Postdemokratija

Nova pretnja izborima

Čim je opozicija nagovestila veće okupljanje za beogradske izbore oko Đilasa, kao kandidata za gradonačelnika, vodeći funkcioneri vlasti ponovo su zapretili opštim izborima u isto vreme. Zašto da ne, kad već idemo na izbore, reče Dačić u Mionici, predstavljajući se zajedno sa svojim novim-starim koalicionim partnerom Vojislavom Šešeljem. Kao u balkanskoj krčmi- Kad smo već tu, što ne bismo zavrnuli još jednu turu, pa da zapevamo. Na takve pretnje opozicija treba da odgovori bojkotom, odmah, već u najavi. Ako im sad odlučno saopšti da je to neozbiljno, da ne pristaje na takve igre sa izborima i da na njih neće izaći, uveren sam da će Vučić definitivno odustati. Opozicija treba da se koncentriše isključivo na obračun kod OK Beograda u kojem, ipak, treba imati bogatiji repertoar pesama od onih koje osvajaju Mionicu. Takve su joj trenutne mogućnosti, tu može čak i da pobedi i ne treba da dozvoli da bude razvučena po celoj Srbiji gde mnogo lošije stoji, tvrdi Mile Isakov, dugogodišnji novinar i bivši potpredsednik u Đinđićevoj Vladi i ambasador u Tel Avivu

Mile Isakov

Najpre, moram da se glasno zapitam, postoji li još neko u ovoj zemlji sa kime Dačić nije bio u koaliciji? Eto, ponovo je i sa Šešeljem, danas u Mionici, sutra i u vašem gradu. To je priprema za beogradske izbore, da se i Radikali uključe, makar posredno, u otimanje glasova od svekolike opozicije. Ovo je samo probni balon, da se vidi kakve će reakcije biti i da se malo narod navikava, a onda sve po starom. Ko nekad. Ista, crveno-crna koalicija ponovo jaše, samo u obrnutim ulogama.

Sad je Vučić u sedlu, sad on koristi Socijaliste kao što je Sloba koristio Radikale, za prljave poslove, za zbunjivanje i zastrašivanje, za javno iznošenje onoga što on misli i o čemu snuje. Jasno je zašto Dačić, sa toliko putera na glavi, mora na to da pristane, ali ne ide u glavu zašto SPS pristaje na ulogu Radikala iz vremena kad su oni njih jahali.

Kao da se ne sećaju koliko su se tada sprdali sa njima i šutirali ih kad i kako su hteli, čas u vlast, čas u opoziciju, pa malo u zatvor, pa malo u vladu. Zar ne vide da su sad oni u istoj poziciji, da su postali zamorčići Naprednjaka i predmet podsmeha, a njihov raspevani predsednik neka vrsta dvorske budale. Sada im se bivši Radikali svete za sve ono vreme kad su oni bili usrana motka sa kojom su Socijalisti mlatili po Srbiji, tako što im dodeljuju tu istu ulogu. I Šešelja pride, da ne bude nikakve zabune. Toliko ih nije ponizila ni opozicija koja ih je srušila sa vlasti. Zapravo niko ih ne može poniziti kao oni sami sebe što su uvlačeći se u dupe svakoj novoj vlasti, od Koštunice, preko Tadića, do Vučića.

Naravno, nisu trenutno Dačić i Socijalisti najveći problem, ali su najočigledniji primer propadanja države u čijoj vlasti takvi uredno sede više od dve decenije, bez ikakve odgovornosti za ratove i pljačku, za neuspešne reforme i galopirajuću korupciju. Naprotiv, oni su najglasniji i najoštriji kritičari prethodne vlasti u čijim su nedelima svesrdno učestvovali. A zapravo, oni su slika i prilika ovog društva i svih režima koji su se smenjivali od početka tranzicije, pa i ovog današnjeg. Uzrok i posledica nakaradnog sistema vrednosti u kojem vegetiraju, lančano proizvodeći nove posledice. Šta se onda može očekivati od vlasti koja se oslanja na takve političke frankeštajne i proizvodi nove, bez ideologije, bez morala i obraza. Jedina uteha je što znamo kako su prošle sve prethodne koje su sa njima šurovale.

Aktuelni režim Aleksandra Vučića, dakle, neminovno očekuje ista sudbina kakva je zadesila Koštunicu i Tadića, jer u tako zagađenom sistemu prosto nije moguće ništa dobro napraviti. Ni stoka se ne može uzgajati u neočišćenim štalama. To je uspevalo samo u grčkoj mitologiji sa Augijevim štalama, koje godinama nisu čišćene jer je njegova stoka bila blagoslovena i zato otporna na sve bolesti. Ali i one su jednom morale biti počišćene. Čitava brda đubreta i balege mogao je očistiti samo polubožanski junak kakav je bio Herakle, odnosno Herkul ili Herkules (kako su ga nazivali Rimljani), nadčovečanskom snagom i veštinom. On je porušio dva zida i preusmerio dve reke u pravcu staja i tako ih očistio za nekoliko sati, ali pošto Augije nije hteo dati dogovorenu desetinu stoke, Herkul ga je ubio i njegovo carstvo predao njegovom sinu Fileju. Ovaj mit je poučan jer i danas se u Srbiji veruje u spasioce božanskih moći i sposobnosti, a i obrnuto, takvi umišljeni nacionalni junaci ovaj narod doživjavaju kao stoku koja je već navikla na bedu, tako da joj ne može naškoditi novo propadanje u koje ih uvaljuje besprizorno ponašanje vlasti.

Ali, vratimo se temi, beogradskim i eventualnim parlamentarnim izborima. Zašto je Vučićev režim do juče mislio da može osvojiti Beograd i bez pomoći cele Srbije na republičkim izborima, a na osnovu čega je sad ponovo zabrinut? Da li zaista postoje šanse da u martu budu raspisani i parlamentarni izbori? Kakve su sve kombinacije tim povodom moguće i kakve su šanse opozicije? Ne treba sumnjati da je Vučićeva kamarila na sve spremna, da je bolje od drugih obaveštena i organizovana, tako da ne treba biti ni naivan pri tumačenju njihovih poteza koji su zasigurno uvek u funkciji neke manipulacije i prevare.

Svi politički analitičari su saglasni da su panične reakcije Naprednjaka i Socijalista, povodom najavljene kandidature Đilasa za gradonačelnika znak straha, čime mu nesvesno daju na značaju i priznaju njegovu snagu. Mada je Vučić u tom trenutku bio na pranju mozga u Moskvi, pa je moguće da su se njegovi, prepušteni sami sebi, malo zaleteli u izjavama, ja ih ne bih baš toliko podcenjivao. Najpre, ne verujem da ih on nije kontrolisao i usmeravao i iz Rusije, a onda ne verujem ni da su tom kandidaturom bili toliko iznenađeni da nisu imali unapred pripremljene reakcije. Pre će biti da je sve deo dobro razrađenog scenarija, po kome oni treba da zalaju dok on nije tu, a onda će on kad se vrati, kao što je već najavljeno, o tome dati konačni sud. Što oni više lupetaju, to će on izgledati mudrije, što oni više podignu tenzije to će njegova reč više ličiti na glas razuma, tako da se on ponovo predstavi kao otac nacije koji je došao iz svetskih, da ne kažem nebeskih, visina da razvadi zavađenu dečicu i saopšti ko je kriv, a ko prav. Pri tom, pre nego što progovori već će imati precizne podatke o odjecima i na Đilasovu kandidaturu i na reakcije na nju, pa će moći da našteluje svoj komentar u skladu sa saznanjima šta u narodu najbolje prolazi.

Naravno ni tada nećemo saznati kako će konačno postupiti, jer treba da sačeka nova istraživanja koja će mu, kao čarobno ogledalce, reći kako je njegov nastup prihvaćen u narodu i posebno među Beograđanima, kako stoji Đilas i kako se vrednuje prestrojavanje opozicije.

Sasvim sigurno već postoji više detaljno razrađenih planova za sve opcije, a koju će odabrati, neće ni on znati do poslednjeg trenutka. Nekoliko za izbore samo u Beogradu i nekoliko za istovremene izbore i na republičkom nivou, ako proceni da bez toga ne može sačuvati vlast u glavnom gradu. Verujem da je njegov prvi izbor ipak samo Beograd, jer kombinacija sa vanrednim parlamentarnim izborima može da mu se obije o glavu ako te izbore opozicija bude bojkotovala.

Pitanje je samo da li su u pravu komentatori koji ocenjuju da postoji strah od Đilasa, ili mu se naprotiv, namerno daje na značaju sa uverenjem da je on najranjiviji i da baš njemu mogu najviše da napakuju u kampanji. Uopšte ne sumnjam da za njega imaju debeo dosije, sa gomilom poluistinitih i sasvim iskonstruisanih optužbi, koje bi u krajnjem slučaju mogli rezultirati i nekakvom optužnicom, pa i hapšenjem u sred izborne kampanje. Sa time će, svakako pokušati da iznude i njegovo eventualno odustajanje, što imajući u vidu i sasvim moguće njegove nesporazume sa dezorijentisanom opozicijom, pa i ubačenim spavačima u njoj, uopšte nije daleko od pameti.

Drugi delovi scenarija za lokalne izbore dobro su poznati i već se uvežbavaju na izborima u nekoliko opština u celoj Srbiji, kao što je to slučaj u Mionici ili u Pećincima, naprimer, gde je na čelu liste i na svim plakatima samo Aleksandar Vučić. Nema drugih kandidata, ne postoji ni ličnost koju planiraju za predsednika opštine, niko drugi se ne pominje kao da se bira Vučić, a ne ljudi koji treba da upravljaju opštinom u narednih godina. Ali poremećen sistem vrednosti i to je relativizovao toliko da čak i drugačije misleći ljudi pristaju na to.

Pre neki dan sam slušao jednog od urednika Blica, na N1 TV, koji mada se predstavlja kao kritičar režima, ima za tu pojavu puno razumevanje. Kaže čovek da je to razumljivo jer je to njihov najbolji igrač, pa je normalno da igraju najviše na njega, kao što u Realu Ronaldo izvodi sve penale, a ne golman ili neki drugi igrač. Upao je i taj novinar, koji bi morao znati bolje, u šablon, u matricu kojom se zaluđuje narod. Jeste, tačno je da Ronaldo izvodi sve penale za Real, ali samo za prvi tim koji je prvak Španije, Evrope i sveta, ali ne i za drugi tim Reala koji se takmiči u nižem rangu takmičenja. U tom nižerazrednom takmičenju Ronaldo ni ne učestvuje, neki drugi igrači u njemu predstavljaju Real sa promenljivim uspehom. Najčešće nisu ni među najbolje plasiranim ekipama, ali nikome ne pada na pamet da u taj tim ubaci Ronalda da bi postao prvak te lige.

Najpre zato što on ima druge obaveze, a onda i zato što to ne bi bilo fer i ne bi imalo nikakvog smisla, jer sutra će ta ekipa opet morati da igra tu ligu bez njega. Recimo da su Pećinci nekakva treća liga, šta će im ulazak u drugu uz pomoć Ronalda, pardon Vučića, kad će u njoj propasti jer bez njega ne umeju da igraju. Šta će im privid da su bolji nego što jesu, pa da se više razočaraju.

I ko zna šta sad biva sa parlamentarnim izborima? Hoće li ih biti zajedno sa beogradskim, kako bi Vučić pucao penale i za nižerazrednu ekipu SNS u glavnom gradu, ili ne? Moje mišljenje je da neće ako opozicija jasno i glasno saopšti da će ih bojkotovati ako sad budu raspisani, pošto je pre samo mesec dana zvanično rečeno da republičkih izbora neće biti i da je to u najboljem interesu Srbije. Samo tako postoji šansa da se osvoji Beograd, a onda i Srbija.