Stav

 

RUSIJA

 

Branko Dragaš

 

RUSIJA - Nama Srbima je presudno važno da Rusija bude imperija. Kada je Rusija imperija, onda je naš geostrateški položaj povoljniji. Naravno, povoljniji je ako znamo to da iskoristimo. Istorija to potvrđuje. Recimo, u Velikom ratu, kada je trebalo prebaciti izmučenu srpsku vojsku brodovima na Krf, vajni saveznici su počeli da špekulišu i da nas ucenjuju, tražeći velike pare. Situacija je bila očajna po nas i ko zna kako bi se sve to završilo da ruski car Nikolaj nije uputio preteću depešu saveznicima i stavio ih pred svršen čin. Ili ćete prevesti srpsku vojsku bez ucenjivanja, ili će on Rusiju izvesti iz rata i sklopiće separatni ugovor o primirju sa Austrijom i Nemačkom.Tako smo se spasili. To je istorijska metafora o značaju Rusije za srpsko nacionalno pitanje.

Grof Sava Vladislavić je osnove te politike Rusije prema Srbima utemeljio još početkom XVIII stoleća, skrenuvši pažnju caru Petru Velikom na značaj rešavanja srpskog pitanja na porobljenom Balkanu, tako da je Karađorđev ustanak bio pripreman čitavo stoleće ranije i nije nikakvo čudo da smo sami uspeli da se oslobodimo turskog jarma. Ništa nije slučajno, nego su potezi naših velikana išli ispred svoga doba i to nam je donelo slobodu i nezavisnost. Ako isključimo sve viđenije srpske vojskovođe koji su se kroz čitavi XVIII i XIX vek borili za Rusiju, koji su bili ugledni i priznati kod Rusa, kao i desetine hiljada Srba koji su ratovali za svoju rusku pravoslavnu braću, onda postoje dva prelomna događaja u novijoj ruskoj istoriji kada su Srbi spasili Rusiju.

Staljinova nepromišljenost i bahatost na početku 1941. bi bila dovedena do brzog poraza da se Hitler pola godine nije zamajavao sa nepredvidividim i nepokornim Srbima. Tih šest meseci su bili presudni da ruska zima uradi svoj posao i da Staljin konsoliduje ruske redove. Drugi slučaj, vezan je za raspad SSSR-a nakon rušenja berlinskog zida i stvaranje jedne Imperije. Ponovo su Srbi u jugoslovenskoj krizi bili remetilački faktor . Toliko su nervirali Velikog Brata da se on od 1990 pa sve do 1997 godine intezivno bavio Srbima i jugoslovenskom krizom, što je bilo dovoljno da se odloži njihovo bavljenje Rusijom pod Gorbačovim i Jelcinom, što je, opet, dovelo da unutarnjeg sazrevanja društva u Rusiji i sloma rublje 19. avgusta 1998 godine, do tihog državnog udara, smene Jelcina i dovođenje, od strane pripadnika državne bezbednosti iz San Peterburga, na vlast Putina.

Posle toga se sve izmenilo. Rusija je krenula na put da ponovo postane imperija. Toliko o našim zaslugama za Rusiju. Srbi nisu mali Rusi. Srbija ne treba da bude ruska gubernija. Srbi se nalaze između Istoka i Zapada. To je naša komparativna prednost. Ali, mi to nismo znali istorijski da kapitalizujemo.

Umesto da posredujemo, mi smo ratovali i ginuli za interese velikih sila. Rusi su naša braća od strica. Bratski odnosi ne znači da su nam novčanici sestre. Svako ima svoje interese i svoje kalkulacije. Mi ne smemo da moćnog brata dovedemo u poziciju da treba da se tuče zbog nas. Zašto bi se Rusi tukli za naše interese? To je apslolutno pogrešno. Ostrašćeni srpski šovinisti sanjaju da za naše gluposti ginu Rusi. Ne mogu Rusi biti veći Srbi od nas samih. Ne mogu Rusi da se bore za naše nacionalne interese.

 Iz pouzdanih ruskih izvora iz Kremlja znam da je Putin od 2001. svim našim političarima, koje je primio, rekao da moramo da izađemo sa svojom državnom strategijom da bi on znao kako da nam pomogne. Naši političari nikada nisu izašli sa našom državnom strategijom, jer nemamo nikakvu strategiju.

Nakon petooktobarskog prevrata na vlast su došli tržišni talibani, koji su bili teledirigovani iz Brisela i Vašingtona. Prekinuta je naša prirodna veza sa Rusijom, uprkos tome što je Rusija dala sve pogodnosti da srpska roba dođe na tržištte Ruske federacije. To nismo znali da iskoristimo. Strane kompanije iz EU su zaprepašćene da Srbija ne zna da iskoristi te pogodnosti koje je dobila. Ekonomska kriza je pokazala svu tragičnost neoliberalnog modela. Usled nastale energetske krize, mnoge razvijene zemlje su se poklonile pred Rusijom. Nažalost, Putin nije iskoristio veliku priliku koja mu se pružila izbijanjem ekonomske krize. Prema mom mišljenju, za ovih pet godina, koliko kriza traje, Putin je mogao da preobrazi Rusiju i da kapitališe begstvo kapitala sa razvijenih tržišta. To objašnjavam činjenicom da je on, ipak, više obaveštajac, nego ekonomski reformator.

Na svu sreću, savremeni kapitalizam je doživeo svoj bankrot.Štampanjem dolara i evra bez pokrića ne može se zaustaviti siguran krah nakaradnog ekonomskog sistema, pa je Rusija, sa svojim energetskim bogatstvima, zaista postala imperijalna sila. Pre nekoliko nedelja sam napisao tekst o Siriji. Podsećam vas, da sam izneo svoje mišljenje da se Rusija brani u Siriji. To je bilo logično posle svega šta se dogodilo u arapskom proleću. Propuštanje Rusije da čvršče stane iza Libiije, osnažilo je NATO jestrebove da će sa Sirijom brzo da završe. Posle Sirije je bio na redu Iran. A posle Irana - Rusija! To je redosled poteza koji su sledili. Neko je morao da prekine taj pakleni plan. Ko je to mogao da uradi? Rusija. Kako? Vrlo jednostavno. Morala je da pokaže zube. Krstaši jedino priznaju silu.

Napisao sam da NATO zlikovci neće da se smire, dok im neko ne stane na put. Putin je to napokon shvatio. Odlučno je stao iza Sirije. Spremio je flotu. Otvoreno je rekao da će ići do kraja. Šta se desilo? Dok je premijer Kameron davao ratničke izjave, engleski parlament je odbio da podrži intervenciju u Siriji. To je bila sudbonosna prekretnica. Vrlo brzo se raspao taj ratni savez, koji je sprovodio vojne intervencije osiromašenim uranijom nad slabijim i nemoćnim narodima. Barak Husein Obama se izvukao na ženu, koja mu je zabranila da interveniše u Siriji. Gospodo drugovi, od tog trenutka menja se geopolitička slika sveta. Ona se zaokružuje prošlonedeljnim potpisivanjem ugovora o nuklearnom razoružanju sa Iranom.  

Ukoliko Duma odluči da prihvati predlog ekscentričnog Žirinovskog da se ukine dolarska plaćanja nafte i da se sa zemljama BRIKS -a plaćanje izvršava kroz kliring račun, onda će se Bela Kuća i Vol Strit naći u velikoj nevolji. Zašto sam sve ovo naveo? Zato što Srbija nema nikakvu strategiju prema Rusiji. Zato što je dolazak operativca Putinovog za specijalne namere Šojgua, više zavrtanje ušiju srpskim političarima, nego ozbiljno povezivanje sa vaskrslom imperijom. Za samo nekoliko dana odlučeno je da se pokrene Južni tok, uprkos protivljenju briselskih satrapa .

Sada je potpuno jasno da je jurenje Nevernog Tome, Malog Slobe i Ace Prvog Dramosera da se potpiše Briselski sporazum, da se prekrši Ustav, da se izdaju Srbi sa Kosmeta, da pretnjama i nasiljem pokušaju da opravdaju svoju izdaju, kako bi se dodvorili onima koji su ih ucenili i doveli na vlast, bila ogromna i nesaglediva glupost. Zbog toga ovu trojicu izdajnika treba izvesti na sud i osuditi za krivično delo ugrožavanja državne bezbednosti Srbije. Moja teza je bila da se problem Kosmeta ostavi, i da se rešava narednih pedeset godina ili više, sve dok ne dođemo u bolju istorijsku poziciju. Međutim, za nekoliko meseci se sve izmenilo. Nije trebalo čekati decenijama. Izmenili su se istorijski uslovi. Tako brzo. Danas je mnogo lakše bilo odbiti Briselski sporazum. Danas je mnogo lakše braniti interes Srba na Kosmetu. Srpski politički ološ mora da se razvlasti. Jedini način je da se poraze na prevremenim izborima. Građani Srbije sve je u vašim rukama.

LJUBOMIR LJUBA VRAČAREVIĆ / 1947-2013/ - Umro je majstor i tvorac realnog aikidoa, nosilac crnog pojasa deseti dan. Veliki učitelj. Soke. Legenda. Izgradio je svoj stil, primeran našem mentalitetu i našem čoveku. Realni aikido je uvršćen u internacionalnu klasifikaciju borilačkih veština kao autentična srpska veština. Nažalost, nisam imao priliku da ga lično upoznam. Moji prijatelji, njegovi učenici, su krivi za to. Pišem ove redove i u njihovo ime. Takvi retki ljudi zaslužuju da večno ostanu u našem sećanju. Problem komercijalne civilizacije u raspadanju je  što takvih vitezova i samuraja danas više nema.

Školu Velikog učitelja prošlo je 130.000 učenika. Armija sledbenika, koja je naučila kako da se viteški bore kroz život. Naučio ih je da budu istrajni i uporni u toj borbi. Mnogima je promenio život iz korena.Umro je najcenjeniji Srbin na ruskom govornom području. Majstor koji je obučavao pripadnike državnih službi bezbednosti, telohranitelje predsednika država i specijalne jedinice. Izabran je za člana američke Kuće slavnih u borilačkim sportovima. Imao je želju da svojim poznanstvima pomogne svojoj državi. Ali država nije imala sluha za Velikog učitelja. Njima ne trebaju takve moralne gromade i borci do poslednjeg daha. Njima ne trebaju pobunjenici i buntovnici, koji svet menjaju . Koji japansku školu borilačkih veština uspešno preobrazi u srpsku školu. Osobenu i svetski priznatu. E, za takvog junaka, nema mesta u Aleji slavnih. Za takvog poslednjeg viteza nema poštovanja od strane vlasti. A tu, nedavno, pre nekoliko nedelja, uz velike državne počasti u Aleji slavnih, sahranjen je državni činovnik, sluga svih režima, beskarakterni poltron, lajavac, folirant, mešetar i hulja na zadatku, srebroljubac i secikesa, koga je oplakala malograđanska čaršija kao svog junaka. Nema nam spasa, braćo i sestre, dok Velike učitelje i moralne vertikale sahranjuju pokraj puta, a bitange i zamlate u alejama među velikanima. Večna slava poslednjem samuraju.

JUŽNI TOK - Policija ispituju ekonomskog ubicu Dinkića. Otišli su u Vlasotince da vide očevu kuću. Zaprepastili su se kako je sve skromno. Ostalo je samo da pustimo suzu nad siromaštvom ekonomskog ubice. Da li su policajci glupi? Nisu. Ko ih je poslao u Vlasotince? Ko se sprda sa nama? Treba da pratite tok novca od Nacionalne štedionice i računa sa Kipra. Kada uđete u tok novca, putevi će vas odvesti na prave destinacije. Novinar Margetić već poseduje pisane tragove zločina. Ekonomski ubica pravi novu opoziciju. Hoće na isti način , po ko zna koji put, da prevari građane. Slika se sa Gazdom Srbije i beži od hapšenja. Posle novih izbora neće se imati gde sakriti. Račun mora da mu se ispostavi.