Stav

DRŽAVA

Branko Dragaš

DRŽAVA - Koje je najteže zanimanje? Rudar? Hirurg? Pilot? Fizički radnik? Seljak? Ne. Najteži posao je biti državnik. Voditi državu. Hirurg može da unesreći nekoliko desetina ljudi u svom radnom veku. Greška pilota odnosi nekoliko stotina života putnika. Nesposoban političar može da uništi živote milionima ljudi. Ekstremni političar vodi ratove i tako direktno ubija nekoliko desetina miliona ljudi.

Voditi državu je najodgovorniji posao. Najteži. To znači da oni koji vode državu, tako bismo zaključili, moraju da budu najbolji u društvu. Uporedimo, recimo, hirurga i političara. Hirurg završava najviše medicinske fakultete, specijalizacije i čitav život prati savremena dešavanja u medicini, uči i nastupa na stručnim seminarima po svetu, piše i predaje, samo da bi mogao profesionalno da obavlja svoj posao i da obolelima pruži najbolju medicinsku uslugu. Političar ne mora da završi nikakve prestižne univerzitete, može da kupi diplomu, da plagira doktorat, nema nikave specijalizacije, ne mora da objavljuje naučne radove, može da bude funkcionalno nepismen, ne mora da se usavršava u struci, jer biti političar uostalom i nije nikakva struka. Kada pogledate radnu biografiju naših političara, onda vidite da oni nemaju nikakve radne reference. Kada morate da se operišete, pokušavate da dobijete najboljeg hirurga. Koji je hirurg najbolji? Onaj koji ima najviše uspešnih operacija. Kada građevinska firma hoće da dobije neki posao u svetu, mora da pobedi na tenderu. Uslov je da ima najbolje reference, da ima obezbeđenu bankarsku garanciju i da ponudi najbolje uslove na tenderu. Investitoru su to merila da bi se opredelio za izvođača radova.

Kako se građani opredeljuju kom izvođaču radova će ponuditi da vodi državu? Kako se opredeljuju kom hirurgu će život staviti u ruke? Kako se opredeljuju kom pilotu će poveriti svoj život? Politika se razlikuje od svih ostalih stručnih delatnosti. Politika je potpuno iracionalna. Građani glasaju za političare na osnovu njihove verbalne i vizuelne prezentacije. Građani kažu - „lepo priča" i „lepo izgleda". To su najčešće dve glavne karakteristike zbog kojih građani glasaju za političare. Ljude kojima će prepustiti da rade najsloženiji posao u državi. Posao od koga zavisi život miliona ljudi. Da li ti političari imaju neku radnu referencu? Premijer države mora da bude čovek koji je proveo u privredi najmanje dve decenije, koji savršeno poznaje domaće i svetsko tržište, koji je pravio novac na tom tržištu, koji je zapošljavao hiljade ljudi, koji je sebi i svojoj porodici obezbedio pristojnu egzistenciju i koji je poznat i priznat u svojoj struci. Takav premijer ima sve kvalifikacije da vodi državu i da upravlja najsloženijim sistemom. Da li su naši premijeri imali takve reference? Đinđić? Živković? Koštunica? Cvetković? Dačić? Vučić?

Naši premijeri nisu imali radne kvalifikacije da vode državu. Oni nisu bili sposobni da upravljaju tako složenim sistemom. Zamislite nekoga ko nije prošao pilotske obuke da uđe u pilotsku kabinu i odluči da poleti. Da li biste seli u taj avion? Pa, zašto onda glasate za političare koji nemaju nikakve reference da vode državu? Zašto? To mi nikada nije bilo jasno. Ako premijer nikada u životu nije ništa radio, osim što je blebetao u javnosti i dosađivao se u parlamentu, kako on može da vodi privredni sistem države? Kako? Odgovor se sam nameće - nikako! Nesposobni političari uništavaju državu i to je osnovni razlog naše propasti. Reče jedna čistačica u penziji - „ dobro mi imamo hleba da jedemo kakvi nas ludaci i lopovi vode". Kako to da promenimo?

Većini građana je danas potpuno jasno da ovako više ne ide. Problem moramo rešiti sistematski. To znači da državu moraju da vode najbolji stručnjaci. Oni koji imaju reference i koji su u svom životu stvarali nove vrednosti. Razlika između političkog ološa i nas stručnjaka je upravo u tom stvaralaštvu. Naime, politički ološi su paraziti. Oni ne stvaraju nego uzimaju, reketiraju, otimaju, traže da im se pokloni i preraspoređuju već stvoreno u svoju korist. Stručnjaci stvaraju iz ničega. Državu moraju da vode oni koji mogu da stvaraju za sve pripadnike te države. Kada država propadne, kada je unište i pokradu, kao što su to uradili unesrećenoj Srbiji, onda naš spas i brzi privredni oporavak može da se dogodi jedino ukoliko najsposobniji, najvredniji i najpošteniji budu vodili državu. To je uslov našeg opstanka. Dnevna politika je sve obesmislila. Političari su sve uništili. Nama trebaju državnici. Kada će nam biti bolje? Biće bolje kada prestane da se laže i krade. Kada Srbiju budu vodili mudri državnici.

IZDAJA - izdaja države mora biti najstrože kažnjena. Svojevremeno je mudri Džingis kan, najveći svetski osvajač i vojskovođa, imao pravilo da ponudi, onima koji do poslednje kapi krvi brane svoj grad, koji se ne predaju i koji bivaju zarobljeni, da pređu u njegove redove. Ukoliko bi odbili, on bi ih puštao na slobodu. Smatrao je da je to nagrada za njihovu srčanost, odanost i vrlinu. One koji su izdali svoj grad i koji su pomogli Mongolima da ga osvoje na prevaru, Džingis kan je uzimao život pred svim svojim vojnicima. Hteo je da kazni izdajnike. Onaj ko jednom izda, taj će uvek izdavati. To su moralne protuve i moraju da dožive drakonsku kaznu. Problem današnje vlasti je što je ona izdajnička. To je njeno prokletstvo. Izdajnička vlast ne može da donese spas Srbiji. Neprijatelji Srbije to dobro znaju. Zato i podržavaju izdajničku vlast da vodi Srbiju. Namera im je da nas potpuno unište.

NEPRIJATELJI - Saznao sam od mojih prijatelja sa ratišta da režim vrši kompletnu promenu u policiji, da dovode svoje ljude i da se tako pripremaju da dugo vladaju Srbijom. Totalitarni režimi u policiji imaju uporište, dok demokratska vlast traži svoje uporište u ekonomiji. Pored preuzimanja policije, Aca Dramoser priprema uvođenje Službe za unutrašnje neprijatelje. Ta služba nije bila u funkciji od komunističkog doba. Milošević nije imao potrebu za njom jer je opoziciju krojio prema svojim potrebama. Ponovno uvođenje termina unutrašnji neprijatelj je dokaz represije koja se sprema, kako bi Srbima promenili svest. Nepokorni Srbi su remetilački faktor današnje EUropske diktature i lokalni izdajnici moraju represivnim merama da im uteraju strah u kosti. Ko su neprijatelji naroda? Svi mi koji kritikujemo vladavinu nesposobnog demagoga Ace Dramosera. Svi mi koji se ismejavamo naprednjačkom Kralju Ibiju. Neprijatelji smo naroda jer ne pristajemo na prevaru i manipulaciju. Znam da sam visoko rangiran na toj listi. Novoj službi olakšavam posao. Ne moraju da troše pare poreskih obveznika na moje praćenje. Sve što mislim i radim je poznato javnosti. Ništa ne krijem. Pozivam građane da na vanrednim izborima smenimo izdajnike sa vlasti i da dovedemo najsposbnije stručnjake da upravljaju državom.

SLUŽBA - Kako dalje? Kako smeniti sadašnji režim? To je pitanje koje mi građani dnevno postavljaju. Zašto se patriotske snage ne udruže? Ne znam. Mogu li da se udruže? Ne verujem. Sujeta je problem. Mogu li pripadnici Službe državne bezbednosti da spasu Srbiju kao što je ruski KGB spasio Rusiju propasti i doveo Putina vlast? Ne mogu. Mi nemamo takvu svest u Službi kakvu su imali pripadnici ruske Službe. Mi nemamo Anatolija Sobčaka da svojim autoritetom i znanjem organizuje taj državni prevrat. Napominjem, Anatolij Sobčak nije sebe postavio za predsednika države, kako bi to uradili naši sujetni političari, nego je izabrao potpuno nepoznatog Vladimira Putina koga je doveo na vlast. Putin nije izborima došao na vlast. Putina je Služba postavila jer su bili ugroženi vitalni interesi države. To je spasilo Rusiju propasti. Moj odgovor vama, koji mi postavljate pitanja o ulozi Službe, ne zanosite se tom mišlju. Naš spas mora da dođe iz utrobe opljačkanog, prevarenog i siromašnog naroda. Mora da dođe iz glave radne i poštene nacionalne elite. To su jedine poluge za rušenje sadašnje vlasti.

PUTIN - Da li je Putin izdao Ruse u Ukrajini, kako ga mnogi danas naši nacionalisti optužuju? Ne mogu još uvek to da kažem. Rat sa krstašima besni i ne znam da li Putin povlači manevarske poteze, gubeći pojedine bitke, jer želi da dobije rat ili je nešto drugo u pitanju. Vremena mnogo nema i vrlo brzo ćemo sve saznati. Tada mogu da osuđujem. Sada samo mogu da se nadam da je sve deo nekog promišljenog ratnog plana. To što smatra da je taj ratni plan trebalo drugačije voditi, to je moje mišljenje na razdaljinu, jer nisam direktno uključen u dešavanja. Možda stvarno grešim. Mene je sve to podsetilo na raspad Jugoslavije. Putin nije Milošević. Njegove pozicije su mnogo veće i ima širi manevarski prostor za delovanje. Zbog toga je trebalo, odmah posle Krima, da na talasu tog preokreta, organizuje referendum u Istočnoj Rusiji - Novorusiji, da uđe trupama sve do Harkova, da izađe na Dnjepar i otcepi od nacističke vlasti u Kijevu one teritorije koje neće da pristanu da budu pod nacistima.

Tako bi bila stvorena nova država. Rusija bi bila garancija njihove državnosti. Krstaši bi protestovali tri dana ljutili se i pisali peticije. Nakon toga, njihova pragmatičnost bi prihvatila stanje na terenu. Izbegle bi se velike ljudske žrtve. Dve države bi mogle na mirovnim pregovorima da dogovore kako mogu ekonomski da funkcionišu. Putin to nije uradio. Možda je hteo da izbegne direktan rat sa krstašima. To je njegova procena. Moja procena je da rata ne bi bilo. Krstaši nisu sposobni da vode rat u Evropi. Evropski narodi ne žele rat sa Rusijom. Evropskim državama je nužan savez sa Rusijom. To je samo dokaz da se ništa značajno ne bi dogodilo. Ali, to je samo moje razmišljanje. Putin ima bolji pregled situacije. Ne mogu da verujem da će izdati svoj narod u Ukrajini. Sačekajmo rasplet.

HIPOKRIZIJA - Postoji nešto što je neshvatljivo. Ukrajinska redovna armija čisti sve pred sobom. Ubija nevino stanovništvo. Granatira bolnice, škole i primorava civile da napuštaju svoje domove i da beže u izbegličkim kolonama. Svetska medijska javnost, koja je pod kontrolom Velikog Brata, ne objavljuje te maskre. Sve su to uvili u intervenciju protiv terorista i separatista. Kada je Milošević uputio vojsku na Kosmet da se obračuna sa teroristima i separatistima, koji su otcepljivali deo teritorije Srbije i proterivali Srbe, onda smo dobili sankcije, izolaciju, zlikovačko NATO bombardovanje osiromašenim uranijom i osudu Srba za genocid i varvarstvo. Šta je to? Hipokrizija. Licemerje. Kakvi su to dvojni standardi? I tako je stalno. Svetska politika se vodi u interesu Familije. Ukoliko politika na terenu nije usaglašena sa interesima Familije, onda se mora osuditi najstrože i mora se voditi rat. Ljudski životi uopšte nisu važni. Važno je granicu pomeriti bliže Moskvi. Važno je pravoslavlje sabiti u granice Rusije. Važno je da se okruži Rusija raketama i da joj se ne dozvoli da postane Imperija.

KOPČA - Režim u Beogradu i dalje trabunja kako su oni kopča između zaraćenih svetova Velikog Brata i Rusije. Svi gledaju u njih i oni su tu da spreče novi svetski rat. Ta megalomanska potreba nesposobnog režima da se hvali i da veliča Acu Dramosera je pogubna za naše nacionalne interese. Prestanite da prenemažete! Opredelite se na vreme! Nemojte da nas uvlačite u nove nevolje! Briselska birokratija traži da se ispuni sve ono zbog čega ste dovedeni na vlast. Nemate izbora! Morate da slušate! Izdajnicima niko ne veruje!