KiM

Koja poplava je njih izbacila da prodaju sunarodnike

Smrde kao Vučići

Januarske poplave, kao što poplave obično i čine, izbacile su na površinu talog, prljavštinu i pacove iz kanalizacionih cevi. A sve to što su reke donele sa sobom, nije ni približno tako štetno kao što je to ljudski talog koji se navrzao odmah iza njih. Za razliku od ranijih godina kada su Srbe zadesile slične prirodne nepogode, ovaj put je Vučićeva "Srpska lista" požurila da se istakne u navodnoj pomoći. Ovo iz dva razloga.

Ivan Maksimović (dopsnik iz Kosovske Mitrovice)

Prvi jer na taj način kao stranka separatističkog korpusa, na sebe preuzima onu nadležnost koju prevashodno obavlja država Srbija i time neosetno Srbe integriše u albanski sistem na KiM po Vučićevoj zamisli i nalogu primljenog sa zapada.

A drugo, bliže se još jedni kvazi-separatistički izbori pa je to odlična prilika za ozbiljnu kampanju iako se na te izbore izlazi pod njihovim pritiskom i pretanjama. Dodatno, u ovoj ne moraju da pokazuju šta su uradili jer sve što je urađeno isključivo je u korist stvaranja albanske države na KiM pa bi proizvelo kontra-efekat.

Ovaj put, nepogode im omogućavaju da daju nova obećanja a i da pokažu kako nešto čine za narod i tako sakriju štetne posledice svog višegodišnjeg delovanja.

Jedno, ipak, nisu mogli da izbegnu. Da i to opljačkaju.

Tako je 12. januara objavljeno da je predsednik "Srpske liste", Goran Rakić, doneo pomoć u poplavljene srpske sredine. Njega je dočekao stranački kolega "gradonačelnik" po separatističkom sistemu - "opštine", a u stvari enklave Gračanica, Srđan Popović.

Rakić je tada donirao vodu za piće i prehrambene pakete građanima. Prema onome što je prikazano, može da se primeti briga Rakića i "Srpske liste" za ovdašnji narod. Količina paketa sa prehrambenim proizvodima je pažljivo dozirana kako se Srbi ne bi prejeli i tako olenjili da počiste svoja poplavljena domaćinstva.

Tako su spakovani u jedan kombi, uobičajene zapremine, u kome se pored nekoliko kesa, nalik novogodišnjim paketićima, nalazi i oko tridesetak pakovanja flaširane vode. Jedino čudom bi to bilo dovoljno za bilo koju višečlanu porodicu pogođenu ovim poplavama a da ne govorimo o više hiljada takvih porodica koje nedeljama trpe naročito zbog nedostatka pijaće vode.

Rakić je tada naglasio da je tu "da pružim podršku našem narodu i da prenesem jasnu poruku da nisu sami, i da ćemo se svim snagama truditi da što pre popravimo štetu koja je nastala".

Ipak, ako bi neko rekao da ta pomoć nije imala nikakav efekat, slagao bi. Pomoć koja je ugroženom narodu podeljena od strane "Srpske liste", mnoge je naterala da požele da se u poplavama udavili da ne dožive ono što su doživeli.

Jedno od najteže pogođenih sela, Kuzmin, na obodu Kosovske kotline ka dreničkom kraju, iako beleži najmanji odliv stanovništva, od 1999. godine izuzev jednog lokalnog političara nakon martovskog pogroma 2004. godine, niko drugi od predstavnika Srba do sada nije posetio. Pa čak i kada je trebalo dodeliti im pomoć nakon poslednjih poplava, ti Srbi su pozvani u drugo selo da sami dođu po nju.

To je već dovoljno da objasni kakvo licemrje stoji iza medijskih natpisao o pomoći "svima" u "saniranju štete nastale usled poplava" jer kakva to pomoć može da se uruči u drugom selu onome čije su domaćinstvo, kuća, pomoćni objekti i poljoporivredna mehanizacija poplavljeni? Čini se tek ona nebitna ali ne, gore je i od toga.

Ivan Trajković iz Kuzmina je jedan od onih koji su pretrpeli najveću štetu. Na pitanje "kako je" kaže da ni odgovor da je dobro, niti onaj da nije, ne pomažu.

"Za dve godine poplavljen sam četiri puta. Potopljena mi je kuća, garaža, šupe, mehanizacija... Pšenica, hrana. A mnogo žalim i zbog ukrasnih fazana koje već dugo gajim a sada su se podavili" kaže Trajković za Magazin Tabloid.

Ima 39 godina i ni jedan dan radnog staža. Ipak, za razliku od predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji takođe nema ni dan radnog staža a nosi jakne i patike od po nekoliko hiljada evra, Trajković jedva sastavlja kraj s krajem a ponekad ni to pa danima bukvalno gladuje. Kaže da ga niko nikada nije pozvao kada se delila pomoć u priključnim mašinama ili bilo čemu drugom iako spada u ekstremno ugroženu grupu kojoj je pomoć najpotrebnija.

Sve to uticalo je i na njegovog oca koji jeteško oboleo i patio tri godine "troškovi veliki, mogućnost nikakva i nažalost preminuo je. Ubrzo posle toga i majka. Kome se pomaže, ne znam, ali meni niko ništa nije pomogao. Snalazim se kako znam i umem" kaže Ivan.

On je zahvalan "jednom čoveku" koji mu se "smilovao" jer nema ni oca, ni majku, nigde ne radi pa mu pomogao da postane korisnik socijalne pomoći u visini od 8.600 dinara.

Nesvesno ali Ivan je upotrebio pravi izraz, lokalna vlast bukvalno mora da se smiluje da bi ugroženi kojima je pomoć zaista najpotrebnija, mogli da je dobiju. On ipak ističe da je mnogo zahvalan čoveku koji mu se "smilovao".

Uprkos svemu Ivan je ostao da živi u Kuzminu. Ali posle svega "pitam sebe gde sam bio, šta sam radio, čemu sve ovo? Gde su mi otišle najbolje godine? Ogorčen sam i razočaran, pitam se kako sam mogao svu ovu nepravdu poslednje 22 godine da izdržim? Počeo sam i zdravlje gubim. Svakog meseca idem na kontrolu kod neuropsihijatra" kaže Ivan dok pokazuje tuce medicinskih nalaza, uputa i drugih papira.

Ovaj put ga "Srpska lista" nije zaobišla. Ivan je pozvan da dođe u predstavništvo Crvenog krsta u Ugljaru i da preuzme pomoć koja mu je namenjena zbog pretrpljene štete. Izložio se dodatnom trošku, došao do Ugljara i preuzeo paket srednje veličine. Bilo mu je jasno da sadržaj ne može da pokrije baš nikakvu štetu ali se barem nadao da će moći pristojno da utolio glad, da se barem na neki dan oslobodi te muke koju već predugo ne može da se otrese sa sebe. Pokazalo se da je u ovom slučaju i to očekivanje bilo preveliko.

"Kad sam ga otvorio, unutra su bile poluotvorene i pokvarene konzerve, čuvam ih da pokažem svima koji su zainteresovani. To je pomoć koju sam dobio za sve što mi je uništeno"objašnjava Trajković ogorčeno ali nemoćno.

Ipak, ne želeći da se ogreši čak ni o njih, Ivan dodaje "bile su tri paštete unutra. Dve su bile poluotvorene a treća nije, bila je dobro zatvorena" posebo naglašavajući da je treća bila dobra kao i da se tu našlo još nekoliko konzervi sardina.

Da, "Srpska lista" je na sva usta objavila da je spremila pomoć za Srbe ugrožene u poplavama koje su, kako i sami kažu, najveće u zadnjih 50 godina. A podelili su i poluotvrene konzerve gde se odlično vidi da je neko nožem zahvatio malo paštete. Iako niko od njih ne samo da nije gladan nego ne može da pojede sve ono što su dograbili uveličavajući muku kosovskometohijskih Srba, oni kao da opet moraju da otvore još i konzerve namenjene humanitarnoj pomoći i da makar malo "čalabrcnu".

Kako će drugome pomoći neko ko sam ne može da utoli sopstvenu glad a živi u izobilju? Hoće li ta glad da proguta i preostale Srbe na Kosovu i Metohiji? Po svemu sudeći hoće i nema mnogo prostora za sumnju.

Za porodicu Zorana Trajkovića iz Kišnice kraj Gračanice, domaća javnost čula je nakon što je u neposrednoj blizini njihove kuće postavljen a onda zapaljen bilbord "Sloboda ima ime - UČK". Znalo se da će to izazvati probleme ali njegovo uklanjanje niko nije tražio. A i kako bi kada su na platnoj listi upravo pripadnika nekdašnje "UČK"?

Trajkovići su tada kamenovani iz obližnjeg parka sagrađenog tik ispred njihove kuće koja se nalazi prva ka albanskom delu Kišnice za čije žitelje, Albance, je park i izgrađen i oni se sada tu okupljaju

Zoran je nakon napada obavestio lokalne medije i planirao da to tako i ostane jer oni nikada ne dižu veliku prašinu. Nije se nadao, nije ni želeo da se previše eksponira ali ta je priča privukla vodeće televizije i medije na srpskom.

Uskoro su svi saznali za njihov problem pa je i Srđan Popović ispred "Srpske liste" došao da ih obiđe, naravno, vodeći medije sa sobom. To je još više usmerilo pažnju javnosti na Zorana koji je u početku dobijao pretnje putem društvenih mreža a onda i otkaz u firmi u kojoj je radio.

"Srpska lista" i vlast koju oni čine, nije im pomogla pre tog događaja, a od tada im je zarad sopstvene promocije u medijima život učinila još težim a budućnost neizvesnu. Čak je Zoranu javljeno da je pozvan da se, opet u prisustvu medija, sastane sa "Predsednikom" u Beogradu. Zbunjen ali i zabrinut zbog posledica i novih problema koje bi to moglo da izazove, odbio je.

Trajkovići žele da ostanu i da žive na Kosovu i Metohiji, čak su spremni i da trpe sve pritiske nadajući se konačnom ishodu koji bi bio pravedan. Ali bez sredstava za život to nije moguće. I ne znaju šta da čine jer ukoliko se opet obrate javnosti postoji opravdana bojazan da bi na sebe samo navukli političke lešinare i dospeli u još teži položaj.

On i dalje tu živi, iako ne u svojoj kući, sa suprugom i bebom nešto starijom od godinu dana. Čine jedinu srpsku porodicu sa malim detetom u tom kraju. Zoran je za Magazin Tabloid potvrdio da su svesni da su potpuno sami i uvereni da im niko od lokanih predstavnika vlasti neće pomoći a osim srpskih, sa drugima i ne žele da ostvare kontakt.

Još jedan zločin, težak za opisati, počinili su albanski separatisti nad nealbanskim stanovništvom januara meseca. Mirjani Drigant iz Peći, albanske lokalne vlasti porušile su porodičnu kuću u tom gradu i to pred njenim očima. Ceo ovaj bestijalni događaj zabeležila je redakcija albanske televizije RTK2 na srpskom jeziku.

U jednom trenutku, dok Mirjana daje izjavu, bager urušava veći deo gornjeg sprata koji nedaleko od njih pada uz tresak, podižući oblak prašine. Uznemireno ali sa poptuno sačuvanim dostojansvom, Mirjana objašnjava da je pravno regulisala pravo na svoju imovinu i da za to ima sve neophodne papire. Takođe, kaže da su joj nezvanično svi, tu misli na Albance iz lokalne uprave, rekli da je ona u pravu.

Mirjana je sa prodicom živela u Peći do 1999. godine kada su prognani. Ona je doktor specijalista Opšte medicine a radila je u bolnici. Od progonstva živi u Goraždevcu i radi u tamošnjem Domu zdravlja, administrativnom ostatku nekadašnje bolnice u Peći.

Kuću, koju su albanske vlasti potpuno ilegalno porušile, sagradili su njeni roditelji. U leto 1999. sva njihova imovina je uzurpirana ali se u jednom trenutku činilo da će uspeti da je sačuvaju. Prvo rešenje kojom je potvrđeno pravo na svoju imovinu, Mirjana je od separatisčkih vlasti dobila 2014. ali sa primedbom da je kuća "privremeni objekat" iako je u potunosti izgrađena od čvrstog materijala. Usledilo je još jedno rešenje krajem prošle godine a prvog dana pravoslavne Nove godine, 14. januara, opštinske vlasti su kuću porušile. Ona je prisustvovala tom zločinu i sve to nemoćno pomsmatrala iz neposredne blizine.

"Bilo je jezivo... Tolike godine truda i borbe i sve uzalud..." kaže Mirjana za Magazin Tabloid a čije je zdravlje pogoršano posle rušenje kuće.

No, reklo bi se da Srbe ima ko da štiti. Barem bi to rekao veliki Vođa čija diktatorska mašinerija na sve načine podršku pruža isključivo "Srpskoj listi" koja će "institucionalno rešavati probleme Srba u pokrajini" kako je često isticano od predstavnika Vučićeve vlasti. Tako hteli ili ne, a usled sistematski uskraćene pomoći države Srbije i povlačenja svih njenih državnih atributa sa prostora KiM poslednjih nekoliko godina, Srbi su prinuđeni da se obrate "Srpskoj listi" za pomoć. Očajnički pokušavajući da spasi svoju imovinu, to je učinila i Mirjana.

"Predstavnicima lokalnih vlasti u Goraždevcu se nisam ni obraćala jer mislim da nemaju apsolutno nikaakv uticaj ni na šta i ni na koga. Zvala sam "ministarstvo za zajednice i povratak (pri separatističkom sistemu, prim. aut.). Tamo sam razgovarala sa Milošem Stankovićem, on me je saslušao i to je to..." cela je Mirjanina priča o pomoći koju je dobila od "Srpske liste". Kuća je "uredno" porušena u sred bela dana, pred uključenom kamerom i u njenom prisustvu.

Sutradan, 15. januara "Srpska lista" je separatističkoj "Centralnoj izbornoj komisiji" predala listu kandidata na kojoj se nalazi 20 imena za naredne "parlamentarne" kvazi-izbore zakazane za 14. februara. Prosto rečeno - oni bi još.

Predsednik ove stranke, Goran Rakić, medijima je tada ispred CIK-a rekao da su to njihovi „najbolji i najkvalitetniji kandidati" ali povrh svega, Rakić je naročito zadovoljan rezultatima a da i od toga postoji nešto bitnije - on, Vođa lično!

"Sa ponosom ističemo da iza Srpske liste stoje rezultati, ali što je još bitnije, iza srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i Srpske liste stoji snažna podrška predsednika Aleksandra Vučića. Zato znam da ćemo i ovog puta osvojiti svih deset mandata namenjenih Srbima na Kosovu i Metohiji," saopšteno je.

Za Srbe na Kosovu i Metohiji jedino što potpuniji bojkot učešća u separatističkim kvazi-institucijama može da donese povoljan rezultat. A to bi i bilo opravdano jer osim što se kosi sa Ustavom i zakonom Republike Srbije, još su preko leđa Vučićevih Srba Albanci institucionalizovali vršenje zločina za koje sada izdaju i overena odobrenja.

Učešće "Srpske liste" i svakog Srbina u tom paralelnom sisitemu jedino pruža legitimitet za ono što Albanci čine i ništa drugo, što možemo i da vidimo! Zato je neophodan što potpuniji bojkot kvazi-izbora čime bi narod pokazao da nije saglasan sa onim što čini grupa njegovih nelegitmnih predstavnika. A ona upravo nastavlja ono što za šta su već iscrpljeni kapaciteti kriminalnih organizacija poput NATO pakta i nekih zapadnih vlada. I to sa nulte tačke.

Simbolično, predajom liste kandidata na dan kada je 1999. godine, šef posmatračke OEBS misije, Amerikanac Vilijem Voker, svetu plasirao laž o masakru albanskih civila u selu Račak a nakon okršaja pripadnika MUP-a Srbije sa albanskim teroristima, "gde on stade, oni produžiše".

Ta laž bila je alibi za drugi zločin, NATO agresiju koja je uskoro usledila. Koštalo nas je novog genocida nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji nakon čega je cela država počela da klizi u propast, reklo bi se nepovratno.

Sada odatle kreće i Vučićeva "Srpska lista" a Srbi se i ovaj put pitaju, nije li ovo baš taj prokleti metak u revolveru kojim sa nama igraju ruski rulet?