Govoreći otvoreno

Advokati sa epoletama, kao jahači apokalipse ove profesije

Čuvajte se advokata!

Advokatske komore su oduvek bile raj za mediokritete i saradnike službi svih boja. To naravno nije izuzetak ni u Vučićevoj Srbiji. Trenutna garnitura u advokatskim komorama postavljena je 2017. godine od strane Nebojše Stefanovića, Jorgovanke Tabaković i Dijane Hrkalović, uz kasniju pomoć njihovih slugu po sudovima. Pod njima je srpska advokatura pala na najniže grane u svojoj istoriji. Ta družina međutim tu ne staje i ima mračne planove za potpuno uništenje advokature. Neće se smiriti dok i poslednja kost advokatske lešine ne bude oglodana od strane notara, izvršitelja i medijatora, čije interese oni zdušno podržavaju puneći usput svoje džepove prljavim novčanicama. Ruski pisac Varlam Šalamov je u knjizi memoara napisao da su u gulagu preživeli samo oni sužnji koji su poslušali savete zatečenih sužnjeva - Čuvaj se advokata! O stanju u advokaturi Srbije za Magazin Tabloid piše Čedomir Kokanović, advokat iz Beograda

Advokat Čedomir Kokanović

Ove godine se održavaju izbori u advokatskim komorama, pa ostaje da vidimo da li će apatični i većinski nezainteresovani srpski advokati uraditi nešto da se ovo promeni ili potpisati sebi smrtnu presudu.

Jasmina Milutinović je trenutno potpredsednik Advokatske komore Srbije i prestolonaslednica koja očekuje ustoličenje na mesto predsednika na skupštini srpske komore 25. septembra, shodno važećem „prestolonasledničkom sistemu". Po ovom sistemu komora Srbije ne bira na svake 4 godine, kako bi bilo normalno, predsednika već potpredsednika, koji za 4 godine, kada se mnogo toga promeni, više i ne uživa podršku, automatski treba da postane predsednik. Magovi pravne misli koji su ovo zamislili nisu očekivali da će se ikada išta promeniti, te će vladati zauvek. Potpredsednik ili predsednik, kao da je bitno.

Zaboravili su magovi da prestolonaslednica Jasmina ipak mora da odnese u banku neki papir da je predsednica, kako bi mogla da arči komorski novac. Ne može samo da ode i kaže da je automatski postala predsednik. Zato na skupštini komore Srbije 25. septembra Jasminine Kebare i Langure ipak moraju da donesu odluku o njenom ustoličenju.

Tu se sad otvara novi problem. Advokatska komora Srbije je jedina institucija u kojoj mandate novim članovima skupštine, dakle onima koji su pobedili na izborima, moraju da potvrde stari članovi skupštine, tj. oni koji su izgubili na izborima. Ova teško shvatljiva glupost je verovatno pisana sa idejom da se komorska vlast nikada neće promeniti, te da će stari i novi članovi skupštine biti uvek isti i praktično sami sebi verifikovati mandate. Tu su se, međutim, stvari malo iskomplikovale, pa je sad čak i uz obećanje jako obilnog besplatnog ručka teško dovući dvestotinak Kebara i Langura iz cele Srbije, a naročito one koji samo treba da potvrde mandate novim Kebarama i Langurama.

Prestolonaslednica Jasmina se u visine advokatskih komorskih marifetluka vinula nakon protesta advokata protiv notarijata 2014. godine. Tada je bila pregovarač pobunjenih advokata i glavni arhitekta prljavog dila tada postignutog sa ministarstvom. Toliko je dobro ispregovarala dil sa ministarstvom pravde da joj je ćerka u međuvremenu položila notarski ispit i sada čeka notarsku sinekuru.

Prestolonaslednica Jasmina je iza svih prljavih komorskih dilova sa ministarstvom. Sve šta nekome u ministarstvu pravde padne na pamet kako bi dodatno upropastio advokaturu, Jasmina prihvata i nalazi svoj interes u tome. Jasmina za advokate uvek ima opravdanje - moglo je i da bude gore!

Tako je buduća notarka Jasmina sedela ispred komore u komisiji za izmenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji kad je zakon usvojen predvideo je na opšte zaprepašćenje advokata, obavezu da punomoćje za naplatu advokatskih troškova overe (naravno) kod notara. Jasmina se pravdala besnim advokatima kako je ta odredba ubačena naknadno u tekst zakona, nakon završetka rada radne grupe. Ispostavlja se međutim da je upravo ona bila ta koja je predlog sporne odredbe poslala ministarstvu pravde u svojim komentarima. Da bi amortizovala bes advokata Jasmina je jurila sve naprednjačke veze i na kraju je skupština usvojila „autentično tumačenje" da obaveza da punomoćje bude overeno, u stvari znači da punomoćje ne mora da bude overeno.

Godinama je prestolonaslednica Jasmina bila i član radne grupe za izmenu Zakona o parničnom postupku, ali je iz nje volšebno nestala krajem prošle godine znajući šta se sprema. U komisiju dolazi naivni i smušeni sekretar Advokatske komore Vojvodine Milan Karać, koji ponesen time da za dolazak na sastanak radne grupe u Beograd svaki put od komore dobija 9.000 din, a na benzin troši samo 2.000 din, oberučke prihvata ulogu fikusa u radnoj grupi. Mučeni Karać je slao neke tužne mejlove komori kako rad na izradi zakona ne ide baš u dobrom pravcu, ali Jasminu to nije zanimalo jer agenda je bila jasna. Rezultat - nakaradni, protivpravni i neustavni nacrt Zakona o parničnom postupku koji dovodi do smena i ostavki u komorama Beograda i Srbije i izaziva višenedeljne narodne i advokatske proteste u Beogradu i drugim gradovima.

Prestolonaslednica i buduća notarka Jasmina je veliki pristalica obavezne medijacije, advokatima verovatno najomraženije zamisli za upropašćavanje advokature. Kao deo tajne koalicije u vrhu Advokatske komore Srbije ona je upravljala pokušajima da se 2019. godine kroz izmene Zakona o posredovanju (medijaciji) uvede obaveza obaveznog pokušaja medijacije pre pokretanja sudskih postupaka. Cilj je bio da se stvori još jedna para-državna parazitska profesija koja bi ogromne pare zgrtala na besmislenim i unapred na neuspeh osuđenim pokušajima mirenja kako stranke ne bi išle na sud. Mesecima je ova grupacija u tajnosti radila sa ministarstvom pravde na uvođenju obavezne medijacije dok se cela stvar nije provalila tokom godišnjih odmora u leto 2019. godine. Suočene sa do tada neviđenim nezadovoljstvom advokata, sve komore u Srbiji su bile prinuđene da usvoje odluke kojima se protive obaveznoj medijaciji.

Prljava kombinatorika i komorska trgovina ispod žita je poslednjih meseci u punom jeku. Prestolonaslednica Jasmina se nada da je obezbedila dovoljno glasova advokatskih Kebara i Langura koji bi joj na skupštini komore 25. septembra izglasali ustoličenje. Većina advokata u Srbiji se međutim nada da će i ova skupština propasti zbog nedostatka kvoruma, kao uostalom i sve druge skupštine Advokatske komore Srbije u poslednjih nekoliko godina. Desi li se da Jasmina Milutinović bude izabrana za predsednicu komore potpuno je realno očekivati da advokatura u Srbiji neće postojati za 4 godine.

Jugoslav Tintor je trenutno predsednik Advokatske komore Beograda u ostavci. Obično ljudi kada daju ostavku ne rade više to što su do tada radili, ali to ne važi za Tintora. Međutim, nije on stvarno dao ostavku, već je samo patetično odglumio kako daje ostavku. Svejedno je već u maju ove godine bio izabran za člana upravnog odbora Advokatske komore Srbije, te nije mogao da bude na obe funkcije, a kako je u komori Beograda izgubio podršku upravnog odbora, bilo mu je bolje da ide u komoru Srbije nego da trpi sve glasnije kritike upravnog odbora zbog svojih brojnih muljaža i malverzacija.

Paralelno su sa njim ostavke su dali i drugi članovi upravnog odbora beogradske komore, koji su posle majskih izbora takođe izabrani za upravni odbor srpske komore, te su novi izbori za funkcionere beogradske komore zakazani za 23. oktobar.

Uzrok ostavki u komori Beograda su dve afere: afera Cvijan i afera oko napred pomenutog nakaradnog nacrta Zakona o parničnom postupku. Obe afere dolaze kao kulminacija ranije komorske „svetlo braon" revolucije. Ranija komorska vlast postavljena od strane SNS 2017. godine bila je do pred kraj 2020. godine braon monolit koji je uz manje trzavice funkcionisao jedinstveno. Krajem 2020. godine količina komorske muljaže od strane predsednika beogradske komore Jugoslava Tintora i predsednika srpske komore Viktora Gostiljca preliva čašu, te grupa advokata koja ima većinu u upravnom odboru komore Beograda uskraćuje dotadašnju podršku Tintoru i Gostiljcu. Oni shvataju da je nezadovoljstvo sve gorim položajem advokature preveliko i ne žele da ih Tintor i Gostiljac povuku sa sobom u provaliju. Stvara se rascep u do tada monolitnoj braon komorskoj vlasti, pa „tamno braon" koaliciji Tintora, Gostiljca i Jasmine Milutinović ostaje većina u upravnom odboru srpske komore, a „svetlo braon" frakciji većina u beogradskoj komori.

Zakonu o parničnom postupku je napred već nešto rečeno, ali aferu Cvijan ovde moramo detaljnije objasniti. Zbog te afere Jugoslav Tintor će ući u modernu istoriju tajnih službi kao prvi otvoreni dosije saradnika BIA. Dovoljno je bilo samo mesec dana od kad su ga zavrbovali da im cinkari do nehotičnog ili namernog, što nikad nećemo saznati, obelodanjivanja Tintorove nečasne uloge od strane BIA.

Telo poznatog beogradskog advokata Vladimira Cvijana, koji je bio poverljivi savetnik 3. predsednika Srbije sa ambicijama da se kandiduje za predsednika SNS, pronađeno je u Dunavu pod misterioznim okolnostima u januaru 2018. godine. Za Cvijanovu smrt se do marta ove godine nije znalo, a onda u medije dospeva informacija da se krajem jula 2018. godine, Advokatskoj komori Beograda obratio Fond penzijskog osiguranja radi podataka potrebnih za određivanje porodične penzije iza Cvijana. Tintor ubrzo briše Cvijana iz imenika advokata i iz za sada nejasnih razloga uvodi strogu zaveru ćutanja u vezi celog slučaja, zbog koje zavere skoro 3 godine niko iz komore ni uzgred nikome nije pomenuo da je Cvijan mrtav.

Neverovatno je da iz čiste slučajnosti baš niko od zaposlenih ili funkcionera iz komore Beograda baš nikome u advokatskim krugovima ne pomene da je preminuo advokat za čiju se karijeru vezuju velike i brojne političke kontroverze. Ovo nikako nije slučajnost, već pažljivo sprovedena operacija zataškavanja. Potrebno je bilo da Tintor ograniči krug zaposlenih kojima je informacija o Cvijanovoj smrti i brisanju iz imenika bila dostupna. Potrebno je bilo kontrolisati sve te zaposlene godinama kako informacija ne bi procurela u javnost.

Za rasplet ove afere i Tintorove uloge u njoj ćemo, kao i u slučajevima ubistva Ćuruvije ili Stambolića morati da sačekamo da svedoci saradnici propevaju nakon pada naprednjačke vlasti. Možda će među njima biti i Tintor, jer moraće da objasni da li je zataškavanje izvršio po nečijem političkom nalogu ili, što je manje verovatno, čistim slučajem. Ako je neko imao interesa da naprednjačkom namesniku u komori Tintoru naređuje zataškavanje, šta je onda mogao Tintor da zaključi o ulozi te osobe u Cvijanovoj sumnjivoj smrti i načinu na koji je Cvijan izgubio život?

Posebno bizarnu dimenziju ulozi Tintora u aferi Cvijan daje činjenica da se zataškavanje dešava u jeku protesta advokata zbog ubistva kolege Miše Ognjanovića. Da li je moguće da se u takvim okolnostima slučajno sprovodi zavera ćutanja zbog koje niko van komore ne saznaje da je još jedan advokat preminuo? Ne tek bilo koji od 5100 advokata u beogradskoj komori, kako predsednik komore Jugoslav Tintor tvrdi, nego advokat koji je iz javnog života nestao pod misterioznim okolnostima, nakon što je obavljao visoke i važne političke funkcije.

Najveći deo svoje advokatske karijere Tintor je proveo među prašnjavim i memljivim komorskim papirima. Počeo je na mestu sekretara Advokatske komore Srbije kao pulen grobara advokature Dragoljuba Đorđevića. Đorđević je odgovoran za sadašnji nakaradni Zakon o advokaturi, notarsku pljačku građana, obesmišljavanje protesta 2014. godine i brojne bizarnosti u statutu i drugim opštim aktima komora, uključujući i prestolonaslednički sistem.

Kao i njegovoj nežnoj družbenici Jasmini Milutinović, i Tintoru dalja komorska sudbina visi o koncu prljavih komorskih kombinacija i tajnih dogovora oko kvoruma pred skupštinu komore Srbije zakazanu za 25. septembar. I njemu će bivše i sadašnje Kebare i Langureiz skupštine komore Srbije odlučivati da li će sa svojom Jacom ponovo biti sekretar upravnog odbora komore Srbije, kao što je sekretarisao zloglasnom Dragoljubu Đorđeviću, ili će zauvek ostati naprednjački namesnik beogradske komore u ostavci. Takvi kao on bez komorske funkcije ne mogu da se bave advokaturom, ali to je manji problem od sveopšte propasti advokature do koje bi takvi kao on i Jasmina Milutinović sigurno doveli.

Viktor Gostiljac je trenutno predsednik Advokatske komore Srbije u postupku opoziva i sa isteklim mandatom.U veoma oštroj konkurenciji loših predsednika komore, Gostiljac je u ubedljivom vodstvu, ali ako Jasmina Milutinović bude ustoličena 25. septembra može lako da mu preuzme titulu.

Na funkciju je naravno izabran nelegalno. Uslov za izbor je bio jedan raniji mandat na komorskoj funkciji, ali je taj raniji mandat takođe bio nelegalan, pa ga je sud bio poništio. Gostiljac se stoga obratio Tintoru, koji mu je preko Dijane Hrkalović i Nebojše Stefanovića „završio" stvar kod Aleksandra Stepanovića, predsednika Višeg suda u Beogradu, pa se suđenje za poništaj izbora razvuklo tek toliko da mandat istekne i Gostiljcu i onima koji su ga tužili za poništaj izbora.

Iako mason, Gostiljac je svoj mandat najgoreg predsednika u istoriji advokature počeo skromno. Na dan kada je nelegalno izabran nije imao pare da plati piće kolegama u kafani. Međutim, snishodljivost naprednjačkoj vlasti nazvanu politikom „partnerstva" je lepo naplatio, pa sada sebi može da priušti auto čija cena je duplo veća od njegovih legalnih godišnjih prihoda.

Ipak, ni ovakvim grandioznim advokatskim veličinama ne cvetaju ruže, pa mu je račun svako malo blokiran. Srećom tu je komorska kasa koja je jako izdašna, pa Gostiljac iz nje sebi finansira putovanja koja naziva „službenim putevima" i na koja službeno vodi i svoju ženu Snežu. Teško je dokučiti šta je tačno na ovakvim putovanjima službeno, ali to nema previše veze za članove upravnog odbora komore Srbije. Među njima važi pravilo „ja tebi, ti meni", a komorska kasa je dovoljno duboka, pa se za svakoga nađe neko „službeno" putovanje. Za Gostiljca i njegovu ženu Snežu tu su Njujork i Pariz, a za ostale članove upravnog odbora se nađe neka Sofija ili Tuzla. Gostiljac bogato časti „službenim" putovanjima i predsednika Advokatske komore Vojvodine Vladimira Beljanskog, koji mu zauzvrat donosi glasove svojih poslušnika iz Advokatske komore Vojvodine. I Beljanski kao i Gostiljac na putovanja obavezno službeno vodi svoju ženu. Ponekad se i svo četvoro lepo počaste nekim „službenim" komorskim putovanjem na lepu i daleku destinaciju.

Gostiljac je veoma kreativan u pronalaženju razloga za svoja „službena" putovanja sa svojom ženom, pa tu ima i bizarnih detalja. Tako je prošle godine odnekle iskopao advokatsku komoru Hong Konga, ni manje ni više, gde je sa svojom ženom i sekretarom komore Aleksandrom Cvejićem putovao radi zaključenja ugovora o saradnji dve komore. Koliko je taj ugovor bezvezan govori i to da u njemu na praznoj liniji niko nije našao za shodno da napiše „Srbija", ali nema ni veze. Ugovor ako ništa drugo predviđa da se još ponekad putuje u Hong Kong. Na kraju balade, ugovor nije ni potpisan,iako je komora na „službeno" putovanje delegacije u Hong Kong potrošila basnoslovne pare.

Osim na besmislena putovanja, zbog politike „partnerstva" sa ministarstvom pravde, komora pod vlašću Gostiljca velike pare troši i na kupovinu vazelina. Svaku glupost koju ministarstvo pravde smisli na štetu advokata, a toga je mnogo, servilni Gostiljac oberučke prihvata ne bi li se dodvorio naprednjačkoj vlasti. Tako je Gostiljac 2019. godine vatreno zagovarao ozloglašenu obaveznu medijaciju tvrdeći da je to samo „mogućnost obaveznosti". Ubrzo je morao da se brže-bolje posipa pepelom jer su advokati bili mnogo besni. Iste godine, Gostiljac je kao lojalni poslušnik vlasti, sa ostatkom braon koalicije isposlovao državi drastično povećanje poreza za advokate i ponižavajuću tarifu za besplatnu pravnu pomoć. Zbog toga će crnim slovima ostati upisan u istoriju advokature.

Za svoju poniznu politiku „partnerstva" sa ministarstvom pravde, Gostiljac je zamalo nagrađen članstvom u Visokom savetu sudstva. Na inicijativu ministarke pravde Maje Popović, Gostiljac je krajem prošle godine pokrenuo opsežnu akciju lobiranja, da upravo njega upravni odbor komore Srbije izabere za tu visoku funkciju. Beogradska komora koje je član, nije htela da ga predloži, zbog pomenute „svetlo braon" revolucije, pa je morao da se dodvorava i trguje sa komorama Šapca i Niša. Na kraju je dobio glas upravnog odbora, ali je izbor morala da potvrdi i naprednjačka većina u Narodnoj skupštini. I pored velike kampanje spletkarenja, to se ni do danas nije desilo i po svemu sudeći se neće ni desiti.

Gostiljac ne može da prežali svoju tužnu sudbinu što neće biti izabran za Visoki savet sudstva. A onoliko se uvlačio. Ovo telo odlučuje o izboru, napredovanju i razrešenju sudija i šta više treba jednom osrednjem krivičnom advokatu kao što je Gostiljac, nego da mu kriminalci u buljucima dolaze u kancelariju znajući da on u Visokom savetu sudstva praktično sudi onima koji sude njegovim klijentima.

Poslednji ekser u kovčeg Gostiljčevog nečasnog stolovanja komorom zabio je sam sebi sramotnim učešćem u aferi vezanoj za izmene Zakona o parničnom postupku. Gostiljac je prvo 6 meseci sakrivao od advokata da se na izmenama zakona radi i u kojem pravcu izmene idu. Sakrivanje je očigledno izvedeno uigrano i „partnerski" sa ministarstvom pravde, koje je nacrt zakona pustilo u javnost tek kada su početkom maja završeni izbori za delegate beogradske komore u komori Srbije.

Nakon što nacrt Zakona o parničnom postupku biva objavljen, bes advokata brzo ključa do maksimuma i sada se treba sukobiti sa ministarstvom da se zakon povuče. Protesti advokata brzo i spontano izbijaju i traži se odlučno reagovanje koje može da sprovede samo rukovodstvo istinski nezavisno od političke vlasti. U nameri da prevari advokate i ministarstvu isporuči kakav-takav pristanak advokature na izmene zakona, servilni Gostiljac snabdeven velikom količinom vazelina, neodlučno kreće u nekakve pregovore sa ministarstvom, dok advokati na protestima širom Srbije besno zahtevaju bezuslovno i potpuno povlačenje nacrta.

Na sednici upravnog odbora Advokatske komore Srbije krajem maja Gostiljac izjavljuje pred svojim smušenim poslušnicima: „molim da informacija da advokatura nema kapacitet za borbu protiv ovog zakona ostane unutar ovih zidova". Advokatura međutim ima kapacitet za borbu, ali ga nema njen nejaki predsednik kojim ministarstvo po potrebi briše patos. On ne sme da se zamera, tad se još uvek nadajući izboru za Visoki savet sudstva.

Suočeno sa mogućnošću eskalacije advokatskog protesta, koji se sve više pretvara u narodni, država shvata da će izgubiti i Zakon o parničnom postupku i poslušnike u advokatskoj komori i tiho tokom avgusta gura i nacrt zakona i Gostiljca i njegove pregovore pod tepih.

Ni Gostiljac kao osrednji advokat nema čemu da se nada u svojoj advokatskoj karijeri bez namesničke i poslušničke funkcije u komori. Shodno pravilima prljave komorske kombinatorike, možemo ga 23. oktobra očekivati kao kandidata na izborima za predsednika beogradske komore, osim ako se ne kandiduje samo za potpredsedničko mesto i ostavi predsedničku funkciju svojoj ženi Sneži sa kojom „jednokrevetno" vlada kao Nikolae i Elena Čaušesku.

Glosa

Ostaje da vidimo šta će beogradski i srpski advokati uraditi na septembarskoj izbornoj skupštini Advokatske komore Srbije i na izborima za beogradsku komoru krajem oktobra. Čak i ako prljava kombinatorika na skupštini komore Srbije u septembru ustoliči Jasminu Milutinović i Jugoslava Tintora, beogradska advokatura ima velike šanse da na oktobarskim izborima počisti „braon" koaliciju iz komore i upornim radom vrati slavu advokatskoj profesiji.