Koliko je Aleksandar Vučić inteligentan najbolje se vidi po ljudima kojima se okružio. Za najbliže saradnike uzeo je pohlepne primitivce, bivše i buduće robijaše, petparačke lažove, lopove i siledžije. U normalnoj državi, ludaci misle da su vladari, ministri ili direktori. U Srbiji, oni to zaista jesu.Dijagnozu Vučićevih saradnika i zlodela ilustruje Ana Brnabić. Kad je postavljena na mesto predsednika Vlade, neki opozicionari su je nazvali fikusom, nebitnom biljkom koja će da sedi i ćuti u nekom ćoškom. Međutim, Brnabićka je brzo dokazala da nije običan fikus, njeni koreni su, kao i Vučićevi, duboko urasli u korupciju i političku patologiju.
P. Popović
Brnabićka je pažnju javnosti privukla pre tri godine, kad je objavljen transkript tajno snimljenog razgovora Bojana Pajtića, tadašnjeg predsednika vlade Vojvodine, i Lidije Udovički, supruge Marka Krandala, vlasnika kompanije "Continentaln Winds Project". U tom razgovoru, Udovički se požalila da Nikola Petrović reketira CWP i traži dva miliona dolara da bi toj američkoj firmi omogućio poslovanje u Srbiji. Vučićev kum odmah je održao konferenciju za medije, a pored njega je sedela Brnabićka. Tadašnja direktorka "CWP Srbija" demantovala je svoju šefovicu Udovički i podržala Petrovića. Ta laž joj je poslužila kao odskočna daska za visoku politiku. Vučić je prepoznao njen talenat da i ne trepne dok govori neistine, odmah ju je uzeo u svoje zločinačko udruženje. Ritualno, da dokaže svoju moć, postavio je Brnabićku na čelo ministarstva za lokalnu samoupravu umesto Kori Udovički, sestre tužibabe Lidije. Na toj funkciji, Brnabićka je brzo i efikasno dokazala svoje kvalitete, oštetila je opštinske budžete za oko 800 miliona evra.
Prilikom premijerske promocije, režimski mediji su nakitili njenu biografiju. Završila je, navodno, master studije na britanskom univerzitetu Hal i nekakav kurs za marketing u Americi. Desetak godina je bila angažovana u američkim konsultantskim firmama, koje su preko USAID-a realizovali razne projekte u Srbiji. Ubačena je u Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj (NALED), gde je postavljena na mesto predsednika Upravnog odbora. Pored toga, istakla se članstvom u organizaciji "East-West Bridge", koja je usko povezana s Trilateralnom komisijom.
Bez obzira na profesionalne reference, Vučić nije skrivao prave razloge za njeno postavljanje na mesto predsednika Vlade Srbije. Sa osmehom, svestan da će time iritirati veći deo srpskih nacionalista i osvojiti simpatije svojih prijatelja iz Brisela, redovno je isticao da je Brnabićka Hrvatica i lezbejka.
Ani Brnabić nije trebalo mnogo da opravda poverenje. Svakim detaljem dokazala je sličnost s Vučićem. Oboje žele da se prikažu kao muškarci. Simulirajući ono što nije, ona nosi muška odela i obuću, frizura joj je kao u fudbalera Marka Pantelića i ne šminka se, za razliku od Vučića. Sestrinska sličnost vidi se i po poslovnim navikama. Tragove Brnabićkinih koruptivnih delatnosti objavljeni su u "Malteškim papirima", objavljenih i u Magazinu Tabloid, o kojima istragu vode američki državni organi.
Povezani su i istom vrstom političkog diletantizma, u kome je patologija istisnula i privid logike. Štetu koju nanose državnim i nacionalnim interesima Srbije, njih dvoje prikrivaju maloumnom demagogijom.
- Kada su mi u Briselu zapretili karijerom, rekao sam Dačiću da ništa ne potpisuje, legao na pod kabineta Keti Ešton i spavao tri sata. Tada su naučili da sa mnom ne mogu lako - hvalio se Vučić, da bi nedavno, kao vrhunac državničke mudrosti, predstavio strategiju svog odnosa prema Kosovu i Metohiji: "Ne možemo svi sve da dobijemo, to bi značilo da smo svi sve izgubili. Ne možemo ni svi sve da izgubimo. Najbolje je da svi izgubimo mnogo, da bismo ponešto dobili, jer to može da bude jedina pobednička formula."
Na tu bolesnu formulu - dobićemo ako izgubimo - nije reagovalo ni Društvo psihologa Srbije, ni lekari iz Urgentnog centra, svi su ćutke prešli preko tog dokaza metastaze poremećaja s oznakom F20. Na Brnabićkinu konstataciju da je "Kosovo nekad bilo Srbija" i da to više nije, iznetu u intervjuu nemačkom nedeljniku Špigl, reagovao je Vuk Jeremić.
- Kreatura koja se sticajem vanredno nesrećnih okolnosti našla na čelu Vlade Republike Srbije sebi je dozvolila da kaže da po pitanju Kosova "mi u ovom trenutku nemamo zvaničan stav". Besprizorna štetočina nedavno je izjavila i da je Kosovo nekad bilo Srbija - naveo je Jeremić, podsećajući da Vlada Srbije mora da ima zvaničan stav o Kosovu, zapisan je u Ustavu.
Kao i Vučića, i Brnabićku Ustav ne zanima. Mnogo joj je važnija sujeta. Nije demantovala tvrdnju da krši Ustav, zasmetalo joj je što je Jeremić naziva kreaturom. Na jednako licemeran način branila je "ženska prava" od opozicionara koji su kritikovali Pinkov sramni rijaliti "Zadruga".
- Baš me briga što je Ana Brnabić fikus-premijerka i lezbejka, to nikad nisam komentarisao, ali što tako zla, podmukla neznalica, sada staje na stranu narkomančine i ubice Željka Mitrovića, braneći Pink i "Zadrugu", kritikujući ministra kulture, kome kaže da mu nije posao da zabrani rijalitije, nego da treba narod da ih gleda, bez obzira na Sodomu i Gomoru, koju neki polusvet debila svakodnevno tamo primenjuje. E, pa, draga fikus-premijerko, želim ti da te jednom taj isti Mitrović zatvori u "Zadruzi" u četiri zida, bez ključa, sa jednim obdarenim Afroamerikancem tek puštenim iz zatvora i da taj šou gleda jedno par meseci, pa da vidim da li bi posle toga branila ovozemaljski šljam - napisao je Željko Veselinović, predsednik sindikata "Sloga".
Brnabićka je odmah na Tviteru prozvala Dragana Đilasa i Savez za Srbiju: "Jel iz vašeg programa ovo spada pod izgradnju društva po najvišim evropskim standardima ili zaštitu građana od stvaranja atmosfere linča? Pošto ljudska prava, jednakost građana i prava žena nisu među prvih 30 prioriteta."
Od tada, u "Zadruzi" i drugim rijalitijima, nekoliko žena je brutalno pretučeno, sevali su noževi, tanjiri, flaše, šake... Hitna pomoć je sto puta reagovala, ali ne i premijerka Brnabić. Njoj je stalo samo do nje. Kad su novinari otkrili podatke o njenoj imovini - da ima nekoliko kuća u Beogradu i Hrvatskoj i da je 2014. godine kupila stan na Dedinju od 490.000 evra - zakukala je na sav glas.
- Zašto su objavili da imam 400.000 evra? Zar sad neko treba da mi kidnapuje dete? - vrištala je, ne otkrivaću ni otkud joj tolike pare, a ni dete, kojeg nema.
Zainteresovana samo za sebe, Brnabićka je pokazala da ne poseduje ni zrno empatije prema bilo kome, naročito ne prema političkim protivnicima. Borko Stefanović, lider Levice Srbije, brutalno je pretučen u Kruševcu. Huligani s kapuljačama na glavi razbili su mu lobanju metalnom šipkom, a premijerka je optužila opoziciju za stvaranje atmosfere nasilja.
- Policija je odmah reagovala, a predsednik Aleksandar Vučić je osudio napad. Ali, ko je mene nazivao kreaturom? Ko je nas nazivao skotovima i spodobama? - rekla je Brnabićka, izjednačivši verbalno etiketiranje i pokušaj ubistva.
Potpuni nedostatak morala prezentovala je izjavom u kojoj je optužila kosovsku policiju zbog istrage ubistva Olivera Ivanovića.
- Nešto se desilo pre 11 meseci, pa su se odjednom setili da na taj način nešto istražuju - začudila se Brnabićka.
Ubistvo čoveka, njenog političkog protivnika koji je streljan sa šest metaka u leđa, za Brnabićku predstavlja "nešto" što se davno desilo, pa istraga nije ni potrebna, posebno kad je usmerena protiv lidera Srpske liste, naprednjačkog ganga zaduženog za kontrolu Srba na severu Kosova i Metohije. Za premijerku to je završena stvar. Brnabićka je, uplakana i zagrljena s Markom Đurićem, klečala pored rake u koju je sahranjen Oliver Ivanović. Kasnije je u kabinet zaposlila njegovu udovicu Milenu, s kojom obilazi kafane; pije, peva, pleše i selfira se.
Nedavno je gospođa Brnabić rekla da je Srbija srećna zemlja i da u njoj "...sa 5.000 do 6.000 dinara svaka osoba može lepo da živi"! Treba li ovim bolesnim rečima komentar?
Korumpirana je, kriminogena, nanosi trajnu štetu interesima države kojoj vlada. U nekim detaljima još je i gora od Vučić. On bar nije alkoholičar, za razliku od nje, nikad nije izazvao saobraćajnu nesreću u pijanom stanju. Takva, Ana Brnabić nije fikus, nego simbol vlasti Aleksandra Vučića.