Licemerje
Kako su se policija i mediji našli u istom problemu
zahvaljujuæi gaženju izvornih principa profesije
Vreme pljuvaèa
i cinkaroša
U vreme kada sam
se zapošljavao u beogradskoj
policiji, na konkurs za 10 radnih
mesta diplomiranog pravnika
i diplomiranog ekonomiste prijavilo se preko 500 kandidata. Tada je postojao red. Danas takvog reda nema. Napredovanje u službi je i te kako zavisilo od profesionalnog
odnosa i rada, pa se nije moglo desiti
da neko u periodu od samo jedne
godine napreduje od operativca do generala, kakvi su sluèajevi beleženi nakon
"demokratskih
promena", piše za
Tabloid naš urednik Josip Bogiæ,
penzionidani pukovnik Uprave za borbu
protiv organizovanog kriminala i stalni konsultan OEBS-a
Josip Bogiæ
Sadašnje žalopojke pojedinih
vrhovnika srpske policije da Beograðani neæe da rade u policiji,
da postoji manjak kadrova iz Beograda
i da zato moraju da se zapošljavaju kadrovi
iz unutrašnjosti, samo
je konstatacija pogrešne kadrovske
politike "jednog
samoživog i neiživljenog"
bivšeg ministra policije, koga je upravo svim silama
branio "ustavotvorac".
Naravno da to nije istina. Ne može neko ko je došao sa
strane da voli Beograd više od
dece koja su roðena u njemu,
a nemaju prava da taj isti Beograd ureðuju i brane.
Istina je, meðutim, malo drugaèija. Nije
taèno da mladi
Beograðani neæe da rade
u državnim institucijama (policiji),
veæ ne mogu da se zaposle od raznih
partijskih kolega, bliskih roðaka i raznih neznalica koji su zapošljavani bez ikakvih struènih, moralnih i profesionalnih
kriterijuma. Zapošljavani su razni
"stojseri", ljudi u policiji sa kupljenim diplomama,
raznim fakultetskim diplomama fakulteta za koje niko
nije èuo. Pri tome svršeni studenti
redovnih fakulteta nisu bili podobni.
Niko normalan neæe da se zaposli
u ustanovu i instituciju kojom nekompetentni ljudi rukovode i pokušavaju da nametnu svoje manire ljudima koji znaju svoj
posao.
U vreme kada sam se zapošljavao u beogradskoj policiji, na konkurs
za 10 radnih mesta diplomiranog pravnika i diplomiranog ekonomiste prijavilo se preko 500 kandidata. Tada je postojao red. Danas takvog reda nema. Napredovanje u službi je i te kako zavisilo od profesionalnog
odnosa i rada, pa se nije moglo desiti
da neko u periodu od samo jedne
godine napreduje od operativca do generala, kakvi su sluèajevi beleženi nakon
"demokratskih promena".
Demokratske promene su u praksi uglavnom zadržale i promovisale "pljuvaèe", èiji su najveæi kvaliteti bili opanjkavanje kolega i pisanje anonimki kolegama, a sada kada je nestalo pljuvaèke i kada treba da pokažu znanje,
nastao je problem jer ti isti "struènjaci" ne mogu da odgovore zadatku koji su prihvatili.
Veza izmeðu ovog licemerja i licemerja javnih i tajnih predlagaèa problematiène ideje novog Zakona o informisanju, direktna je.
U jeku polemika i kritika na donošenje novog Zakona o informisanju, najglasnije kritike dolaze iz uglavnom tri
grupacije kritièara Zakona.
Prvoj grupi pripadaju dojuèerašnji "vladari" a sada "jedini pravi opozicionari",
koji su, po njihovom liènom mišljenju, izloženi medijskom
linèu i koji
tvrde da Zakon ništa ne
valja.
Drugoj grupi kritièara novog Zakona pripadaju
"ekspertski struènjaci za sve" na èijem èelu se nalazi
najveæi kritièar postojeæeg Zakona
o informisanju, isti onaj èovek koji je u prošlosti najviše zloupotrebljavao
taj isti Zakon - koji sada
ne valja!
Na kraju, treæoj grupi kritièara ovog zakona pripadaju
ljudi iz struke koji imaju
najviše prava i legitimnosti da donesu taj zakon, a u njegovoj izradi niti su uèestvovali niti su imali prave moguænosti da regulišu svoj delokrug rada, kakav im pripada,
kao u svim ureðenim sistemima.
što se tièe primedaba "prve
grupe" kritièara, kada bi te primedbe iznosio neko drugi iz
opozicionog bloka bilo bi to
opravdano, ali iz redova ljudi koji su nemilosrdno linèovali, razapinjali i pre suda osuðivali pojedince,
prilikom sramnih hapšenja koja su se odvijala pred kamerama raznih
televizija - mimo svih zakonskih propisa i bez ikakvih pravnih
osnova - krajnje je licemerno. Sada kada su u opoziciji i kada im se takvo bahato
ponašanje vratilo kao bumerang, sada se pozivaju na razne
konvencije, zakone, ljudska prava itd., kao da su oni u vreme svojih bahanalija
vodili raèuna o drugima i o njihovim
ljudskim pravima. Tada su im "nezavisni mediji" bili po volji,
kada su objavljivali do kraja neproverene informacije o "raznim mafijama" iz izvora bliskih policiji i tužilaštvu, a sada im
ti isti mediji ne odgovaraju i treba ih disciplinovati
i promeniti zakon!
Kakvi su licemeri gorepomenuti
govori i èinjenica da su prilikom polaganja
zakletve u parlamentu, u martu 2004 godine, "štedljivci" na èelu sa
najveæim legalistom sa ovih prostora, došli službenim autobusom,
kako bi pokazali da su prethodne vlade bile rasipnièke.
A šta je epilog
njihove vladavine? Kupovina skupocenih automobila, podela i otkup službenih stanova
po povlašæenim cenama,
uništavanje institucija sistema i vraæanje države u pseudofeudalizam, gubljenje Kosmeta, Državne zajednice SCG,
pljaèka Kolubare itd.
Oni nemaju moralno pravo nikoga da kritikuju, a kamoli pravo da pretenduju na to da ponovo
doðu na vlast. Oni su pokazali da ne znaju da vladaju
Srbijom i da je njihova vladavina daleko od legalizma za
kakve su se prodavali. Takvo pravno nasilje
kakvo je vršeno za
vreme njihove vladavine teško æe koja vlada da dostigne. U mnogome, posledice takvog pogrešnog upravljanja
trpe sadašnji ministri i sadašnja vlada,
kojima su u mnogo èemu vezane ruke.
Slièna je situacija
i sa predlagaèima Zakona,
tj. drugom grupom kritièara. Kada su vršili raznorazna
blaæenja i ponižavanja pred kamerama i raznim novinama, meðu kojima je bilo najgnusnije hapšenje proslavljenog
fudbalera i fudbalske ikone Dragana Džajiæa, to
je bilo "normalno
i opravdano" i novinari
su bili OK, a sve radi pridobijanja biraèkog tela i prikazivanja odluène borbe
protiv korupcije i kriminala. Sada kada ti isti novinari kritikuju
poteze ministara iz "jedne ekspertske grupe za sve i svašta", sada se predlažu izmene
Zakona o informisanju, tako drastiène da se tim
merama gase mediji i disiplinuju nepodobni novinari, kažnjavaju novèanim kaznama koje su neprimerene vremenu i prostoru, na èije donošenje je veoma
oštro reagovala
i misija OEBSA u Beogradu.
Sada kada su ti struènjaci videli
da batina ima dva kraja i da mnogo boli izgovorena
reè, predvodnik te partije
po cenu pada Vlade insistira na donošenju novog
sramnog zakona. Trebalo je ranije da zna da batina ima
dva kraja.
I na karaju treæa grupa, opravdanih, kritièara - sami novinari i novinarska
udruženja, najmanje su konsultovani
i pitani o predlogu novog Zakona, iako
na to najviše imaju prava. Našao se tamo neki pametnjakoviæ koji je izmislio nekakvu radnu grupu,
za koju niko
nije èuo, napisali predlog Zakona i servirali ga na usvajanje
"na gotovo"
i za taj projekat uzeli novac.
Pa na šta bi
to lièilo kada
biste poruèili da vam
krojaè sašije odelo,
a da vam prethodno nije "uzeo meru"?! Tako je i sa ovim zakonom.
Predlagaèi Zakona ureðuju jednu
veoma osetljivu oblast, a da pri tom nisu konsultovali
struènjake niti su im dali moguænost da uèestvuju, u okviru
delokruga svoga rada, u ureðenju medijskog prostora.