Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (145)

Mafijaše iz pravosuđa može oterati samo metak

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Evropska unija godišnje izdvaja 41 milion evra za podršku vladavini prava u Srbiji i za reformu srpskog pravosuđa - kako bi ono postalo nezavisnije i efikasnije, sa ciljem "da se ukloni pravna izvesnost".

Mada ovaj podatak na prvi pogled zvuči ohrabrujuće, dobri poznavaoci temeljnih pravnih transformacija znaju da je za stvaranje pravne države potrebno najmanje 30 godina intenzivnih društvenih promena. Srbija je imala više prilika u poslednjih 18 godina, od političkog prevrata 2000. godine, da krene tim putem, ali je svakom režimu i svakoj koaliciji, važno bilo da pravosuđe drži "na uzdi" i da njime diriguje onaj koji ima parlamentarnu većinu i raspolaže "ministarstvima sile". Režim Aleksandra Vučića otišao je najdalje u brutalnim zloupotrebama, pa čak i potpunim suspenzijama bilo kakvog oblika pravne države.

Na žalost, takozvana reforma pravosuđa koja je navodno sprovođena za vreme Tadićevog režima kao i sadašnji amandmani na Ustav, pokazali su da je u pitanju grandiozna prevara kojom se baca prašina u oči i građanima Srbije i nadležnim službama Evropske unije. Na sceni je i dalje svakodnevno javno mešanje različitih političara komentarima odluka sudova čime se pokazuje ogoljeno vlastohleplje i agresivna težnju da politika i izvršna vlast dominiraju na sudskom vlašću. To nikakvim novcem ne može da se popravi (ni sa 40 ni sa 400 miliona evra godišnje), to je stvar striktne primene Ustava Republike Srbije i zakona, a oni su u Vučićevom režimu potpuno suspendovani.

Evropska komisija (EK) se još pre godinu dana jasno odredila prema tome, stavom "...da se politički uticaj relocirao iz Narodne skupštine i Vlade u Visoki savet tužilaca, a smanjenjem broja ljudi koji odlučuju o izboru, razrešenju i položaju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sprema se još snažnije jačanje koncentracija političke moći..." Evropska komisija je takođe više puta od početka ove godine upozoravala vlasti u Srbiji da će se umnožavanje političkog uticaja vršiti kroz uvođenje obaveznog kadrovskog filtera - institucije za obuku sudija i tužilaca...". Tačnije, EK se protivi "političkim školama" za sudije i tužioce u kojima će svi polaznici biti režimski ljudi. I taj Vučićev plan su prozreli u Briselu. Već 10. decembra 2018. godine, simbolično, na međunarodni Dan ljudskih prava, treba očekivati da zbog takvih stvari Srbiji bude zablokirano otvaranje nekoliko novih poglavlja u procesu takozvanog pridruživanja Evropskoj uniji.

Činjenica je da su izneta ustavna rešenja sve samo ne garant procesa depolitizacije, već će Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca koji čine suštinu nezavisnosti čitavog pravosuđa, ostati bez punih ingerencija. Vučić i njegova diktatorska birokratije, nemaju nameru da prepuste samim sudijama i tužiocima da samostalno odlučuju o pitanjima disciplinske odgovornosti i izbora i nekih drugih kadrova, već se i dalje ostaje pri toj kontroli druge dve grane vlasti. N ataj način, umesto stvarnih reformi, ponovo jača izvrša vlast izvršnu vlast i razni "paralelni centri moći", za koje je Evropska komisija odavno utvrdila da su u dubokoj sprezi sa organizovanim kriminalom i korupcijom. To su potvrdili u više nalaza i nadležni pravni eksperti Saveta Evrope koji u svim svojim izveštajima za 2018. godinu pominju i činjenicu da je u Srbiji bilo oko 80 slučajeva tipično mafijaških ubistava u poslednjih nekoliko godina, a da je samo u oko šest slučajeva neko priveden pravdi, re da su svi ostali su nestali negde u pravosudnim kanalima.

I Evropska komisija i Savet Evrope, pa čak i pojedine komisije Evropskog parlamenta, traže uporno od vlasti u Srbiji da se ti slučajevi detaljno istraže, jer postoje dokazi da su brojni kriminalni događaji povezani sa visokorangiranim političarima za koje se sumnja da su u sprezi sa mafijaškim grupama. Ali, činjenice u praksi govore da se ovde nikome ne žuri. Ni Vučiću da oslobodni pravosuđe, niti Evropskoj uniji da primi Srbiju u svoje redove. Zato se u jednom od zaključaka ovakvih stavova sve završava lakonskom rečenicom: "...Srbija mora energičnije da se posveti svojim obavezama kada je u pitanju istraživanje organizovanog kriminala"

Naravno, Vučića i njegov klan, ovakva mišljenja i stavovi ne potresaju previše, ali kad se na jednom mestu kaže da je Srbija napredovala u pregovaračkim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava i da su ustanovljene nove institucije koje nadziru vladavinu prava, rad policije i pravosuđa, te da je "više institucija ustanovljeno nego što su one postigle rezultata", on to više doživljava kao "drugarsku kritiku" nego kao obavezu.

Da se ovaj režim sprda sa reformom pravosuđa, govori i još jedan sastanak, na kome su uspešno podvaljena "Potemkinova sela" umesto činjeničnog stanja. Naime, kad je Nela Kuburović, Vučićeva ministarka pravde, 16. septembra 2018. godine, na konferenciji u Palati Srbije o borbi protiv korupcije (zajedno sa Pravosudnom akademijom), iznela neproveren podatak da su "...za prvih sedam meseci primene novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, posebna odeljenja tužilaštva podnela različite vrste optužnih akata protiv 275 okrivljenih i za taj kratak period sudovi su već izrekli osuđujuće presude protiv ukupno 142 lica, od kojih je 56 osuđeno na kaznu zatvora...", onaj koji je prvi trebao da posumnja u to (Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji), brže - bolje je pohvalio ministarku i istakao da je "veoma ponosan što Evropska unija finansira projekat koji podržava Srbiju u postizanju opipljivih rezultata u borbi protiv korupcije".

Ipak, uprkos svemu, Evropska unija trenutno radi na uspostvaljanju institucije za pomoć Specijalnim tužilaštvima za organizovani kriminal u nekim državama Zapadnog Balkana. Otvoreno je pitanje hoće li ono biti od koristi i hoće li još uzalud biti bačene nove desetine miliona evra. Mišljenja su da bi ovakva saradnja susednih država možda i okuražila ljude iz pravne profesije da pomognu stvaranju nezavisnog pravosuđa u zemlji teškog otomanskog nasleđa gde su "kadije" bile istovremeno i sudije i tužioci. Ali, dok gvozdena metla istražnih organa i obaveštajnih službi velikih sila ne "počisti" mafiju sa Balkana, u to je teško poverovati.

A srpsko pravosuđe je opasna mafijaška organmizacija, koju Vučić i da želi, ne može više da zaljulja.

O tome sveodoči i primer Aleksandra Stepanovića, zvanično sudije Vrhovnog kasacionog suda i predsednika Višeg suda u Beogradu.

Gospodin Stepanović je, osim što je pripadnik gey lobija, uspešan u rukovođenju opasnim mafijaškim poslovima. Da podsetimo, on je sa samo dve godine radnog staža u Višem sudu u Beogradu, postavljen za predsednika ovog suda, a potom je izabran za sudiju Apelacionog suda, ostavši na mestu predsednika suda.

Magazin Tabloid je opisivao sve njegove kriminalne i zločinačke aktivnosti. Nerazdvojan je prijatelj svemoćnog Zlatibora Lončara, ministra zdravlja. Sa doskorašnjim direktorom BIA Aleksandrom Đorđevićem, ostvarivao je kontrolu nad političkim i privrednim životom u Srbiji. Stepanović je svakodnevno u svojoj kancelariji sa advokatima iz Đorđevićeve kancelarije. Ugovaraju se poslovi, reketranja, napredovanja u službi... Nerazdvojan je sa Nikolom Petrovićem, bivšim Vučićevim kumom.

I ako je 8. novembra i zvanično položio zakletvu na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda, Stepanović nije prešao u ovaj sud. Za sudiju najvišeg suda u zemlji izabran je i ako u Apelacionom sudu u Beogradu, čiji je sudija pet godina, nije doneo nijednu presudu, što je presedan u srpskom pravosuđu. Narodnoj skupštini Srbije podnet je zahtev za njegovim razrešenjem sa funkcije predsednika Višeg suda, o kojem se odlučuje bez rasprave, jer mu je istekao mandat i izabran je za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, parlament nije doneo tu odluku! Stepanović želi što duže da bude na ovoj funkciji, potpuno nezakonitio, jer je Viši sud u Beogradu mesto gde se vrti veliki novac, podužu lažne optužnice, donose oslobađajuće presude, ako se dobro plati...

Magazinu Tabloid dostavljen je snimak Stepanovićevog razgovora u kabinetu u Višem sudu u Beogradu, koji ga dovodi i u vezu sa smrću Nenada Grujovića poznatije kao Crni Gruja. Iako je bio pod Đorđevićevom i Lončarevom zaštitom, Stepanovića su bezbedonosne službe danonoćno pratile, a Magazin Tabloid raspolaže sa još 21 disketom na kojima je snimljen njegove seksualni nestašluk sa muškarcima, ugovaranje novca sa advokatima koji brane poznate optužene, koji su puni para. Najveći deo toga smo opisali u Magazina Tabloid. Nenad Grujović, poznatiji kao Crni Gruja je u utorak 8. novembra u 21,45 primljen na reanimaciju u Kliničkom centru, odakle je izveden posle manje od jedan sat, kada je bio živ i prebačen u šok sobu.

U 23,20 proglašena je smrt, koja je možda posledica nekog leka ili sredstva što mu je dato u šok sobi. Imao je povrede glave koje nisu mogle nastati od pada. Nenad Grujović nađen u utorak oko 22 sata u lokvi krvi ina trotoaru ispred svoje zgrade u Đušinoj ulici. Njegova supruga pozvala Hitnu pomoć i rekla da je njen muž pao sa 10 metara visine, piše u informaciji koja nam je dostavjena.Kako saznajemo, Crni Gruja je kobne večeri bio u stanu sa suprugom i dvoje male dece kada je pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima pao sa 10 metara visine na trotoar.

Nenad je bio dobio tonski snimak koji potiče od BIA iz Višeg suda u Beogradu na kome se čuje kako sudija Aleksandar Stepanović, koji je tada sudio predmet protiv Nenada po optužbi za ubistvo prilikom pljačke pošte, govori o tom predmetu sa sudijom Natašom Albijanić, koja je bila žena tadašnjeg predsednika suda. Stepanović govori o njegovim utiscima i mišljenju o Nenadu, njegovoj ženi i prijateljima koji su dolazili na suđenja, advokatima, svedocima, veštacima i drugima u vezi sa suđenjem, kao i o svojim planovima kako će da osudi Nenada i druge optužene u predmetu, koji nisu bili uhapšeni tada i kojima je suđeno u odsustvu. Kada govori o Nenadovom advokatu Zori Dobričanin Nikodijević, naziva je „Zuba", „Zubata" i slično.Stepanović je od 2013. godine do danas predsednik Višeg suda u Beogradu. Kada je postao predsednik suda, više nije sudio u predmetu, ali je odgovoran za nameštanje novog pritvora Nenadu Grujoviću. S obzirom na sukobe koje su imali, Stepanović je najverovatnije i naručilac Nenadovog ubistva, preko političkih i policijskih veza i uticaja. Nenad je rekao jednom svom prijatelju za snimak koji ima i da planira da se obračuna sa Stepanovićem, a prijatelj koji je blizak službama bezbednosti je to preneo Stepanoviću i njegovom kumu advokatu, zbog čega su se oni uplašili i Stepanović je reagovao na ovaj način. Prijatelji preminulog Grujovića još su u šoku i, kako kažu, ne veruju da se Crni Gruja ubio.

- On nije bio tip koji bi digao ruku na sebe. Pa on je proveo skoro 10 godina u pritvoru. Bio je pod velikim psihološkim pritiskom i čak ni u tim situacijama nije pokazivao da je labilan. Jednostavno, ništa u njegovom ponašanju nije ukazivalo na to da namerava da izvrši samoubistvo - rekao je jedan njegov prijatelj i dodao da oni sumnjaju da je Nenad kobne večeri možda bio pod dejstvom narkotika. - Sumnjamo da je u poslednje vreme koristio opijate i jedino logično nam je da je u utorak možda preterao s narkoticima, zbog čega je upao u loš trip. Mislimo da je moguće da je halucinirao da ga neko juri, možda policija, možda neki kriminalci, i da je zbog toga izašao na balkon. Naređena je i toksikološka analiza, pa očekujemo da će nam rezultati razjasniti sve - ispričao je prijatelj Crnog Gruje, napominjući da je on bio zabrinut za bezbednost otkako je izašao iz zatvora 2016. i da je zbog toga nosio pancir.

Grujović je, inače, javnosti poznat i po tome što je prošle godine po nalogu Evropskog suda za ljudska prava od države dobio odštetu od 6.000 evra, jer je u pritvoru proveo devet i po godina, a da mu još nije pravosnažno okončano suđenje.

Pored Stepanovića veliki mafijaški bos u srpskom pravosuđu je i predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković, koji preko svojih menadžera utiče na donošenje presuda kojima se građanima oduzima imovina, sloboda....

Sudije Stepanović i Milenković su potporni stubovi Vučićevog režima. Obojica su se osamostalili u mafijaškom delovanje, da je teško zamisliti da ih Aleksandar Vučić može da smeni!

A. 1 Sudija, tužioci, policija, zelenaši...

Otmi sve što ti život pruža

Drugi osnovni sud u Beogradu osudio je 2. juna 2017 godine, presudom o priznavanju krivice Dragana Marinkovića iz Novog Beograda, zbog falsifikovanja novca i nezakonitog držanja oružja na jedinstvenu kaznu od jedne godine i deset meseci, kao i da plati novčanu kaznu od 600.000 dinara. Sud mu je ukinuo pritvor, odredio kućni pritvor do pravnosnažnosti presude. A presudu je doneo sudija Slavko Žugić

U život Marinkovića i njegove vanbračne supruge Nadežde Veljklović ulazi policajac Aleksandar Živanović, koji traži da mu isplate novac od 13.000 evra, da on kod sudije Žugića sredi da ostatak kazne - nestane.

Sud raspisuje poternicu za Marnkovićem i potom ga sprovodi na izdržavanje kazne u KPZ Sremska Mitrovića.

Policijski službenik Aleksandar Živanović, za koga gospođa Veljković zna da radi u PU Beograda, u zgradi 29. novembra, sa svog telefona 062 203247 šalje joj poruku 5. septembra kojom traži 40 hiljada evra, za ''sudiju Slavka Žugića, javnog tužioca i advokatski tim''.

Od Marinkovića je policija oduzela i 65.000 evra, po zapisniku o oduzimanju predmeta, a u presudi se taj novac ne pominje, niti je sporan, što znači da se osuđenom mora vratiti.

Budući da nije imala novca da ispalti Živanovića, on gospođi Veljković dovodi zelenaša Aleksandra Filipovića, koji na kamtu daje novac, a ona u zalog kuću. Filipović potom odbija da primi novac, traži kuću, pa je gospođa Nadežda podnela tužbu Drugom osnovnom sudu u Beogradu da poništi taj zelenaški ugovor kao nedopušten.

Sudiji Žugiću podnet je zahtev za povraćaj oduzetih 65.000 evra, ali on odugovlači sa povraćaj tog novca, sa očiglednom namerom da ostanu u depozitu, koji on kontroliše.

Sprega sudija, tužilaca, advokata i policije je neraskidiva. Oni otimaju, ucenjuju, jedni druge pokrivaju.

Gospođa Veljković je odlučila da tužilaštvu za korupciju prijavi policijskog službenika Aleksandra Živanovića, a istraga bi mogla lako da utvrdi ko su mu bili saučesnici i da se i oni odmah se pridruže Marinkoviću na resocijalizaciju u KPZ Sremska Mitrovica.

Ovakvi slučajevi sprege sudija i policije, nažalost, nisu retki, svakodnevni su u Srbiji.

A. 2 Izvršitelji kao uništitelji

Mediji svakodnevno opisuju zločine i nasilje stotinak izvršitelja koji uništavaju destine hiljada porodica, otimanjem čak i invalidskih kolica, za naplatu komunalnmih usluga i svojih skupih taksi i nagrada za izvršenu pljačku.

Oko 700 hiljada penzionera obuhvaćeno je prinudnom naplatom dve trećine od penzije, mada se minimalne penzije mogu oporezovati do jedne polovine. Nekoliko stotina penzionera se ubilo od stida, da od penzije ne moguda žive i da plate komunalne usluge, tako da su dve trećine njihovih penzija doživotni vlasnici javni izvršitelji, koji mesečno zarade po dva miliona evra.

Pod punom zaštitom srpske policije, koja obezbeđuje izvršitelje, uglavnom njihove činovike, a po nalogu direktora policije Vladimira Rebića, već godinu dana traje jedna od najsurovijih pljački nad građanima.

Upućeni tvrde da se sprema odmazda nad oholim izvršiteljima, ali ne treba zaboraviti ni zlo direktora policije Vladimira Rebića. On bi sigurno mogao dobiti doživotnu, jer se velike pljačke imovine ostvaruju pod njegovom zaštitom, mada i on zna da vrši zločin i krivično delo asistiranjem izvrširteljima u akciji koja nema nikakvo zakonsko pokriće.