Na nišanu
Specijalni sud za borbu protiv
organizovanog kriminal i njegov učinak
Krvava bajka
Procesi pred Odeljenjem za organizovani kriminal Višeg
suda u Beogradu predstavljaju najsuroviju repliku boljševičkih likvidacija
"u ime naroda" koje su komunisti sprovodili 1945. godine, i
kasnije. U ćelijama najvećeg kazamata u današnjoj Evropi, žrtve Specijalnog
suda za organizovani kriminala vršile su samoubistva, umiruću često i pod
sumnjivim okolnostima. Mnogi su i oslobođeni, nakon višemesečnih i
višegodišnjeg pritvora, jer su uhapšeni neopravdano i stradali u surovim
uslovima života, u jednom od najcrnjih zatvora u - Okružnom zatvoru u
Beogradu? Aleksandar Vučić nastavlja sa masovnim hapšenjima i progonima, a u
režiji Miodraga Rakića i njegove organizovane bande, kojoj se, pun radosti,
pridružio i potpredsednik Dačićeve vlade.
Milovan Brkić
Kada je 28. jula 1914. godine Austrougarska
carevina običnim telegramom obavestila Kraljevinu Srbije da joj objavljuje rat,
na Dvoru u Beču, umesto o ratnoj taktici, raspravljalo se o tome kako da
postupe prema načelniku Generalštaba Vojske Srbije, vojvodi Radomiru Putniku,
koga je objava rata zatekla u jednoj bečkoj bolnici, u kojoj se lečio.
Car Franjo Josif je odlučno odbio predloge
da se vojvoda Putnik uhapsi i proglasi ratnim zarobljenikom, a da u tom statusu
nastavi lečenje u vojnoj bolnici. Nije to časno, ni viteški, odlučeno je, i uz
sve počasti, i sa lekovima, vojvoda Putnik je u vagonu, u pratnji petorice austrougarskih
generala ispraćen do Zemuna. Bolesni vojvoda se oprostio od pratilaca vojničkim
pozdravom, koji su mu pozdravom uzvratili, uz kratak komentar da će se uskoro
sresti u drugim okolnostima. I vojska kojom je nastavio da komanduje vojvoda
Putnik nanela je teške poraze carevini, a trojica generala, koji su pratili
vojvodu do Zemuna, poginula su u bitkama koje su usledile.
Komprimitacija procesa
Poštovanje ljudskog dostojanstva jedna je
od temeljnih tekovina civilizacije. Dolaskom komunista na vlast te kobne 1945.
godine, u Jugoslaviji i Srbiji počeo je da se uspostavlja kult nasilja
čoveka nad čovekom, koji je i danas dominantan u političkom životu osakaćene
zemlje Srbije.
Zloglasni politički procesi u Srbiji su,
dolaskom DOS-a na vlast (Demokratske opozicije Srbije), zamenili procesi pred
Odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.
Sud je formiran po nalogu Ambasade
Sjedinjenih država u Beogradu, koja je i finansirala opremanje zgrade u
Ustaničkoj ulici (nekadašnja zgrada Vojnog suda u Beograd) u kojoj je smešteno
Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, i odeljenja
Višeg suda u Beogradu za ratne zločine i organizovani kriminal.
Tadašnji premijer Zoran Đinđić
je, odlučivši da se obračuna sa svojim saborcima iz Surčinskog klana, početkom
2002. godine, planirao osnivanje specijalnog policijskog tima, koje je
prerastao u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) u okrilju
Ministarstva unutrašnjih dela. Imenovan je i specijalni tužilac za organizovani
kriminal, tadašnji zamenik republičkog javnog tužioca Jovan Prijić.
Početak ''delovanja'' tužilaštva i sud
nije slutio na dobro. Kada je 12. marta 2003. godine čuo da je ubijen premijer
Zoran Đinđić, specijalni tužilac Jovan Prijić popeo se na prozor svoje
kancelarije, u nameri da skoči i da se ubije. Bio je u teškom strahu. Jedva su
ga skinuli s prozora, i poslali u Zrenjanin, da se oporavi.
Učinak Tužilaštva za organizovani
kriminal i Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu je krvav, i
o njemu se može ispisati krvava bajka...
Da bi rad tužilaštva i suda stavili pod
kontrolu, izvršna vlast, koja je došla iza pokojnog premijera Đinđića,
nastavila je njegov politički projekat. Za zamenike tužioca,
istražne sudije i sudije birani su isključivo podobni delioci pravde. Izvršna
vlast i stranačka elita poslednjih godina se javno sprdaju s javnim
tužilaštvima i tužiocima, koristeći ih kao servis za zaštitu svojih
zastrašujućih pljački, i kao sredstvo za stranačke obračune i zastrašivanje
javnosti.
Prvi istražni predmet Tužilaštva za
organizovani kriminal koji je prosleđen u nadležnost istražnog sudije Odeljenja
za organizovani kriminal Vučka Mirčića, bio je premet
osumnjičenima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i za sve druge zločine koji
su, navodno, počinili pripadnici takozvanog zemunskog klana. Zahtev za
sprovođenje istrage, a potom i optužnicu koja je prosleđena veću sudije Marka
Kljajevića, zastupali su zamenici tužioca Milan Radovanović i
Nebojša Maraš.
I sudbina se poigrala sa onima koji su
trebali da utvrde istinu u slučaju ubistva premijera Đinđića. U toku postupka
uhapšen je zastupnik optužnice, zamenik javnog tužioca Milan Radovanović, koga
je njegov kolega, dr Nebojša Marković, takođe zamenik javnog
tužioca, prijavio da je, navodno, odao službenu tajnu iz jednog drugog
predmeta! Po nalogu Nebojše Markovića, bolesno ambicioznog i besprizornog
čoveka, istražni sudija Odeljenja za organizovani kriminal Aleksandar
Vujičić je odredio Radovanoviću pritvor!
Tako je proces optuženima za atentat
kompromitovan, a ulje na vatru dolio je drugi zamenik Nebojša Maraš, koji je, u
znak protesta zbog hapšenja kolege Radovanovića, dao momentalni otkaz! Odlazak
dvojice tužilaca koji su predano radili na najkomplikovanijem posleratnom
sudskom procesu, kompromitovao je ovaj proces u značajnoj meri. No, ali ni to
nije bilo sve...
Vešanje u ćelijama
Tužilac Radovanović je po puštanju
iz pritvora umro od posledica stresa. I sudsko veće je ostalo okrnjeno. Kada je
proces već bio pri kraju, otkaz je dao predsednik veća - sudija Marko
Kljajević. Njegov rođeni brat Goran, tadašnji predsednik Trgovinskog suda u
Beogradu, uhapšen je pod optužnom da je član stečajne mafije, i da je bio na
njenom čelu! Predsednik sudskog veća koje je sudilo optuženima za ubistvo
premijera i druga zlodela odlučio je da se povuče, i proces je morao da
počne iz početka, a za predsednika veća postavljena je sudija Nata Mesarović.
Lakrdija sa ovim procesom dostigla je
vrhunac kada je sudija Nata mesarović objavila presudu sudskog veća. RTS je
direktno prenosio ovu komendiju. "E, sada ćemo da pročitamo
presudu koju smo dobili...'' obratila se prisutnima u sudnici, među kojima
je bio i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, predsednica
sudskog veća. Ko je sudiji Nati dao presudu da je pročita, gde je ona doneta i
ko je taj koji je takvu presudu doneo, još nije utvrđeno. Izgleda da se neko
trudio da do kraja kompromituje ovaj proces veka, kako ga je tadašnja vlast
nazvala.
Izvršna vlast je na sva usta prvo blatila
osumnjičene za organizovani kriminal, bez prava da im se u medijima omogući da
se brane. Svi su odmah pritvarani, mesecima, neki i godinama su čamili u
pritvoru, da bi ih sud, potom, oslobodio optužbi, ili je i tužilac odustajao od
procesa za veliki broj okrivljenih!.
Sudsko veće je, da podsetimo, oslobodilo
od optužbi Željka Maksimovića i još trojicu navodnih saučesnika
da su ubili generala Boška Buhu. Trojica optuženih do izricanja
presude bili su pritvoru, a dvojica od njih su, prilikom hapšenja, bili zverski
pretučeni, skoro na smrt, od strane pripadnika zemunskog klana, a uz punu
podršku tadašnjeg načelnika beogradske policije i njegovih kolega. Koga su
vrhovi izvršne vlasti nanišanili i predali tužilaštvu za organizovani kriminal,
taj je krenuo putem za pakao.
U ćeliji Okružnog zatvora u Beogradu 11. juna
2006 obesio se ''član drumske mafije'' Zoran Nedeljković, koji je delio ćeliju sa Milinkom Brašnjovićem, čiji se rođeni brat deset dana
ranije na identičan način ubio. Miko Brašnjević je bio optužen kao pripadnik
''stečajne mafije''.
Sudija Mirčić bolesnima
ne veruje
Posle Mikovog samoubistva, uprava
zatvora zamolila je Nedeljkovića da motri na Milinka Brašnjovića zbog bojazni da bi o on
mogao dići ruku na sebe. Desilo se
suprotno. Nedeljković se ubio kada su njegovi cimeri Mevludin Tursunović
i Milinko Brašnjović sprovedeni iz CZ u Specijalni sud na ranije zakazana
saslušanja. Šta ranije, pre vešanja, Nedeljkoviću je ukinut pritvor, ali on o
tome nije blagovremeno obavešten. Njegovo beživotno telo u 13.10 časova
pronašao je zatvorski čuvar koji mu je doneo ručak. Hitna pomoć, koja je u
prostorije zatvora stigla u 13.30, mogla je samo da konstatuje smrt. Zoran Nedeljković ubio se u trenutku kada mu je
ukinut pritvor!
Dragoljub
Đorđević, advokat pokojnog Nedeljkovića, rekao je tada da njegov klijent ničim nije
pokazivao da će dići ruku na sebe i da je zamoljen da zapravo pazi na psihičko
stanje uhapšenog Milinka Brašnjovića.
- U upravi zatvora rekli su mi da
je Zoran bio najstabilniji u sobi. Zatvorski čuvari zamolili su ga da obrati
pažnju na brata pokojnog Mika Brašnjovića i da ih obavesti ako primete nešto
neobično - kaže Đorđević.
Advokat pokojnog Nedeljkovića
izjavio je da za smrt njegovog klijenta nije kriva uprava zatvora, već
Specijalni sud, koji predstavlja neku vrstu inkvizicije i osuđuje ljude pre
presude.
- Da stvar bude još tragičnija,
pokojnom Nedeljkoviću ukinut je pritvor baš tog dana. Inače, Zoran je imao
tešku saobraćajnu nesrećnu pre nego što je uhapšen i trebalo je da ide na
operaciju kičme na VMA. Mi smo svu dokumentaciju dostavili istražnom sudiji Vučku
Mirčiću, ali mu je on i pored toga odredio pritvor. S
druge strane, upravnik zatvora Miroslav Micić je odmah reagovao i
dozvolio Nedeljkoviću pregled na VMA. Operacija je trebalo da se obavi već
sledeće nedelje - kaže advokat Đorđević.
Ali, sudija Mirčić bolesnima ne
veruje. Aps je aps, ima da se umre u ćeliji! Presudu nije dočekao ni član ''drumske
mafije'' Miroslav Mihaljčić zvani Čarli,
koji je nakon puštanja iz dvogodišnjeg pritvora umro od posledica boravka u
istražnom zatvoru! Svako koga je uhapsio specijalni sudija, mogao je da se nada
da će uskoro umreti.
Sudski postupci pred specijalnim
sudom su skupi, i okrivljeni, koji su sporadično optužen, moraju da prodaju svu
imovinu, ako je imaju, da bi platili advokate. Da su procesi koje izvršna
vlast, a ne policija i tužilaštvo, pokreću pred specijalnim sudom montirani, i
često bez ikakvih stvarnih i materijalnih dokaza, svedoči čudna praksa, a
pravnici kažu da je to kriminalno ponašanje tužilaštva i sudstva, koje pomaže
izvršnoj vlasti da se obračunava sa protivnicima, d se velikom broju optuženih
u jednom predmetu daje status zaštićenog svedoka. U svetu se to radi kada
članovi mafijaške organizacije odluče da svedoče protiv svojih gazda o zlodelima
koja su sami, po njihovom nalogu počinili.
Zaštićeni
svedoci-kriminalci
Samo u predmetu optuženih za
ubistvo premijera Đinđića, vođa mafije Ljubiša Buha zvani Čume,
dobio je status zaštićenog svedoka, i oprošteno mu je desetak ubistava, koja je
svojom rukom počinio, a druga naredio! Ali, ni Čume nije bio dovoljan kao lažni
svedok, te su taj status još dobili Nenad Šare i Zoran
Vukojević, kao i ovejani kriminalac Dejan Milenković Bagzi!
Što je svedok gluplji i veći kriminalac, veća je šansa da postane zaštićeni
lažni svedok!
U procesu Darku Šariću
takođe je dat status zaštićenih svedoka ovejanim kriminalcima. Tako je Mile
Jerković, koji je već bio pravnosnažno osuđen na sedam godina zatvora
zbog šverca cigaretama, i protiv kojeg se vodilo još nekoliko krivičnih
postupaka, za svedočenje protiv Šarića dobio doživotnu policijsku zaštitu,
slavodobitno se šepuri po Vojvodini i nastavlja da se bavi kriminalom! Više
optuženih se ''pokajalo'' i sa slobode će svedočiti protiv odbeglog
prijatelja! Srpskom specijalnom sudu je potrebno i više lažnih svedoka, da bi
dokazali optužbu, jer svedoci ne mogu da nauče tekst izjave napamet, ili da ih
ne zbune advokati odbrane. Srpski budžet svake godine zaštićeni lažni svedoci
koštaju dvadesetak miliona evra! A oni se sa slobode i dalje bave kriminalom,
švercom droge, oružja, asvaltiraju puteve, a policija ih budno štiti od napada.
Čuvajući Jerkovića jedan policajac je poginuo u automobili koji je bio u koloni
vozila koja su čuvala Jerkovića, a Čume je vozeći suludom brzinom, pogazio
pešaka na putu.
Posebno je Miodrag Rakić,
bivši šef kabineta bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića osmislio strategiju
zloupotrebe specijalnog suda. Po njegovom scenariju, a na predlog Bojana Pajtića
i Olivera Dulića, uhapšen je gradonačelnik Zrenjanina Goran
Knežević, visoki funkcioner Demokratske stranke i kum Zorana Đinđića. Propagandna
mašinerija je na sva usta blatila Kneževića, opisujući ga kao mafijaša i
kriminalca. Iz pritvora je pušten nakon 13 meseci, a pre dva meseca sud ga je,
sa svim optuženima, oslobodio od optužbe! Ko će platiti šetu što su 13
optuženih toliko vremena čamili nevini u zatvoru?
Bivša ministarka pravde Snežana
Malović ušla je u ljubavnu avanturu sa specijalnim tužiocem Miljkom
Radisavljevićem. Malovićka, tužilac Radisavljević, Miodrag Rakić
i šef Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Svetislav Bata
Đurović imali su česte sastanke na kojima su razmatrali ''prikupljeni
materijal''. Ova opasna zločinačka grupa je potom reketirala biznismene,
preteći im specijalnim sudom. Nije važno da li si kriv, izvesno je da možeš
biti uhapšen, u svakom trenutku i strpan u višegodišnji pritvor!
Uvođenje diktature
Kada je u junu formirana nova
vlast, Aleksandar Vučić je, ultimativno tražio da ga Tomislav
Nikolić postavi za koordinatora za rad svih službi bezbedosti, da
nastavi tamo gde je bio njegova ljubav Miodrag Rakić. Druženje bivše ministarke
Malović, Rakića i Radisavljevića nastavljeno je ovog puta uz učešće i Aleksandara
Vučića, koji kao dobar i veran pas sprovodi ono što va crna trojka zamisli.
Vučića, Snežanu Malović, Miodraga Rakića i Miljka Radisavljevića i dalje voze u
blindiranim automobilima, i čuva ih više od 200 vojnih specijalaca!
Ova banda, pravdajući svoje
akcije navodnim zahteva iz Ambasade SAD-a, uvela je strahovladu. Svaki čovek
može biti uhapšen i strpan u pritvor, bez ikakve mogućnosti na odbranu. A
ova banda je surova. Odbegli Darko Šarić je kupio stan u Vašingtonu specijalnom
tužiocu Radisavljevići i Snežani Malović, platio je nekoliko miliona dolara za
lečenje Miodraga Rakića, kome su u bolnici u SAD-u izvadili prostatu i
testise obolele od kancera, a u Beču mu odsekli deo pluća, napunio im je konta,
i oni mu sada žele da vrate tako što bi mu dali status zaštićenog svedoka, a da
on, zauzvrat, po njihovom scenariju, optuži stotine ljudi u Srbiji, kako bi ova
surova banda za duži period u Srbiji uvela diktaturu. (Stenografe sa
njihovih tajnih razgovora objavićemo u sledećim brojevima). A koliko j
surova ova mafija vidi se i iz odnosa prema uhapšenim...
"...Pritvorenik
Radoslav Sekulić (74), osumnjičen za malverzacije u 'Agrobanci' ponovo
je prebačen na VMA, zbog znakova krvarenja u mozgu." Kako piše Politika,
Sekulić je na intenzivnoj nezi, u stanju blage kome, priključen na respiratore
i njegovo stanje je kritično Životno je ugrožen, a za odbranu u krivičnom
postupku, prema nalazu komisije veštaka, nije sposoban, izjavili su
njegovi advokati Obrad i Branislav Popovac.
"Prema
nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatara i psihologa, koje je dostavljeno
pre mesec dana, Sekulić je i duševno bolestan i nije procesno sposoban. Veštaci
su tada izneli mišljenje da je potrebno obustaviti krivični postupak i da je
neophodno pustiti Sekulića na slobodu", rekao je Popovac. On je dodao da
tužilaštvo, medutim, nije pokrenulo postupak niti je Sekulića pustilo na
slobodu, "iako on ni sa slobode nije sposoban da se brani".
"Čak
ni mi branioci ne možemo da uspostavimo kontakt sa njim, jer je potpuno dezorjentisan",
rekao je Popovac. Apelacioni sud u Beogradu nedavno je produžio pritvor Sekuliću
za još tri meseca!
Veći deo
vremena provedenog u pritvoru, od avgusta do sada, Sekulić nije imao adekvatnu
medicinsku negu i zaštitu, navodi se u Politici. Diplomatski kor je zaprepašćen
brutalnošću srpskih vlasti, a misli se na Aleksandra Vučića, koji javno lovi
ljude i preti im pritvorom. Nije važno da si kriv, važno je da Vučić može da te
drži u pritvoru, u neljudskim okolnostima koliko hoćeš, sve do smrti, što
pokazuje i slučaj Radoslava Sekulića. A kada optuženi uđe u pritvor, izlazi
samo ako Vučić tako odluči.
Biznismena Miroslava
Miškovića, nekadašnjeg finansijera Aleksandra Vučića i njegove tadašnje
partije, podpredsednik Vlade je nedeljama javno lovio. Pretio mu je doživotnim
zatvorom, plenidbom imovine. Igrao se u svojoj bolesnoj mašti sa Miškovićevom
porodicom kao mačka s mišom. Po ceo dan se ovaj psihopata konsultuje sa Rakićem
koga treba da opljačkaju i ubiju. I Mišković i njegov sin su i uhapšeni,
pod optužbom koja nema nikakvog pravnog osnova. Ali, kome Vučić polaže račune?
Američkoj ambasadi u Beogradu? Tim povodom se oglasio i ambasador Majkl
Kirbi, istakavši da njegova vlada podržava borbu protiv korupcije, ali
da prvo treba obezbediti dokaze, pa tek onda nekog izvesti na sud.
Ali, Vučić je
odlučio da zbriše Miškoviće...
Službeni
listovi Aleksandra Vučića prenose njegove reči.
Potpredsednik
Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 29. decembra 2012. da će,
ukoliko se obistine najave da će biznismen Miroslav Mišković biti pušten iz
pritvora do Nove godine, i istražni sudija i tužilaštvo procene da postoje
valjani razlozi za takvu odluku, to doživeti i kao lični poraz.
"Slušao
sam najave da će ga pustiti do Nove godine i da postoje različite vrste
pritisaka. Smešno mi je kad slušam neke koji zastupaju njegovu stranu i neću da
govorim koliko su neistina izneli u javnosti u poslednja dva dana", rekao
je Vučić novinarima posle otvaranja fabrike složenih borbenih sistema u Velikoj
Plani.
On je istakao
da ne beži od činjenice da će u borbi Vlade Srbije protiv korupcije i
organizovanog kriminala biti poraza, a da bi neke od njih doživeo i kao lične.
"I
reakcije nekih političara doživljavam kao lične poraze, i nije me sramota da to
priznam", poručio je Vučić.
On je
podsetio da on nije taj ko donosi odluku o puštanju na slobodu Miškovića, jer
je to u nadležnosti istražnog sudije u tužioca na kojima je da odluče da li će
podleći pritiscima ili ne.
Kako je
najavio, do kraja januara očekuju se ozbiljni rezultati u rasvetljavanju 24
sporne privatizacije, na kojima rade radne grupe policije i tužilaštva, ali i u
istragama o Razvojnoj banci Vojvodine i Fondu za kapitalna ulaganja. Da je u
nekoj zapadnoevroskoj zemlji Vučić izjavio da bi, ako neko bude pušten iz
pritvora to doživeo kao "lični poraz", odmah bi bio upućen na
psihijatrijsko posmatranje i lečenje.
Delovanje
Specijalnog suda u poslednjih deset godina mogao bi se opisati rečju - Krvava
bajka!
A. 1
Za nenadležnost potrebno godinu dana
Zvonko Veselinović , biznismen sa Kosova pušten je na slobodu. Veselinović je u pritvoru u
Beogradu proveo godinu dana pod optužbom za privredni kriminal, a Specijalni
sud se na koncu oglasio nenadležnim, pritvor mu ukinuo i predmet prosledio
redovnom sudu, javila je agencija Beta
Uz bombastične vesti o još jednoj akciji srpske
policije i hapšenja zbog zloupotreba službenog položaja, ovoga puta u
Kragujevcu, očekivalo se možda da će neopaženo proći informacija da je Zvonko
Veselinović, bez izrečene kazne, slobodan čovek.
Specijalni sud je nakon godinu dana ustanovio da nije
nadležan da mu sudi jer visina imovinske koristi ne prelazi zakonom predviđenu
cifru od dva miliona evra. Tako je njegov slučaj prosleđen redovnom sudu, a on
je pušten na slobodu.
„Da bi
Specijalni sud bio nadležan, ili mora da postoji organizovana kriminalna grupa
ili da šteta prelazi 200 miliona dinara. S obzirom na to da je veštačenjem
utvrđeno da je šteta ispod tog iznosa, sud se oglasio nenadležnim. Pritvor mu
je ukinut na predlog odbrane. Bio je određen zbog opasnosti od bekstva, a u
međuvremenu se njegova porodica preselila u Beograd. Veselinović će boraviti na
toj adresi i izrečena mu je zabrana napuštanja te adrese", rekla je portparolka
Specijalnog suda, sudija Maja Kovačević. Uz Veselinovića, sud se oglasio
nenadležnim i u slučaju njegovog saradnika iz Raške Dragana Ćurčića.
Koliko će državu Srbiju koštati godine koje su uhapšeni neopravdano proveli u
surovim uslovima života, u jednom od najcrnjih zatvora u Evropi - Okružnom
zatvoru u Beogradu?
A 2.
Poslednji pozdrav
(Oproštajno pismo Mika Brašnjevića)
Dragi moji,
Nemojte me osuditi i vi zbog ovog čina.
Danas kada sam video Milinka kako nesrećno izgleda, a ništa čovek
nije kriv. Ja više ovo ne mogu izdržati. Znam da vas sve ostavljam
bez materijalnih dobara i sredstava za školovanja ne mogu se nikad
pomiriti sa osudom, da sam zločinac i da sam sa svojim prijateljima,
saradnicima sa kojima sam proveo pola života pravio zločine i ukrao više
od 20.000.000 evra? Verujte mi da tu nema nikakve istine. Draga deco
budite hrabri i čestiti i dostojanstveni. Vama želim da sve započeto završite
i ako budete u prilici ne vratite se u Srbiju.
Molim da me sahranite
u Selajnima, što dalje od zlikovaca
Voli Vas vaš
Miko.
PS
Dragi Nemanja
želim da u ovoj ne ljudskoj borbi pobediš ti i istina molim te pomozi
mojima koliko možeš da ih satanisti ne unište
Tebi u amanet
Miko