Iz mog ugla

Tri šalabajzera

Živan Haravan

Uvod

"Nemoj nikad da kritikuješ imena! Kritikuj - pojavu!" Bio je to drugarski savet pokojnog dipl.pravnika Milivoja Stamatovića koji je, kao brat od tetke pokojnog Sloboda Miloševića, karijeru započeo kao šalterski službenik, a završio ju je kao ministar u Vladi pok. Mirka Marjanovića. Nisam ga poslušao, ne zato što savet nije bio dobronameran, naprotiv, već, zato što svi mi nosimo sebe u sebi. Takvi smo - kakvi smo.

Sa druge, pak, strane, kada sam, jednom prilikom pitao glavnog urednika, gospodina Brkića, da li da u jednom od mojih tekstova navedem neka imena odgovorio mi je: "Slobodno! Nema zaštićenih!"

U ovom, konkretnom slučaju, delimično ću poslušati obojicu: ne mogu i nikada neću biti blagonaklon prema "pojavi" o kojoj će biti reč, a umesto imena tri šalabajzera u njoj, daću im adekvatne nadimke ili naslov pod kojima će se lako prepoznati. Odustajem od njihovih imena, isključivo, zato što mi dostojanstvo ne dozvoljava da tipkam slova sa imenima tako beznačajnih likova. Koja "pojava" karakteriše ova tri šalabajzera? Sva trojica, svojim pseudonaučnim, odnosno, "naučnim otkrićima" direktno ili indirektno negiraju postojanje Jevrejskog naroda, što implicite znači da je i država Izrael - država nepostojećeg naroda. No pasaran, šalabajzeri!

Kakav sam kao čovek, za koje moralne vrednosti se zalažem, jasno je svakom ko prati ovaj Magazin, u kome imam čast da se oglašavam svojim tekstovima. Pri tom, uz poštovanje svakog naroda i pojedinca koji, ni na koji način ne ugrožavaju, ne vređaju Srbiju ili Izrael. Moje poreklo mi je usadilo u srce Srbiju kao otadžbinu, a Izrael kao postojbinu! Ko mi ih dirne navućiće moj bes, ali nikako - mržnju kao kaznu. Njihovi jadni životi su im sasvim dovoljna, doživotna Božja kazna!

No, hajde da predstavim ova tri šalabajzera, baveći se isključivo istinom, a Vi donestite svoju ocenu o kakvim i kojim se naučnim i moralnim "gromadama" radi. Šalabajzere ću poređati od 1 do 3 ne po njihovom značaju, jer su sva trojica beznačajne pojave, već, kako mi koji dođe na red.

1. Džems Bond 0,000...i tako redom

Pre jedno 28-29 godina, slučajnost je htela ili šta već, tek, kada bih se našao u strogom centru Beograda veoma često bih video u šetnji dva muškarca za kojima bih se okrenuo, a što su, na moje oči, činili svi prolaznici, slatko se smejući kada bi ih mimoišli. Zašto? Jedan, takoreći, kepecaste visine, a drugi, verujte mi: u crvenom sakou, žutoj košulji, plavom mašnom, zelenim pantalonama, ekstravagantnim cipelama, u žuto farbanom kosom, tašnom u ruci. Ne preterujem ako kažem da je delovao kao klovn. A, uvek je bio u drugim duginim bojama. Ko su ova dvojica? Zašto onaj nizak rastom, pristojno obučen, ne skrene pažnju svom partneru, poslovnom ili šta već, na stvarno smešnoj garderobi? Zar njemu nije neprijatno da se sa njim pojavljuje usred Beograda?

Vremenom je isplivalo na površinu ko je ko od ove dvojice. Onaj niži, pristojno obučen, biće, kasnije, afirmisan kao Džems Bond 0,000...i tako redom, koji će skribomanski početi da piše "špijunske romane", jedan za drugim. Takoreći, štancuje ih do današnjih dana. Inače, čovekoljubiv do mojega. Zašto tako o njemu?

E, pa vidite: onaj njegov šareni pajtos preko noći se našao na naslovnim stranama svih novina, bio u udarnim vestima radija i tv... Čovek je imao, nešto slično Jezdi i Dafini, u Nušićevoj ulici, piradimalnu banku ili štedionicu, pokupio silne milione, ojadio na stotine, ako ne, i hiljade ljudi i zbrisao iz Srbije sa svim parama. Pretpostavljam da su 95% ojađenih štediša bili Srbi. Dakle, narod za koji bi Džemas Bond 0,000...i tako redom, pet para dao ako treba. Ali, gle! Njega nigde nije bilo da se oglasi; da javno osudi svog šarenog pajtosa; da ga javno pozove da se vrati u Srbiju i vrati sav pokradeni novac ojađenim ljudima. Dobro, ako je u onih 5 ojađenih bio i neki Jevrejin, njemu i ne treba vratiti novac jer on ionako ne postoji po "otkriću" Džems Bonda 0,000...i tako redom. Doduše, zaboravi se često, pa, u nekom od internet tv-portala na You Tubu, nazove Jevreje - Jevrejima. Omakne mu se...

On je, pred prve, posleratne višestarnačke izbore u Srbiji, bio u samom vrhu SPO-a. Jednog predvečerja moj pokojni brat Zoran, mrtav umoran, iz Ripnja, gde je radio u Pošti, dođe u centralu SPO-a u Brankovoj ulici da donese prikupljenu članarinu iz svog naselja Braće Jerković. Došao je svojim polovnim Renoom 4, u besparici i sa polovinom benzina u rezervoaru. Odjednom, neka sekretarica: "...Ljudi! Za sat vremena treba da se održi tribina u Lazarevcu na kojoj gostuje naš Džems Bond 0,000...i tako redom. Nemamo ni jedan auto slobodan! Da li biste Vi, ako ste došli kolima, da nam učinite uslugu?"- obrati se Zoranu.

"Šta ću (pričao mi je) prihvatih jer su me videli da sam došao kolima...", Sve do samog prilaza platou, pred zgradom opštine Lazarevac, gde se okupilo više od 200 ljudi koji aplauzom dočekaše "visoke" goste iz Centrale, Džems Bond 0,000...i tako redom, ćutao je kao zaliven. Tek tada prozbori: "...Slušaj! Malo je nezgodno da budem samo ja gost. Tebe ću da predstavim kao člana Glavnog odbora, a ti samo ćuti. Ja ću da održim govor i da odgovaram na pitanja."

I bilo bi tako da jedan od prisutnih poljoprivrednika ne postavi neko pitanje uz zahtev: "Ti si, brate, dosta pričao. Ja tražim da na moje pitanje odgovori ovaj čovek pored tebe!" Džems Bond 0,000...i tako redom, krvnički nagazi Zorana po stopalu. No, Zoranu se pruži, nenadana prilika da izađe iz anonimnosti, za čim je težio čitav svoj život, i poče tiradu. Fraza za frazom! Sve ono što je na televiziji čuo od Vuka i kompanije sažeo je u govor svog života. Aplauz nije prestajao više minuta.

Verovatno je lazarevački Odbor SPO-a preneo Vuku ili kome već Zoranov govor i sve je išlo, dalje svojim tokom. Džems Bond 0,000...i tako redom i Zoran su postali porodični prijatelji, toliko dobri da kada bi Džems Bond 0,000...i tako redom, zabrljao nešto u svom braku mirili su ga sa suprugom Zoran i njegova prva supruga.

Ali jednog dana Zoran mi, zaprepašćen, saopšti vest: "...Jel' se sećaš onog tipa što sam sa njim bio u Lazarevcu?" "Da, što pitaš?"- odgovorih. "Zamisli! Šutnuli smo ga iz SPO-a.! On je bio ubačen špijun DB-a u SPO, ali smo ga nepobitno razotkrili i izbacili!"

Nije to bilo poslednje izbacivanje Džems Bonda 0,000...i tako redom iz neke organizacije u koju bi se ubacio ili službeno ili privatno. Po kazivanju jednog od preostala dva šalabajzera, Džems Bond 0,000...i tako redom, bio je nakratko primljen u neke(?) masonske lože iz kojih je, takođe, šutnut.

Ma šta ko mislio o masonima, ipak, to su isuviše ozbiljne organizacije u kojima nema mesta šalabajzerima. Jednom prilikom sam naleteo na neki You Tube kanal u kome se Džems Bond 0,000...i tako redom, podsmeva tadašnjem predsedniku Francuske gospodinu Sarkoziju na njegovom niskom rastu. On se podsmeva! Pa, on kad sedne za sto, mora da se nagne ka stolu da mu nogice ne bi landarale ne mogavši da dodirnu pod. Pri tom, potcenjivački, naglašava da je gospodin Sarkozi Jevrejin poreklom. Nije mi, opet, bilo jasno kako je neko Jevrejin poreklom kada Džems Bond 0,000...i tako redom tvrdi da Jevreji, kao narod, ne postoje?

U vreme njegovog podsmevanja Gospodinu Sarkoziju zbog niskog rasta, na svetskoj političkoj sceni su bili i ostali gospoda Vladimir Putin i Dimitrij Medvedev koji se ne mogu pohvaliti visokim rastom. Šta ova jajara, Džems Bond 0,000...i tako redom, previđa, ne razume? Vrednost i značaj jednog čoveka se ne meri njegovom visinom, već, njegovom Veličinom! U istoriju svojih država biće večno upisani Putin, Medvedev, Sarkozi kao njihovi - predsednici! A, svaki šalabajzer, može biti visok i dva metra, ostaće i skončaće samo kao - šalabajzer. Čast visokim ljudima koji su u istoriji ostavili svoj pozitivan trag i pečat.

Inače, Džems Bond 0,000...i tako redom, u skorije vreme se poput ulične prodavčice "ljubavi", preko raznih TV-kanala na You Tube, nudio narodu za predsednika Srbije!? Potom se ućutao na tu temu. Srbija je svašta doživela i još bi joj samo falio ovaj šalabajzer na njenom čelu. Da nije komično, bilo bi smešno!

2.Voli Srbe dok ga za džep ne zasvrbe

Ovaj vrli "naučnik", "istraživač"..., ako mu narod pošalje pare, koje je javno preko nekog internet tv-portala, zatražio za svoja dalja "otkrića", u protivnom neće moći za džabe da gleda i sluša "rezultate" do kojih je došao, na putu je da otkrije da je naša planeta oduvek bila naseljena jednim jedinim narodom - Srbima!

Svi svetski jezici, ama baš, svi, samo su manja ili veća transformacija srpskog jezika. Dakle, svi mo Srbi! Ma, kakvi Jevreji, Latini, Romani, Germani...,i ostali bakrači. Plati, pa, klati! Ako ne verujete u to, rekoh, izvolite, platite čoveku i imaćete ekskluzivnu priliku da saznate epohalnu istinu. Sve svetske enciklopedije željno očekuju njegove konačne rezultate da bi njegovo ime: "Voli Srbe dok ga za džep ne zasvrbe", zlatnim slovima upisale u svoje anale. I trebalo bi. Em, što bi bio novi Kolumbo, em, što bi dokazao i pokazao koliko voli svoj srpski narod.

Voli Srbe dok ga za džep ne zasvrbe bio je, ne tako davno, moj komšija. Zgrada do zgrade na Dorćolu. Ni danas se ne sećam kako i zašto bismo, nas dvojica, kada bi se sreli na prostoru između, tadašnjeg, C-marketa i njegove zgrade, započinjali neki beznačajan razgovor. Sećam se da mi je rekao da stanuje sa svojom, kasnije, pok. gospođom majkom i da je voleo da pomazi mog psa. Svaka zgrada od 11 spratova, sa po 5 stanova na spratu, ima svoje tzv. društvene prostorije koje su stanari izdavali raznim pravnim licima na korišćenje, a novac od zakupa koristili za tekuće potrebe zgrade. Nekoliko stanara iz njegove zgrade je registrovalo da nas dvojica, na kratko, popričamo kada se sretnemo. Jednom prilikom mi se obratiše trojica komšija iz zgrade Voli Srbe dok ga za džep ne zasvrbe:

"Komšija, izvinite, samo na trenutak..." "Izvolite" - rekoh. "Vi se poznajete sa ovim čovekom što sad ode i sa kojim, vidimo, često porazgovarate?" "Pa, ne, baš. A, zašto pitate?" "Hteli smo da vas zamolimo za jednu uslugu. Znate, pre nekoliko meseci, kada nam je otišao dotadašnji korisnik društvenih prostorija, vaš poznanik nam se obratio da mu ih izdamo pod zakup za 100 evra mesečno, a on bi tu smestio svoje knjige. Dogovorili smo se, ali nam on, od tada do danas, nije dao ni evro, a svaki razgovor sa njim je nemoguć. Vrlo je drzak i bezobrazan. Pogledajte na šta nam liče društvene prostorije. Svetla u njima nema, evo, sada po danu, možete videti veliku paučinu unutra, prašinu...Da li biste vi sa njim porazgovarali i zamolili ga da nam plati dug i oslobodi nam prostoriju?"

"Pokušaću, drage komšije, ali rekoh Vam, nisam sa njim nikakav drug ni prijatelj. Onako, samo površno poznananstvo..."

Ne zadugo, sretnem Voli Srbe dok ga za džep ne zasvrbe, kažem mu na šta su mi se požalile njegove komšije i zamolim ga da isplati svoj dug zgradi. Ovo je bio njegov odgovor koji, pred Bogom, citiram od reči do reči: "Ma, teraj ih p...u materinu! Ko im, bre, j..e mater!" Video sam, zapravo, koja je to vucibatina i bitanga i prekinuo dalji kontakt sa njim, a on je prodao stan i odselio se. Zaključio sam da on voli i poštuje srpski narod, osim onih oko 200-250 Srba koliko ih živi u njegovoj bivšoj zgradi. Vidim, i dalje živi od prodaje magle.

3. Klinke! Dalje od čiče!

Kada neko kaže da je u životu pročitao 4.000 knjiga i pri tom pokazuje prstom na svoju zapuštenu glavu, psiholozi ili psihijatri bi taj gest, sa prstom na glavi, protumačili kao podsvestan apel čoveka: "...Ljudi! Pomagajte! Nije mi dobro!" Pročitati 4.000 knjiga (ovde ne ubrajam "špijunske romane" šalabajzera pod brojem jedan, jer, to i nisu knjige) to je mač sa dve oštrice: ili ćete biti svetski afirmisan mudrac i intelektualac ili će početi da vam se priviđa da je Isus Hrist rođen u Ohridu, kao sin Kleopatre i Aleksandra Makedonskog. Naš čovek! Kakvi, bre, Jevreji! Kakva, bre, jevrejska istorija! Ako, pri tom, takav čovek napusti urbanu sredinu i osami se na nekoj planini, pusti belu, staračku, bradu spojenu sa zapuštenom belom staračkom kosom, krezavih zuba, hoće vrag da ga tera na grešne misli, na grešnu uobrazilju...Poželi se - piletine! Kaže on, a da ne pocrveni od stida i to javno, na nekom internet tv-portalu, da ako je devojčica dobila menstruaciju ona je, bre, seksualno zrela i sa njom možeš i smeš da imaš polni odnos. Pametni su Danci. Tamo se to može i sme. I onda: "...Mene napadaju klinke. I to, baš, tog uzrasta. Ja ovako razumem: kosa, brada pa sam im tako interesantan.

"Joj, jesi videla kakvo mače, kakve oči ima", kakvo ono, kakvo ovo.

Naravno, ja se pravim da to ne čujem, begam što dalje. Ali, recimo, pre neki dan sam ovde, gore kod mene na suvim veslima ima jedan vrtić i ja svakog dana idem da komada namirim, da se ispravim od laptopa i ovih čuda. I sad, prilazi mi devojčica. A, tu je ova škola, ne znam kako se zove, osnovna u Vidovdanskoj. Ona, ne znam da li ima 14 godina! I kaže, ja veslam: "Jel mogu ja vas nešto da pitam?" Ja ne prekidam, kažem, pitaj. "A, jeste vi ovaj pisac?" Ja kažem, jesam pisac. "A, jel' vi poznajete jednu..." Pa, kaže neko ime. "Devojčicu odavde." Ja kažem da ne znam. Pa kako se zove? "Pa, tako..." I ona stalno priča. U tom trenutku ja ukapiram da druga njena drugarica snima naš razgovor ili intervju. I sad, zamisli da sam ja..., da sam se ostavio tih vesala pa, da sam sa njom stao, da sam priš'o malo njoj korak bliže, ona meni korak bliže...Bože, da sam je nešto pipnuo, zagrlio...ja bi bio...znaš oni manijaci iz parka koji napada decu...........Ili, recimo u liftu. Uđe devojčica i meni dođe da izađem, ako smo sami. Jer, šta znam šta njoj, u tom trenutku može da padne na pamet." (opaska autora: što je čiči milo, u snu mu se snilo)

Inače, ovaj šalabajzer napisao je, kaže, roman u kome se devojčica od 14 godina zaljubljuje u starca od 70 godina, beže u Dansku, kad tamo, ukunut Zakon kojim je pedofilija bila dozvoljena. A, sada je aktuelan film sa kojim ćemo, kako očekuje Klinke! Dalje od čiče, po njegovom scenariju i režiji, osvojiti svet. On će igrati starca u koga se zaljubljuje klinka od 14 godina!?!?

Eto, šta napraviše od starca onih 4.000 pročitanih knjiga!