Reagovanje

 

Kuda vode zarđale šine Železnica Srbije?

 

Ciganski dil sa trojanskim konjem

 

U Železnici Srbije većinu zaposlenih čine časni i pošteni ljudi koji se svim silama trude da sačuvaju ovo preduzeće i živote putnika. O svemu šta se događa u ovom velikom sistemu, redakciji Tabloida piše grupa nezadovoljnih radnika, upozoravajući da pljačka koja se još uvek sprovodi može da dovede do teških posledica.

 

...

 

Krajem decembra prošle godine, konačno su se dogodile kadrovske promene i u našoj firmi. Posle četvorogodišnjeg nerada i nijedne započete investicije gospodina Milovana Markovića iz DS-a, očekivalo se kvalitetno kadrovsko rešenje SNS-a i konačno pokretanje investicionog ciklusa, potpuno dotrajale infrastrukture. Ali, nažalost, dogodio nam se Sima (Dragoljub Simonović) i umesto najavljivanog prosperiteta, kreće potpuni kadrovski haos i konačno uništenje posrnule firme. Sima, zvani i Sima Ciganin, dovlači preko sedamdeset svojih prijatelja, stranačkih kolega i raznoraznih protuva, bez adekvatne školske spreme, sa kupljenim diplomama raznih jeftinih menadžmenata. Kvalitetne i stručne kadrove koje Sima smenjuje pod izgovorom da su nesposobni i korumpirani..

Dragan Grujić, bivši direktor direkcije za prevoz (najstručniji saobraćajni inženjer, sa licencom, tečnim znanjem engleskog jezika, i izuzetnim ljudskim osobinama), biva smenjen, a na njegovo mesto dolazi Negoslav Teofilović, Simin komšija iz Vrčina, (polupismeni neradnik i hohštapler, ali sa džiberskim fazonima gročanske štrafte, Grujiću nije ni do članaka). Grujić daje otkaz krajem septembra i počinje da radi u međunarodnoj firmi "Kargo" Slovenija Hrvatska Srbija.

Predrag Nešković, bivši direktor Sektora za ETP (jedan od najboljih signalnih inženjera u Srbiji, sa licencom, tečnim znanjem engleskog jezika i neverovatnom energijom za zaštitu interesa Železnice i sektora za ETP), biva smenjen i postavljen na pripravničko radno mesto u Topčideru. Naime, mnoge poslove na investicijama, tipa rekonstrukcija pruge Golubinci - Stara Pazova, ugradnja putnih prelaza, po njegovom naređenju radili su radnici Sektora za ETP, a ne privatne firme, čime je ušteđeno više desetina miliona dinara, ali za te novce su bili uskraćene raznc firme, koje sem želje da uzmu pare, nemaju stručne kadrove za izvođenje ovih poslova. Tako se stiču moćni neprijatelji. Nešković daje otkaz i odmah počinje da radi u međunarodnoj firmu  "AZD".

Naravno da u Železnicama još ima stručnih i normalnih direktora (Janković, Ćapin, Ković, Radović) koji pokušavaju da zaustave Simino kadrovsko divljanje, ali za sada neuspešno.

Na mesto smenjenog Neškovića, Sima postavlja do sada najgore kadrovsko rešenje, Sašu Jokića (Crnogorac, rođen u Plavu, završio višu školu u Raškoj i neki fakultet u Čačku, sa svega sedam godina staža na Železnici). Nikada se nije desilo da energetičar, sa tako malo staža, bude direktor sektora za ETP, čime je direktno ugrožena bezbednost saobraćaja..

Postavljanju ovog polupismenog Crnogorca, sa vokabularom od stotinak reči, aktivno je pomagao Simin trojanski sindikalni konj Perica Đorđević, koji ima specijalni zadatak. Naime, za ovog bolesnog i nepismenog lika, koji je takođe uspeo da kupi diploma u Čačku, vezane su mnoge kriminalne radnje. Za vreme DS-a bio je desna ruka Milanu Cvejiću, Đilasovoj udarnoj pesnici na Železnici.

 Maksimović i pored otvorenog protivljenja Neškovića postavlja Pericu Đorđevića na mesto šefa OC-a u Požarevcu, iako je predsednik sindikata i član upravnog odbora, što je prosto neverovatno i ima elemenata više krivičnih dela. Perica sa radnim mestom u Požarevcu, gde nikada nije otišao, konkuriše za rešavanje stambenog pitanja u Beogradu, što je potpuno nezakonito, i dobija stan od 85 kvadrata.

Sima rešen da uništi sve institucije ulazi u rat sa sindikatima i bira svog trojanskog konja Pericu da potpiše izmene kolektivnog ugovora i drastično smanji prava radnika i potpuno marginalizuje uticaj. Perica stalno drži sastanke po čvorovima. Preti i obećava pozivajući se na moć velikog Sime i nekog funkcionera iz ministarstva Rafailovića.

Perica aktivno sa Jokićem učestvuje u hajki na Neškovića i na sve inženjere koji su sarađivali sa njim. Smenjuju se inženjeri, koji su postavljeni pre samo dva meseca, sa obrazloženjem da su korumpirani Neškovićevi ljudi, iako su prošli sve bezbednosne kontrole prilikom postavljenja. Očigledno je da Jokić  kreće u uništavanje Sektora čime otvara mogućnost upliva privatnih firmi, koje treba da preuzmu održavanje elektrotehničkih sistema i uređaja, što mu je postavljeno kao osnovni zadatak.

Takozvane mere štednje imaju pozitivan efekat na par meseci, ali izuzetno štetan na duže staze, jer su sve nabavke zaustavljene i njihova realizacija je ispod pet odsto za ovu godinu. Stanje infrastrukture je katastrofalno, jer da postoji iole ozbiljne kontrole više od 70 odsto naših pruga bi moralo biti isključeno iz saobraćaja. Kupuju se gluposti, ali ne pragovi i skretnice, pa vozovi stalno ispadaju i pravo je čudo što nije došlo do većih nesreća i gubitka ljudskih života.

Zabrinjavajuće je i ponašanje SNS-a, stranke kojoj su puna usta Evropske unije i njenih standarda, da ne menja nesposobne, nestručne i prljave radikalske kadrove (Dragoljub Simonović je, ipak, na nivou pregledača kola, bez obzira na kupljenu diplomu neke improvizacije od škole u Sopotu). Šteta je već sada ogromna, a za neko vreme biće i nenadoknadiva