelene Trivan u "Službenom Glasniku". Iako je iz zatvora puštena uslovno (bila je osuđena na dve godine i četiri meseca zatvora zbog pljačke ove ustanove), i danas se nalazi isključivo na mestima gde ima para za pljačku.

Iz ove kombinacije se i vidi pljačkaška veza iz DS koja funkcioniše preko Gorana Vesića, jer je on podučio Dobrilu Veki, gde da ulaže pare, a poznato je da se posle izgradnje mosta Zemun-Borča očekuje prosperitet tog kraja.

Naravno, niko to ne radi za džabe, a naročito ne Goran Vesi, koji godinama uspešno reketira članove SNS, koji su prebegli iz DS, i praktično vodi organak DS unutar SNS. Svima njima zajednička je samo i isključivo besprizorna pljačka građana Srbije koji isto kao i mi, sve ovo znaju ali ćute, jer ko god se pobuni, biva likvidiran na ovaj ili onaj način.

Kada je otkriven manjak od milion evra u KBC Bežanijska Kosa, MUP je vodio Ivica Dači, koji je taj resor preuzeo od Dragana Jočića.

U istrazi o kojoj nam je tadašnji direktor Vladimir Kovčin javno pričao, utvrđeno je da je predsednica UO KBC Bežanijska kosa dr Nada Bara, o svemu obavestila Skupštinu grada. U izveštaju koji su ona i dr Alek Rači iz NO KBC Bežanijska kosa sastavili potpredsedniku DSS i bivšem ministru unutrašnjih poslova, Draganu Jočiću, stoje detalji ove pljačke ali i njihova molba da se zaštite od "kriminalnog klana" koji vlada u KBC Bežanijska kosa i gradskom sekretarijatu za zdravstvo.

Dolaskom SNS, samo je pooštrena kontrola i pritisak nad svima koji se bune protiv pljački, dok su, istovremeno, pljačke pojačane! Nikola Milini se kasnije kleo kolegama na Medicinskom fakultetu, da je celu pljačku izvela Dobrila Veki i da on s tim nema veze, jer je potpisivao samo ono što mu je ona dala, i to kao preporuku iz Skupštine grada. Međutim, nikada nije uspeo da opravda 50.000 evra koje su otišle na navodnu zamenu nameštaja u njegovom kabinetu. Mora da je tako skup nameštaj kupio u nekoj od prodavnica Dobrile i Berislava Vekića u Borči!

KC Ni Direktor se kune u rođaka

Na konkursu za prijem lekara u KC Ni, i to za jednog radiologa, jednog anesteziologa, dva ginekologa i četiri lekara opšte medicine, najdominantnija figura, direktor te ustanove, prof. dr. Zoran Radovanovi ( funkcioner SPS-a, trenutno u transferu ka SNS-u) apelovao na sve i svakoga, čak i preko zvaničnog sajta KC-a i državnih medija, da ga ne zovu zbog urgencija.

Ali, na veliko iznenađenje, taj konkurs (ustvari, farsa) jo nije bio ni završen, a Radovanovi je ve izabrao svoga rođaka dr Dejana Radovanovića kao kandidata koji mora proći na konkurs za radno mesto ginekologa na GAK klinici. Dr Radovanovi je lekar koji je pre više godina napustio KC Ni, jer je vlasnik (tj. sin vlasnika) hotela "Aleksandar" u Nišu, a otvorio je i privatnu ginekološku ordinaciju "Demetra". Uprkos tome, sada želi da se vrati na mesto odakle je otišao. Predsednik i jedan član komisije, koja ga je ocenjivala kao kandidata, radi u njegovoj privatnoj ordinaciji.

Slično dešavanje je i po pitanju konkursa za lekara na Klinici za radiologiju. Na radiologiji je komisija tražila od kandidata uslove koji se koriste na Univerzitetu za napredovanje u nastavi (objavljeni naučni radovi, nivo znanja stranog jezika minimalno na nivou B1 ili B2, što se možda traži prilikom nostrifikacije diplome za rad u Nemačkoj).

To je diskriminacija kandidata koji ispunjavaju uslove po konkursu, a učili su Francuski jezik. Pošto su znali da je komisija protivzakonita, zašto nijedan profesor fakulteta sa Radiologije nije bio član (prof. Dragan Stojanov, prof. Slađana Petrovi, prof. Zoran Radovanovi)?

Procenu stručnosti, davali su lekari-poslušnici, nahvatani na hodniku klinike. Da li je u skladu sa Zakonom o radu formiranje komisija (partijskih) koje organizuju prijemni ispit za lekare specijaliste, a da to nigde nije naznačeno pri objavljivanju konkursa? I ovo je proverljiva činjenica kod radiologa Klinike za radiologiju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane