(P)likovi

I pre smrti, Aleksandar Vučić vaskrsava deset puta dnevno da bi u medijima vodio istragu svog nepostojećeg ubistva

Ko je ubi(ja)o Vučića

U poslednjih mesec dana Aleksandar Vučić je ubijen sto puta. Posthumno, isti Vučić vodi istragu u svojim strogo kontrolisanim medijima. Na naslovnim stranama i u televizijskim emisijama smenjuju se tužioci, sudije i bezbrojni svedoci, koji iznose optužbe i objavljuju presude. Vučić plasira priče da su njegovi kumovi hteli da mu otmu sina Danila i traže otkupninu od 50 miliona evra, ili da ubiju Danila, brata Andreja ili oca Anđelka. O uzrocima i posledicama te patološke kampanje piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj pokojnog Aleksandra Vučića.

Predrag Popović

Bez smrti, vaskrsenja nema. I pre smrti, Aleksandar Vučić vaskrsava deset puta dnevno da bi u medijima vodio istragu svog nepostojećeg ubistva.

Pokojnik javno piše optužnice, u dokaznom postupku kriminalizuje kumove, prijatelje, saradnike i ostale pacove iz vinskog podruma u Jajincima.

Kao Vučićevi svedoci u televizijskim sudnicama pojavljuju se korumpirani bednici, plitkoumni egzibicionisti i rijaliti pajaci, kako Branko Ružić naziva Vojislava Šešelja.

Prvookrivljeni Nebojša Stefanović zasad se brani ćutanjem i, mimo zvaničnog postupka, povremenim plasiranjem informacija i dokumenata, koji kompromituju nekoliko najistaknutijih članova ožalošćene porodice Vučić.

U ludačkoj predstavi, Aleksandar Vučić je sebi dodelio sve glavne uloge - on je i žrtva, i advokat oštećenog, i tužilac... Sve, samo nije sudija. Konačnu presudu, bez prava žalbe, doneće neko drugi.

Presudiće mu, zbog kriminala i prevara, oni koji su ga doveli na vlast. To je loša, mnogo loša opcija. Bolje bi bilo, i za njega i za Srbiju, da mu, na izborima, presude građani,

Da bi odgodio suočavanje s konačnom presudom, Vučić je celu Srbiju uvukao u svoj morbidni rijaliti. Formirao je ratni štab, u kome se nalaze Vladimir Popović, zvani Beba, Željko Mitrović i Ksenija Janković-Vučić.

U toj trovačnici proizvode se sulude konstrukcije, koje šire po medijima, policiji i tužilaštvu.

Od jeseni 1993. godine, kad je, kao član sekretarijata Srpske radikalne stranke, prvi put slagao da je napadnut na ulici, Vučić je preživeo 9.887 izmišljenih atentata. Ubijali su ga Slobodan Milošević, Zoran Đinđić, Čedomir Jovanović, Luka Bojović, Sretko Kalinić, Vojislav Šešelj, britanski specijalci iz SAS-a, agenti CIA, Niko Gajić iz Hrtkovaca, Miroslav Mišković, bivši diplomata Đuro Trkulja, kao i tviteraši "Cici-Mici" i "Trnoružica&64". Nekoliko puta je kreirao kampanje u kojima je optuživao urednike, novinare i saradnike Magazina Tabloid da prizivaju ili pripremaju atentat na njega.

Posle objavljivanja teksta Andreja Fajgelja "Samo snajper Srbina spasava" naš Magazin je bio izložen stravičnom linču. Pored medijskih napada, Vučić je montirao i sudske postupke, poput onoga u kome je zlostavljao Milana Malenovića, koji je bio uhapšen zbog objave na Fejsbuku i stavljen u šestomesečni kućni pritvor. Na kraju, sud je odbacio optužbe, kao neosnovane, ali Malenoviću je ukinuto pravo na nadoknadu štete.

Hajka na naš Magazin traje bez prekida. Mentalno poremećeni vladar koristi svaku priliku za širenje laži, kleveta i uvreda. To je radio i nad odrom mitropolita Amfilohija, kad je otišao u Podgoricu, na sahranu, pa se crnogorskim novinarima žalio na Magazin Tabloid. Iste budalaštine ponovio je i u Parizu, prilikom posete privanim odajama Emanuela Makrona.

Sve patološke laži, kojima se predstavljao kao žrtva nepostojećih atentatora, vodile su Vučića ka ovome što radi sad, u aktuelnom morbidnom rijalitiju. U celodnevnom šou programu, koji traje već šest meseci, smenjuju se vašarski glumci, koji recituju delove njegovog scenarija. Televizijska novinarka Gordana Uzelac ga poredi sa Zoranom Đinđićem, a to radi i njena koleginica sa N1 Jelena Zorić, koja je s olakšanjem konstatovala da je "hapšenjem kriminalne grupe Veljka Belivuka izbegnuto ponavljanje 12. marta".

Analatičar Tomislav Kresović, specijalizovan za sve teme, napravio je šemu zavereničke mreže. U zaveri protiv Vučića su, kako je procenio Kresović, učestvovali svi. Umreženi su insajderi iz Vlade Srbije, funkcioneri Srpske napredne stranke, Vučićevi najbliži saradnici i ljudi od poverenja i uticaja, paralelne strukture MUP-a i BIA, Fudbalski savez Srbije, klubovi i navijači, biznismeni i tajkuni, strane službe, mafijaške kriminalne organizacije, opozicione grupe i mediji.

- Bezbednosno informativna agencija je crpela informacije i vršila unutrašnju zaveru protiv legalnog sistema sa namerom da se napravi šteta državi Srbiji i podrži klan koji je povezan sa političkom strukturom - tvrdi Kresović, koji pretpostavlja da njegove analize nisu toliko budalaste kao što izgledaju.

Kresović je objavio saznanje da je zaverenička grupa pripremala otmicu Danila Vučića, za koga je nameravala da traži otkupninu vrednu 50 miliona evra. Tom informacijom Vučić je pokušao da objasni razloge zbog kojih je sina poslao na bezbednu udaljenost, daleko od dojučerašnjih ortaka iz Belivukove grupe.

Aleksandar Vučić je nekoliko dana najavljivao televizijski spektal. "Videćete jezive snimke, jezive... Moraćete da sklonite decu..." Hteo je da prikaže snimke na kojima Belivukovi kriminalci muče svoje žrtve i seku im tela na komade. Pod pritiskom javnosti i porodica ljudi, koji se još vode kao nestali, psihopata na funkciji predsednika države ipak je morao da smanji ambicije i zadovolji se prikazivanjem tri krvave fotografije. Pretpostavlja se da je na njima raskomadano i obezglavljeno telo A.M, momka koji je samo dve godine stariji od prestolonaslednika Danila.

Vučić neprestano nariče nad sudbinom svog sina, koji je godinama stasavao u društvu kriminalaca, a istovremeno druge porodice izlaže patnji i stresu, da gledaju isečena tela svoje dece.

"Sklonite decu..." Vučić je to ponovio svaki put kad bi mu proradila podsvest. Ipak, dobro je što je poslušao taj svoj savet. Sklonio je Danila i Milicu, da ne gledaju njegov bolesni šou. Milicu je odavno poslao u Nemačku. Danila je uputio u Kostariku, s namerom da ga, krajem godine, trajno smesti u Sjedinjenim Američkim Državama. Ta akcija je provaljena, neko iz dvorske svite je proneo glas o Kostarikancu, pa diktator mora da traži novu destinaciju za prestolonaslednika.

Vučić zna u šta se upustio. Na suprotan način, s druge strane fronta, učestvovao je u sličnoj kriznoj situaciji, koja je prethodila likvidaciji Đinđića. U ono vreme, pre 18 godina, Vučić je predvodio medijsku hajku na predsednika DOS-ove vlade. Javno je optuživao Đinđića da je šef mafije, a to je nastavio i posle streljanja, koje je izvršeno 12. marta 2003. godine. Tada je tvrdio da je "mafija ubila svog premijera, svoje čedo". Tajno, da Šešelj u haškoj ćeliji ne čuje kako sažaljivo hvali ubijenog premijera, Vučić je prepričavao informacije koje je, navodno, dobio od Miodraga Kostića.

Po toj verziji, Milorad Ulemek Legija je upozorio Đinđića da se ne igra, da ne pokušava da se sakrije ili beži. "Uvek moraš da mi budeš dostupan. Ako pomislim da nisi, da ne mogu da te nađem, tražiću ti Luku i Jovanu, a bilo bi dobro da ne moram to da radim", zapretio je Legija. Đinđić ga je poslušao. Da ne bi decu dovodio u opasnost, bio je dostupan svima koji su ga držali na nišanu. Ne zna se koliko ima istine u toj priči, ali ona je impresionirala Vučića. Pošto i inače želi da se identifikuje sa Đinđićem, taj primer koristi i za potrebe rijalitija, kojim trenutno zamajava Srbiju. Kako bi se predstavio kao požrtvovani otac, eto, on vodi rat protiv mafije, a sina mora da skloni da ga ne bi oteli.

No, bolesni tata Alek ni sinu ne dozvoljava da baci senku na njegovu glavnu ulogu. Pritisak na javnost povećava preko svog bivšeg šefa, aktuelnog sluge Vojislava Šešelja. Dok naprednjački mediji objavljuju da su "Velja Nevolja i šefovi MUP-a hteli da otmu Danila", Šešelj gasira. Otmica mu izgleda bezazleno, za dobar šou treba nešto jače. "Planirali su da ubiju Andreja ili Danila Vučića, znaju da je Aleksandar izuzetno vezan za njih, ne bi mogao da to podnese", tvrdi Šešelj.

Na tu konstrukciju nadograđuju se mnogi podobni političari, analitičari i ostali plaćenici, koji u bolesnu piramidu ugrađuju Vučićeve i vlastite simptome. "Kod kriminalaca je pronađen poseban snajper, za likvidaciju VIP ličnosti, za likvidaciju predsednika Vučića", tvrdi privatni detektiv Uglješa Grgur, zvani Gvozden.

Medicina nije objasnila kako je taj drveni mozak shvatio koja snajperska puška služi za likvidaciju "VIP ličnosti", ali njemu to ne smeta, on je već sklopio sve pazle: "Prisluškivali su predsednika da bi lakše likvidirali njega ili nekoga od njegovih članova porodice. Da se nije pojavio Aleksandar Vulin, desilo bi se krvoproliće na ulicama Srbije."

- Predsednik Vučić je prisluškivan 1572 puta - rekao je spasilac Vulin.

- Registrovano je da sam prisluškivan 1572 puta, a sigurno je bilo snimljeno mnogo više mojih razgovora, samo to nije evidentirano - ispravio ga je Vučić.

S tom temom, prisluškivanjem kao pripremom državnog udara, Vučić je još u oktobru prošle godine počeo priprema za kampanju, koja sad ulazi u finale. Uložio je silne napore, finansijske, medijske i ljudske resurse da bi stvorio utisak da je nezakonito prisluškivan i to za potrebe zaverenika, koji su nameravali da ga ucenjuju ili likvidiraju. Tu mantru, koju su ponavljali svi naprednjaci, nedavno je usvojila i Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde.

- Aleksandar i Andrej Vučić nisu nelegalno prisluškivani, nego su upali na mere koje legalnog prisluškivanja drugih lica. Predsednik Srpske desnice Miša Vacić je bio prisluškivan od 2017. do 2019. godine, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov brat Andrej su upali na mere i to tako što su komunicirali sa prisluškivanim osobama. Na mere su upali zato što su se dopisivali i zivkali sa inkriminisanim licima, ekstremistima, kriminalcima i ljudima koji imaju problem sa zakonom. Ko su druga lica, ko je u 1572 razgovora bio sa Aleksandrom Vučićem i njegovim bratom? Za šta se sumnjiče ta lica? Zašto se prisluškuju? Imamo zapisnike o iskazima policajaca zaduženih za prisluškivanje, koji su radili službeno, na osnovu rešenja suda, tako da nema govora o tome da neko ruši državu, a naročito da neko nelegalno prisluškuje Aleksandra Vučića. Zapisnici dokazuju da bratija Vučić intenzivno komunicira sa ljudima koji se sumnjiče za ekstremizam, neovlašćeno nose oružje i prete opoziciji i novinarima. Iz zapisnika se vidi da su informacije o Vučićevoj komunikaciji s Vacićem bile uklanjane iz službenih izveštaja sudu, sa obrazloženjem da "nema potrebe da se predsednikovo ime povlači po izveštajima" - rekla je Marinika Tepić.

Vučićev spasilac Vulin odmah je demantovao te navode: "Marinika Tepić je iznela laži kada je tvrdila da predsednik Vučić nije prisluškivan, već da je upao u legalno prisluškivanje Vacića. Uzimanje za dokaz delova jedne izjave, a ništa ne znati o desetinama drugih, pa ni celini pokazane, podlo je koliko i pogrešno."

Marinika Tepić je, zaista, delimično pogrešila. Zapisnici, koje poseduje i Magazin Tabloid, otkrivaju mnogo više problema nego što je iznela potpredsednica SSP-a.

Radoš Mijatović i Zoran Vuković, članovi Radne grupe MUP-a, postupajući po zahtevu Tužilaštva za organizovani kriminal, sredinom januara saslušali su dvojicu policajaca iz Službe za borbu protiv terorizma. Oni su opisali "nepravilnosti u radu" u operativnim akcijama "Vitez" i "Kosa", kojima je na mere bio stavljen Miša Vacić.

- Kad sam shvatio da je lice blisko sa predsednikom Srbije i njegovom porodicom, u više navrata sam svojim neposrednim starešinama sugerisao da lice Miša Vacić nije od bezbednosnog interesa za službu, da se nad njim prekine eksploatacija mere TNK, ali sam uvek dobijao odgovor da mora da se nastavi rad prema imenovanom licu, te da je to stav načelnika službe Darka Cvijovića - izjavio je jedan od saslušanih policajaca.

Drugi policajac je istakao informacije do kojih je došao prisluškujući razgovor Vacića s nekom devojkom: "Tokom rasprave, ona mu govori 'znam da si uzeo nelegalan pištolj i izašao iz kuće', dok on odgovara otprilike 'idem da zaradim hleb za porodicu', a ona mu uzvraća 'pa, pucaj sebi u glavu tim pištoljem'. I, koliko se sećam, bila je neka rečenica tipa 'meni će Vučić plaćati da sedim kući...'

Obzirom da je meta Miša Vacić od ranije evidentiran za nelegalno oružje i da je to krivično delo, izvestio sam svog šefa Zorana Mihajlovića da obavesti načelnika Bogosavljevića, a on Cvijovića da sam iz presretnutog razgovora sa velikom verovatnoćom zaključio da lice poseduje vatreno oružje u nelegalnom posedu, da je sa istim izašlo iz kuće i da je, plus, u nejasnom kontekstu pominjalo predsednika Srbije. Rekao sam da su se stekli uslovi za postupanje službe u smislu pretresa stana, dovođenja lica i na kraju pisanja krivične prijave ako se predmet pronađe. Odgovor koji sam dobio bio je da je stav načelnika službe Darka Cvijovića i načelnika odeljenja Nenada Bogosavljevića da to nije od značaja i da se neće postupati."

Ovi iskazi, kao i ostali, koje su dali pripadnici MUP-a Srbije, raskrinkaće nameru Aleksandra Vučića da ceo slučaj predstavi kao zaveru, koja je za cilj imala izvršenje državnog udara. Drugi problem, koji zaslužuje posebnu analizu, predstavlja činjenica da je upravo Vučić iskoristio Službu za borbu protiv terorizma, kako bi i pripadnici MUP-a dobili ovlašćenja da, poput BIA, prisluškuju građane. Vučić je taj paralelni sistem koristio za prisluškivanje političkih protivnika i medijskih kritičara, ne očekujući da će, prilikom rutinskog rada, i sam upadati u mere.

- Vacić je, čovek, mene zvao, ja mislim, hiljadu puta. Ja se na hiljadu poziva jedanput javim. Pristojan sam čovek - objasnio je Vučić, sprdajući se sa građanima, istražnim organima, zdravim razumom, pa, usput, i s upornim čovekolikim Vacićem.

No, Vučić nije izdržao i da se ne pohvali, ovog puta s pravom: "Ovi iz opozicije nemaju pojma o politici. Navukao sam ih da priznaju da sam nelegalno prisluškivan, da sam, tobože, upao u mere. Dakle, prisluškivan sam! Predsednik države je prisluškivan! Hvala im na tome."

Vučić je bio toliko srećan da nije primetio kako sam razotkriva svoj najvažniji trik. Trudio se da dokaže da je prisluškivan zbog komunikacije s tipovima, koji su bili na merama, samo da bi sakrio istinu o tome da su mere bile primenjene prema njemu, i to potpuno legalno, na zahtev tužilaštva i po nalogu Višeg suda u Beogradu. Od januara 2019. do marta 2020, po tri odvojena naloga, prisluškivana su tri telefona koje je koristio Aleksandar Vučić. Ako su mere bile nelegalne, zašto ni posle tri meseca istrage nijedan policajac, koji je učestvovao u tim radnjama, nije osumnjičen, pritvoren i optužen?

Doduše, treba priznati da tim policajcima nije bilo lako, potrebna je velika snaga da bi se podnelo slušanje Vučića. "Halo, mama, jel tata kod kuće... - Nije, sine, otišao je kući, u Prizren..." "Halo, bato, kako tenderi? - Nije loše, bato, niču nekretnine od kokaina, niču..." "Halo, Mariću, zovi u emisiju Tijanu Ajfon ili Mimi Oro. - Zvao sam, ali neće, stide se, neće više da se brukaju. Zvaću Šešelja, on hoće." Nije lako prisluškivati takve razgovore.

Nije lako ni Vučiću. Bolest uzima maha. Bez negativnih nuspojava podneo je Fajzerovu vakcinu, koju je primio još u decembru, ali povećali su se problemi s drugim oboljenjima, od onih koje izaziva poremećeni srčani pritisak, do ovih koji su nastali usled promene terapije, kojom kontroliše sarkom.

Krajem februara, na sastanku s trojicom nemačkih biznismena, koji su došli u pratnji Marka Čadeža, Vučiću je pozlilo. Svedoci tvrde da je dobio facijalne grčeve i da mu je desna ruka nekontrolisano drhtala. Naravno, sastanak je prekinut, ali Vučić nije hteo da ide na VMA, valjda je znao čime je izazvao takvu reakciju organizma, pa je samo sačekao da sve prođe samo od sebe. Nešto lakši napad doživeo je na konferenciji za novinare 6. marta, koju je prenosilo 13 televizija.

Dok je odgovarao na pitanja novinara, naglo mu je pozlilo. Iz flašice je sipao vodu u dlan i umio se. Opet je odbio da ide na pregled. Noć je preplakao od muke, posramljen zbog slabosti koju je videlo tri miliona gledalaca. Takođe, prestravljen je mogućnošću da se baš tako, pred kamerama, šlogira.

Stravu i bes osećao je i dok je čitao izveštaj o tome kako su se njegovim mukama rugali ministri Zlatibor Lončar i Siniša Mali, dok su uživali u bahanalijama na Kopaoniku. U društvu dvojice ortaka iz Kruševca i četiri mlade dame, koje garantuju diskreciju, ministri su se zabavljali šalama na račun svog vođe. Posle serije podrugljivih komentara, Lončar je hladno zaključio: "Vučić je gotov, za njega nema leka". A, profesionalcu kakav je Doktor Smrt treba verovati, dokazao je da dobro razume kad je ko gotov.

Toga je svestan i Vučić, zato citira Šantićev stih: "I grob moj boriće se s vama..." Sa suzama u očima, nesrećnik unapred preti osvetom iz groba.

Vučiću više nisu potrebni dokazi izdaje najbližih saradnika. Uostalom, nikad ni u koga nije imao poverenja, ali nije očekivao da će se usuditi da krenu protiv njega. Sad ga to ne čudi, iako pred novinarima glumi, kao što se videlo kad je optužio Slavišu Kokezu za pripremu ubistva: "Ne razumem, zaista ne razumem zašto je odbio poligraf, što mnogo govori o njemu i njegovim namerama... Pa, tom čoveku nikad ni na senku nisam stao..." Vučić je tada, takođe javno, priznao da ima poverenja samo u dva saradnika, u Aleksandra Vulina i Marka Đurića. Svi ostali su izdajnici ili kukavice. Nebojša Stefanović je, uveren je Vučić, oboje. Zato na njega pujda Šešelja, koji uporno ponavlja da "rat s mafijom neće biti završen dok Stefanović ne završi u zatvoru". Zasad, Vučićevi napadi na ministra odbrane ne prelaze šešeljevski nivo kompromitacije.

Iako se nalazi na mukama, koje opisuje na naslovnim stranama svojih biltena, gde sam tvrdi da je ubijen, Vučić ima snage da posećuje političke i poslovne ortake.

trošku građana otišao je u Abu Dabi, na dvodnevnu rođendansku žurku svog pobratima, šeika Mohameda bin Zajeda.

Na poklon mu je odneo zlatnu kuburu, vrednu 68.000 evra. Bin Zajedu je poklonio sto hektara najskupljeg građevinskog zemljišta u centru Beograda, za projekat "Beograd na vodi", preko koga su oprali stotine miliona prljavih evra, kao i najplodnije vojvođanske oranice, pa može i kuburu, koju je, navodno, platio Željko Mitrović.

I dok se provodio u Emiratima, između žurki, Vučić je davao intervjue televiziji Pink. Na taj način, sikćući u kamere, dokazivao je da je živ i osvetoljubiv. Da bi zaplašio kolebljive saradnike, koji još vagaju na koju će stranu, Vučić pušta Vulina, Vladimira Đukanovića, Darka Glišića i slične opskurne likove da šire strah.

Zadatak da uverevaju javnost, a naročito glavešine naprednjačkog kartela, kako vođa zna da mu svi rade o glavi i da je, zato ljut i željan osvete, dobili su i analitičari iz Marićevog klana.

- Apostoli su izdali Isusa, bojim se da će saradnici izdati i Vučića - tvrdi Tomislav Kresović.

Jednom prilikom je i Nebojša Krstić, marketinški stručnjak za poltronstvo, takođe poredio Vučića sa Isusom. Sergej Trifunović mu je tada odgovorio: "Ok, ako je Vučić Isus, ajde da proverimo, da ga razapnemo". Ta ideja je naišla na odobravanje tviteraške zajednice, ali, ma koliko izgledalo privlačno, to ne bi bilo dobro za Srbiju. Umesto da visi na krstu, Vučić zaslužuje da sedi na optuženičkoj klupi i odgovara za sva zla koja je počinio on lično i njegov kartel.

Na stranicama Magazina Tabloid objavljene su stotine tekstova u kojima su autori tvrdili da Vučiću ne preti opasnost od novinara koji ga kritikuju, nego od njegovih najbližih saradnika, saučesnika u zločinima.

Kao što je pisano, došlo je vreme da normalni ljudi brane Vučićevo pravo da živ i, koliko je moguće, zdrav dobije priliku da se u poštenom suđenju suoči s posledicama svoje vladavine, a potom i da odsluži kaznu, kolika god bila. To je jedino dobro rešenje i za Vučića i za Srbiju. A ako mora, neka ga nek visi...