Glad

Ko može da preživi logorske uslove života u Srbiji i gde je kraj siromašenju i režimskom teroru nad građanima ove zemlje

Vlast podstiče masovnu smrt građana

U Srbiji danas ima skoro 200.000 dece do 13 godina koja su neuhranjena i nalaze se pred vratima bolnica zbog hronične gladi. Svaki drugi čovek mlađi od 25 godina je nezaposlen. U bedi živi i preko 70 odsto invalida, ali i oko pola miliona starih lica. Zvanično, 631.703 osobe primale su socijalnu pomoć prošle godine, ali od nje su mogli da prežive tek nekoliko dana u mesecu. Pre samo pet godina, pomoć državnih institucija tražilo je oko 500.000 dece i odraslih osoba. Danas je taj broj duplo veći, ali to niko ne sme da saopšti javnosti. Koliko je siromašnih i ekstremno siromašnih u Srbiji, to niko ne zna, jer Vučićev režim strogo zabranjuje da se govori o istinskoj socijalnoj tragediji. Njega i njegov režim zanimaju samo makete lažnih projekata, pljačka budžeta i bezočna propaganda o tome kako "cveta hiljadu cvetova"

Nikola Vlahović

Više od polovine zaposlenih građana zarađuje jedva 200 evra mesečno! Dva miliona ljudi nikada u svom životu nisu dobili na ruke više od 400 evra, milion njih je stalno prijavljeno u takozvanoj nacionalnoj službi za zapošljavanje. Preko tri miliona Srba suočilo se sa golim opstankom, bedom strašnijom nego u oba svetska rata, i nemaju odgovor na ono što ih je zadesilo. Lagodno živi samo 0, 2 odsto stanovnika.

Nekoliko specijalizovanih međunarodnih instituta procenili su da u Srbiji ima oko 400 hiljada dece i mladih ljudi do 16 godina starosti, kojima svakodnevno nedostaje dva obroka, a Vlada Srbije nema nijedan program kojim bi interventno obezbedila dovoljne količine hrane. Gladuju svi, i đaci i penzioneri, i oni kojim imaju sreću da su zaposleni i oni koji ne rade. Evropska mreža protiv siromaštva - Srbija (EMPSS) pozvala je prošle godine Vladu Srbije, Aleksandra Vučića kao premijera i sva nadležna ministarstva da smanjenje siromaštva postave kao prioritet, jer su njihova istraživanja pokazala da u Srbiji 628.000 ljudi živi u apsolutnom siromaštvu.

Ali, tragična socijalna slika Srbije, svima je vidljiva osim onima koji bi morali da je vide: vladajućoj političkoj oligarhiji i njenim medijima. Ipak, uprkos najcrnjem medijskom mraku, strašne istine o njegovoj vladavini polako izbijaju na videlo. Nezaposlenost nije bila nikada veća. Gladnih nije bilo nikada više. Bolesnih takođe.

Nikada ranije nije bilo napravljeno toliko štetnih ugovora po državu, nikada toliko ugašenih preduzeća, uništene poljoprivrede, haotičnog školstva, kriminalizovanog zdravstva. Nikada nije doneto toliko surovih, duboko antisocijalnih zakona uperenih protiv najslabijih slojeva stanovništva. Nikada u novijoj istoriji nije zapamćen toliko broj porodičnih obračuna, samoubistava, alkoholizma, narkomanije, svih oblika kriminala i svake druge zamislive i nezamislive nesreće...

Nastavljajući teror nad najslabijim članovima srpskog društva, Vučićev režim je još surovije pribegao oporezovanju opreme za novorođenčad, napao je oko 700.000 penzionera, preko privatnih izvršitelja, koji im uzimaju dve trećine od ionako mizernih penzija, za naplatu komunalnog duga, i smanjio njihove, ionako sirotinjske penzije, udario je prosvetne radnike i njihove ponižavajuće male plate...

Bezočne laži koje svakodnevno izgovara ovaj samozvani reformator, o tome kako se u Srbiji nikad bolje nije živelo, kako je "u proseku" u Srbiji ekonomsko stanje bolje nego i u nekim zemljama Evropske unije, dostigle su tačku nepodnošljivog. Samo ozbiljan obračun protiv njega lično i njegovog režima, može doneti nadu ojađenoj, opljačkanoj, obespravljenoj i poniženoj Srbiji. Takav obračun bi upozorio i svaku buduću vlast, da nikad više ne otima iz džepa građana i daje u fondove stranih kompanija, koje ovde dolaze da zarađuju na krvi i znoju najjeftinije radne snage u Evropi.

Američka privreda komora u Beogradu, koja je ustvari, društvo lobista za interese zapadnih kompanija u Srbiji, bila je ključni akter donošenja banditskog Zakona o radu. Na njen pritisak, izglasan je zakon koji je vratio Srbiju u otomanski feudalizam. Zahvaljujući tome, radnik više nema nikakvih prava, a njegovim životom u potpunosti raspolažu kompanije i njihove gazde.

Slike bahate Vučićeve vladavine, vidljive su na sve strane. Njegova stranačka armija ždere i loče, putuje i troši nezarađeno, a sirotinja koja sve to plaća, svakim danom je sve bliže svom fizičkom nestanku. Drskostima njegovog režima nigde nema kraja. Tako, na primer, dok u Srbiji više od 950.000 ljudi na birou i čeka, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje sklopili su ugovor ukupne vrednosti 1.700.000 dinara za restoranske usluge u 33 grada u kojima imaju filijale.

Restoranske usluge su ugovorene u restoranima u Beogradu, i to za direkciju od 100.000 dinara, i posebno za potrebe filijale Beograd u iznosu od 50.000 dinara. Isto tolika je ugovorena cena usluga za ogranke ove službe u Boru, Čačku, Jagodini, Kikindi, Kragujevcu, Kraljevu, Novom Pazaru, Kruševcu i još 24 grada u Srbiji. Javnom nabavkom se traže organizacija i posluživanje poslovnih ili svečanih ručkova i večera, kao i radnih doručaka za 15-20 osoba. Neverovatno izgleda i ponuđeni meni: morski plodovi, pršuta, teletina ispod sača, jagnjeći kotleti...

Takozvana Nacionalna služba za zapošljavanje ne zna kako da zaposli skoro milion prijavljenih ljudi, ali odlično zna kako da plati i nahrani stranačku armiju. Ali, dok milioni ljudi gladuju, Vučićeva koalicija jede i pije, čak i u najmanjim lokalnim samoupravama, kakva je, na primer, opština Žitište.

Naime, na zavničnom portalu javnih nabavki ove opštine, objavljen je plan javnih nabavki za 2016. godinu. Uvidom u ovaj dokument, koji potpisuje predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević, može se videti da je lokalna samouprava 13. januara, na sednici veća (na koju mediji po običaju nisu pozvani) usvojila plan javnih nabavki za 2016. godinu. Prema ovom planu lokalna samouprava Žitište namenila je 4,2 miliona dinara (35 hiljada evra) za ugostiteljske usluge, kafu, čaj , bezalkoholna pića i srodne proizvode!? Kada se ovaj iznos od 4,2 miliona dinara podeli na broj radnih dana, vidi se da je plan predsednika opštine Žitište i njegovih saradnika da u toku 2016. godine potroše preko 16 hiljada dinara dnevno na ugostiteljske usluge i reprezentaciju, što je neverovatan iznos za ovako siromašnu opštinu!

Ali, sa druge strane, socijalnog staranja države nema. Gladna sirotinja se snalazi kako zna i ume. Do kojih granica je beda stigla, govori i činjenica da u poslednje vreme podnose zahteve za razvod braka i traže od za izdržavanje deteta od 500 do 1.000 dinara što sud odobrava. Na taj potez se odlučuju jer ovaj iznos se odbija od socijalne pomoći. Prijave se na različitim adresama i kada dobiju nova rešenja da su korisnici socijalne pomoći nastave da žive zajedno.

U praksi se dešava da se roditelji fiktivno razvedu i svako (takođe fiktivno) uzme kod sebe po jedno dete. Tako umesto da dobijaju socijalnu pomoć za četvoročlanu porodicu od 14.000 dinara, dobijaju dva puta toliko jer se faktički vode kao dve nezavisne porodice. Ali, to je samo deo slike kolektivne nesreće u kojoj se Srbija našla usled Vučićevih "reformi".

Mnogo gore stvari se dešavaju kad ljudi ne nalaze nikakav izlaz iz socijalnog zabrana u koji su nasilnim putem stavljeni.

Ne prođe nijedna nedelja a da se ne desi porodična tragedija, najčešće samoubistvo zbog besparice i uništenih života usled otkaza na poslu ili višemesečnog čekanja na platu. Česti su naslovi: "Samoubistvo bračnog para zbog bede" (a u oproštajnom pismu su kao razlog naveli tešku finansijsku situaciju), "...Pilot Vojske Srbije, Aco Petrović, ubio se zbog bede: hleb iz kasarne nosio da prehrani decu!", "Majka dvoje dece izvršila samoubistvo jer nije mogla da ih prehrani", ..."Radnik kraljevačkog Magnohroma, Luka Grabovčić, izvršio je samoubistvo vešanjem zbog bede u koju je zapao jer više od godinu dana u firmi nije primio ni dinara...", "...Užas u Surčinu, tročlana porodica umrla od gladi...".

Srpska sirotinja sve češće diže ruku na sebe zbog nemaštine i bede u kojoj živi ali to više nikoga ne zanima. Vučićeva dnevna štampa takve tragedija stavlja u istu ravan sa intrigama prostitutki i ludaka koje pune rijaliti šou programe.

Centar za socijalni rad u Rakovici, prošle godine je pokazao kako država dodatno ponižava gladne građane, pa je na oglasnoj tabli napravila "spisak siromašnih", što je nateralo Rodoljuba Šabića, poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, da pokrene postupak u cilju zaštite ovih nesrećnih ljudi, koje je do te nesreće dovela država svojim divljanjem.

Ko još ne veruje da glad u Srbiji nije dobila masovni karakter, treba da zna i ovu činjenicu: robne rezerve Srbije nemaju dovoljno strateških proizvoda! Nema dovoljno brašna, ulja, šećera, mesa...Nema ničega u količinama koje bi mogle da privremeno spasu većinu građana od izumiranja. A, istovremeno, uvozi se sve i svašta, uglavnom hrana koja nije bakteriološki, hemijski i na svaki drugi način ispravna. Nema ni narod puno izbora- ili će zaista biti masovni pomor od gladi, ili će biti pobune protiv nezapamćenog terora male grupe ljudi koja je zajašila Srbiju i sve njene prirodne resurse kojima raspolaže u dovoljnim količinama da hrani, najmanje još jednu ovakvu državu.