Pogled iz Moskve

Zašto u svom godišnjem obraćanju Federalnoj skupštini Putin nijednom nije pomenuo SAD

Glavno je - razvoj Rusije!

U svom godišnjem obraćanju Federalnoj skupštini, predsednik Putin je glavni akcenat stavio na unutrašnje probleme. To je glavni zaključak svih komentatora, i u Rusiji i u svetu, koji nastavljaju da aktivno analiziraju njegov govor. „Današnje godišnje obraćanje biće uglavnom posvećeno našim unutrašnjim pitanjima. To su, naravno, pitanja zdravstvene zaštite, socijalne politike, ekonomije. Naravno, biće potrebno da se kaže nekoliko reči o spoljnim poslovima, bukvalno nekoliko reči i o pitanjima bezbednosti", rekao je Putin na samom početku svog govora, odmah jasno odredivši prioritete.

Piše: Vladimir Mališev

Šef države govorio je iznenađujuće smireno, uzdržano, i što je mnoge začudilo - u svom govoru nijednom nije pomenuo SAD! On je govorio o borbi protiv pandemije, zahvalio je lekarima, pozvao je da ne slabe napori u borbi protiv korona virusa. Detaljno je govorio o novim projektima unapređenja naše države: o izgradnji brze magistrale do Kazanja i Jekaterinburga, o programu pomoći porodicama sa decom, o oporavku realnih dohodaka građana, o potrebi da se svake godine izgradi oko 120 miliona kvadratnih metara stanova, o unapređenju gradova, o planu gasifikacije domaćinstava i o mnogim drugim stvarima usmerenim na miran razvoj Rusije i rast blagostanja njenih građana.

Kakav odjek je ovaj miroljubiv i smiren govor predsednika Rusije izazvao u svetu?

Odnose sa Rusijom komplikuju konflikti, ali dijalog sa njom je neophodno podržavati, izjavila je zvanična predstavnica nemačke vlade Ulrike Demer, komentarišući govor predsednika Vladimira Putina o „provokacijama i grubosti" Zapada.

„Mi imamo brojne konflikte sa Rusijom koji, na žalost, komplikuju naše odnose, ali bez obzira na to, mi moramo da vodimo dijalog", rekla je Demer. Putinove optužbe zapadnih zemalja za „provokacije i grubost" u odnosima sa Rusijom, predstavnica nemačke vlade nije komentarisala.

Pokrećući u svom godišnjem obraćanju Federalnoj skupštini spoljnopolitička pitanja, Putin je prekorio zapadne zemlje zbog navike da se „bave Rusijom" i istakao da na sitne izjave na adresu ruske vlade „mi često ne odgovaramo". Pritom je primetio da na Zapadu ne nailaze na osude takve stvari kao što je pokušaj državnog udara u Venecueli, priprema i pokušaj atentata na predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i druge „nečuvene akcije".

Zato je kao „upozorenje drugim zemljama" nemačka TV Dojče vele ocenila reči ruskog predsednika o tome da se „neprijateljske akcije" s njihove strane u odnosu prema Moskvi nastavljaju. Predsednik je upozorio na pokušaje da se „pređe crvena linija u odnosima prema Rusiji", obećavši: „O tome gde je ova linija pređena, odlučivaćemo sami u svakom konkretnom slučaju", citira Dojče vele njegove reči.

Ako bilo koja strana država shvati „dobre namere" Moskve kao slabost i odluči da „spali sve mostove", citira Dojče vele Putinove reči, odgovor Rusije biće „asimetrričan, brz i čvrst".

„Imamo dovoljno strpljenja i uverenja da smo u pravu", zapretio je on, napominjući da se „usavršavanje i jačanje Oružanih snaga Rusije sprovodi kontinuirano".

„Putin je „za pojas zadenuo" već četiri američka predsednika, i za sada nema nikakvih znakova da je peti uspeo da ga uplaši. Naprotiv, Bajden je očigledno „prvi trepnuo": on je doneo odluku da opozove dva američka ratna broda koji su imali zadatak da uđu u Crno more, nakon što je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Sergej Ribakov savetovao tim brodovima da se, „za svoje dobro", drže podalje", konstatuje britanski Tajms.

Iskreno iznenađeni tonom Putinovog obraćanja bili su u SAD, gde su sa zabrinutošću očekivali nešto sasvim drugo, smatra Njujork tajms.

„Neki analitičari su pretpostavili da gospodin Putin može da iskoristi svoje godišnje obraćanje naciji kako bi objavio predlog za uvođenje vojske u Ukrajinu. Ali, taj scenario nije se ostvario, čak i bez obzira na to što nije bilo nikakvih znakova o slabljenju velikog vojnog prisustva Rusije na granicama Ukrajine", pišu američki posmatrači.

Oni su, takođe, primetili da uopšte nije pomenut Aleksej Navaljni; provokativna priča o njemu nastavlja da puni zapadne medije. „Umesto toga, gospodin Putin je veliki deo svog govora posvetio unutrašnjim pitanjima", ističe se u članku Njujork tajmsa.

Austrijsko izdanje Kleine Zeitung u obraćanju predsednika RF videlo je ono čega uopšte nije bilo - pretnju za evropske zemlje. Članak, posvećen ovom obraćanju, novinari su naslovili: Putin preti Zapadu: „uzvratiće brzo i snažno".

„Spisak spornih momenata između Rusije i Zapada sve je duži, a obe strane demonstriraju svoju vojnu snagu. U svom obraćanju narodu, prvi čovek Kremlja zapretio je da se ne prelaze „crvene linije" Rusije", strahuju u ovim novinama.

Bez obzira na to što on u svom govoru nije precizno spomenuo ozbiljne probleme koji ga suprotstavljaju Vašingtonu i EU, Putin je osudio ćutanje Zapada u odnosu na ono što je nazvao „pokušajem državnog udara" u Belorusiji, o kojem je govorio predsednik Aleksandar Lukašenko, da bi sprečio pokušaj atentata na njega, piše francuski Mond.

Na Zapadu „svi tvrde da se ništa ne dešava", utvrdio je predsednik Rusije. „Šta bi se desilo da je zaista pokušan državni udar? Koliko ljudi bi nastradalo?", nastavio je on, žaleći zbog prakse uvođenja politički motivisanih sankcija, konstatuje Mond. Ali, da bi smanjile efekat mirnog i uzdržanog govora predsednika Rusije na čitaoce, francuske novine su u izveštaj o njegovom godišnjem obraćanju stavile i vest o navodnim „masovnim protestima" po celoj Rusiji u znak podrške Navaljnom.

Upravo takvom medijskom triku pribegao je i BBC, koji primećuje da je više od pola sata svog obraćanja parlamentu, ruski lider posvetio solidarnosti građana Rusije u složenim uslovima pandemije. Ali, sve to, prema mišljenju BBC-a „dešavalo se u pozadini pogoršavanja napetosti sa Zapadom zbog situacije u Ukrajini, kao i zbog vesti o izdržavanju zatvorske kazne Alekseja Navaljnog".

Ukratko, uzdržani ton obraćanja i akcenat na unutrašnje probleme Rusije, očigledno su za propagandnu mašineriju Zapada bili - iznenađenje. Tamo su, očigledno, jednostavno bili zbunjeni i nisu našli ništa bolje nego da se fokusiraju na pređašni rusofobni kliše i na ono o čemu ruski predsednik uopšte nije govorio: Navaljnog, „rusku vojsku na granicama Ukrajine" i tome slično.

Putin, koji je svoj govor pre svega posvetio problemima unutrašnjeg razvoja zemlje, jasno je pokazao da su danas za nas najvažniji miran razvoj, jačanje ekonomije i povećanje blagostanja ruskih građana. Na Zapadu su jednoglasno ignorisali ovu poruku i stavili akcenat na nešto drugo.

Odnosno, na pominjanje „crvenih linija" i nameru da se da „asimetričan, odlučan i čvrst" odgovor onima koji ugroze našu bezbednost. Iako je jasno da je to zbog činjenice da su napadi Zapada na Rusiju postali, kako se zgodno izrazio predsednik, „novi sport".

Amerikanci su bili toliko zbunjeni da je bivši ambasador SAD u Rusiji i bivši zamenik generalnog sekretara NATO Aleksandar Veršbou u intervjuu ruskoj redakciji Glasa Amerike, suprotno svakoj logici izjavio da je, navodno, akcent na vojne teme u obraćanju Putina parlamentu ove godine bio jači.

„Preteći deo njegovog govora", rekao je Veršbou, „definitivno je bio mnogo jači ovog puta nego prošle godine, kada su njegov govor pratili crtani filmovi. Sam govor je bio veoma militaristički i usmeren na spolja, iako su ruski zvanični mediji pokušali da ga predstave kao uglavnom posvećen unutrašnjim problemima. On je, naravno, govorio o rastu životnog standarda Rusa, čiji pad se odrazio na njegov rejting, ali po mom mišljenju, svi ti dugi pasaži na unutrašnje teme nisu bili ubedljivi. Zato, govoreći o naoružanju, Putin je delovao živahno, on voli da govori o raketama."

Šta može biti smešnije od takvih zaključaka? Putin je 90% svog govora posvetio problemima mirnog razvoja Rusije, a optužuju ga da „voli da govori o raketama"!?

Ukratko, bez obzira na bilo kakva mirna obećanja iz naše zemlje, Rusiju nastavljaju drsko da „napadaju". Ili, kako predsednik kaže, jedni „napadaju" Rusiju, drugi ih oponašaju. Ove druge, predsednik Putin je uporedio sa likom iz Knjige o džungli Radjarda Kiplinga, šakalom Tabakom.

„Kače se za Rusiju, tu i tamo, bez ikakvog povoda. Naravno, oko njih se odmah, kao i oko Šir-kana, upliću svakakvi mali i nebitni Tabaki. Sve kao kod Kiplinga. Zavijaju da odobrovolje svog suverena", primetio je ruski lider.

Putin je nazvao Kiplinga velikim piscem. Ovaj Englez je napisao i mnogo toga drugog. U svojoj Baladi o Istoku i Zapadu, objavio je: „Oh, Zapad je Zapad, Istok je Istok, nikada se oni neće sresti." I sve ono što se danas dešava na svetskoj pozornici, pokazuje da je Kipling, formulišući u stihovima takav temeljni koncept odnosa anglosaksonskog „gospodina" prema ostatku sveta, kao i uvek tačan. Šta god Rusija radila, sa kakvim god miroljubivim govorima nastupali njeni rukovodioci, istorija pokazuje da je cilj Zapada - slabljenje, raspadanje, a po mogućstvu i uništavanje naše zemlje.

Ne, nisu slučajno u vreme SSSR-a naši politički komentatori, odgovarajući na militarističke napade na našu zemlju pod plaštom razmatranja pitanja „demokratije i slobode", sasvim razumno primećivali: „Crnog psa ne možete oprati da bude beo." SSSR-a odavno već nema, ali „pas" se i dalje zlobno kezi!

Putin je u svom govoru pokazao da on sve to odlično razume. Zato je jasno stavio do znanja: mi ćemo jačati snagu naše zemlje, to je glavni cilj Rusije, nikome ne pretimo, ali ako nas i dalje budu „dirali", pružićemo dostojni otpor.

„Smisao i sadržaj ruske politike na međunarodnoj sceni", istakao je u zaključku predsednik, „je obezbeđivanje mira i bezbednosti za dobrobit naših građana, za stabilan razvoj zemlje. Rusija ima svoje interese, naravno postoje i oni koje branimo i braniciemo u okviru međunarodnog prava, kako to rade i druge države. A ako neko odbija da shvati ovu očiglednu stvar, i ne želi da vodi dijalog, već bira sebičan i arogantan ton, Rusija će uvek naći načina da odbrani svoju poziciju."

A zašto Putin u spoljnopolitičkom delu svog govora nije rekao nijednu reč o SAD, koja sebe smatra hegemonom i vladarom svetske sudbine? A zbog čega bi ih pominjao? Za Rusiju postoje važnije stvari, a SAD odavno već nisu niakakav hegemon. Tako da se raznorazni „tabaki" uzalud oko njih gomilaju.

Ipak, po svemu sudeći, ovo je zabolelo Vašington. Kada su Džen Psaki, sekretara za štampu predsednika SAD pitali o odnosu Bele kuće prema Putinovim rečima o Šir-kanu i šakalu Tabakiju, ona je izbegla odgovor. „Mi imamo debelu kožu, ništa ništa ne uzimamo lično", odogovorila je Džen Psaki.

Zašto, nakon što je grubo uvredio ruskog predsednika, Bajden sada naziva Rusiju „velikom državom"?

SAD: „mutna obećanja"

Svakog dana - nova neobična iznenađenja od predsednika SAD. Tako posmatrači ocenjuju poslednju izjavu Džoa Bajdena u kojoj je ocenio perspektive odnosa Vašingtona i Moskve. On je podsetio na nedavni telefonski razgovor sa predsednikom RF Vladimirom Putinom i ukazao da je komunikacija bila „otvorena i sa poštovanjem".

Piše: Vladimir Mališev

„Mi", rekao je Bajden, „predstavljamo dve velike države koje imaju veliku odgovornost za globalnu stabilnost. Predsednik Putin i ja imamo značajnu odgovornost za održavanje ovih odnosa u radnom stanju", pojasnio je američki predsednik, nazvavši Ruse i Amerikance „ponosnim i patriotskim narodima", koji su „zainteresovani za mirnu i bezbednu budućnost".

Rusija - „velika država"? Da li smo, koliko juče, mogli da čujemo ovako nešto od Bajdena koji je za suštinu svoje spoljne politike proglasio čvrstu borbu sa Rusijom na svim frontovima, koji uvodi protiv nas nove sankcije, a nedavno je ruskog predsednika nazvao „ubicom"? Tako nešto čak ni njegov prethodnik, Donald Tramp, kojeg su američke demokrate krivile za simpatije prema Moskvi, nikada sebi ne bi dozvolio.

Sada je, kao da se izvinjava, Bajden izjavio da „SAD ne žele da započnu novi ciklus eskalacije i konflikta sa Rusijom. Mi želimo stabilne, predvidljive odnose. Ali, ako Rusija nastavi da se meša u stvari naše demokratije, spreman sam da u odgovor preduzmem nove korake."

Predsednik SAD je istakao važnost lične komunikacije sa ruskim predsednikom. Prema njegovim rečima, to može da pomogne u poboljšanju rusko-američkih odnosa.

„U vezi s tim predložio sam mu (Vladimiru Putinu) da se ovog leta lično sretnemo negde u Evropi", rekao je Bajden. „Na samitu možemo da razmotrimo niz pitanja koja stoje pred našim zemljama. Naši timovi sada diskutuju o tome. Nadam se da bi kao rezultat tog samita, SAD i Rusija mogle da započnu dijalog o strateškoj stabilnosti", rekao je Bajden, ukazavši da Vašington i Moskva mogu zajedno da rade na mnogim svetskim problemima, a posebno na kontroli naoružanja i bezbednosti. Kao primer, naveo je produženje na pet godina ugovora New Start 3 (SNV-3) o smanjenju nuklearnog naoružanja između dve zemlje.

„Složili smo se (u razgovoru sa Putnom) da zajedno možemo da se izborimo sa kritičnim globalnim izazovima koji zahtevaju od SAD i Rusije da rade zajedno. Ovi izazovi uključuju nuklearnu opasnost koja dolazi iz Irana i Severne Koreje, okončanje sadašnje pandemije, borbu sa egzistencijalnom pretnjom usled klimatskih promena."

Pritom je Bajden, naravno, izgovorio i, u zapadnoj propagandi dežurne mantre - izrazio je „zabrinutost u vezi sa porastom broja ruske vojske na granici sa Ukrajinom i u okupiranom Krimu".

Na kraju je zaključio da su „SAD zainteresovane da rade sa Rusijom". Bajden je takođe pozvao na odustajanje od „bilo kakvih vojnih dejstava", na „deeskalaciju" (odnosno na obustavu vojnih operacija i povlačenje trupa u kasarne), kao i na „promišljeni dijalog i diplomatski proces".

Odgovor Rusije biće „težak"

Ali, najneverovatnije je što je u pozadini ovih značajnih reči o „deeskalaciji" i mogućnosti „zajedničkog rada", bukvalno istog dana rukovodstvo SAD uvelo nove sankcije Ruskoj Federaciji. Sankcije se pre svega tiču ruskog državnog duga. Osim toga, Vašington je proterao deset pripadnika diplomatske misije RF. Sankcije su uvedene i protiv 16 organizacija i 16 fizičkih lica. Generalno, radi se o krimskim državnim i službenicima službe bezbednosti.

Kako je izjavila zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova RF Marija Zaharova, a imajući u vidu ovaj novi neprijateljski korak Vašingtona, odgovor Rusije na nove američke sankcije, kao i na proterivanje diplomata, biće neizbežan. Prema njenim rečima, posle telefonskog razgovora predsednika dve države „signal" sa američke strane otišao je „na pogrešno mesto, sudeći po onome što su oni danas uradili".

„Naš odgovor je neizbežan. On će biti razrađen. Mislim da ćete u najskorije vreme saznati kakav će biti taj odgovor. Naši eksperti sada se neposredno bave njegovom pripremom", izjavila je Zaharova za RIA Novosti. Prema njenom mišljenju, odgovor će biti „težak" za američku stranu. Ona je, takođe, saopštila, da je u Ministarstvo spoljnih poslova RF pozvan američki ambasador Džon Salivan.

Naravno, nove sankcije neće uplašiti Rusiju. Kako je za RBK izjavio prvi čovek Sberbanke German Gref, Rusija je naučila da se brzo adaptira na nove američke sankcije.

„Da je pitanje u vezi sa novim sankcijama postavljeno pre pet godina, ja bih, verovatno, morao dobro da razmislim pre nego što na njega odgovorim. Ali danas, kada su sankcije uvedene u gotovo svim oblastima, mi smo već naučili da se brzo prilagodimo takvim uslovima", istakao je Gref.

I uopšte, kao što je poznato, sve prethodne sankcije dovele su samo do toga da Rusija ojača i postane još ujedinjenija. A za našu poljoprivredu, zapadne sankcije su učinile da se Rusija pretvori u agrarnu supersilu.

„Mutna obećanja"

Ali, zašto je Bajden, govoreći o Rusiji, odustao od prethodne uvredljive i agresivne retorike i odjednom progovorio drugačije i čak se setio diplomatskog bontona na koji su Amerikanci zaboravili? Da li se promenila pozicija SAD prema Rusiji? Ne, naravno da nije. Slabljenje i uništavanje naše zemlje je strateški cilj Vašingtona, i on se ne sprema da ga napusti. Uz to, Bajdenove reči - to je sve samo verbalna retorika; njegove reči o „promišljenom dijalogu", u pozadini sa istovremeno uvedenim antiruskim sankcijama, jednostavno izgledaju cinično.

A zatim, prava vrednost reči američkih rukovodilaca svima je dobro poznata. „Može se beskonačno gledati kako američki predsednici zatvaraju Gvantanamo, povlače vojsku iz Avganistana i deeskaliraju odnose sa Rusijom", ironično je, komentarišući politiku američkog presednika, rekao glavni urednik TV kanala RT Margarita Simonjan.

A senator Aleksej Puškov, komentarišući na Tviteru Bajdenove reči o odnosima sa Rusijom, sugerisao je da se ovaj sprema da sprovodi politiku sa pozicija sile. Prema senatorovom mišljenju, SAD žele ponovo da „zamajavaju Rusiju mutnim obećanjima".

„Podsećam: 2009. budući potpredsednik SAD Bajden objasnio je smisao „restartovanja" odnosa sa Moskvom potčinjavanjem Rusije interesima SAD i čak „bacanjem na kolena". To nije uspelo. I onda su krenuli: Libija, Sirija, kampanja protiv Olimpijskih igara u Sočiju 2014, Ukrajina, hladni rat. Bajden se nije promenio", smatra Puškov.

On je primetio da je Bajden opisivao „divne perspektive saradnje u ime bolje budućnosti", iako je pre toga nazvao Rusiju neprijateljem i uveo oštre sankcije protiv nas.

Brodovi nisu zaplovili ka Crnom moru

S druge strane, zapadni mediji su ukazali na to da je SAD napravio mali korak unazad u eskalaciji agresivnih akcija protiv Rusije. „Predsednik Džo Bajden", piše, na primer, engleski Dejli mejl, „otkazao je raspoređivanje dva američka vojna broda u Crnom moru, uprkos upozorenju upućenom Vladimiru Putinu o tome da će eskalacija prisustva vojske oko Ukrajine imati „posledice".

„Bajdenova administracija je povukla ovu odluku nakon što ih je Kremlj upozorio da se drže podalje radi svojeg dobra", konstatuje engleski list. Dejli mejl ne piše direktno da su se Amerikanci jednostavno uplašili, ali to se može zaključiti iz same činjenice otkazivanja odluke da se ratni brodovi upute u Crno more, ka obalama Rusije.

Naravno, takav korak ne treba precenjivati, jer SAD nastavljaju da jačaju tenzije, kako u Ukrajini, tako i na drugim mestima, sa svih strana okružujući Rusiju svojim vojnim bazama i tražeći od svojih saveznika da svi zajedno aktivno „obuzdavaju" našu zemlju.

Nisu uspeli da izoluju Rusiju

Neočekivane Bajdenove reči o neophodnosti dijaloga sa Rusijom, najverovatnije imaju drugo objašnjenje. A to je rastuća zabrinutost SAD da će se jačanje neprijateljskog odnosa prema našoj zemlji završiti jačanjem veza Moskve i Pekinga, koji već preuzima od Vašingtona mesto prve svetske ekonomije. Kao i time da su svi pokušaji Vašingtona da izoluju Rusiju i pretvore je u „izopštenu zemlju" - propali.

Jačanje odnosa između Rusije i Kine predstavlja ogromnu pretnju za SAD, izjavio je Dag Bendou, ekspert uglednog američkog časopisa National Intereset. Prema njegovim rečima, Peking i Moskva preveli su svoje odnose na viši nivo nakon što je Zapad počeo ekonomski rat protiv Rusije. Pritom, vlade dve zemlje nastavljaju da se približavaju jedna drugoj. U avgustu je kineski lider Si Đinping pozvao Rusiju i Kinu da „istupe protiv hegemonije i jednostranosti".

Ovaj autor takođe je ukazao na sve bliže veze država i u vojnoj oblasti. Rusija i Kina zajedno predstavljaju značajnu protivtežu ambicijama SAD. „Sada su čak i ubeđene pristalice neobuzdane američke superiornosti počele da se nerviraju zbog saradnje druge najveće ekonomije na svetu i druge najjače armije na svetu", istakao je američki ekspert.

A ako bismo dopunili američkog eksperta, rekli bismo da se ruska armija teško može smatrati „drugom", jer su u oblasti napredne vojne tehnologije, posebno u oblasti supersoničnih raketa, Oružane snage Rusije već godinama ispred SAD, zbog čega je potpuno razumljiva „nervoza" pristalica globalne nadmoći SAD.

U tom kontekstu treba razmatrati Bajdenove reči, kao manevar američke spoljne politike koja je bila i nastavlja da bude usmerena protiv Rusije.

Jasno je, naravno, da se Kremlj nije upecao na udicu američkog predsednika koji je nedavno ruskog lidera nazvao „ubicom". Da, dijalog dve najveće vojne sile u nuklearnoj eri je neophodan radi obezbeđivanja međunarodne bezbednosti. Ali, ne pod uslovima jedne strane, u ovom slučaju SAD.