Propast
O uzrocima ekonomske
krize i ljudima koji vladaju svetom
finansija (2)
Miševi koji su pojeli mačke
Kada se krajem
osamdesetih godina novi kapitalistički poredak fridmanovskog tipa našao u
ćorsokaku pojavio se digitalni anđeo - internet. Taj demobilisani patent
američke vojske najpre su koristili neki univerziteti, a posmatran je kao gadžet za dopisivanje studentarije.
Bila je to konkurencija pošti, nova vrsta
pisama i telegrama. Zahvaljujući ličnim kompjuterima i Bilu Gejtsu koji jeusavršio sistem vindouza, internet je vrlo brzo postao baza i sirovina
jedne nove ekonomije, koju niko nije mogao da predvidi
Milan Ratković
I dok je u Persijskom zalivu
trajao rat za petrolejska polja dotle je na ekonomskom polju učinjen još jedan važan zaokret, drugi po redu. U prvi
plan izbijaju sveštenici nove religije,
liberalizama, golden bojsi ili trejderi. Umesto mantije ovi novi
inkvizitori tržišta nose skupocena siva odela i
perfektno vezane mašne kao simbol
prepoznavanja. Voze sportske mašine ili jašu jake motore, po avenijama Sitija
ili oko Volstrita, dok umesto krsta u rukama uvek imaju po dva mobilna
telefona, novog nebeskog čuda u to
vreme.
Ti novi klinci, koji su skapirali kako rade kompjuteri, svojim znanjem i
bezobrazlukom zarađuju otprilike koliko im se hoće, a hoće im se bezgranično.
Ako dobro nagaze na prave mete mogu da zarade i do milion evra. Nedeljno,
naravno. Cifre ovde više ništa ne znače. Sve se meri milijardama a i hiljadama
milijardi. Kao neki mađioničari oni te pare prave preko kompjutera, od ničega.
Kupuju i prodaju na obraz, bez kinte. Milione akcija presipaju iz šupljeg u prazno, prodaju maglu i
na kraju iz kutije ispadaju prave pare. Tako se rodio novi, finansijski
kapitalizam, koji niko nije u tančine razumeo, ali su svi pojurili da se ubace
u mašinu berze, kupoprodaju ideja i
akcija novih start-up preduzeća.
Virtuelni biznis
Takav kapitalizam, iako
nerazumljiv većini, ipak je logičan nastavak deregulizacije svetskog sistema
vrednosti i razmene uopšte. Sistema na
silu, koji su inicirali Tačerova i Regan po receptu Miltona
Fridmana. Ljudski trud, rad i proizvodnja, koji su vekovima bili osnovna
vrednost jednoga društva, sada su
bačeni u drugi plan. Novac je postao jedini simbol vrednosti i uspeha. Zamišljena lova je realna sirovina za
proizvodnju nove love po sistemu: para pravi paru. Internet je tako naduvao
jedan veliki balon sapunice u kojem se sve to odvijalo kao na filmu. I tako za
manje od jedne decenije, ćerka jednog bakalina i propali holivudski kauboj
zauvek su izmenili svet. Najpre u Americi, a zatim i u Zapadnoj Evropi,
započeta je prodaja preduzeća budzašto da bi bila restrukturirana bilo kako, a onda se prodavala po izuzetno
visokim cenama.
U isto vreme pojavila se nova sirotinja otpuštenih tehnoloških viškova, ali i humanitarne
organizacije sa kazanima na ulicama. Kao za vreme legendarne svetske krize
1929. godine, koja se, kao što se zna, završila II svetskim
ratom. U Francuskoj, koju prozivamo samo za primer, više od pola miliona ljudi
jede na kazanu dok Bernar Tapi kupuje Adidas, banku Credit
Lione i jahtu sa četiri jarbola.
Ni intelektualci nisu pošteđeni dekadencije. Lekari, inženjeri, profesori i
slični njima gube primat u društvu. Više nije važno ko si i šta si, već samo
koliko si težak. Plate direktora idu u beskonačnost. Ponekad su i 500 puta veće
od radničkih plata, što nikada nije
bilo i što potpuno destabilizuje velike
firme. Društvena korist nema više nikakve veze s platama ljudi
koji vode društvene firme. Biznismeni postaju zvezde kao nekada glumci i
pevači. Internet i bum nove ekonomije gori su od eksplozije Černobilja. Čovek
više nema nikakve vrednosti, niti je potreban fizički kontakt da bi se radilo.
Butici, radnje, kancelarije i čekanje na red su daleka prošlost. Sve je
dematerijalizovano i ugurano u neki fajl. Čak su i ljudi postali pikseli i
fotoni, a žene su možda elektroni ili elektronke.
Udvaraju se jedno drugom preko četa, bare se i vode ljubav preko sajta. Centar
sveta se preselio u Silikonsku dolinu.
I u to doba stupa na scenu velika samoposluga nevidljivih stvari za
virtuelno tržište. National Association of
Securities Dealers Automated Quotations ili skraćeno NASDAQ najveća
je elektronska pijaca na svetu. Evo sveže akcije, ljute ideje, kisele dugove
prodajem, još malo pa nestalo! Neprskane firme
kupujemo, navali narode! Bankarstvo, distribucija, industrija i transport su
glavni ekonomski pravci za koje se interesuje nova ekonomija. I što je
najčudnije, ovaj totalno imaginarni sistem funkcioniše u realnom svetu. Para
pada, svet je spasen. Bar tako izgleda u vreme dok se mi koljemo zbog istorije,
granica i tuđih interesa.
Klik koji profit znači
Oni koji su prvi poverovali u ovu
ideju, zauzeli su najbolja mesta. I tako dok su nas bombardovali nevidljivi
avioni, nismo ni primetili da je taj NASDAQ više puta mesečno duplirao vrednost
svojih akcija. Dok su nam se fabrike, mostovi i rafinerije rušili u plamenu pametnih raketa,
tamo daleko su se montirale na stotine i hiljade novih start-up firmi, koje su golden
bojsi preprodavali, tapkali ili menjali. Iznosile na tezge velike internet
pijace oblake, vetar i prodavali najkvalitetniju maglu. Usput su ubirali
ogromni i realni profit. Nova ekonomija je uspela da sazida svoj Eldorado. Bez
temelja i na peščanom tlu, ali su kule izgledale kao da su od granita, a ne od
karata.
Krajem osamdesetih godina prošlog veka planeta je postala jedno globalno selo. Nakon desetak godina
reformi ispunio se san Miltona Fridmana: ekonomija više nije zavisila od države, niti je podlegala zakonima
birokratije. Internet je država, virtuelna naravno, ali je sloboda u njoj totalna, profit je realan, a
zakoni koji važe u virtuelnoj dembeliji su
samo oni koje diktira tržište. Klik, klik - i evo profita.
Klik, klak - i ruska rublja ne vredi više ni kopejku. Sa dva-tri klika na malog
plastičnog miša uništi se cela jedna imperija. I dok jedni pokušavaju da spasu
šta se spasti može, na drugoj strani ispod prstiju po dirkama kompjutera
ispadaju milijarde, ko varnice ispod magičnog čekića koji kuje zlato. Svet je u
vrhovima prstiju za one koji se dobro snalaze u džungli na ekranu. Mladi
milijarderi, od dvadesetak godina starosti, jedini imaju kliker za novu tehniku
i oni sada savetuju starije. Biznis podseća na neke igrice.
Svaki kontakt sa realnošću je izgubljen. Ali nije za sve. Matori bankari koji
svuda vide mogućnost da se obogate mešaju se u igricu i uvlače start-up kućne
internet firme da se kotiraju na berzi. Svaki put uzimaju deo profita za sebe.
Veštački podižu vrednost takvih preduzeća, prodaju ih i opet uzimaju deo za
svoje debele džepove.
U Francuskoj, na primer, vlada mladi direktor kompanije za vodu i
kanalizaciju, Žan-Klod Mesje. Ovaj bebi-biznismen je veoma
agresivan, kupuje sve što stigne, od
firmi mobilnih telefona do holivudskog Univerzal studija. Sve što je za
zabavu i sve što ima neku ulogu u medijima, francuski milijarder kupuje i ne
pita kako će platiti. Slično je i u drugim državama, od Rusije do Amerike,
svako ima svog genijalca koji ni od čega pravi ogromno bogatstvo. Izgledalo je
da proces nema kraja.
Prvi simptomi nestabilnosti i nestvarnosti balona sapunice u kojem se vrte
milijarde pojavili su se 1995. godine, kada se NASDAQ pojavio na berzi.
Histerija finansijera u novu ekonomiju i internet virtuelne firme prevazišla je svaku logiku zdravog razuma.
Na primer, akcije start-up firme Netscape skače za samo jedan dan skoro
četiri puta od svoje jutarnje vrednosti. Nikada se to ranije nije dogodilo. Na
kraju dana ova firmica je na berzi vredela dve milijarde. Dve virtuelne
milijarde, jer je balon mogao da pukne i da ne vredi ni lulu duvana. Zavisi
koliko je ko spreman da plati. Sistem je izdržao pet godina. Za to vreme
obećanja velikog profita privlačili su sve veće investicije. Sistem a la gazda
Jezda and Dafina, ali milijardu puta veći. Plaćalo se pozajmicama, kreditima
ili tapijama. Tako su cifre bile naduvane i uskoro nisu više imale nikakvo
pokriće osim umišljenog poverenja da će berza nastaviti da skače. I naravno
skočila je, ali u ambis.
Svi nagomilani dolari od ulaska nove ekonomije na berzu, 1995, nekih 150
milijardi dolara, nestali su u krahu 2000. godine. Trebalo je tada izmisliti
neku novu laž, neku genijalnu teoriju koja će obezbediti preživljavanje
kapitalizma i održati nadu skorog bogaćenja svih ljudi sveta. Za mafiju koja
diriguje svetom to ne bi trebalo da bude veći problem.
Nastaviće se
Ljudski trud, rad i proizvodnja,
koji su vekovima bili glavna vrednost jednoga društva sada su bačeni u drugi
plan. Novac je postao jedini simbol vrednosti i uspeha. Zamišljena lova je realna sirovina za
proizvodnju nove love po sistemu: para pravi paru.
Svet je u vrhovima prstiju za one
koji se dobro snalaze u džungli na ekranu.
Mladi milijarderi, od dvadesetak godina starosti, jedini imaju kliker za novu
tehniku i oni sada savetuju starije. Biznis podseća na neke igrice.