https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Licemerje

Licemerje

 

Kako su se policija i mediji našli u istom problemu zahvaljujuæi gaženju izvornih principa profesije

 

Vreme pljuvaèa i cinkaroša

 

 

U vreme kada sam se zapošljavao u beogradskoj policiji, na konkurs za 10 radnih mesta diplomiranog pravnika i diplomiranog ekonomiste prijavilo se preko 500 kandidata. Tada je postojao red. Danas takvog reda nema. Napredovanje u službi je i te kako zavisilo od profesionalnog odnosa i rada, pa se nije moglo desiti da neko u periodu od samo jedne godine napreduje od operativca do generala, kakvi su sluèajevi beleženi nakon "demokratskih promena", piše za Tabloid naš urednik Josip Bogiæ, penzionidani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultan OEBS-a

 

Josip Bogiæ

 

Sadašnje žalopojke pojedinih vrhovnika srpske policije da Beograðani neæe da rade u policiji, da postoji manjak kadrova iz Beograda i da zato moraju da se zapošljavaju kadrovi iz unutrašnjosti, samo je konstatacija pogrešne kadrovske politike "jednog samoživog i neiživljenog" bivšeg ministra policije, koga je upravo svim silama branio "ustavotvorac".

Naravno da to nije istina. Ne može neko ko je došao sa strane da voli Beograd više od dece koja su roðena u njemu, a nemaju prava da taj isti Beograd ureðuju i brane.     

 

Istina je, meðutim, malo drugaèija. Nije taèno da mladi Beograðani neæe da rade u državnim institucijama (policiji), veæ ne mogu da se zaposle od raznih partijskih kolega, bliskih roðaka i raznih neznalica koji su zapošljavani bez ikakvih struènih, moralnih i profesionalnih kriterijuma. Zapošljavani su razni "stojseri", ljudi u policiji sa kupljenim diplomama, raznim fakultetskim diplomama fakulteta za koje niko nije èuo. Pri tome svršeni studenti redovnih fakulteta nisu bili podobni. Niko normalan neæe da se zaposli u ustanovu i instituciju kojom nekompetentni ljudi rukovode i pokušavaju da nametnu svoje manire ljudima koji znaju svoj posao.

 

U vreme kada sam se zapošljavao u beogradskoj policiji, na konkurs za 10 radnih mesta diplomiranog pravnika i diplomiranog ekonomiste prijavilo se preko 500 kandidata. Tada je postojao red. Danas takvog reda nema. Napredovanje u službi je i te kako zavisilo od profesionalnog odnosa i rada, pa se nije moglo desiti da neko u periodu od samo jedne godine napreduje od operativca do generala, kakvi su sluèajevi beleženi nakon "demokratskih promena".

 

Demokratske promene su u praksi uglavnom zadržale i promovisale "pljuvaèe", èiji su najveæi kvaliteti bili opanjkavanje kolega i pisanje anonimki kolegama, a sada kada je nestalo pljuvaèke i kada treba da pokažu znanje, nastao je problem jer ti isti "struènjaci" ne mogu da odgovore zadatku koji su prihvatili.  

Veza izmeðu ovog licemerja i licemerja javnih i tajnih predlagaèa problematiène ideje novog Zakona o informisanju, direktna je.

 

U jeku polemika i kritika na donošenje novog Zakona o informisanju, najglasnije kritike dolaze iz uglavnom tri grupacije kritièara Zakona.

Prvoj grupi pripadaju dojuèerašnji "vladari" a sada "jedini pravi opozicionari", koji su, po njihovom liènom mišljenju, izloženi medijskom linèu i koji tvrde da Zakon ništa ne valja.

 

Drugoj grupi kritièara novog Zakona pripadaju "ekspertski struènjaci za sve" na èijem èelu se nalazi najveæi kritièar postojeæeg Zakona o informisanju, isti onaj èovek koji je u prošlosti najviše zloupotrebljavao taj isti Zakon - koji sada ne valja!

 

Na kraju, treæoj grupi kritièara ovog zakona pripadaju ljudi iz struke koji imaju najviše prava i legitimnosti da donesu taj zakon, a u njegovoj izradi niti su uèestvovali niti su imali prave moguænosti da regulišu svoj delokrug rada, kakav im pripada, kao u svim ureðenim sistemima.

 

što se tièe primedaba "prve grupe" kritièara, kada bi te primedbe iznosio neko drugi iz opozicionog bloka bilo bi to opravdano, ali iz redova ljudi koji su nemilosrdno linèovali, razapinjali i pre suda osuðivali pojedince, prilikom sramnih hapšenja koja su se odvijala pred kamerama raznih televizija - mimo svih zakonskih propisa i bez ikakvih pravnih osnova - krajnje je licemerno. Sada kada su u opoziciji i kada im se takvo bahato ponašanje vratilo kao bumerang, sada se pozivaju na razne konvencije, zakone, ljudska prava itd., kao da su oni u vreme svojih bahanalija vodili raèuna o drugima i o njihovim ljudskim pravima. Tada su im "nezavisni mediji" bili po volji, kada su objavljivali do kraja neproverene informacije o "raznim mafijama" iz izvora bliskih policiji i tužilaštvu, a sada im ti isti mediji ne odgovaraju i treba ih disciplinovati i promeniti zakon!

 

Kakvi su licemeri gorepomenuti govori i èinjenica da su prilikom polaganja zakletve u parlamentu, u martu 2004 godine, tedljivci" na èelu sa najveæim legalistom sa ovih prostora, došli službenim autobusom, kako bi pokazali da su prethodne vlade bile rasipnièke.

A šta je epilog njihove vladavine? Kupovina skupocenih automobila, podela i otkup službenih stanova po povlašæenim cenama, uništavanje institucija sistema i vraæanje države u pseudofeudalizam, gubljenje Kosmeta, Državne zajednice SCG, pljaèka Kolubare itd.

Oni nemaju moralno pravo nikoga da kritikuju, a kamoli pravo da pretenduju na to da ponovo doðu na vlast. Oni su pokazali da ne znaju da vladaju Srbijom i da je njihova vladavina daleko od legalizma za kakve su se prodavali. Takvo pravno nasilje kakvo je vršeno za vreme njihove vladavine teško æe koja vlada da dostigne. U mnogome, posledice takvog pogrešnog upravljanja trpe sadašnji ministri i sadašnja vlada, kojima su u mnogo èemu vezane ruke.

 

Slièna je situacija i sa predlagaèima Zakona, tj. drugom grupom kritièara. Kada su vršili raznorazna blaæenja i ponižavanja pred kamerama i raznim novinama, meðu kojima je bilo najgnusnije hapšenje proslavljenog fudbalera i fudbalske ikone Dragana Džajiæa, to je bilo "normalno i opravdano" i novinari su bili OK, a sve radi pridobijanja biraèkog tela i prikazivanja odluène borbe protiv korupcije i kriminala. Sada kada ti isti novinari kritikuju poteze ministara iz "jedne ekspertske grupe za sve i svašta", sada se predlažu izmene Zakona o informisanju, tako drastiène da se tim merama gase mediji i disiplinuju nepodobni novinari, kažnjavaju novèanim kaznama koje su neprimerene vremenu i prostoru, na èije donošenje je veoma oštro reagovala i misija OEBSA u Beogradu. Sada kada su ti struènjaci videli da batina ima dva kraja i da mnogo boli izgovorena reè, predvodnik te partije po cenu pada Vlade insistira na donošenju novog sramnog zakona. Trebalo je ranije da zna da batina ima dva kraja.

 

I na karaju treæa grupa, opravdanih, kritièara - sami novinari i novinarska udruženja, najmanje su konsultovani i pitani o predlogu novog Zakona, iako na to najviše imaju prava. Našao se tamo neki pametnjakoviæ koji je izmislio nekakvu radnu grupu, za koju niko nije èuo, napisali predlog Zakona i servirali ga na usvajanje "na gotovo" i za taj projekat uzeli novac.

Pa na šta bi to lièilo kada biste poruèili da vam krojaè sašije odelo, a da vam prethodno nije "uzeo meru"?! Tako je i sa ovim zakonom. Predlagaèi Zakona ureðuju jednu veoma osetljivu oblast, a da pri tom nisu konsultovali struènjake niti su im dali moguænost da uèestvuju, u okviru delokruga svoga rada, u ureðenju medijskog prostora.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane