Policija

Ekskluzivno: kako su bivši direktor BIA-e i kum sadašnjeg, naručilu ubistvo policijskog službenika koji je "mnogo pričao"

Metak iz mraka

Kriminalna grupa koju je predvodio bivši direktor BIA-e, Saša Vukadinović, njegov zet Zoran Jovanović, zatim tužilac Miljko Radisavljević, načelnik PU Kruševac Miljan Petrović, sadašnji direktor BIA-e Bratislav Gašić, zatim tužilac Jovanović i Zoran Trnavac (kum Bratislava Gašića), spremala je likvidaciju policijskog službenika i predstavnika policijskog sindikata Saše Lukovca. Za izvršitelja likvidacije (ubistva), planirali su da angažuju bivšeg pripadnika 63. padobranskog puka, Dejana Plavšića iz Kruševca. Zatečen drskom ponudom i nizom ucena, Plavšić je odbio da počini ovaj zločin i o svemu obavestio naciljanu žrtvu Sašu Lukovca. Tada se mač ove kriminalne grupe okreće protiv Plavšića i taj teror traje do današnjih dana. Objavljujemo njegovo pismo upućeno Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a Srbije i Aleksandru Vučiću

......

Obraćam Vam se ovim putem u nameri da pre svega izrazim i prijavim svoju sumnju u nesavestan rad i postupanje u službi pojedinih policijskih službenika Policijske uprave Kruševca. Svoju sumnju izražavam na rad sledećih policijskih službenika: Miljana Petrovića - koji se nalazi na čelu PU Kruševca i inspektora Vojkana Milunovića - inspektora. Pored ovih lica imam opravdanu sumnju da i druga lica i drugi policijski službenici iz Kruševca nesavesno postupaju prilikom obavljanja svojih poslova i zadataka, te da svi zajedno u sprezi predstavljaju grupu koja se bavi organizovanim kriminalom u okviru policijske stanice i u okviru obavljanja svojih policijski poslova i zadataka.

U prilogu uz ovu prijavu dostavljam i detaljan opis svega što se od 2011. godine đogađalo, a radi se o postupcima koji imaju elemente ozbiljnih krivičnih dela.

Ističem da je lično Miljan Petrović načelnik PU Kruševac od mene tražio da uklonim, odnosno likvidiram tadašnjeg službenika policije i tadašnjeg predsednika sindikata policije Sašu Lukovca. To je od mene tražio u kancelariji direktora firme u kojoj i danas radim - tadašnja firma Duropak čiji je direktor u tom trenutku bio Zoran Jovanović i pred kojim je to od mene Miljan Petrović tražio. Danas je to firma DS Smith čiji je direktor Zoran Trnavac kum Bratislava Gašića sadašnjeg direktora BIA-e Srbije.

Zoran Trnavac je takođe tesno povezan sa nesavesnim aktivnostima i postupcima Miljana Petrovića. Iz razloga što sam upravo jedino ja ukazao na otkrivene nepravilnosti u radu moje firme i njenog rukovodstva pao sam u nemilost ovih lica koji od tada a i sada naročito ugrožavaju bezbednost i sigurnost kako moju tako i članova moje porodice. Što se tiče Vojkana Milunovića izražavam sumnju da je prilikom obavljanja pretresa moje kuće postupio nesavesno i protivno pravilima službe na mnogo načina, a pre svega što imam opravdanu sumnju da je tom prilikom protivpravno prisvojio svotu novca u iznosu od 900 dolara koja se nalazila u kući a za koju smo tek nakon pretresa ustanovili da je nestala.

Ovu prijavu dostavljam preko svog punomoćnika i molim Vas da u što kraćem roku ispitate sve navode iste i preduzmete adekvatne mere.

U prilogu: Izjava o svim dosadašnjim događajima vezanim za nesavestan rad i postupanje policijskih službenika, pismo upućeno tadašnjem predsedniku vlade a sadašnjem predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, punomoćje...

Podnosilac prijave: Dejan Plavšić iz sela Modrica, Opština Kruševac, preko punomoćnika advokata: Informacija o događaju odeljenju MUP-a za organizovani kriminal i unutrašnjoj kontroli u MUP-u

"...Zovem se Dejan Plavšić. Rođen sam 11. oktobra 1970. godine u Kruševcu. Obraćam vam se sa namerom da progovorim o događajima koji datiraju još od 2011. godine.

Na jesen, 2011. godine, krajem novembra, bio sam pozvan da odmah dođem u kuću mog tadašnjeg, a sada bivšeg direktora Zorana Jovanovića. Firma u kojoj radim se tada zvala Duropak, a ja sam bio zaposlen na mestu šefa obezbeđenja već 23 godine.

Kada sam stigao ispred kuće Zorana Jovanovića zatekao sam dva pripadnika BIA-e u crnom automobilu Volkswagen Passat. Jednog od njih lično poznajem, zove se Vlada. Vlada je izašao iz kola i pozdravili smo se. Pitao sam ga da li je Vukadinović tu sa Jovanovićem ili možda ima još nekog. Odgovorio mi je da su samo njih dvojica.

Našalio sam se sa njim pitavši ga zašto nisu unutra jer je napolju hladno, a i znao sam da se on od Vukadinovića nikad ne odvaja. Odgovorio mi je da mu je rečeno da tu ostane i da neće dugo. Pitao sam ga da uđem unutra i on mi je rekao da slobodno mogu da uđem. Na vratima me je dočekao Jovanović i ljubazno me pozvao u kuću. Odveo me je u dnevni boravak na spratu gde se već nalazio Saša Vukadinović, tadašnji direktor BIA-e.

Ljubazno su se raspitali o zdravlju moje porodice. Vukadinović me je nakon toga pitao da li znam zašto sam ovde. Rekao sam mu da kaže šta im treba od mene. Vukadinović me je pitao u kakvim sam odnosima sa Sašom Lukovcem (zvanim Čiča), da li se družim sa njim i da li ga viđam. Odgovorio sam da se viđamo, ali ne tako često.

Onda je Vukadinović rekao da sam ja njihov čovek od visokog poverenja, odan i poslušan i da su odlučili da mi povere jedan zadatak. Rekao je i da znaju da sam dugo bio u ratu i da sam radio pravu stvar za našu zemlju i da bih sad trebalo da im pomognem u jednom poslu, što je, po rečima Vukadinovića, od državnog značaja. Posao je da se ukloni policijski službenik Saša Lukovac (zvani Čiča).

Bio sam zatečen time što sam čuo i pitao sam Vukadinovića kako to misli i zašto baš ja. Vukadinović mi je odgovorio da znaju da sam u ratu bio jedan od najboljih snajperista i da sam mnoge uklonio: "Tako tražimo od tebe da ubiješ Sašu Lukovca..."

Opet sam bio zatečen onim što se od mene traži i pitao u čudu da li oni žele da sačekam Lukovca ispred njegove kuće. Vukadinović se na to nasmejao i rekao da Lukovac uskoro ide na teren na Kopaonik. Rekao mi je da je moj zadatak da pređem na kosovsku stranu tamo gde me njegovi ljudi budu odveli. Takođe mi je rekao da je moj zadatak da ubijem Sašu Lukovca kad je u patroli, da to izgleda kao da su ga ubili Albanci iz zasede. Još uvek sav u čudu, pitao sam ih zašto žele da ubijem Lukovca, šta je uradio. Vukadinović mi je odgovorio da Lukovac mnogo priča, krije se iza sindikata, da svojom pričom šteti državi. Jovanović se na to nadovezao rekavši da to nije dobar čovek i da smeta.

Pitao sam ih kako ja to da izvedem. Rečeno mi je da ću dobiti sve što mi treba na vreme samo ako pristanem da uradim to što su od mene tražili i rekli su da smo mi u istom timu.

Opaska da smo u istom timu odnosi se na vreme koje smo proveli u streljani u Trsteniku i na više tajnih večera i sedeljki zatvorenog tipa u firmi Duropak koji su se dešavali nedeljom kad se u firmi nalaze samo radnici obezbeđenja iz firme G4S, a većinom je tada bio radnik Ivezić Zoran. Njemu je naređeno da nikom ne priča o ovim sedeljkama. Na ove sedeljke dolazili su uvek isti ljudi: Saša Vukadinović, Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal, predstavnici direktora Rubina koje Peconi šalje, načelnik PU Miljan Petrović, njegov zamenik Miško Perović i Kareli koji se vrlo bahato ponašao. Tu su bili i direktor Duropaka Zoran Jovanović u svojstvu domaćina, zatim Žarko Nešić bivši direktor Tehnoenergetike tadašnji i sadašnji menadžer u firmi Duropak sada DS Smith, njegov brat Nešić Ivica direktor Papir Servisa (Papir Servis je ćerka-firma firme Duropak sada DS Smith, a preko koje se pere novac), zatim Zoran Trnavac koji je kum Bratislava Gašića i još nekoliko ljudi koje nisam znao po imenu. Na tim ručkovima su dogovarali kako će se Cepak otkupiti i još mnogo toga je na tim ručkovima dogovarano.

Vratio bih se na pripremu ubistva Saše Lukovca...

Tog dana ostao je nedovršen razgovor, naime trebalo je da ja još razmislim. Rastali smo se u prijateljskom raspoloženju. Bio sam jako uplašen i stotinu puta sam razmišljao o tome sve do pred kraj decembra te 2011. godine. Tada sam pozvan kod direktora Jovanovića u kancelariju. U kancelariji je pored direktora Jovanovića bio i Miljan Petrović. Pozdravili smo se i Miljan Petrović mi je rekao da ja znam zašto je on tu, da je vreme da se ukloni Saša Lukovac, da se Saši, po rečima Petrovića, zauvek zatvore brbljiva i pogana usta. Rekao sam da pristajem i da mi nabave pušku ranije jer mi je potreban najmanje jedan dan da upucam pušku. Miljan Petrović mi je rekao da ću da sve dobijem i da 2. januara 2012. godine idem na Kopaonik.

Tako je taj razgovor završen. Dodao bih da mi je pre svih ovih događaja Zoran Jovanović pokazao značku BlA-e, da je ima. Činjenicu da Zoran Jovanović ima značku BIA-e nisam naveo u dva pisma koja sam poslao tadašnjem premijeru, a sadašnjem predsedniku Aleksandru Vučiću.

Postoji još jedan događaj da su me Zoran Jovanović i Miljan Petrović poveli u posetu nekom čoveku u naselju Bagdala 3 u Kruševcu. Bila je noć pa tako ne znam tačno o kojoj kući se radi. Po slikama u kući zaključio sam da je u pitanju kuća nekog policajca. Kad smo seli video sam da se radi o kupovini nekog oružja na crno. Bio je tu jedan Heckler srednje veličine, bez serijskog broja, jedan revolver marke Smit & Wesson kalibra 22 Flobert i jedan dvocevni pištolj isto marke Smit & Wesson kalibra 22 Flobert (Derindžer sa dva metka). Ovu kupovinu oružja povezao sam sa planom da se ubije Saša Lukovac. Od mene su tražili da procenim oružje. Ja sam rekao da je prikazano oružje kao novo. Oružje su kupili, mene su ostavili u gradu tako da ne znam gde su odneli oružje. Posle izvesnog vremena čuo sam da je čovek od koga su kupili oružje umro od raka.

Tog dana, pred Novu Godinu, bio sam van sebe od brige. Nisam želeo da ubijem Lukovca tako da sam odlučio da mu javim šta mu se sprema. Zvao sam ga danima sa firminog broja 064 820 1743 (ovaj broj oduzet mi je 2014. godine od strane direktora Trnavca). Konačno, 2. januara 2012. uspeo sam da uspostavim kontakt sa Lukovcem i da ga obavestim o planovima za njegovo ubistvo. Rekao sam mu da je razlog njegova sindikalna aktivnost i da ih je dobro nagazio. Preporučio sam mu da se od svog oružja ne odvaja i da spava sa pištoljem ispod jastuka. Rekao sam mu da sam ja trebao sa kosovske strane da pucam da bi to sve izgledalo kao da su ga ubili Albanci. Takođe sam mu rekao da mislim da sam i ja trebao da budem ubijen od strane ljudi koji su trebali da mi budu logistička podrška i da će sada poslati nekog drugog da izvrši ubistvo.

Kada sam javio Lukovcu meni je bilo lakše. Sebe smatram za poštenog čoveka i patriotu i kriminal jednostavno ne mogu da podnesem. Kada se saznalo da sam ja upozorio Lukovca, moj život i životi moje porodice postaju pravi pakao. Počinju maltretiranja i omalovažavanja na poslu. Kao šef obezbeđenja ja sam tada obavestio Nemce u Bečkom Duropaku o nizu malverzacija u firmi u Kruševcu. Službenom beleškom 2014. godine sam obavestio i PU u Kruševcu o malverzacijama u firmi u kojoj sam radio.

Pretpostavljam da je ova službena beleška negde sklonjena po nalogu načelnika Miljana Petrovića kao i ispitivanje registracije firme Papir Servis u kojoj je Jovanović bio direktor i u upravnom i u nadzornom odboru, sve se zataškava, kao i moja prijava za mobing gde sam osudio direktora Trnavca i koja nikad nije postala pravosnažna.

Posle toga Vukadinović mi šalje neke njegove da me zaplaše. Ovo sam shvatio kao ozbiljnu pretnju znajući šta su spremali Lukovcu. Od te 2012. godine bez prekida trpim mobing na poslu, maltretiranje, zaključavanje u vlažne prostorije bez dnevnog svetla.

Zbog razgovora sa direktorom Trnavcem gde mi je: zabranio februara meseca 2016. godine da prilazim portirnici i naredio da mi se ključ od mog radnog mesta donosi napolje od strane obezbeđenja, dobio sam veliki stres i kao rezultat tog stresa izgubio sam vid na jedno oko. Radilo se o šlogu. Operacijom na VMA u Beogradu lekari su mi spasili život.

Zoran Trnavac 24. novembra 2016. godine posle mog oporavka od operacije prima me u svoj kabinet sa namerom da reši problem mog radnog mesta jer nisam prošao lekarski pregled. Na osnovu medicinske dokumentacije bio sam oslobođen od rada na svim vrstama poslova. Umesto da me tretira sa poštovanjem on me je pitao ko je Deki Plavšić sa Facebook profila. Ja sam ga pitao zašto ga to interesuje, ne pišem o njemu već o nizu malverzacija koje se sprovode u gradu Kruševcu od strane pojedinih uticajnih članova vladajuće stranke. Toga dana nije došlo do dogovora o mom radnom mestu dok se protiv mene i dalje vrši mobing.

Dana 28. decembra 2016. godine više od 10 inspektora SUP-a Kruševac izvršilo je, po nalogu suda, pretres moje kuće i celog mog imanja. Ja sam bio na poslu, sin me je pozvao da dođem kući jer je policija došla da vrši pretres.

Uz prisustvo svedoka, vođa grupe Vojkan Milunović najpre je tražio da se otključa soba u kojoj se nalazio sef s oružjem, zatim je otvorio sef u kome se nalazilo oružje mog sina. Oružje je bilo uredno obezbeđeno sem jedne starije lovačke puške koja je bila u rasklopljenom stanju. Napominjem da je soba sa oružjem bila zaključana i da je municija bila odvojena od oružja i svedoci ovo potvrđuju.

Moja kuća je takođe bila zaključana jer se i u mojoj kući nalazi sef sa oružjem. Svedoci potvrđuju da je oružje bilo obezbeđeno, prazno i odvojeno od municije. Oružje i municija ostali su na stolu u mojoj kući. Svedoci i policija nastavili su pretres moje kuće u kuću u kojoj živi moj sin sa porodicom. Zatim se pravi vrlo kratak zapisnik u kome se u jednoj rečenici kaže da na lokaciji Modrica nije pronađeno ništa protivzakonito. Svedoci su, na moje insistiranje, potpisali zapisnik neposredno ispod ove rečenice kako kasnije ne bi bilo moguće dodati nešto u zapisnik.

Još jedan detalj vezan za pretres: nakon pretresa primetili smo da nam nedostaje 900 dolara. Ova ušteđevina nalazila se u mojoj kući. Taj novac šalje nam ženina posestrima koja je dugi niz godina radila u Americi. Ja lično sumnjam na Vojkana Milunovića da je on uzeo kad je, kako ja sumnjam, preneo oružje iz moje kuće. Sumnjam na njega zato što on prilično raskalašno živi sa malom policijskom platom. Smatram da je samo on mogao da uzme novac jer je više puta izlazio iz kuće moga sina i sumnjam da je samo on preneo moje oružje iz moje kuće u kuću moga sina.

Kada mi je sin javio za pretres meni je bilo jasno da sve dolazi od Zorana Trnavca, kuma Bratislava Gašića i da će sve namešteno počev od pretresa preko lažnih poruka na Facebook mreži koje tužilac Jovanović predstavio pred sudijom, kada ga je sudija pitao šta imate vi protiv unuka narodnog heroja, Jovanović je odgovorio da imaju tri poruke iz Photoshop-a uslikane. Rečima sudije: "..I ti si došao sa ovim da ja maltretiram ovog čoveka.".

Od toga dana do danas imali smo još dva ročišta gde Bratislav Gašić nije na adresi na kojoj mu se pozivi uručuju, a tužioca Jovanovića isto nema jer sam ja za ovo vreme dosta dokumenata pripremio o tome ko je Bratislav Gašić o čemu sam u dva pisma obavestio i Aleksandra Vučića i primio odgovor od njegovog tima da su u kriminalu i da se obratim javnom tužilaštvu. Kome da se obratim u Kruševcu kad Jovanović odbija da primi dokumentaciju prilikom saslušavanja i gde ja dovodim u sumnju ispravnost rada Jovanovića. Prilikom pretresa, oružje za koje imamo ispravne dozvole, se oduzima i meni i mom sinu, a radi se, između ostalog, i o trofejnom oružju moga dede, narodnog heroja, koje je bilo uredno moga obezbeđe u sefu što je dokumentovano slikama.

Ja sam priveden u PU da dam izjavu. Izjavu sam dao i obavestio tada premijera, a sada predsednika Aleksandra Vučića, o svemu sem o planovima za ubistvo Saše Lukovca.

Nakon toga, pozvan sam kod javnog tužioca Jovanovića na razgovor. U njega nemam poverenje, sumnjam da sve vreme vrši opstrukciju mog slučaja. Uvideo je da su poruke sa lažnog Facebook profila ništavne u poređenju sa dokazima koje imam, a koji se odnose na dobro organizovanu kriminalnu grupu, zloupotrebu službenog položaja itd.

Gašić i Jovanović se ne pojavljuju na ročištima na sudu.

Pisma koja sam uputio Aleksandru Vučiću daju sliku kriminalne grupe koju vodi Saša Vukadinović, drugi je njegov zet Zoran Jovanović, zatim Miljko Radisavljević (koji je zakočio svaku prijavu), zatim Miljan Petrović (koji ima uloga da demonstrira silu i da "pegla" stvari), zatim Bratislav Gašić (koji je preuzeo ulogu čuvara kada je Demokratska stranka izgubila vlast), zatim tužilac Jovanović i Zoran Trnavac (kum Bratislava Gašića).

Nakon pisma Vučiću, inspektora Vojkana Milunovića načelnik Miljan sklanja u odeljenje koje se bavi nasiljem u porodici, da bi ga zaštitio, imajući u vidu da mu je bio jedan od najodanijih inspektora i da je radio uviđaj ubistva Pete i Suše. Iako sam ja oficir obaveštajac, takav čovek sada mene dovodi u sumnju pomoću lažnih izveštaja tužilac Jovanović odbija da prihvati dokumentaciju koju imam o kriminalnim radnjama.

Prekršajni sudija Marina Đorđević donosi rešenje o oduzimanju oružja meni i mom sinu i o plaćanju novčane kazne odbacivši pritom izjave svedoka pretresa, originalni zapisnik sa pretresa i slike koje je ponudio vlasnik oružja, vodeći se isključivo izjavama načelnika Miljana i njegovog inspektora i bez bilo kakvog drugog dokaznog materijala.

Dana 28. avgusta 2017. godine, u 12 sati, ja i jedan svedok pretresa imamo suočavanje po predmetu 496/17-10 sa nekim od policajaca ali ne i sa inspektorom Vojkanom, očigledan napor da se zaustavi neugodan svedok.

Danas mi je život ugrožen. Ja sam unuk narodnog heroja Milovana Plavšića, kapetana komesara koji je 1945. godine poginuo na planini Ćičeviei na Kosovu, ubijen od strane Albanaca. Tri trofejna pištolja mi je oduzeto, meni draga uspomena. Oduzet je karabin mog oca Mirka Plavšića koji je on dobio 1982. godine od tadašnjeg ministra policije, a kao nagradu jer je bio ubačen u albansku iredentu zahvaljujući odličnom poznavanju albanskog jezika.

Velika se nepravda sprovodi prema meni i mojoj porodici. Svedok sam mnogih ilegalnih radnjih pomoću kojih su se ti kriminalci obogatili zloupotrebom službenog položaja.

Ovom izjavom prijavljujem sam sebe ukoliko sam ja kriv za prethodno navede ilegalne radnje.

Upozorio sam Sašu Lukovca i zahvaljujući mojoj dojavi je ostao živ. Pokušao sam da se sam legalnim sredstvima borim ali na svim pozicijama su njihovi ljudi ovde u Kruševcu. Svuda su zataškali sem pisama koje sam poslao Aleksandru Vučiću. Možda sam tim pismima spasao živote svoje porodice i sopstveni život.

Jedino ste mi vi, odeljenje za korupciju i unutrašnja kontrola, ostali u ovoj zemlji Srbiji. U Kruševcu se svašta radi pod kišobranom Bate Santosa i načelnika Miljana Petrovića.

Stojim vam na raspolaganju, odlučio sam da progovorim i spreman sam da snosim odgovornost ako sam za nešto skrivio...

Predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću

Poštovani,

U prethodnom obraćanju Vama predvideo sam šta sve može da zadesi jednog poštenog čoveka koji časno obavlja svoj posao i kako može da se pretvori njegov život i životi članova njegove porodice u pakao. Kroz ovaj pakao ja se krećem već četiri godine.

Osumnjičen sam i podvrgnut saslušavanju jer sam navodno ugrozio sigurnost Bratislava Gašića, mog sugrađana. Takođe sam osumnjičen da sam posredno ugrozio bezbednost sledećim licima: Zoranu Trnavcu mom sadašnjem generalnom direktoru (koji je porodični kum Bratislava Gašića), Zoranu Jovanoviću, mom bivšem generalnom direktoru (koji je u srodstvu sa Sašom Vukadinovićem, bivšim direktorom BIE od koga je dobio značku tj. službenu ispravu BIA-e koju mi je pokazivao više puta i koju je iskoristio kad ga je zaustavila saobraćejna policija na putu za Trstenik i sumnjam da još uvek poseduje ovu ispravu), Miljanu Petroviću (bliski prijatelj Zorana Jovanovića) koji je trenutno načelnik policijske uprave Kruševac, Saši Vukadinoviću, bivšem direktoru BIA-e i mom bivšem prijatelju Miljku Radisavljeviću, bivšem republičkom tužiocu za organizovani kriminal (blizak prijatelj Zorana Jovanovića i Zorana Trnavca, dolazio više puta na tajne ručkove koji su organizovani od strane Jovanovića u krugu Duropaka neradnim danima, gde su bili prisutni svi prethodno navedeni i neki Kareli)

Navodno ugrožavanje bezbednosti proizišlo je iz moje prijave nepravilnosti u firmi Duropak pre četiri godine. U to vreme radio sam na poslovima obezbeđenja i zaštite na radu i zaštite od požara. Za navedene poslove posedujem aktivnu licencu. Tortura kreće prvo verbalnim napadima i uvredama, a ubrzo potom kreću i razne podmetačine. Ovim napadima i podmetanjima cilj je omalovažavanje mene i članova moje porodice jer je u to vreme i moj sin bio zaposlen u istoj firmi. Mom sinu se podmeću napadi na kolege i to se koristi kao izgovor za otpuštanje mog sina sa posla. Meni je Zoran Trnavac, sadašnji generalni direktor izričito zabranio pristup portirnici koja je moje radno mesto. Redovna su šikaniranja i meni se određuje novi prostor za rad na više novih lokacija (hodnik bez stola, zatim kancelarija bez prozora sa golim betonskim podom u koju su me nepoznate osobe zaključavale). Podmeštaju mi se frapantne izjave na osnovu lažnih prijava kolega iz magacina koji su bliski Zoranu Trnavcu, zatim se na oglasnu tablu postavija upozorenje pred otkaz ugovora o radu, namenjeno meni ali namerno stavljeno na oglasnu tablu da služi kao primer drugima koji prijave neku nepravilnost.

Pošto sam i ja ljudsko biće, više nisam mogao da trpim podnosim tužbu za mobing protiv generalnog direktora Zorana Trnavca, zamenika direktora zavisnog preduzeća Ivice Nešića i nekolicine zaposlenih koji su dobili zaduženje da me svakog dana provociraju i omalovažavaju ne birajući vreme i mesto. Lekarskim nalazom je utvrđeno da mi je zdravije narušeno i to je i potvrđeno odgovarajućom medicinskom dokumentacijom. Postupajući sudija donosi presudu u moju korist i nalaže generalnom direktoru i gore navedenim zaposlenima da iz svog ponašanja otklone sve radnje koje su mobing prema meni i osuđuje generalnog direktora da mi plati određenu novčanu nadoknadu.

Ova presuda nije sprovedena u delo već sam od osuđenih dobio ozbiljne pretnje smrću koje su se odnosi se i na mene i na moju porodicu. Znajući u kakvim krugovima se kreću osuđeni ozbiljno sam shvatio upućene pretnje i morao sam da odustanem od sprovođenja presude. Trnavac i Jovanović su mi pretili da će me neki ljudi skuvati i pojesti. Budući da nisu podneli žalbu u zakonskom roku, Trnavac pokušava da preko svog kuma Bratislava Gašića postupajućem sudiji ipak podnese žalbu na presudu ali je sudija odbila da žalbu prihvati. Tako predmet završava na Višem sudu u Kruševcu i tu sam zaustavljen novim ozbiljnim pretnjama.

U međuvremenu se obraćam inspekciji rada koja konstatuje da na mom radnom mestu ne postoje uslovi za bezbedno obavljanje mojih radnih dužnosti. Inspekcija je konstatovala da na mom radnom mestu nema stalnog grejanja, dnevne svetlosti, odgovarajuće podne podloge i slično te nalaže poslodavcu da u zadatom roku otkloni uočene nedostatke. Zbog pritiska na inspekciju, nisu otklonjeni nedostaci niti je inspekcija dolazila u kontrolni pregled.

Ja sam premešten na drugo radno mesto u malo bolje uslove rada ali ipak nezadovoljavajuće imajuću u vidu moje zdravstveno stanje (dijabetes, visok krvni pritisak, psihički problemi, operacija oka zbog pucanja krvnog suda što je bilo izazvano visokim krvnim pritiskom, za ovo posedujem urednu medicinsku dokumentaciju).

Putem službene izjave date OSL SUP-a Kruševac iznosim svoja saznanja o nelegalnim radnjama koje su izvršili prethodno navedeni Jovanović, Trnavac, Miljan Petrović, Saša Vukadinović, Miljko Radisavljević kao i direktori nekih banaka i vlasnici nekih firmi poput Ace Karelija. Izjavom je obuhvaćen način kupovine akcija malih akcionara Dušan Petronijević, namernoj prodaji firme Cepak, tajnim ručkovima i sastancima u Duropaku...

Verujte mi da mi je vrlo teško da se svega ovoga prisećam, da ponovo kroz sve to prolazim, pa često pitam sebe, a sada i vas kad sam vam otvorio dušu, zašto mi neko gazi moje ustavom zagarantovano pravo na život, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, pravo na slobodu i bezbednost, slobodu mišljenja i izražavanja, pravo na rad itd. Ko i u čije ime može svesno da krši Ustav, sigurno ne ovi gore navedeni. Svi oni protiv Dejana Plavšića i ko zna koliko još Dejana Plavšića.

Na kraju iznosim svoju primedbu na rad pomoćnika tužioca Saše Avramovića koji me je saslušavao. Njemu sam takođe sve ovo predočio i ponudio materijalne dokaze kako bi on stekao pravu sliku o čemu se zapravo radi. Saša Avramović je odbio da primi fasciklu sa dokazima. Ponudio sam da budem podvrgnut ispitivanju na poligrafu i to je on takođe odbio jer smatra to ispitivanje netačnim. Na to sam mu odgovorio: "Hoćete li da kažete da i moj premijer Aleksandar Vučić laže kad je bio na poligrafu?". Nisam krio da sam se lično Vama obratio pismom na šta on kaže da "mnogo voli ovakve kao ja koji se žale Vučiću". Ja ne mogu da verujem, a neprijatno je bilo i zapisničaru. Na kraju sam doneo odluku da ih prosledim Vama, pošto javni tužilac ne želi da primi dokaze...