Tokom Drugog svetskog rata, bežeći od fašističke odmazde, srpski seljaci sklonili su se u skrivenu pećinu negde u šumi. Među njima našla se i majka sa bebom. Kada su se Nemci približili, da plač bebe ne bi odao skrovište, majka joj je rukom prekrila usta. Nemci su ubrzo prošli ali za bebu je to bilo predugo, nije izdržala. Da bi spasila živote svih, majka je ubila sopstvenu bebu. Opšti interes postavljen je visoko iznad ličnog, što je i očekivano, a kada se to završi tragično, onda se žrtve pamte i poštuju. Tako bi, barem, trebalo da bude.
Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)
Na Kosovu i Metohiji živi deo srpskog naroda čijom se brojkom manipuliše, stanjem zavarava javnost, životima kontroliše i održava vlast jednog čoveka, zlog očuha svog naroda, Aleksandra Vučića.
Interesi koje on brani postavljeni su visoko iznad, s tim što su u pitanju lični naspram opštih. Žrtve njegovog "zalaganja" neće biti poštovane, pominjane ni pamćene, nisu to ni za života, dok im je ruka preko ustiju tako čvrsto stegnuta, da će im kosti popucati, kao što je već mnogima "pukla" želja da ostanu, i nada da će to biti iole moguće, a uz minimum sačuvanog ljudskog dostojanstva. Neće.
Pred same kvazi-izbore na KiM Srpkinja iz napaćenog dela pokrajine, veoma svesna svega što se dešava, pružila je javno svoju podršku "Srpskoj listi". Njen gest izazvao je duboko čuđenje, jer odlično zna da ta Vučićeva stranka ni malo ne radi u interesu Srba. Jedva kontrolišući emocije, za Magazin Tabloid je to prokomentarisala:
"Kad' sam čula ono srpsko govedo (Nenada Rašića, prim. aut.) kako priča albanski ispred srpskog hrama, i sprda se sa mojom napaćenom pravoslavnom verom, odlučila sam da je bolje da dam svoj glas Srbiji. Ne zbog političara ni bilo koga drugog, nego samo zbog mog naroda. Kada prebrojavaju glasove neka barem što više puta izgovore "Srpska lista", samo zbog toga" - kaže ona.
Ona ne prihvata da svoju otadžbinu, Srbiju, zameni nekom novom, veštačkom, kriminalnom... I zbog toga svoj ionako težak položaj čini mnogo gorim trpeći pritiske kakve bi malo ko u zemlje, i to samo da bi "ostao" u Srbiji makar srcem, izdržao. Ovo je bio njen lični čin otpora ali i još jedan od vernih pokazatelja položaja Srba na KiM.
Naime, aktivnim ilegalnim uticajem na najviše države organe i institucije Srbije Vučić je neutralisao aparat za kontrolu zakonitosti u državi. Vlast koju više nema ko da kontroliše brzo je kriminalizovao kako bi njegove odluke bile što efikasnije sprovodene utvrđujući ga i održavajući na vlasti. Time je uklonjena i najmanja mogućnost organizovanja zdrave nacionalne opcije koja bi se zalagala za očuvanje Kosova i Metohije i, kao pre Vučića, snažnog srpskog uticaja makar na severu pokrajine. Bez toga Srbi nemaju oko koga da se okupe.
Pod stalnim pretnjama od mogućih progona, novih masovnih zločina nad njima, sve veće ugroženosti, oni reaguju impulsivno ali šta god da čine, osim da budu pasivni, čine u korist Vučićeve politike otcepljenja KiM, sa ili bez njega. Vođu pak brine samo ovo drugo. Zato je bestidnim i sumanutim rušenjem stubova srpske državnosti, gašenjem institucija Republike Srbije na KiM, umesto njih institucionalizovao nasilje, kriminal, izdaju, šverc, ucene, prisilu, strah... Ono što neko možda i ne želi da učini, ne sme ni da odbije. Ako odbije ugroziće sopstvenu egzistenciju kao što se i dogodilo ovih dana.
Otkaz sa posla u ostacima institucija u sistemu Republike Srbije, redovna je pretnja na reprotaru Vučićeve diktature. Po prvi put se dogodilo da su oni i uručeni i to u zdravstvenom sektoru. Dobile su ih dve osobe koje su javno pružile podršku suparničkoj stranci.
Početkom septembra Slađani Đokić iz Čaglavice, dugogodišnjoj radnici Kliničko bolničkog centra Priština, uručena je odluka o suspenziji i to ne zbog bilo kakve njene krivice ili prekršaja. Nju je direktor izmeštenog KBC Priština, Bratislav Lazić, sankcionisao zbog političkog angažovanja u stranci Slobodana Petrovića (SLS) i to njene ćerke Sandre.
Ona je za medije izjavila da je sa Lazićem razgovarala od 10.00 do 12.00 č "i nikakav dogovor nismo postigli jer je on tražio da ja utičem na svoju ćerku da se povuče sa liste kandidata za poslanika SLS-a (u separatističkoj Skupštini) i da istupi iz te stranke, onda ćemo sasvim drugačije da razgovaramo".
Ona je dodala da joj je Lazić rekao da ni jedno drugo rešenje ne dolazi u obzir i da će, ukoliko to ne bude izvršeno, ona postati kolateralna šteta i biće joj uručen otkaz. Kao priprema za otkaz, rešenje o suspenziji, bez ikakvog prethodnog procesa, doneto je naglo i puno je kleveta o nesavesnom radu Đokićeve, što ona negira kao potpune neistine.
Zbog podrške istoj stranci direktno rešenje o prekidu radnog odnosa dobila je i jedna od najuglednijih doktora iz Kosovskog Pomoravlja, dr Jelica Krčmarević.
Za Magazin Tabloid dr Krčmarević navodi da je u trenutku uručenja otkaza, koji potpisuje dr Zoran Perić, bila na godišnjem odmoru te da nije moglo da dođe do bilo kakve nepravilnosti koja bi pružila povod za ovako tešku odluku.
"Nisam imala nikakvu povredu radne discipline ili bilo šta drugo. Jer da jesam, nameće se pitanje zašto mi je direktor (prethodno) dao rešenje za godišnji odmor? Zašto nije pokrenuo disciplinski postupak? Moj jedini "greh" je bio što sam 28. 09. podržala Slobodana Petrovića, zajedno sa mojim sinom, koji je član SLS-a, na skupu održanom u selu Vrbovcu. Dan je bio subota, već u ponedeljak nakon toga, doneli su mi otkazno rešenje kod kuće, pošto mi je odmor trajao do 14. oktobra.
Rešenje je bilo otkazno i konačno, bez da se ispoštuje zakon da mi najpre dostave upozorenje i daju rok od 8 dana da se izjasnim o navodima. U rešenju nije naveden ni jedan događaj koji mi se stavlja na teret, već sve nešto uopšteno. Navodi se neko ime i događaj iz jula meseca 2018. a kada se takođe radilo o političkoj režiji. Tada me je isti Direktor kaznio opomenom da u roku od 6 meseci ne ponovim grešku iako je nije ni bilo! On je ipak odbio da uzme izjavu od medicinske sestre koja je bila spremna da posvedoči šta se desilo što je meni išlo u prilog. Umesto da me zaštiti Direktor me je kaznio uz opravdanje da mora to da uradi jer se neko žalio političarima u Kosovskoj Mitrovici".
Kako nije mogao da nađe drugi razlog a pravi nije smeo da navodi, dr Perić se priseća "greha" iz prošlosti.
"Iako ni tada nisam ništa uradila, niti u narednih šest, a ni u sledećih 15, direktor je naveo taj događaj od pre 15 meseci kao razlog za otkaz. Dva puta kažnjena za isto delo. Toga nema nigde na svetu. Ali šta da radim? Hteo je da mu to moje otkazno rešenje posluži za zastrašivanje ostalih zaposlenih. Do penzionisanja imam manje od 4 meseca. Od toga 2,5 meseca godišeg odmora i mesec i po efektivnog rada, računajući i vikende i praznike. Ne znam šta bih rekla..." kaže dr Krčmarević, zaprepašćena ovakvom odlukom.
Ovaj neverovatan slučaj samovolje u svrhu političkog pritiska, do sada nije zabeležen. Naša sagovornica će institucionalno tražiti da se njeno pravo poštuje i veruje da će u tome uspeti.
"Ostvariću svoje pravo na Sudu, ali zar se tako postupa sa nekim ko je ceo svoj radni vek proveo na Kosovu i Metohiji, kao i ceo dosadašnji život od rođenja? Zar se tako postupa sa samohranom majkom čije dete treba da krene na treću godinu studija, a ima samo 20 godina.
Uskratiti joj lični dohodak, jednom rečju osnovna sredstva za život. To mogu samo Vučićevi V.D. direktori. A on zna svaka koka gde položi jaje na KiM, samo se pravi gluv na vest o mom otkazu. Bez njegove podrške i instrukcija, niko se ne bi usudio da tako frapantno krš zakon.
Bila sam i ja direktor 15 godina. Odlično znam šta se sme a šta ne. Znaju da nisam "sa njima" i služim kao dežurni krivac , sigurna je dr Krčmarević u nepravilnost procesa i pozadinu koja takav teror nad Srbima omogućava.
Da to nije samo pretpostavka dr Krčmarević za Magazin Tabloid potkrepljuje događajima iz pršlosti:
"Ja sam mogla da budem sa njima ali sam to odbila kada sam bila direktor ZC Gnjilane. Vulin je tada imenovan za direktora Kancelarije za KiM i od mene su tražili da naređujem svojim radnicima da uvek, kada on dođe, mi budemo u publici za doček i da aplaudiramo ko blesavi. Ja sam to odbila i na sastanku sa načelnicima rekla šta se od mene traži. Takođe sam im rekla da nikog neću prisiljavati da izađe, a da neću ni braniti. Ostavila sam zaposlenima da sami odlučuju. To je preneto Vulinu i on je na prvoj sednici Vlade zatražio moju smenu, bez da prethodno Ministarstvo zdravlja to učini. Naravno, osetila sam istovremeno veliku nepravdu ali i veliko olakšanje što sam izašla iz te priče.
Nisam član SLS-a niti me to interesuje, ali se moj sin iz inata učlanio, a ja sam kao majka stala uz svoje dete. A i bitno mi je samo da sam na suprotnoj strani i da im odmognem koliko mogu" - ističe naša sagovornica, potvrđujući srpsku nesreću da su zbijeni u začarani krug, u kome mogu da menjaju poziciju ali ništa više van toga. Ako i pokušaju uslediće neprimereno žestok odgovor.
Ovaj put je bilo pokušaja previranja što je Vučiću teško palo kao što je i priznao je kada je izašao da javnosti saopšti rezultate izbora za koje je nazvao "najdražom pobedom" i pored toga što su održani u režiji kosovskih separatista i sistema tzv "republike Kosovo".
Usledilo je preterano i debilno slavlje "Srpske liste" koje je nešto ranije objasnila dr Krčmarević zahtevom koji je ona odbila - kada režimu iz Beograda to treba oni da "aplaudiraju ko blesavi"!
Ostataku domaće javnosti, sluđene iskrivljenom medijskom slikom, treba dočarati "sreću" kosovskih Srba zbog "pobede" u kojoj će Vučić dobiti sve a njima ostati šaka preko ustiju. A o kakvoj se pobedi radi govore brojke. Separatistička Skupština broji 120 poslaničkih mesta a Srbi su jurišali na 10 što procentualno iznosi 8,33%.
Dakle, jedina pobeda koju je Vučić slavio jeste pobeda nad Srbima iz suparničkih stranaka, o uticaju na odluke Albanaca ovde nema ni govora.
Pa ipak, Vučiću je baš to najdraža pobeda! A ona krije još nešto o čemu niko do sada nije govorio.
Po logici stvari, predsednik države je jedini građanin svake zemlje koji nema svog predsednika jer tu funkciju vrši on. Predajući deo svoje nadležnosti i učestvujući u procesu separatističkih izbora, Vučić je odluku takozvanog predsednika "republike Kosovo", Hašima Tačija, o raspisivanju takozvanih "kososkih izbora" u potpunosti prihvatio kao legitimnu. Tačnije, Vučić je postao jedini predsednik neke države koji ima svog predsednika a da to nije on već, u ovom slučaju, Hašim Tači.
A kako Tači ne priznaje bilo kakva rešenja Aleksandra Vučića koje se odnose na Kosovo i Metohiju a njegova imaju efekta i proizvode pravne posledice iu ostatku Srbije, to on ostaje jedini predsednik čije su odluke legitimne na celoj teritoriji države Srbije.
Sledstveno tome, Vučić je Tačiju omogućio da se kao jedini autoritet sa mogućnošću odlučivanja na svakom delu teritorije Srbije, de-fakto nađe na poziciji njenog predsednika! Ne u potpunosti, naravno, ali ipak u svakom slučaju sa više autoriteta i uticaja.
Tako da ne treba da nas iznenađuju Vučićevi potezi koje javnost često ume da okarakteriše kao izdajničke i antidržavne, jer on iako se zakleo na poštovanje Ustava Srbije, u obavezi je da se povinuje "vrhovnoj vlasti" svog nadređenog na Kosovu i Metohiji, zastupajući interese kosovskih Albanaca, što čini sa velikim zadovoljstvom, likujući zbog toga što je baš on u toj prilici.
Ipak, čini se da nije sve tako crno. Neko je napravio foto-kolaž i objavio ga na društvenim mrežama. Uspravnog formata, u dve kolone, hronološki poređanih motiva. Preko njih natpis: 1995. - Hrvatska, pa ispod: 1995. - Bosna i Hercegovina , 1999. - Kosovo i Metohija, 2019. - Srbija.
Sa leve strane nalaze se fotografije Vučića iz navedenog perioda, sa desne "krajnji ishod" a to su uvek progon i seoba naroda koga je predstavljao Vučić i u čijoj se vlasti nalazio, uključujući i aktuelnu Srbiju u kojoj talasi mladih i stručnjaka napuštaju od njega ojađenu državu. A sada, kao što vidimo, Vučić se zauzima za interese Albanaca na Kosovu i Metohiji. Ako je verovati nizu koji do sada nije omanuo, možda ipak ima nade...