Banat

Žestok predizborni otpor nazadnjačkom režimu na društvenim mrežama u Zrenjaninu

Sazreva se za jedan dan - 2. aprila

Predizborna „proslava" petogodišnjice nazadnjačkog rasturanja Zrenjanina, počinje i završava tragičnim SNS-SPS sloganom, budućnost u koju (niko živ ne) veruje. Razulareni vlasnici srednjeg Banata, papazjanija od likova (čast izuzecima) kojima bi se u svakoj ozbiljnijoj državi zbog ofiranog kriminala danonoćno sudilo, zagorčavaju sugrađanima vodu, vazduh i pravo na puko preživljavanje. Sudeći po učestaloj „reci" komentara na društvenim mrežama, Zrenjaninci su spremni da se (samo)suoče, i, najzad, glasaju po savesti, za budućnost svoje dece.

Zoltan Horvat

Kao u najkrvoločnijem hororu, prosečan Zrenjaninac u paničnom strahu od biološkog nestanka, zaboravlja da aktuelni „sakrivači" u guzici Prvog Lažova Srbije nikada ne ispunjavaju obećano: fabriku vode, obilaznicu, nova radna mesta, spašavanje gradskih odmarališta u inostranstvu, kargo aedrom, akva park, povratak proizvodnje zrenjaninskog piva, park u Tiršovoj ulici...Umesto nade, stigla je kazna. Funkcionerske „bukve" isključivo stranački zapošljavaju, kumovi i masonska „piraterija" vode glavnu reč, stranačkih preletača više no taksi vozila po gradu, funkcionerske siledžije nesmetano tuku nedužne, nezaposlenih k'o šaše, prosveta se svela na „ljubitelje" devojčica iperfidnerazredne starešine dece gradskih Guzonja...

Rečima je teško opisati nemaštinu i očaj Zrenjanincau predvečerje predsedničkih izbora. Sve boli, a, one, kojima su bolesni od bednog života podarlili izborni glas, baš zabole. Goran Knežević, ministar privrede, bivši i sadašnji svega propalog u Zrenjaninu, sinonim prevratničko-prevarantske budućnosti u koju više ne veruje ni dete u jaslicama, danas apsolutno uživa pored očajnih sugrađana. Uživa po restoranima u „čarima" njemu savršenog VIP-SNS društva, gde se sa stranačkim kumašinom Nenadom Karapandžom - Džegerom, pajtosom-privatnikom Nikolom Montomi još nekolicinom,„vrhunski razvija" privatan biznis i nemilice pune privatni džepovi.

Ako je građevina u pitanju, retka se šta gradi u Zrenjaninu, „pripomogne" gospođa iz privatne firme AS Comerc, ljubimica jednog od pajtosa, prekokoje „savršeno" idu svi radovi po javnim preduzećima i ustanovama, za pravne poslove i VIP regulisanje tokova novca iz gradske kase, zadužena je „uhodana" advokatska kancelarija Stankov-Đulinac, za regulisanje i kontrolu stabilnog stranačkog očaja u ovdašnjoj bolnici zadužen je vd rukovodeći par Sekulić -Arbutinov, sport u fazi raspadanja regulišu pažljivo zalutali predsednik Simo Salapura i još neke istaknute tabadžije svojih bivših supruga, kultura je u rukama i pod nogama prvog ko naiđe, prosveta je zgažena ocenom 1 koju je za svoj rad dobila, nekada vrhunski prestižna zrenjaninska Gimnazija...

Ovdašnji lideri pažljivo su raspoređeni i u trgovini, gde dominira udruženje Zrenjaninski poslovni krug (ZREPOK). Izuzmemo li nekolicinu članova koji ozbiljno pristupaju svojim obavezama (Gorana Kovačevića, Milana Mrkšića, Dragoljuba Bjeloglava, Steva Kočalka...), aktuelni potpredsednik ZREPOK-a, Budimir Jovanović, sinonim je „trovanja" grada liderstvom. Pregurao je i „progurao" se ovaj čovek, pridošao sa Kosova.

Naravno, uz „dragocenu" pomoć Regionalnog Isusa i njegovih pajtosa, napravio je i malu imperiju, gde Ja pa Ja, i samo JA, cicijaški dolaze do izražaja. Ima po humanitarnim emisijama „Radna akcija" njegovih proizvoda Keramika Jovanović, u odjavnoj špici sponzora nema njegove firme, mora čovek da naplaćuje svoje usluge, ali...Kada je ne tako davno udario zemljotres u centralnoj Srbiji, svojim saradnicima po biznisu je predlagao da ZREPOK pošalje humanitarnu pomoć. Ajde, neka da svako po nekoliko hiljada evra, i sa pedesetak hiljada evra možemo pomoći.

Savršen Budin biznis plan bi možda i uspeo, da kolege nisu prepoznale njegov način rada: meni date pare, ja kupim materijal u svojoj firmi, i mi svi, humanitarci. Bravo za majstora biznisa, ali je ovaj i ovakav plan propao, jer su ga kolege, „pročitale". Aplauze je dobio samo od svog pulena Dragana Vidakovića, dok se Regionalnom Isusu u restoranu žalio na nerazumevanje kolega...

Usput je „uspeo" da degradira i nekada lepu zrenjaninsku manifestaciju Svetosavski bal koja je okupljala najkvalitetnije ljude grada, dok ove i prošle godine na balu plešu samo oni koji sa plesom i tradicijom plemenite kulture Zrenjanina, nemaju blage veze. VIP Buda je uspeo u centru Zrenjanina da prisvoji, tačnije kupi nekadašnju velelepnu zgradu Gestapoa sa sveskloništima, stovarišta OGREV su takođe u njegovom vlasništvu, dakle, radi se o veoma, veoma uspešnom VIP privatniku Ja, pa Ja, i samo Ja. Neko je, valjda zlurado, pominjao crne najlon kese sa obiljem novca iz Beograda u vremenu kada je Buda počinjao svoj streloviti uspon, zlobni kažu da je blizak rođak sa Zvezdanom Jovanovićem. Tračevima je teško (ne) verovati, jer danas, uz svog omiljenog Regionalnog, opet po sistemu Ja, pa Ja, i samo Mi, suvereno, samodopadno i bez kompleksa, drma Zrenjaninom.

U atmosferi „strahopoštovanja" prema vlasnicima vlasti i svega živog u Zrenjaninu, gde je privatni interes i biznis VIP pajtosa iznad svega, prosečan građanin iz MZ Veljko Vlahović je na jednom sastanku predložio izdavanje albuma sa desetak samolepivih sličica VIP Zrenjaninaca. Toliko ih, o istom trošku gradske kase, stane u restoran, u dva-tri separea.

Nasuprot raspamećivanju od ića, pića, nekretnina, love i slatkog života, tužno i bolno je odjeknula vest o povratku četrdesetoro Zrenjaninaca sa privremenog rada u predgrađu Budimpešte. Nakon više od dva meseca rada za džabe u pogonima Drexlmayera, Zrenjaninci sa srpskim pasošima su najureni kućama, jer nisu pristali na ponižavanja. Naime, Zrenjaninci su kolektivnim otkazom odgovorili na poslovnu prevare privatne firme sa dva zaposlena, TiszaAutomative iz Sente. Akoš i Piter, direktori Tisze i peštanske Robotike su nakon dva meseca rada na osnovu potpisanog ugovora odbili da isplate svoje obaveze, počev od obavezujuće akontacije.

Surovi izrabljivači radne snage iz Srbije, u ovom slučaju iz Sente, na kraju su pokušali smestiti Zrenjanince u motel na dvadesetak kilometara od grada, gde „haraju" kurve, šoferi i žutica. Do tada je 40 Zrenjaninaca pripremalo hranu na jednom jedinom rešou, sa jednom jedinom wc šoljom i kupatilom. Sa dnevnicom od 1,6 evra i ukupnom bruto mesečnom zaradom od 361 evra, može se sirotinjariti i u Zrenjaninu, ali obesne gazde su Zrenjanincima pripretili da ne smeju ni da zucnu o tragičnim uslovima u kojima rade, jer u protivnom, neće dobiti ništa od zarađene „siće". Na kraju su insistirali na nekom „sporazumnom" raskidu radnog odnosa, na šta Zrenjaninci nisu pristali. Iako su posramljeni Zrenjaninci tražili da ih gradonačelnik lično dočeka, naravno da ih u povratku nije dočekao. A tako ih je srdačno i javno 9. januara ove godine poslao da „pošteno" zarade. Gradonačelnik je pobegao od gneva očajnih sugrađana, tačnije odvezao se, neznano kuda, bez vozača, novim Audi 6 BG registracije. Mašala.

Ivana Španović, veličanstveni sportski biser Srbije iz Zrenjanina ne može da „pokrije" svu sramotu ovdašnjih nesposobnih sportskih radnika, koji vode ovdašnji sport u ambis. Simo Salupura, predsednik Sportskog saveza za stranačku nameštaljku od dodele para sportskim klubovima, prvi put čuje. Ovaj žitištanski „Toša" ne zna zašto je recimo vlasnicima sportskog balona Sporto gde se usluge korišćenja terena naplaćuju po satu, udeljeno čak dva miliona dinara. Odgovor zna Džeger, ali ne sme da kažeda se ovakav novac svih građana Zrenjanina krade, odnosno skida sa računa. Ova „lepa parica" je neophodna njemu i njegovim stranačkim pajtosima da krkaju i prave terevenkepo restoranima, gde održavaju „preko potrebne" predizborne sastanke.

Uživanju u pravljenju budala od sugrađana, nema kraja. Predizborna „mašta" od nemaštine naterala je prvih stotinak gladnih, prevarenih i poniženih Zrenjaninaca da upute pisma Goranu Kneževiću, Čedomiru Janjiću i Saši Santovcu gde najavljuju kolektivni dolazak u njihove kuće i stanove na porodičan ručak.

U dopisu, između ostalog, kažu: "...Mi bi da se nahranimo baš onom hranom koju nam otimate sa naših stolova". Kako je najavljeno, u slučaju otkazivanja bogatog porodičnog ručka, ispred stambenih objekata nazadnjačkih funkcionera će u subotu, 25. marta ove godine, „u pet do 12", biti organizovan Klot ručak za raju, gde će se u velikom kotliću kuvati zrenjaninska tehnička voda za supu, bez rezanaca, vegete i bilo čega drugog.

Zrenjanin, neuhranjen, gladan i žedan, dočekuje izborni 2. april. Dilema je jasna, svojim glasom bedaka produžiti gledanje iz dana u dan sve osionijih nazadnjačkih funkcionera kako se prežderavaju, loču i smeju raji u lice, ili...za budućnost dece, sazreti za samo jedan dan.