Ekonomija

Upravljanje spoljnim i javnim dugom i efekti korišćenja dugova (4)

Gde su otišla sredstva uzetih dugoročnih kredita u inostranstvu?

U sklopu investicione politike i privlačenja stranog kapitala preko visokih subvencija i brojnih olakšica, poseban osvrt zaslužuju subvencije. Ulagači iz inostranstva su visoko privilegovani u odnosu na domaće. Prema novim analizama subvencije stranim investitorima su 14 puta veće od domaćih. Strani investitori dobijaju od 84.000 do 140.000 evra po radnom mestu, dok ih domaći investitori ne dobijaju. Tako je Beri Kalebo dobio 120.000 evra po zaposlenom, Henkel 144.000, dok se za Fiat automobil, davanja kreću i do nekoliko stotina miliona evra godišnje. U periodu od 2006. do 2020. država je pomogla 296 projekata stranih investitora, a svega 94 domaća. Od ukupno 655 miliona evra datih subvencija u tom periodu oko 611 miliona su dobili strani investitori, a domaći svega 44 miliona (6%). Teško je prihvatiti stav ministarstva privrede da se javna sredstva poklonjena privatnim (posebno stranim) investitorima vraćaju četvorostruko u roku od 16 meseci. Dakle, nešto više od godine dana, mada se najveći deo tih investicija i ne završi u roku od godine dana. Pa i Svetska banka konstatuje "da nema prelivanja koristi od stranih investicija na celu privredu". Dakle, investicije postaju same sebi svrha. Jer, brojne strane korporacije ne zavise mnogo od domaćih dobavljača i uvoze preko 90% potrebnih proizvoda, što znači da SDI imaju mali uticaj na domaću privredu. Oni tek 9% svojih potreba nabavljaju na domaćem tržištu, što znači da poznati multiplikator investicija uopšte ne deluje. Najveći deo efekata ovih investicija se oseća na izvozu i uvozu stranih investicija. Tu izostaje i izvozni multiplikator, smatra prof. dr Slobodan Komazec.

Prof. dr Slobodan Komazec

Srbija je ostvarila u navedene četiri godine nisku stopu privrednog rasta u odnosu na države regiona i centralne Evrope. U ovom periodu prosečna stopa rasta u Srbiji 1,3%, dok su države u okruženju ostvarile 3,4%, a centralna Evropa ostvarila je rast od 3,5%. Istovremeno je stopa bruto investicija (17,7%) najniža (zajedno sa BiH).

Strane direktne investicije u ovom periodu (2008-2020) iznosile su 25,5 milijardi evra, dok je masa portfolio investicija smanjena za 4,3 milijarde evra. To ukazuje na činjenicu da je to spekulativni kapital, koji nastoji da u kratkom roku izvuče profit i napusti državu, koja je dodatno opustošena begstvom (odlivom) kapitala. Treba zapaziti da se veliki deo SDI odnosio na prodaju banaka i preduzeća stranom kapitalu. Od stranih direktnih investicija treba oduzeti sve iznose subvencija i drugih ulaganja države stranom investitoru. To su tada neto SDI, a ne bruto, jer to predstavlja stvarni priliv kapitala po ovom osnovu.

Šta se stvamo desilo sa velikim sredstvima, a stvarno skromnim investicijama u osnovni kapital? Učešće bruto investicija u BDP u periodu 2010-2017. kreće se između 16,1% i 23,5%, što je ispod nivoa ove stope u razvijenim privredama EU. Da pogledamo neke osnovne podatke.

STOPA BRUTO INVESTICIJA U EU I SRBIJI I NESTABILNOST EKONOMIJE

- u % -

- Stopa investicija Inflacija

- EU Srbija EU Srbija

2010. 18,7 17,8 2,5 10,3

2011. 19,0 18,4 3,0 8,0

2012. 18,4 18,5 2,2 12,2

2013. 18,3 17,5 1,8 7,8

2014. 18,5 16,7 1,7 1,7

2015. 18,7 17,7 1,7 1,5

2016. 19,0 16,0 1,8 1,9

2017. 19,2 17,7 1,9 3,0

Ako je u periodu 2005-2017. ukupno stvoreni BDP iznosio 369 miljardi evra, a ukupne SDI 28 milijardi, to znaći das u SDI učestvovale u bruto proizvodu sa svega 4,8%.

U poslednjoj dekadi razvoja prililo se u zemlju 90 milijardi evra ili oko 100 milijardi dolara po različitim osnovama. Samo direktne investicije iznose oko 31,9 milijarde evra. Kakva je to efikasnost ukupne privrede kada je uz priliv SDI od 32,4 milijardi evra ostvaren porast bruto proizvoda od 32,4 milijarde evra. Investicioni multiplikator ne postoji. SDI su pretvorene samo u troškove (rashode) i dugove, a izostalo je jačanje i razvoj privrede. Uostalom šta je sa drugim brojnim faktorima razvoja? Kao da su strane investicije postale same sebi svrha

STRANE DIREKTNE I PORTFOLIO INVESTICIJE

-u milionima evra-

- Strane direktne investcije Portfolio investicije Dugoročni i srednjoroči krediti iz inostranstva (korišćenje) Stopa bruto investicija Stopa neto investicija

2012. 669 -1.722 3.857 18,5 4,5

2013. 1.228 -1.916 3.304 17,2 3,8

2014. 1.236 -369 3.228 16,7 2,3

2015. 1.804 -193 3.304 17,7 3,0

2016. 1.889 289 5.343 16,0 2,0

2017. 2.488 -728 4.074 17,3 2,5

2018. 3.156 913 4.200 20,0 4,8

2019. 3.551 -188 3.062 22,5 6,7

2020. 3.939 -278 5.248 21,4 6,2

2021. 3.657 1.831 5.384 23,3 5,2

2022. 4.328

- 6.309 24,2 3,0

2023. 4.422 1.069 6.938 23,2 3,5

Stopa bruto investicija je relativno niska Ako se odbiju sredstva amortizacije fiksnog kapitala tada stopa pada na 2,3-4,5% učešća u BDP u nekoliko poslednjih godina.

Gde su završila ovako velika prilivena sredstva, kao i porast inostranog zaduženja u ovom periodu od 86 milijarde evra (SDI 32,4 milijarde, dugoročni krediti 53,9 milijardi evra). Da li su ove investicije izvršene? Od procesa privatizacije trebalo je investirati 1,1 milijarde evra (investirano je svega 190 miliona evra do 2011). U poslednjih deset godina praktično nije investiran ni jedan dinar. U istom periodu portfolio investicije su smanjene za 1,5 milijardu evra. Stopa neto investicija pada sa 4,5% na 3,5%.

Istina, visok priliv po dugoročnim kreditima iznosio je 54 milijarde evra, ali je istovremeno odliveno otplatama oko 40 milijardi evra.

Neto priliv u ovih deset godina iznosi 14 milijardi evra (uz odliv od 1,5 milijardu evra portfolio investicija).

U našim zvaničnim publikacijama se doslovno tvrdi sledeće:

"Ranijih godina investicije su se u velikoj meri oslanjale na strana direktna ulaganja. Zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti, relativnoj stabilnosti deviznog kursa, kao i sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji, u poslednjim godinama uspostavljena su još tri snažna stuba finansiranja investicija:

-višestruko povećana profitabilnost privrede,

-investicioni krediti banaka,

-udvostručene državne investicije.

Koliko takva konstatacija odražava stvarne tokove finansiranja privrede?

U daljoj analizi ćemo pogledati sistem finansiranja i izvore finansiranja investicija u našoj privredi u dužem period razvoja.

Odmah možemo zapaziti da povećana profitabilnost (inflatorno produkovana) u privredi, odliva se u inostranstvo i u bankarski sektor. Samofinansiranje privrede opada do simboličnog iznosa, dok su krediti banaka, povećane javne investicije i strano zaduživanje postali dominantni izvori. Ovo se posebno odnosi na strano zaduživanje, kao osnovno.

Tim sistemom finansiranja investicija raste deo bruto proizvoda koji pripada stranom kapitalu. Istovremeno raste i deficit kvalitetne radne snage, povećava se zavisnost nacionalne ekonomije od stranog kapitala (priliva deviza preko stranih direktnih investicija i deviznih doznaka iz inostranstva).

Samostalnost i suverenost države se smanjuje u vođenju potrebne razvojne i ukupne makroekonomske politike. Dominirajuće strane investicije su na stranom kapitalu, posebno javne investicije (sa stranim izvođačima). Privatne (male) investicije su na bankarskim (nepovoljnim) kreditima. Doprinos SDI porastu bruto proizvoda je mali. Isplativost dominantno infrastrukturnih investicija je mala, a troškovi servisiranja dugova i održavanje sve veći. Raskorak prihoda i rashoda postaje sve veći, a gubici i potrebe pokrića ravnih rashoda na projektima sve veći.

DUGOROČNI KREDITI PREKO BANAKA U INOSTRANSTVU

- u milionima evra -

- Korišćenje Otplate Neto priliv ili odliv (-) Plaćena kamata

2007. 6.318 2.218 4.100 100

2008. 6.159 2.593 3.566 197

2009. 3.666 2.645 1.041 245

2010. 3.687 2.726 961 330

2011. 4.129 3.286 843 471

2012. 3.807 3.834 -27 610

2013. 3.304 3.868 -564 825

2014. 2.228 4.260 -2.032 1.086

2015. 3.304 4.345 -1.129 1.183

Gde su otišla sredstva uzetih dugoročnih kredita u inostranstvu? Jasno se vidi da je "kredit našao samo put do naše privrede" da bi se oplođen kamatom vratio u zemlje poverilaca. Ovo se posebno odnosi na period 2012-2016. godina. Mali je stvarni pozitivan efekat u neto prilivu kapitala.

Neto priliv kapitala (razlika između mase korišćenih kredita i otplate dospelih kredita) u ovom periodu iznosi 6.739 miliona evra, što je gotovo u potpunosti otišlo na plaćenu kamatu na kredite (oko 5 milijardi evra).

Ukupno je priliv kapitala (korišćenje dugoročnih kredita) u navedenom periodu krize iznosilo oko 36,5 milijarde evra, dok su istovremeno otplate (odliv) iznosi 30 milijardi evra. Neto priliv kapitala korišćenjem dugoročnih kredita u inostranstvu iznosio je svega 6,7 milijardi evra.

Potvrđuju se brojna istraživanja o ulozi inostranih investicija da ekonomije beleže visoke stope rasta kada svoje investicije finansiraju sopstvenom štednjom (akumulacijom), dok je ekonomski rast sporiji kod privrede koja svoje investicije finansira iz inostranih kredita, koja istovremeno ostaje bez domaće akumulacije.

Pri tome treba videti koje su to investicije, iz kojih sredstava, po nosiocima, kakvi su tehnoloških karakteristika, efekte investicija i dr. što je do sada potpuno izostalo. Javnost bi to trebala da zna, kao i organi nosioci odluka o makroekonomskoj politici, ali i naučna javnost Srbije. Odluke se donose ad hok, od slučaja do slučaja, bez vizije i dugoročne strategije razvoja i izbora koncepcije rasta, strukturnog razvoja, restrukturisanja privrede, izabranih prioriteta u razvoju (i tome podešene razvojne makroekonomske politike).

Vidimo da je neto stopa investicija vrlo niska. Dosadašnja ukupna zaposlenost smanjuje se za oko 50 hiljada. Podaci o ukupnoj zaposlenosti i nezaposlenosti su vrlo neprecizni.

Privatizacijom je razbijeno društvo, zajedništvo, solidarnost, društvena koncentracija i usmeravanje kapitala. Privatni kapital nije u funkciji razvoja i investiranja u realne investicije. Kapital se usmerava u trgovinu i promet i čisto spekulativne transakcije. Omogućena je velika koncentracija kapitala u rukama pojedinaca, ali ni ovaj kapital nije u funkciji razvoja. Industrijska proizvodnja godinama stagnira, ili opada u nekim godinama, a pod pritiskom nekontrolisanog uvoza, nema šansu da se oporavi i postane konkurentna bez potrebne podrške monetarno - kreditne i fiskalne, ali i spoljnotrgovinske politike. U sektoru investicija postoji gotovo stihija, bez plana i praćenja efekata, ali i ciljeva investiranja.

Nema dugoročne strategije ni vizije razvoja. Kako to učiniti kad je sve individualizovano i privatizovano, a država izgubila sve poluge razvoja, koordinacije i usmeravanja razvoja (u izboru prioriteta i mera takve politike). Od neoliberala stalno slušamo o "pozitivnim efektima investiranja na privredni rast". Da li i koliko inostrane investicije podstiču ekonomski rast? Videli smo to u prethodnoj analizi. Sada da vidimo šta se događa sa štednjom stanovništva kod banaka kao delom akumulacije.

Štednja stanovništva u Srbiji je u stranim bankama i to oko 14 milijardi evra. Krediti stanovništvu, uz visoke kamatne stope, iznose oko 12 milijardi evra (pri tome od štednje treba oduzeti deviznu obaveznu rezervu). Formirana štednja u bankama plasirana je oko 94% u isti sektor.

Da pogledamo paralalno kretanje kredita i štednje sektora stanovništva kod banaka i njihov odnos.

KREDITI I STEDNJA STANOVNISTVA KOD BANAKA

- u milionima dinara -

- 2018. 2021. 2022. 2023.

1.KREDITI STANOVNIŠTVU 1.010,9 1.374,2 1.475,2 1.475,7

2. UKUPNA ŠTEDNJA 1.200,2 1.551,6 1.600,9 1.571,2

a) Dinarska štednja 60,4 103,6 95,7 118,8

- Kratkoročna 52,5 83,8 76,0 83,7

- Dugoročna 7,9 19,8 19,7 35,1

b) Devizna štednja 1.139,1 1.448,6 1.505,4 1.449,4

- Kratkoročna 937,9 1.277,7 1.337,5 1.174,8

- Dugoročna 201,2 172,9 167,9 277,8

3. PROSECAN KURS EVRA 118,3 117,4 117,3 117,2

4. ŠTEDNJA U EVRU 10.145 13.619 14.530 15.420

5. KREDITI U EVRU 8.545 11.705 12.433 12.579

ODNOS KREDITA I ŠTEDNJE 84,3% 88,7 85,2 82,0

Ukupna štednja krajem 2023. iznosi 15,4 milijardi (u evru), a krediti stanovništvu 12,6 milijardi. Dakle, oko 82% štednje odlazi na kredite stanovništvu. Štednja se ne usmerava u kreditiranje privrede. Ovaj deo akumulacije odlazi na različite oblike potošnje stanovništva.

Da se za momenat podsetimo na dosadašnje efekte investiranja na razvoj preko dinamike i visine -bruto proizvoda.

BRUTO PROIZVOD, STVARNI I "KORIGOVANI", KAMATNI TERET I NIVO RAZVOJA

- u % -

- Realni rast BDP procena Korigovani rast naknadno Kamata iz budžeta u BDP (%) Bruto proizvod (mlrd evra)

2008. 5,4 5,7 0,6 33,7

2012. -1,0 -0,7 2,1 31,7

2013. 2,6 2,9 2,8 36,4

2014. -1,8 -1,6 3,5 35,5

2015. 0,8 1,8 3,8 35,7

2016. 2,8 3,3 3,9 36,7

2017. 1,8 2,1 3,0 39,2

2018. 4,4 4,5 2,5 42,9

2019. 4,2 4,3 2,0 45,9

2020. -1,0 -0,9 1,9 46,7

2021. 7,0 7,7 1,7 53,3

2022. 2,3 2,5 1,9 60,4

2023. 2,5 2,5 2,3 69,1

Domaći kapital je preko štednje stavljen u ruke stranih banaka, koje preko plasmana u sektor stanovništva s najvišim kamatama dodatno izvlače profit preko domaćih kredita (i štednje). Mala akumulacija privrede se preko kredita banaka izvlači i odliva u inostranstvo.

Profit se sada odliva u inostranstvo i to iz nacionalnog dohotka, a ne stvarno stvorenog profita (npr. u 2015. to iznosi 380 miliona evra, a toliko iznosi godišnja "ušteda na smanjenju penzija i plata u javnom sektoru"). Formiran je proces odliva iz lične potrošnje u "profit" preko otuđenog bankarskog sistema.

Ako se od štednje oduzme obavezna devizna rezerva i plaćeni porez na kamatni prihod, tada je celokupna štednja stanovništva otišla u kredite građanima. Tu nema mogućnosti da se ovaj finansijski višak usmeri u kreditiranje privrednih investicija. Ranije je to bio veliki izvor finansiranja privrede, uz određivanje minimuma (20%) za plasman u investicije.

Može li se sa ovakvom politikom investicija pokrenuti ekonomski rast i rešavati problem visoke nezaposlenosti, odnosno izlazak iz krize? Videli smo prethodno iz "omče" spoljnih dugova koja je snažno zategnuta, da je potrebna daleko viša stopa realnog ekonomskog rasta da bi se postepeno "otpuštala" omča dugova, uredno servisirale obaveze, a zatim postepeno ostvario finansijski višak i štednja za domaće finansiranje investicija.

To je poznata konverzija stranog u domaće finansiranje razvoja i investicija. (Jovan Dušanić: Na sopstvenoj štednji - inostrano zaduživanje ne može da bude adekvatna zamena za domaću akumulaciju, "Politika", Pogledi, 16.05.2012. godine). Faza u koju se ulazi je faza visokog zaduživanja i sve većeg tereta spoljnih dugova. Stopa samofinansiranja privrede je izuzetno niska.

Konačno, više se taj pokazatelj i ne prati. Sve to traži da se u sektoru investicija, koje su osnovna poluga razvoja, napravi generalni zaokret kako u praćenju investicija, tako i u kombinovanju izvora finansiranja i praćenja efekata investicija. Da li su nam do sada uopšte poznati efekti stranih investicija s jedne i inostranih dugova s druge strane. Niska stopa rasta bruto proizvoda i vrlo spor rast ukazuju na nedovoljnu efikasnost investicija u nacionalnoj privredi. Investicije postaju sebi svrha, a služe za propaganda i promociju "uspešnosti" razvoja.

Da li je privreda Srbije "ekonomski tigar" i da li može na bazi postojećeg sistema i modela razvoja zasnovanog na "tuđim osnovama" da se brzo i gotovo skokovito razvija? Da li je do sada ostvarila brz privredni rast, posebno u odnosu na druge države u sve složenijim privrednim i ekonomsko - političkim odnosima?

Globalni privredni oporavak je spor i vrlo neuravnotežen. Svetska privreda se u period 2000 - 2020. razvijala po prosečnoj stopi od 3,8% da bi u 2022. pala na 1,5% i 3,1% u 2023. godini. Po prognozni za 2024. očekuje se rast od 3,25.

DINAMIKA PRIVREDNOG RASTA U SVETU o -u%-

- 2022. 2023. 2024. 2025.

Razvijene zemlje 2,6 1,5 1,5 2,0

Prtivreda u razvoju 4,1 4,1 4,0 4,2

Svetska privreda 3,5 3,1 3,2 3,5

Evro zona 3,5 0,5 1,0 1,7

Nemačka 1,0 0,3 0,1 0,9

Italija 0,9 0,7 0,6 1,0

SAD 1,1 2,5 2,1 1,7

Rusija -2,1 3,0 3,5 2,2

Kina 3,0 5,0 4,6 4,1

Srbija 2,3 2,5 3,5 3-4

Razvoj po regionima i državama je vrlo neujednačen. Pogoršavanje krize je moguće zbog porasta kamatnih stopa, porasta inflatornih očekivanja, porasta geopolitičkih tenzija i sukoba, uz ponovni rast cena energenata i primarnih proizvoda. Zemlje u okruženju su imale više stope rasta u 2023. godini (C. Gora 4,5%, Albanija 3,5%, S. Makedonija 3%, BiH 4,1%, Bugarska 3,9%, Hrvatska 6,3%, Mađarska 5,1%, Rumunija 5,8%, Slovenija 6,2%.

kakvom „ekonomskom tigru" se može govoriti kada se u deset godina ostvari prosečna stopa rasta (realno) 2,3%, što je blizu visine plaćene kamate na pozajmljeni kapital. Radi se uglavnom o višim stopama rasta nominalnog (inflatornog) rasta, bez porasta nacionalnog bogatstva.

Privredni rast u Srbiji je dosta spor, tako da po međunarodnoj klasifikaciji razvoja spada u spor razvoj. Kada bi se ostvarivala stopa realnog rasta 5-8% viša, tada se govori o brzom ili čak vrlo brzom rastu. Da li je to tada i optimalan rast posebno je pitanje. Sada je jasno da se razvoj odvija na „tuđim osnovama" i na stranim sve većim dugovima. To je u osnovi vrlo nestabilan i nesiguran rast, jer zavisi od hirova svetskog tržišta kapitala i moguće bankarske krize u svetu. Efekti razvoja se odlivaju u inostranstvo.

Da li se privreda Srbije brže razvijala u odnosu na druge zemlje u okruženju? Da pogledamo samo nekoliko poslednjih godina i očekivani (programirani) rast u narednim godinama.

REALNI PRIVREDNI RAST U DRZAVAMA REGIONA

- u % -

- 2022. 2023. 2024. 2025.

Mađarska 5,1 0,5 2,7 3,3

Rumunija 5,8 2,0 3,3 3,7

Slovenija 6,2 1,4 2,2 2,4

Hrvatska 6,9 2,5 2,4 2,7

Bugarska 3,9 1,8 2,2 2,6

Albanija 3,5 3,0 3,1 3,7

BiH 4,1 2,4 2,5 3,0

S. Makedonija 3,0 1,8 2,8 3,5

Crna Gora 4,5 4,7 3,8 3,6

Srbija 2,3 2,5 3,5 3-4

Svetska privreda 3,2 3,1 3,2 3,5

Dakle, nema tu nekakvog impozantnog dinamičkog rasta u odnosu na druge države, čak je i sporiji od mnogih, a ništa veći od dinamike svetske privrede.

Naravno, trebalo bi videti i strukturu razvoja, ali i faktore na kojima počiva privredni rast, stabilnost i kvalitet razvoja. Nije isto razvoj na stranom kapitalu i stranim direktnim investicijama i razvoj na sopstvenim (aktiviranim) tokovima rasta. (Videti vrlo ilustrovan rad Nebojše Katića u Geopolitici: „Ko se nije zadužio, spasao se", novembar 2018. godine)

To je jedan od razloga zašto već godinama zagovaram potpunu kontrolu novčanih tokova (Direkcija platnog prometa, kontrole i statistike), uz osnivanje Instituta za razvoj (za programe i praćenje procesa investiranja), Razvojne banke (za osiguravanje sredstava za investicije i kontrolu investicija), ali i novu razvojnu ulogu Centralne banke, a zatim, Direkcije za antikriminalnu i antikorupcijsku delatnost i dr. Centralna banka je direktno povezana sa Razvojnom bankom (funkcionalno).

Stvarno stanje je takvo da su domaće investicije gotovo zaustavljene, kapital potrošen, štednja nedovoljna i potpuno usmerena u potrošnju stanovništva i topi se u visokoj inflaciji. Prihodi od privatizacije ili stranih izvora u velikoj meri su potrošeni neproizvodno (loše upotrebljeni) ili pronevereni. Sada se strani kapital sve više koristi za otplatu dospelih obaveza (kamata i otplata). Formirana je tipična "dužnicka spirala". Srbija je pod velikim teretom dugova i ne može više da pokriva minus u svom tekućem računu platnog bilansa. Formalno to se pokriva stranim investicijama i deviznim doznakama - statistički, a ne funcionalno.

Metod ostvarivanja visokih stranih investicija je dosta rizičan i "kombinovan" brojnim stimulansima i oslobađanjima, "ugrađivanjem", subvencijama i sl. posebno kod javnih infrastrukturnih investicija.

Zbog nedovoljnosti domaće štednje i male "pomoći" kreditne politike banaka u sferi investicija domaće privrede, njihov mali iznos i nivo nadomeštavan je godinama preko stranih investicija. Njihovo visoko učešće u bruto investicijama se prikazuje kao veliki uspeh vlasti u privlačenju stranih investitora.

Briga za nacionalni razvoj i zaposlenost preko ovih investicija traži i odgovor na njiovu efikasnost, svrsishodnost, stvorene obaveze i uopšte doprinos nacionalnom bogatstvu i razvoju. O tim efektima i efikasnosti ovih investicija kasnije nešto šire. Ovo je posebno naglašeno kod infrastukturnih projekata koji se zasnivaju na tuđim sredstvima i izvođačima. Kreditoru pripadaju kamate na kredit i deo BDP stvoren izvođenjem radova, a domaćoj privredi ostaje obaveza za kredit, visoka cena i troškovi gradnje i slabi efekti u korišćenju investicija, uz nove dodatne troškove održavanja. Strani kapital "ubire" efekte, a domaća privreda obaveze i rashode.

Odliv kapitala od 2012. godine nadalje u svim godinama veći je od priliva. Dolazi faza većeg odliva od novog korišćenja. Odliveno je oko 4 milijarde evra dugoročnih kredita i oko 2 milijarde ukupnih sredstava preko banaka. Od 2012. do 2020. godine plaćeno je kamate iz budžeta ukupno oko 8,7 milijardi evra, dok su u isto vreme preduzeća i poslovne banke platile na svoj spoljni dug gotovo isto toliko. Odakle finansirati investicije i razvoj kada privreda nema akumulacije? Četiri su moguće strategije:

1)Prelivanje nacionalnog dohotka sa lične i javne potrošnje na investicije,

2)Domaći bankarski kredit,

3)Strani kapital i

4)Deficitarno finansiranje.

Izbor sistema finansiranja investicija od navedene četiri mogućnosti i strategije ima dalekosežan efekat na celokupnu privredu, društvo i državu. Ovde se, nužno, polazi od osnovne globalne funkcije potrošnje.

Y=C+I+G+X-M, odnosno Y=C+S, I=Y-C.

Savremene ekonomije imaju proširenu funkciju potrošnje. Dakle dug plus uvoz, plus dohodak, jednako lična potrošnja, javna potrošnja, investicije i izvoz.

D+M+Y=C+I+G+X.

Ako se država opredeli za promenu sistema raspodele nacionalnog dohotka sa lične (C) i javne potrošnje (G) na investicije i usmeri najveći deo nacionalnog dohotka na investicionu potrošnju, uz adekvatno snižavanje lične i opšte (budžetske) potrošnje, dolazi do pada standarda stanovništva, ali i ugrožavanja svih vitalnih funkcija države. Ovako napregnuti bilansi potrošnje ne mogu dugo izdržati (na duži rok sa odricanjem), tako da se država odlučuje u prvoj liniji na bankarsko (domaće) finansiranje investicija. Ako je bankarski sistem u rukama stranog kapitala, banke će preferirati kratkoročna, niskorizična i visoko prinosna (kamatama) ulaganja u sektor stanovništva ili u kupovinu hartija od vrednosti države (čime finansiraju javnu potrošnju) ili u kupovinu hartija centralne banke (čime se vrši demonetizacija). Investicije na bazi bankarskog kreditiranja se teško mogu očekivati, posebno dugoročne -koje traže veliku masu sredstava, a često su nisko profitabilne (a društveno su potrebne i korisne).

U tom slučaju država se okreće korišćenju stranog kapitala kao dopunskog izvora, o čemu smo prethodno izvršili širu analizu. U slučaju da su na svetskom tržištu kapital pogoršani uslovi, ili se u državi povećavaju rizici ulaganja, priliv stranog kapitala izostaje. Ako se na svetskom finansijskom tržištu popravljaju uslovi zaduživanja države preferiraju strano zaduživanje na račun internog i domaćeg banakrskog finansiranja. U krajnjem slučaju državi stoji na raspolaganju deficitarno bankarsko finansiranje investicija, uz sva ograničenja na koja smo ukazali na drugom mestu u ovom radu.

15.BANKARSKI SEKTOR, ŠTEDNJA I INVESTICIJE

Bankarski sektor je krvotok privrednih procesa, ne samo kao mehanizam koncentracije novčanih sredstava, već i njihovog usmeravanja u procesu razvoja. Obzirom na to da je ovaj sektor prešao oko 90% u ruke stranog kapitala, čiji je osnovni motiv poslovanja profit i sigurnost povraćaja plasiranih sredstava, kako se on ponašao u odnosu na strani kapital i SDI, ali i u ukupnoj poslovnoj i kreditnoj politici?

Kako se privreda snabdevala novcem i kreditom poslovnih banaka, a kako drugi sektori, posebno iz aspekata kreditnog finansiranja investicija, ali i uloge stranog kapitala. Da li su se banke „uključile" u sistem finansiranja privrede i u kakvim oblicima kredita? Kakva je uloga i razvojna moć banaka u Srbiji?

PLASMANI BANAKA PO OSNOVNIM SEKTORIMA

- iznosi u milijardama dinara - o Godišnji rast kredita (%) Učešće

- Ukupno Privreda Stanovništvo Ukupno Privreda Stanovništvo kredita stanovn.

2012. 1.877 1.224 653 9,3 9,9 8,6 34,7

2013. 1.788 1.110 674 -5,0 -10,0 3,2 37,9

2014. 1.863 1.139 725 4,2 2,6 7,6 38,9

2015. 1.919 1.160 759 3,0 1,8 4,7 39,6

2016. 1.964 1.126 838 2,3 -3,0 10,4 42,7

2017. 2.006 1.102 904 2,1 -2,2 7,9 45,1

2018. 2.206 1.188 1.017 9,9 7,8 12,5 46,1

2019. 2.402 1.291 1.111 8,9 8,6 9,2 46,3

2020. 2.657 1.424 1.243 10,7 10,3 11,9 46,8

2021. 2.940 1.537 1.314 2,4 0,4 3,9 47,5

2022. 3.131 1.673 1.458 6,4 6,8 10,9 44,6

2023. 3.145 1.669 1.476 0,4 0,9 1,1 46,6

Bankarski sektor je najveći deo kreditne funkcije usmerio prema sektoru stanovništva, a ne privrednom sektoru. U svim godinama rast kredita u ovom sektoru je veći od rasta kredita u sektoru privrede. Prosečna stopa godišnjeg rasta kredita banaka u periodu 2012-2023. bila je: ukupni drediti 4,6%, krediti privredi 2,6% i krediti stanovništvu 8%. Učešće kredita u sektoru stanovništva povećano je u ovoj masi sa 34,7% iz 2012. na 47,5% u 2023. godini.

Iz dalje analize strukture ovih plasmana u sektoru stanovništva videćemo u koje oblike kredita i namene banke dominantno usmeravaju kredite.

Sada da pogledamo stvarni porast kredita po osnovnim sektorima u toku godine u poslednjoj dekadi razvoja.

GODIŠNJI PORAST KREDITA PO OSNOVNIM SEKTORIMA

- u milijardama dinara -

- Ukupno Privreda Stanovništvo

2013. -89 -114 21

2014. 75 29 51

2015. 56 21 34

2016. 45 -34 79

2017. 42 -24 66

2018. 200 86 113

2019. 196 103 94

2020. 255 133 132

2021. 64 6 48

Porast mase kredita 2013-2021. 844 206 638

Učešće u povećanju mase kredita (%) 100 24,4% 75,6%

U periodu od 2012-2021. krediti banaka su povećani za 844 milijarde, pri čemu je porast kredita u sektoru privrede svega 206 milijardi, a u sektoru stanovništva 638 milijardi. Od ukupnog porasta mase kredita banaka na privredni sektor se odnosi 24,4%, a na sektor stanovništva 75,6%.

Dakle, banke su se dominantno usmerile na kreditiranje sektora stanovništva, a daleko manje u privredni sektor.

Dugoročni krediti banaka trebalo bi da bude nekakav indikator investicione aktivnosti, bolje i dugoročnije poslovne klime i sigurnosti povraćaja i oplodnje sredstava. Gde banke do sada dominantno usmeravaju svoja sredstva? Uglavnom se to odnosi na sektor stanovništva.

DUGOROČNI KREDITI BANAKA PRIVREDI I STANOVNISTVU

- u milijardama dinara -

- 2018. 2020. 2022. 2023.

Stanovništvu 474,4 547,0 679,8 676,5

Investicioni 68,6 74,4 72,4 74,2

Stambeni 384,0 450,5 583,4 576,1

Potrošački 24,8 22,5 24,0 26,2

Privrednom sektoru 450,5 584,0 645,7 675,0

Investicioni 450,5 584,0 645,7 675,0

Sada postaje jasno čije su to banke i koji im je osnovni motiv poslovanja. Naravno, nije to razvoj i dugoročno finansiranje privrede, već profit i sigurnost.

Da pogledamo, konačno, bilansne odnose u poslovnom bankarstvu, iz čega ćemo moći sagledati njihovu stvarnu operativnu kreditnu i depozitnu moć.

Bez kompletnog bilansnog sagledavanja tih odnosa teško je dati i ocenu njihove kreditne politike i politike usmeravanja sredstava (plasmana).

DEPOZITNA OSNOVA POSLOVNIH BANAKA

-u milijardama dinara -

Vrsta sredstava 2012. 2018. 2020. 2021. 2022. 2023.

Kratkoročna sredstva 1.303 2.145 2.744 3.173 3.397 3.617

Dugoročna sredstva 210 272 283 286 273 515

Ukupni depoziti 1.513 1.417 3.027 3.259 3.670 4.132

Učešće kratkoročnih sredstava u ukupnim (%) 86,1% 88,7% 90,6% 90,8% 92,5% 87,5%

Na kratkoročna, dosta osetljiva sredstva, sa visokim stepenom kolebanja, otpada od 86 - 91% svih depozita. To je osnova velike osetljivosti banaka na privredno - finansijske tokove, ali i na procese kojima se kreiraju depoziti banaka. To je veliko ograničenje u vođenju operativne i stabilne dugoročne poslovne i kreditne politike.

Banke su, nasuprot ovakvim izvorima sredstava najveći deo plasmana usmerile u dugoročne kredite. Dakle, javio se veliki jaz u dominaciji kratkoročnih depozita (91% svih) i dugoročnih kredita.

UKUPNI KREDITI I PLASMANI BANAKA

- -u milijardama dinara-

- 2012. 2018. 2020. 2021. 2022. 2023.

Kratkoročni krediti 508 330 243 255 272 241

Dugoroćni krediti 1.284 1.835 2.360 2.498 2.290 2.081

Ukupni krediti 1.792 2.165 2.603 2.753 2.562 2.322

Učešće dugorčnih kredita u ukupnim 84,8% 84,8% 90,7% 90,4% 89,4% 89,6%

Dobro se može sagledati, koliko su bilansi banaka prenapregnuti, a vođenje politike plasmana izloženo velikom riziku oscilacije i topljenja kratkoročnih depozita, dok se dugoročna već godinama zadržavaju na gotovo istoj visini.

U prethodnom delu videli smo u koje sektore su banke plasirale dugoročne kredite, a posebno u sektoru stanovništva. Njihova osnovna poslovna orijentacija je prema sekotru stanovništva i štednje.

Sektor stanovništva postaje dominantan u dugoročnom kreditiranju i poslovnoj politici banaka. Tu su i rast kredita, visina kredita i kamata najveći, a sigurnost povraćaja kredita najveći. Rizici manji. Koliko je ovakva politika podstakla investicije i privredni rast?

Da pogledamo strukturu ovih kredita stanovništvu, gde se mogu tražiti i odgovori o delovanju na razvoj.

STRUKTURA BANKARSKIH KREDITA STANOVNIŠTVU

- u milijardama dinara -

- 2012. 2021. 2022. 2023.

Gotovinski 163 577 630 655

Potrošački 31 22 23 27

Refinansirajući 28 1.967 2.290 2.196

Stambeni 310 928 583 576

Za likv. i obrt 25 67 72 74

Poljoprivredni 30

-

-

-

Investicioni 35 72 74 74

Transakcioni 26 19 19 19

Ostali krediti 51 44 36

UKUPNI KREDITI 633 2.198 3.152 3.081

Gde su banke usmerile svoja sredstva? To su gotovinski krediti, refinansirajući stambeni krediti. Na investicione, koji godinama gotovo stagniraju, otpada svega 74 milijarde, sa porastom za deset godina svega 49 milijardi dinara. Banke su uzimale velika sredstva (kredite) u inostranstvu, uz niske kamate, a plasirale u sektor stanovništva uz visoke kamate. Privreda od tih dugova nema velike koristi (u sistemu finansiranja).

Da li se investicije u privredi i razvoj mogu podsticati iz štednje stanovništva koncentrisane u bankama?

FUNKCIONALNA STRUKTURA ŠTEDNJE

- u milijardama dinara -

- Dinarska štednja Devizna štednja Ukupna štednja Učešće

- Kratk. Dugor. Ukupna Kratk. Dugor. Kratk. Dugor. Ukupna Kratk. štednje

2012. 16,3 1,4 17,7 731,4 178,4 747,2 179,8 927,0 80,6

2014. 34,4 3,6 38,0 777,8 20,5 812,2 224,1 1.036,3 78,4

2016. 43,1 7,3 50,4 891,4 209,5 934,5 216,8 1.151,3 81,4

2018. 52,5 7,9 60,4 937,9 201,7 990,4 209,6 1.200,0 82,5

2020. 73,6 18,7 92,5 1.104,6 196,9 1.178,2 188,3 1.366,5 86,2

2021. 79,1 18,0 97,1 1.773 170,4 1.355,4 186,4 1.544,8 86,7

2022. 76,0 19,8 95,8 1.337,4 187,0 1.412,4 2.077,7 1.620,1 87,8

2023. 83,7 35,1 118,8 1.174,7 277,5 1.268,4 314,6 1.583,0 80,1

Iz aspekta dugoročnog finansiranja investicija jasno je da dinarska štednja to ne omogućava, jer je oko 80% kratkoročno (sve do godine dana). Kod devizne štednje na kratkoročnu štednju se odnosi 87%, a dugoročnu svega 13%. Ako se pogleda ukupna štednja tada je ovaj procenat kratkoročno raspoloživih sredstava štednje 87%. Kod ovakve funkcionalne strukture štednje teško je očekivati da će banke sva sredstva plasirati u dugoročne investicije privrede. Stoga su se opredelile za refinansiranje gotovinske i stambene kredite - na koje otpada 82% svih kredita. Banke su mogle koristiti sredstva štednje za kratkoročno privredno kreditiranje velikog broja poslova posebno u privatnom sektoru i kod malih i srednjih preduzeća.

Zbog velikog debalansa u bilansima banaka dominiraju kratkoročna sredstva (88%) uz istovremene plasmane na dugi rok (90%), što ih je teralo da se dugoročno zadužuju u inostranstvu. To je proces funkcionalne transformacije štednje.

Banke su zbog strukture svojih izvora sredstava i plasmana postale veoma osetljive na oscilacije depozita, ali i na mere monetarne i devizne politike. Lomovi i potresi u bankarskom sektoru su mogući.

tome nešto kasnije, nakon što pogledamo odnose države i bankarskog sektora - centralne i poslovnih banaka.

Kakav je odnos bankarskog sektora i države u pogledu depozita i kredita? Ko ovde koga kreditira? U kom pravcu je usmerena država da traži kredite?

ODNOSI DRŽAVE I BANKARSKOG SEKTORA

- u milijardama dinara -

I ODNOSI DRZAVE I CENTRALNE BANKE 2012. 2022. 2023.

Krediti države (K) 1,2 101,9 86,7

- - Dinarski krediti 1,2 101,1 86,7

- - Devizni krediti

-

-

-

Depoziti države (D) 173,8 621,0 802,6

- - Dinarski depoziti 67,7 315,5 324,1

- - Devizni depoziti 106,1 305,5 478,5

Neto pozicija (depoziti veći od kredita) 172,5 519,4 715,9

II DRŽAVA I POSLOVNE BANKE

Krediti države (K) 322,0 753,9 726,2

- - Dinarski krediti 181,1 589,9 575,8

- - Devizni krediti 140,9 164,0 150,4

Depoziti države (D) 48,2 102,2 102,2

- - Dinarski depoziti 17,6 76,1 78,2

- - Devizni depoziti 30,6 26,1 24,0

Neto pozicija (krediti veći od depozita) 273,7 104,2 624,0

Država kod centralne banke drži 803 milijarde depozita (dinarski 324 milijarde i devizni 478 milijarde), dok istovremeno koristi svega 87 milijarde kredita. Višak depozita iznosi 716 milijardi. Država time u osnovi „kreditira" centralnu banku, odnosno poništava ili demonetizuje javna (realna) sredstva.

Nasuprot tome država je u ovom sistemu usmerila na kredite kod poslovnih banaka po komercijalnim uslovima (sa visokom plaćenom kamatom). Odatle potiču i veliki rashodi za kamate u budžetskim rashodima.

Država kod poslovnih banaka drži svega 102 milijarde dinara (dinarski 78, devizni 24) depozita, dok istovremeno koristi 726 milijardi kredita (dinarski 576 i devizni 150 milijardi).

Dakle, država kao poslovni sistem drži kod bankarskog sektora ukupno

Centralna banka: Depoziti 802,6 milijardi Krediti 86,7 milijardi

Poslovne banke: Depoziti 102 milijarde Krediti 726 milijardi.

To znači da država ukupono koristi 813 milijardi kredita, a ima depozita 905 milijardi. Da se formira drugi sistem i povežu u njemu krediti i depoziti države ona bi imala umesto 813 milijardi kredita svega 92 milijarde. Time bi plaćena kamata na kredit bila mnogo manja, ali i deficit budžeta. Operacionalizacija i obrtanje javnih srdstava bili bi daleko veći, a time i efikasnost fiskalne politike i manji teret duga države.

Da pogledamo sada zašto su banke osetljive na oscilacije i odliv depozita i druge rizične faktore.

Naglo povlačenje depozita iz stranih banaka kod nas u matične banke - zbog produžene finansijske krize u tim državama i krize bankarskog

sektora. Smanjenje finansijske zavisnosti od stranih kredita, treba da je praćeno jačanjem depozitne baze banaka, čime se smanjuje jaz između domaće depozitne baze i domaćih kredita. To je zdrava finansijska operacija. Istovremeno to smanjuje osetljivost banaka i finansijskog sistema na spoljne šokove. Povlačenje sredstava od matičnih banaka može ugroziti finansijski sistem samo ako je naglo, nekontrolisano i u velikim iznosima.

Finansijski sistem Srbije je sada vrlo ranjiv na uticaje svetskog tržišta, posebno što je 86% banaka sa gotovo 90% potencijala banaka u stranom vlasništvu.

Kako povećati depozitnu bazu banaka, posebno u „ostatku" domaćih, bez oživljavanja privredne aktivnosti, viših stopa ekonomskog rasta i brzog rasta zaposlenosti i životnog standarda? To su osnovne pretpostavke porasta depozita i štednje, uz novi koncept monetarne politike centralne banke, sa stavljanjem pod potpunu kontrolu svih monetarnih, fiskalnih i platno - bilansnih tokova,

Restriktivna monetarna politika u cilju ostvarenja stabilnosti cena

i deviznog kursa je već davno prevaziđena paradigma i u razvijenim privredama,

Produžavanje krize privrednog sektora i slab rast, porast

nezaposlenosti, slaba kontrola i osiguranje plasmana banaka, visoki nenaplativi

krediti, vode slabljenju depozitne osnove banaka i njihove moći kreditiranja.

Banke se okreću kreditiranju stanovništva i to najvećim delom kao keš krediti - s visokim kamatama, vrlo kratkoročno i sa urednim vraćanjem (danas je svega 3,7% spornih plasmana građanima).

Na kamate i naknade stanovništvo plaća bankama 23 miliona evra mesečno.

Finansijska i poslovna situacija za poslovne banke u Srbiji je postala sve teža. Mada se smatra, više površno gledano, da su banke likvidne i da imaju visok nivo kapitala od 21% (zakonski minimum je 12%), sredstava za plasman banke imaju, ali su mogućnosti preduzeća da se zadužuju sve manje. Stvara se prinudna visoka likvidnost banaka u krizi. To je surova ekonomska stvarnost u koju je dovedena privreda privatizacijom, pljačkom, uništavanjem, zastojem, krizom razvoja i poslovanja. Privreda će sve teže dolaziti do kredita, dok kamate ne ostaju visoke. Rad banaka je ugrožen. Sve banke stalno rade pod stresom. Mnoge banke će tonuti u gubicima (već je polovina banaka sa gubicima) one će sužavati kreditne plasmane ili odlaziti sa tržišta, što će za sobom povući produbljivanje finansijske i realne krize ekonomije. Kriza se već „prelila" u bankarski sektor, posebno preko politike niskih ili nultih kamatnih stopa. Obaranje aktivnih i pasivnih kamatnih stopa odvodi mnoge banke u težak finansijski položaj i pogoršan finansijski rezultat. Mnoge su već otišle u gubitak. Stoga će banke sve više prelaziti na razne oblike naplate usluga i transakcija da bi povećale sopstvene prihode. Drugi pravac kretanja je se brži i širi proces okrupnjavanja i smanjivanja broja banaka kroz spajanje, preuzimanje, kupovine manjih banaka od većih, što vodi u proces koncentracije u banakrstvu i monopolizaciju banakarskog tržišta. Moguć je i proces odlaska stranih banaka. Sada je najvažnije pitanje: čije su to banke - domaće ili strane, ali i kada i kako povratiti otuđeni sektor banaka u nacionalno bankarstvo.

Oživljavanje privredne aktivnosti preko monetarnih i fiskalnih mera i podsticaja, porast zaposlenosti, aktiviranje fiksnih kapitala, nove investicije -jedini je put izlaska iz ove krize.

Nestanak kapitala za razvoj (privatizacija, pljačke, odliv u inostranstvo) potpuna kreditna zavisnost privrede od domaćih i stranih kredita, ograničava ili onemogućava finansiranje privredne aktivnosti i razvoj. Istovremeno se javljaju zahtevi za okrutno rezanje potrošnje i "štednje po svaku cenu". Državom i privredom praktički upravljaju strani kreditori, banke i finansijski kapital (MMF, Svetska banka i EIB).

Postalo je jasno da je nametnuti model razvoja baziran na rasprodaji, zaduživanju, neproizvodnoj javnoj potrošnji, stranom kapitalu, restriktivnoj stabilizacionoj monetarnoj i ekspanzivnoj fiskalnoj politici i nekontrolisanom uvozu, doveo do krize.