Stav

KO?

Branko Dragaš

KO - Nezadovoljni i siromašni građani stalno postavljaju jedno te isto pitanje.KO je taj koji će da nas spasi? Zašto ga nema? Gde se sakrio? Čekaju Godoa da se, napokon, pojavi. Takav parazitski pristup je odraz podaničkog mentaliteta. Mentaliteta koji je naučio da služi i da drugi njime upravlja. Mentaliteta koji se nije oslobodio svojih glupih predrasuda i zabluda. Mentaliteta koji stvara totalitarizam u zajednici. Ako istinski hoćemo da oslobodimo zajednicu večitog totalitarizma, onda moramo da oslobodimo svakog čoveka u zajednici i moramo ga ohrabriti da on, oslobođeni pojedinac, napokon, uzme stvari u svoje ruke i da ne dozvoli nikome više da ga porobljava, eksploatiše, ugnjetava, manipuliše i pretvara u topovsko meso.

Dakle, na to kukavičko pitanje KO će da nas spasi iz ove bede i poniženja, iz ove nacionalne i državne propasti, moj odgovor je uvek bio i ostao isti - SAMI moramo da se spasimo. Sami! Niko nam ne treba! Dovoljni smo sami sebi!

Ne treba niko da nas usrećuje. Podanička i metiljava srpska inteligencija, koja se prodaje za članstvo u upravnom odboru javnog preduzeća, koja kalkuliše i računa samo u svom sebičnom interesu, koja puzi pred materijalnom moći i političkom silom, sanja da nas, primitivne i zaostale Srbe, nepokorne i sumanute, neprosvečene i zatucane, porobe neki moćniji okupatori iz EU, otvoreno pozivaju da kapituliramo, jer nismo sposobni da upravljamo sami sobom, nismo dorasli, nismo civilizovani, nego moramo da se pokorimo moćnijima, da im služimo i da je ta nesrećna i izdajnička srpska inteligencija, kukavna i žalosna, pokvarena, koja prezire tu našu srpsku raju, koja se stidi svoje prošlosti i tradicije, određena za stečajnog upravnika države koja je bankrotirala i naroda koji izumire.

Srpska malograđanska inteligencija, mekušasta i poltronska, jajarska i prodana, širi defetizam o našem ostavljenom i zapuštenom narodu, otvoreno propagiraju kako je dobro da nas krstaši osvoje svojim EU standardima, da nas nauče reda, da nas civilizuju i disciplinuju, jer nama nema spasa bez te kapitalističke Evrope, koja nastoji, večito nepokorenim Srbima, da stavi brnjicu na usta, da postavi okove modernizma na vrat i noge, koja mora da nas kaznama, kaznama i, opet, samo kaznama, utera u evropsko krdo porobljenih naroda, gde niko ne sme da se pobuni, gde se mozak lobotomira, gde nema sive ekonomije, jer, Bože moj, tamo je potpuno iskorenjena siva ekonomija, tamo je sve uredno i čisto, tamo nema srpske aljkavosti i neodgovornosti, tamo cvetaju standardi, norme, paragrafi, propisi i protestantska kultura rada, koja se mora nametnuti tim divljacima sa Balkana koji ubijaju svoje kraljeve i predsednike vlada, koji sanjaju o Zlatnom dobu lepenske i vinčanske civilizacije i koji se stalno nešto bune, protestuju i kurče da to Brisel i Vašington toliko nervira i iz cipela izubacuje da su odlučili da svoju privatnu bandu NATO zlikovaca pošalju da nas, ako već ne mogu paragrafima i briselskim propisima da privedu redu, makar osiromašenim uranijumom kazne za sve što činimo i još više za ono što nismo učinili. KO?

To stalno isto idiotsko i debilno pitanje, koje se ponavlja, ko će da nas spasi od nesreće, kao da smo mi urođenici, zaostali u razvoju, retardirani, kretenizovani, kao da nemamo mozga, kao da smo opasni ludaci koje treba trpati u ludačke košulje i kojima se mora obezbediti starateljstvo Brisela, jer sami nismo sposobni da brinemo o sebi, nego moraju da dođu evropski inkvizitori i kolonizatori, konkviskadori, koji će da nam uvale tupave briselske Komesare za pridruživanje, pederaste i pedofilne perverznjake, nedojebane briselske starlete, narcisiodne, frigidne, nadobudne i prepotentne, koje se iživljavaju na nama kako bi opravdale svoje promašene živote.

Zar oni treba da nas civilizuju? Oni čija se društva raspadaju. Države su im bankrotirale i žive od štampanja bezvrednog novca bez pokrića. Zar su to naši usrećitelji i osvajači? Dosta više tog podilaženja! Dosta više tog kukavičuka! Ko? Ko?

Prestanite više da postavljate to pitanje.Okrenite se oko sebe i videćete ljude kojima verujete i koje volite.Videćete ljude koji mogu da vode ovu državu bolje od ovog političkog ološa, koji je plaćen da nas satre i uništi do temelja.Zašto te ljude ne podržite?To što su politički ološ, tajkuni, starlete, mucavi glumci i nepismeni novinari, nabildovani kriminalci, estradni malograđani i šibicari, zauzeli našu javnu scenu i što uništavaju svaku zdravu pamet, što su Srbiju pretvorili u kupleraj, bordel i javnu kuću, to ne znači da smo svi mi prodane duše, perverznjaci i manijaci, da smo poludeli, da smo izgubili razum i moral, da se ne stidimo za sve što nam se dešava, da krišom ne plačemo nad našom nacionalnom nesrećom i da izbezumljeno pokušavamo da nađemo izlaz iz ove isplanirane i organizovane propasti. Ko? Ko?

Nemojte da čekate tog jednog čoveka. Lažnog spasioca. Njega nema. NEMA! Ne treba nam taj jedan čovek. Zašto bi nas spašavao jedan čovek, kome mi moramo da predamo našu slobodu i naše živote? Zašto da jednog satrapa zamenjujemo drugim satrapom? Zašto da budemo okupirani i porobljeni? Naša snaga je u našoj istoriji, tradiciji, kulturi i identitetu. Naša snaga je u našoj drevnoj mudrosti i životnoj žilavosti. Naša snaga je u našem nasleđenom intelektu. Zašto sve to potcenjujete? Zašto bacate pod noge ono što nam je podareno? Zašto ne verujete sebi? I vašim najbližim?

Jedini naš spas može da dođe iz korena naše nacije. Iz nepresušnih sokova našeg čoveka. Običnog i jednostavnog. Poštenog i čestitog. Vrednog i odanog. Koji je danas zbunjen i uplašen. Koji se povukao pred prostaklukom i bezobrazlukom. Koji se stidi za sve nas. koji više ne može da trpi toliko ponižavanje i vređanje.Taj naš probuđeni čovek je naša poslednja nada. Taj naš razočarani čovek je naša snaga za promene. Nije važno da li taj naš čovek živi u Srbiji ili rasejanju.Nije važno da li je u selu i gradu. On je taj koji mora da uzme stvari u svoje ruke.Ništa nije važnije, nego da se taj naš opljačkani i poniženi čovek ispravi. Da se pobuni. Da krikne. Iz sveg grla! Iz napaćene duše!

Ništa tom čoveku više nije ostalo nego borba za golu egzistenciju i borba za budućnost svoje dece. Nema više nikakvog izbora. Mora da se pobuni. A ja pišem samo da bih ga ohrabrio. Ustani, čoveče! Nemoj da se plašiš! Nisi sam! Jači si od svih njih zajedno. Ispravi se i uzmi stvari u svoje ruke. Sami možemo da se spasimo! To nas najmanje košta. Janjičari nam uzeše dušu.

KAKO - Stručnost i znanje se pokazuje u vremenu kada dajete rešenje. Totalitarna vremena su uvek ista, ali akteri na političkoj sceni su različiti.Zbog toga suštinska rešenja ostaju ista, samo se razlikuje taktika sprovođenja KAKO. Suštinsko rešenje se sastoji u konačnom rušenju totalitarizma.

Totalitarizam je glavni razlog naše propasti. Kurta i Murta nam više nisu potrebni.Umesto tih političkih prevaranata, građani moraju da preuzmu sami upravljanje državom. Umesto predstavničke i posredničke demokratije, zalažem se za direktnu demokratiju. Uslov da građani preuzmu upravljanje državom je da se oslobode straha i manipulacije.To se postiže neprekidnim učenjem i razgovorom. Upoznavanjem sa drugim idejama i drugim ljudima. Slušanjem onih ljudi koji više znaju, koji su iskusniji i koji su dobronamerniji. Slušanjem onih ljudi koji imaju različito mišljenje i nude drugačija rešenja.

Uprkos stravičnoj cenzuri medija, internet je napravio veliki pomak u širenju novih političkih ideja. Tvrditi danas, u eri elektronske revolucije, da su ljudi neobavešteni je ludost. Istina je da su neki ljudi neobavešteni, jer ne žele da budu obavešteni. Neki se plaše da izgube i to malo što imaju, sindrom logoraša koga vode u gasnu komoru. Nekima je dobro i ništa ne bi menjali. A većina zna o čemu se radi, ali NEMAJU POVERENJA.

Izgubili su poverenje u sve ljude, povukli su se i očajavanju. Plaše se nove političke prevare. Pogrešno je te naše ljude, koji su se povukli usled gubitka poverenja, da optužujemo za zaostalost i tupost. Tako se vrtimo u začaranom krugu propasti. Svi čekamo da se nešto dogodi, ali se ništa ne događa, nego je svakoga dana sve gore i gore stanje u bolesnom društvu.

Izlečenje je moguće samo ako se bude vratilo poverenje. A to je danas najteže. Vraćanje poverenja počinje od naših prosvećenih ljudi.Koji nose upaljene baklje slobode i znanja i obasjavaju naš politički mrak. I koji nesebično rade za dobrobit zajednice.Ne rade to zbog toga što su plaćeni, nego zato što zajednicu nose u sebi. Hoće da pomognu zajednici, jer je to njihova sveta moralna dužnost. Naši prosvećeni ludi svojim primerom i delom moraju da zaustave dalje rastakanje zajednice.

Oni su poslednja brana koja štiti zajednicu od građanskog rata i konačne okupacije. Najteže osvojivo utvrđenje je ljudska lobanja.Potrebno je mnogo muke i borbe da se porazi ljudska glupost i pokvarenost. Gebels je poznat po tome što je rekao da hiljadu puta izgovorena laž mora da postane istina. Na tome počiva moć totalitarnih sistema.Nije problem u tom zlu, koji toliko puta ponavlja laži.Problem je u prosvećenim i dobrim ljudima, koji nemaju tu energiju da hiljadu i jedan put ponove istinu, kako bi se porazila očigledna laž, nego se povlače, sramota ih da učestvuju u toj borbi, stide se tuđeg prostakluka, gade se banalnosti i pohlepe, pa tako zlo pobeđuje. Prosvećeni ljudi moraju da budu borbeni i odlučni.Oni su naši vitezovi dobra i slobode.Oni moraju da svojom energijom satru zlo u korenu.

Moraju da se ORGANIZUJU i da DELAJU u konkretnom vremenu i prostoru.Moderno političko organizovanje za spas Srbije znači da ste sujetu stavili pod kontrolu, da ste je suzbili i da ste vaspitani i disciplinovani da igrate u najboljem timu.U dosadašnjim izborima smo glasali za manje zlo.Koje se uvek pretvaralo u veće zlo. Sada smo pred novim vanrednim izborima. Hoćemo li ponovo da glasamo za manje zlo? Koje neće srušiti totalitarizam, nego će ga zadržati.Šta da radimo? KAKO dalje?

Uprkos velikoj nepopularnosti režima, uprkos tome što je Aca Dramoser dosadio i Bogu i narodu, većina građana ne zna za koga da glasa.Ponovno okupljanje DOS-a je dokaz naše političke propasti. Kako onda dalje? Šta čekaju rodoljubi? Zašto se ne ujedinjuju i izađu na JEDNU LISTU? Mora da se održi jedan zajednički sastanak svih patriotskih ili rodoljubivih pokreta, stranaka, udruženja i prosvećenih pojedinaca.Tri tačke bi se raspravljale :

Politički program, Ekonomski program i način funkcionisanja Koalicije. Iz tog razloga, predložio sa da jedini kriterijum izbora kandidata bude njihove radne REFERNCE i njihova MORALNA vertikala.

Takođe, važno je da ljudi koji budu naši kandidati za važne državne funkcije ne budu birani duže od godinu dana.Tako pokazuju da ne žele da budu profesionalni političari i otvaraju prostor za angažman novih ljudi.Tako se otvara mogućnost KONTROLE političara od strane građana koji ih biraju.Suština svega je TIMSKI rad naše Koalicije. Nema lidera. Nema partijskog šefa. Nema partijske oligarhije. Tim nastupa pobednički i ne priča o cenzusu. Ako hoćemo da spasimo Srbiju, moramo da pobedimo.Pobeda na ovim izborima je da se uzme preko 30% glasova nezadovoljnih birača.To je moguće, ako sve budemo radili prema jednom zajedničkom planu. Pozivaju se sve patriote i rodoljubi da podrže tu listu. Pozivaju se da podrže kandidate za novu VLADU NACIONALNOG SPASA. Radimo na ujedinjavanju rodoljuba, patriota i prosvećenih pojedinaca.Ako ne uspemo, nastavljamo dalju borbu.Spremamo se za još gora i luđa vremena.Borba je naš izbor. Rasplet sigurno sledi.