Institut Torlak" mora da bude prodat strancima, najverovatnije multinacionalnom gigantu Novartisu". Da bi se to postiglo na ključna mesta su dovedeni nestručni i nemoralni ljudi, koji gledaju samo sopstveni interes. Stručnjaci su pobegli ili su oterani, a ono malo njih to je ostalo da rade za plate ispod republičkog proseka, izloeni su neviđenoj torturi
Mersiha Hadi
Zaposleni u Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak" ni do danas nisu uspeli da otkriju ko je fizijatru Veri Stoiljkovi obezbedio funkciju njihovog direktora. Pre toga je bila u Hitnoj pomoći Beograda, ali je se tamo niko ne seća, a kao lekara ne poznaju je ni u rodnom Čačku. Njen ivotni partner, sa kojim ima i vanbračno dete, dugo vremena je bio Aleksandar Đorđevi, sadanji direktor BIA-e.
Zbog te činjenice, kao i da bi zaplaila radnike, ona sastanke kolegijuma obavezno započinje sa: Imate pozdrav iz BIA-e". Ovom agencijom ona zaposlenima redovno preti i kada se u javnosti pojave dokumenti koji kompromituju sadanje rukovodstvo. Lako moe da se sazna sa čijeg mejla je poslata pota", grmi Stoiljkovićeva na kolegijumima.
Svojim potčinjenima, kada nije zadovoljna njihovim radom i ponaanjem, preti u uličnom argonu: Nema ti pojma ta te čeka!"
Zbog ovakvog svog ponaanja ona je iz Instituta oterala većinu stručnjaka, a oni preostali ili nemaju dovoljno znanja, ili iskustva, ili snage i volje da nastave kvalitetan rad.
Brojni odseci i laboratorije nemaju imenovane efove, svi pomoćnici direktora su podneli kolektivnu ostavku, a međunarodne projekte od izuzetnog značaja vodi običan saradnik u nadlenom odseku. Za člana Upravnog odbora Torlaka" Vlada je 7. maja 2015. imenovala Mariju Filipovi Radojevi, farmaceuta, koja nema potrebna ni iskustva niti specijalizaciju, a do tada je na Institutu bila zaposlena na određeno vreme?!
U svojoj kolektivnoj ostavci od 10. marta 2015. sedam pomoćnika direktora na prvom mestu ističu da su ih na ovo naterale stalne neopravdane kritike i omalovaavanje rezultata rada".
Postoji vie krivičnih prijava protiv direktorke zbog mobinga i maltretiranja na radu, ali se one ne procesuiraju.
Direktorka zaposlene tera da rade i po 16 sati dnevno, a da zatim uredno sledećeg dana dođu na posao ne dozvoljavajući im zakonom propisani odmor od najmanje 12 sati. Pomoćnici direktorke su se javnosti svojevremeno obratili otvorenim pismom i do danas su svi ili dobili otkaze ili im se isti upravo piu u direktorkinom kabinetu. Ljiljana Petrovi, ranija pomoćnica direktora za proizvodnju dijagnostičkih sredstava, posle 30 godina staa u Institutu dobila je otkaz bukvalno zbog kanjenja na posao od jednog minuta!?
Jedan bliski saradnik Stoiljkovićeve, koji iz razumljivih razloga eli da ostane anoniman, tvrdi kako u pravnoj slubi Torlaka" smatraju da će maltretirani i neopravdano otputeni zaposleni od suda dobiti ukupno oko 300 miliona dinara odtete, za koliko će biti olakan republički budet.
Na mesto svog ličnog pravnog savetnika Stoiljkovićeva dovodi advokata Neboju Gačića, rođenog 1978. godine. Pomenuti je zvanično zaposlen kao pravni savetnik Instituta, ali se ne odvaja od direktorke, čak ni do kasno u no. I Boni i Klajd su zajedno pljačkali i zajedno umrli.
Gačića je, inače, za ovo mesto preporučio njen vanbarčni mu Aleksandar Đorđevi, pa neki zaposleni smatraju da njima dvojici Stoiljkovićeva slui samo kao maska.
U svakom slučaju, direktorka ne dozvoljava da bilo ko kritikuje njenog Gačića, ta god da joj je on. Isto ni on ne dozvoljava da se bilo ta desi Stoiljkovićevoj. Lien bilo kakvog osećanja morala on je članove Upravnog odbora ubeđivao kako treba da potpiu i ono sa čime se ne slau, jer "direktorka ne sme da ode u zatvor"
Njih dvoje često do kasno u no prave bahanalije u njenom kabinetu, a račune za to direktno ili posredno plaća Institut Torlak". Tako su 9. januara ove godine, zadovoljni zbog ishoda nekog posla koji im je doneo dodatnu zaradu, organizovali pijanku sa sve muzičarima, a harmonika se udobno smestio u direktorkinu fotelju i odatle uveseljavao goste.
Saradnicima je Stoiljkovićeva drastično smanjila plate, zbog čega je takođe tuena, ali je zato sebi platu viestruko uvećala.
Iako zarađuje na sve moguće načine, ona je spremna i na sitne krađe. Tako je za potrebe Instituta naručila novu espreso mainu, ali je zatim od kuće donela stari aparat iste marke, a sebe je častila novim.
Pravi nervni slom su direktorkini saradnici doiveli u vezi jednog javnog tendera koji je nametan ne bi li pobedio ponuđa koji je Stoiljkovićevoj obećao najveću proviziju. Naime, Komisija za otvoreni konkurs javne nabavke sastavljena je februara 2015. godine radi nabavke rashladne opreme za potrebe Instituta u vrednosti od 8.400.000 dinara. U Torlaku" se sve javne nabavke sprovode pod nadzorom direktorke, ali i Neboje Gačića, Anđelke Markovi-Milin (komercijalno-finansijski direktor i član UO), Olivere Stamenkovi (ef Odseka za nabavku i član UO) i Nađe Perovi (samostalni saradnik na pravnim poslovima, zaposlena na određeno vreme?!). U slučaju pomenute nabavke, specifikaciju pripremaju dr Slavica Raki-Adrovi, Aleksandar Radojevi i Spomenka Pavlovi.
Prva verzija specifikacije dostavljena je Komisiji 10. februara 2015, a druga 26. februara. Direktorka 27. februara daje članici Komisiji dr Slavici Raki - Adrovi broj telefona Miloa Boinovića, koordinatora prodaje firme Krug", jednog od ponuđača.
Rakićeva ovaj broj (063 - 328...) predaje istog dana predsednici Komisije mr. Stani Bekči prenoseći joj direktorkin zahtev da se imenovani odmah konsultuje zbog ponovnog definisanja zahteva specifikacije.
Komisija je istog tog dana, oko 20.30 časova, sastavila i treću verziju specifikacija, koja se takođe nije svidela Boinoviću. Zbog toga 24. marta oko 12.30 časova on odrava zajednički sastanak sa članovima Komisije i Stoiljkovićevom. Na tom sastanku Boinovi pred svima čita treću verziju specifikacija, glasno je komentarie i svojeručno upisuje izmene i sugestije na osnovu kojih Komisija istog dana sastavlja četvrtu, konačnu verziju po kojoj je raspisan tender JN 6/15. Na njemu je Krug" dostavio ponude za sve četiri partije.
Materijali o ovoj mahinaciji nalaze se u Viem tuilatvu u Beogradu, ali neko uspeno stopira dalju istragu.
Pismo iz KBC Beanijska kosa: Ko je oprao opljačkane pare?
Slučaj KBC Beanijska kosa, vie puta je označen kao velika pljačka koju vre kadrovi raznih stranaka. I to kako koja dođe na vlast. Zgraavamo se nad pljačkama kadrova SNS i u naoj bolnici, i po celom srpskom zdravstvu, ali napominjemo da su to kadrovi DS koji su preleteli. 2009. godine.
U KBC Beanijska kosa, utvrđena je pljačka od milion evra, zbog koje su hapeni i direktor Nikola Milini i pomoćnik direktora Dobrila Veki, ali pare nisu vraćene. Milinića je zatitio bivi ministar Tomica Milosavljevi, dok je Dobrila Veki uspeno preletala iz stranke u stranku, sve dok nije preko Berislava Vekića zasela u SNS gde neumorno nastavlja sa pljačkom.
Trag novca nije teko ispratiti: u naselju Borča postoji čitav kvart koji je Dobrila Veki kupila od pljačke u KBC Beanjska kosa. Njeno vlasnitvo su stambeni objekti, trgovinske radnje, ugostiteljski i prehrambeni objekti, sve u toj polovini ulice koju je kupila "đuture", a od čega se bogati i sadanji dravni sekretar Berislav Veki iz SNS.
Ovaj duet, uspeno je oprao milion evra opljačkanih iz KBC Beanijska kosa i Dobrili Veki omogućio da sada radi kod Jelene Trivan u "Slubenom Glasniku". Iako je iz zatvora putena uslovno (bila je osuđena na dve godine i četiri meseca zatvora zbog pljačke ove ustanove), i danas se nalazi isključivo na mestima gde ima para za pljačku.
Iz ove kombinacije se i vidi pljačkaka veza iz DS koja funkcionie preko Gorana Vesića, jer je on podučio Dobrilu Veki, gde da ulae pare, a poznato je da se posle izgradnje mosta Zemun-Borča očekuje prosperitet tog kraja.
Naravno, niko to ne radi za dabe, a naročito ne Goran Vesi, koji godinama uspeno reketira članove SNS, koji su prebegli iz DS, i praktično vodi organak DS unutar SNS. Svima njima zajednička je samo i isključivo besprizorna pljačka građana Srbije koji isto kao i mi, sve ovo znaju ali ćute, jer ko god se pobuni, biva likvidiran na ovaj ili onaj način.
Kada je otkriven manjak od milion evra u KBC Beanijska Kosa, MUP je vodio Ivica Dači, koji je taj resor preuzeo od Dragana Jočića.
U istrazi o kojoj nam je tadanji direktor Vladimir Kovčin javno pričao, utvrđeno je da je predsednica UO KBC Beanijska kosa dr Nada Bara, o svemu obavestila Skuptinu grada. U izvetaju koji su ona i dr Alek Rači iz NO KBC Beanijska kosa sastavili potpredsedniku DSS i bivem ministru unutranjih poslova, Draganu Jočiću, stoje detalji ove pljačke ali i njihova molba da se zatite od "kriminalnog klana" koji vlada u KBC Beanijska kosa i gradskom sekretarijatu za zdravstvo.
Dolaskom SNS, samo je pootrena kontrola i pritisak nad svima koji se bune protiv pljački, dok su, istovremeno, pljačke pojačane! Nikola Milini se kasnije kleo kolegama na Medicinskom fakultetu, da je celu pljačku izvela Dobrila Veki i da on s tim nema veze, jer je potpisivao samo ono to mu je ona dala, i to kao preporuku iz Skuptine grada. Međutim, nikada nije uspeo da opravda 50.000 evra koje su otile na navodnu zamenu nametaja u njegovom kabinetu. Mora da je tako skup nametaj kupio u nekoj od prodavnica Dobrile i Berislava Vekića u Borči!
KC Ni Direktor se kune u rođaka
Na konkursu za prijem lekara u KC Ni, i to za jednog radiologa, jednog anesteziologa, dva ginekologa i četiri lekara opte medicine, najdominantnija figura, direktor te ustanove, prof. dr. Zoran Radovanovi ( funkcioner SPS-a, trenutno u transferu ka SNS-u) apelovao na sve i svakoga, čak i preko zvaničnog sajta KC-a i dravnih medija, da ga ne zovu zbog urgencija.
Ali, na veliko iznenađenje, taj konkurs (ustvari, farsa) jo nije bio ni zavren, a Radovanovi je ve izabrao svoga rođaka dr Dejana Radovanovića kao kandidata koji mora proći na konkurs za radno mesto ginekologa na GAK klinici. Dr Radovanovi je lekar koji je pre vie godina napustio KC Ni, jer je vlasnik (tj. sin vlasnika) hotela "Aleksandar" u Niu, a otvorio je i privatnu ginekoloku ordinaciju "Demetra". Uprkos tome, sada eli da se vrati na mesto odakle je otiao. Predsednik i jedan član komisije, koja ga je ocenjivala kao kandidata, radi u njegovoj privatnoj ordinaciji.
Slično deavanje je i po pitanju konkursa za lekara na Klinici za radiologiju. Na radiologiji je komisija traila od kandidata uslove koji se koriste na Univerzitetu za napredovanje u nastavi (objavljeni naučni radovi, nivo znanja stranog jezika minimalno na nivou B1 ili B2, to se moda trai prilikom nostrifikacije diplome za rad u Nemačkoj).
To je diskriminacija kandidata koji ispunjavaju uslove po konkursu, a učili su Francuski jezik. Poto su znali da je komisija protivzakonita, zato nijedan profesor fakulteta sa Radiologije nije bio član (prof. Dragan Stojanov, prof. Slađana Petrovi, prof. Zoran Radovanovi)?
Procenu stručnosti, davali su lekari-poslunici, nahvatani na hodniku klinike. Da li je u skladu sa Zakonom o radu formiranje komisija (partijskih) koje organizuju prijemni ispit za lekare specijaliste, a da to nigde nije naznačeno pri objavljivanju konkursa? I ovo je proverljiva činjenica kod radiologa Klinike za radiologiju.