Veterani

Ministar ćuti a ratni veterani čekaju da ih pozove na razgovor

Doviđenja u sledećem ratu

Sve govori da su Vučićevoj kamarili danas potrebni samo oni koji će se lako odreći ogromnog dela srpske teritorije, oni koji su spremni da dele i poklanjaju ono što nije njihovo i oni koji će ih podržavati u svakoj izdaji. Ali uprkos tome, istorijski gledano, jedino će biti važno šta kažu oni koji su vojnički branili Kosovo i Metohiju devedesetih godina od udružene agresije OVK terorista i zločinaca NATO pakta, i koji su ga spremni ponovo braniti i odbraniti. A, taj trenutak nije daleko.

Željko Vasiljević

Nije teško zaključiti, nakon kolektivnog iskustva koje je više nego gorko, da Srbija i srpski narod skoro nikada u svojoj bližoj i daljoj prošlosti nisu imali uspešne i pametne političare koji bi vodili državu pravim putem i donosili sreću i prosperitet. Mnogo je primera nesrećnih izbora neshvatljivih kontrasta. Takav jedan kontrast čine, na primer, junaci poput Milana Tepića, a na drugoj strani, režimske bubašvabe poput Aleksandra Vulina.

Što je jasnija njegova nesposobnost, a što ne reći i zla namera, da uradi bilo šta dobro za Srbiju to su njegove laži i poltronstvo prema onima od kojih zavisi opstanak na vlasti i mogućnost da se pljačka sve veći i veći. Naravno iskazivanje poniznosti i uvlakaštva je najveće prema najmoćnijem i onom od koga najviše zavisi, t. Aleksandru Vučiću i sve više liči na njegov odnos prema Mirjani Marković. Njegov odnos prema vođi je inspirisan jasnim ciljem, pukim opstankom na vlasti i pljačkom ali postavljamo pitanje svim mislećim ljudima kakva bolest je zaposela Vučića da trpi takve izlive gadosti, poniznosti i dupeuvlakaštva. Da li je svestan da mu sve lošiji rejting ovakvi moralni gmazovi sve više urušavaju. Nemojte nam samo o rezultatima izbora jer svi mi znamo kako se do njih došlo i da je Staljinova misao dovedena do krajnosti, "nije važno kako narod glasa već kako mi brojimo".

Onaj ko misli da je Vulinova ideja kačenja Vučićevih slika po kasarnama bilo kako doprinela moralu, borbenoj gotovosti i spremnosti vojske i naroda da brane državu na čijem je čelu ovakva nesreća od ministra, taj ili ne zna o čemu govori ili je režimski agitator.

Da je Vučić to što priča da jeste, on bi se već odavno rešio ovakvih ministara, jer će im ovako zajedničko potonuće doći mnogo pre, a dubina u koju će zajedno potonuti biti mnogo veća. Ratni veterani nimalo ne žale zbog toga, naprotiv, žele da se desi što pre ali se realno plaše da ovakva mafijaška hidra ne povuče za sobom Srbiju i ceo narod a onda će opet oni morati da se žrtvuju da bi spasili što se spasiti može. No, kako god da bude, posle ove vlasti malo toga će ostati i od ljudi i od resursa.

Izgleda da i novi direktor BIA-e, Bratislav Gašić ima neki uticaj na Vulinov opstanak u političko-kriminalnom miljeu. Naime, Vulin mu je u ime Ministarstva odbrane dodelio Specijalnu zahvalnicu. Bilo bi više nego zanimljivo da građani vide obrazloženje za tu počast, te da li piše negde da je ovaj "laureat" svojim nesavesnim i neprofesionalnim radom, a kakav bi drugačiji i mogao biti kad je on u pitanju, odgovoran za pad helikoptera i smrt čak sedmoro ljudi. Možda mu je zahvalnica data što je vojsku ostavio u tako jadnom stanju, bez sredstava i opreme sa platama ispod proseka u Srbiji da on ne mora mnogo da se muči na poslu potpunog uništenja institucije kojoj srpski narod još uvek najviše veruje.

Ako u narednim danima neko i vidi i čuje neku Vulinovu izjavu o ruskom Humanitarnom centru u Nišu treba znati da su pritisci sa zapada urodili plodom, da je doneta odluka o njegovom gašenju i da je taj zadatak poveren upravo Aleksandru Vulinu. Za to vreme će on putovati u Rusiju ili primati predstavnike ruske države i ubeđivati ih u njegovu želju da centar ostane ali će sve raditi da on nestane.

Zoran Đorđević je evo više od dva meseca ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (čisto podsećanja radi, da se zna šta mu je funkcija, jer za to vreme niko nije čuo nijednu njegovu izjavu o veteranima, ratnim vojnim invalidima i članovima porodica poginulih boraca). Ako Đorđević slučajno misli da su ratni veterani i invalidi rata srećni što ih je država smestila u ministarstvo koje se bavi socijalom, grdno se vara, jer su svi oni, bez izuzetka, mišljenja da je briga o herojima otadžbine trebalo da bude u drugom ministarstvu ili da bude formirana posebna institucija kojom bi upravljali oni koji su Srbiju branili i odbranili, dok su drugi bežali od obaveza ili čak dezertirali. Ali, šta je tu je, drugi su odlučivali ko će donositi najvažnije odluke o našim životima i našim sudbinama i odlučili su da to bude Zoran Đorđević.

Više od dva meseca stoji pismo više organizacija za prijem kod ministra ali još uvek nema ni glasa ni nagoveštaja da je "veliki ministar" spreman za razgovor sa nama "malim" jer su njegove obaveze tolike da za dva meseca nije mogao naći sat vremena. Kada bi radio kao njegov predsednik 24 sata dnevno možda bi se i našao neki minut ovako ništa.

Valjda ministar ne bi trebao da se plaši razgovora sa ovom, sa pravom osetljivom i nezadovoljnom društvenom grupacijom, jer iskustvo govori da su oni uvek bili spremni, kao i nekima ranije, ponuditi ruku saradnje i uzajamnog uvažavanja, bez obzira što to još ničim nije zaslužio. Na jednom takvom sastanku bi ga veterani obavestili da još uvek postoji više desetina stanova izgrađenih iz sredstava japanske donacije i Nacionalnog investicionog programa, a koje ministarstvo nije dodelilo korisnicima. Drugi su dali pare i nešto izgradili, a ova vlast već pet godina ne može da ih podeli. Veterani bi ga obavestili da je za bolju saradnju kroz institucije sistema neophodno ponovo formirati Savet vlade za pitanje boraca koji je njegov "veliki" prethodnik ukinuo kako bi lakše mogao da pljačka i sprovodi bezakonje i državni teror nad srpskim herojima. Izneli bi mu i činjenice o haosu koji je ostao posle prethodne garniture u oblasti ortopedskih pomagala. Upoznali bi ga o činjenici da država izdvaja sredstva za najkvalitetnije komponente a u ortpedska pomagala se ugrađuju one koje su i do deset puta lošije i jeftinije. Ko se to i kako "ugrađuje", moraće da utvrde nadležni organi koji su započeli postupak, ali je on "nečijim" urgiranjem obustavljen. Ministra bi pitali da li će i on nastaviti sa pljačkom desetina miliona dinara namenjenih organizacijama iz oblasti boračko - invalidske zaštite preko fantomskih udruženja a naročito onog koji se zove Sabor i koji služe isključivo u političke svrhe i kao protočni bojleri za pranje para. Ratni veterani i invalidi rata znaju da su takva i slična udruženja podržala akciju organizovanja kontra mitinga protiv skupa sindikata vojske i policije. Veterani i invalidi rata bi želeli znati da li će i novom ministru trebati takve organizacije koje će raditi protiv interesa svojih članova.

Svi oni bi želeli da ga pitaju kao predstavnika države: zašto se tužbe veterana, ratnih vojnih invalida i članova porodica poginulih, po nalogu nekoga iz vrha države stopiraju i naređuje se sudijama da sude u korist države iako su sve činjenice i zakon na našoj strani? Da li je to u skladu sa evropskim normama i da li takvu praksu predviđaju poglavlja 23. i 24. Da li ove probleme možemo da rešimo sa "svojim" ministrom ili moramo da tražimo pomoć međunarodnih institucija?

Posebno je važno naglasiti da su veterani, ratni vojni invalidi i članovi njihovih porodica najpozvaniji da učestvuju u dijalogu o Kosovu i Metohiji, da daju svoje mišljenje jer su baš oni krvarili za tu, šta god ko mislio, svetu srpsku zemlju. Sigurno imaju neuporedivo više prava da o ovome govore od raznih Vesića, Vulina i njima sličnih. Na ovaj razgovor su javno pozvani svi osim ratnih veterana. Da li se vučićevci plaše njihovih stavova i činjenice što već znaju kakvo će biti njihovo mišljenje?

Sve govori da su Vučićevoj kamarili na tim razgovorima potrebni samo oni koji će se lako odreći ogromnog dela srpske teritorije, oni koji su spremni da dele i poklanjaju ono što nije njihovo i oni koji će ih podržavati u svakoj nameri pa bila ona i izdaja. Možda su im u ovom trenutku bliži stavovi Dačića i Ljajića ali istorijski gledano jedino će biti važno šta kažu oni koji su vojnički branili Kosovo i Metohiju devedesetih godina od udružene agresije OVK terorista i zločinaca NATO pakta, i koji su ga spremni ponovo braniti i odbraniti.

Glosa

Mnogo je hrabrih ljudi izginulo u ratovima devedesetih, mnogi su na ratištima ostavili svoju mladost, verujući da cilj opravdava toliku žrtvu. Za taj isti cilj mnogi od od njih su pogubili zdravlje, ostali bez delova tela ili sa teškim traumama, a danas gledaju kako banda na vlasti, ona ista koja ih je slala u rat, šuruje sa neprijateljima protiv kojih su se borili.