Kragujevac
Ljubinkova banda šikanira, maltretira, radi, gradi, krade
i otima
Nisi interesantan,
ni zabavan, a ni pametan
Neverovatna prièa Nebojše Gavriloviæa, predsednika sindikata iz Kragujevca.
Ne verujem u sebe, ne verujem u njega, ne verujem da je ovo
moguæe. Ali pred njim stoji gomila
papira. Ako koza laže, ne laže
rog
Piše: Miodrag Milojeviæ
U socijalizmu je radilo preko 600 radnika, fabrika se zvala Zastava alati.
Danas se u kapitalizmu ista
fabrika zove Unior komponente, vlasnici Slovenci, makar na papiru,
jedan deo prodat je austrijskoj Vedi. Nebojša Gavriloviæ, bivši predsednik sindikata
Nezavisnost, procenuje
da danas radi oko 300 radnika.
Ništa se nije promenilo
privatizacijom koja je okonèana 2005. Generalni direktor Ljubinko, sa Jadrankom Saviæ,
sa Mijajlom Stojanovim, profesorom Prištinskog univerziteta,
koji je dodao jedno ''iæ'' svom
pezimenu pa je postao Stojanoviæ - ta banda šikanira, maltretira, radi, gradi, krade i
otima.
Ne menja se tim koji
pobeðuje, isti sastav, ista meta, isto odstojanje.
Bez obzira na to što je u firmi imao dve
pravnice, Ljubinko iz suda pre dvehiljadite
dovodi mladu Jadranku Saviæ i odmah
zatim doktora prava iz Prištine
da bude savetnik
Jadranki. Profesor radi po ugovoru
o delu. Uzima ogromne pare, on je doktor za isterivanje nepodobnih.
Gde nestadoše bivše pravnice? Jednu je Ljubinko najurio, drugu su šikanirali
pa je otišla sama. Našla je
i zaposlenje.
Ljubinkovo mešetarenje
Nebojša Gavriloviæ pobednik je na takmièenju strugara, najbolji je majstor Zastava alatnice, dobitnik
diplome za 1996. godinu.
Kao najbolji majstor, dve godine kasnije postaje rukovodilac strugarima.
Zadovoljstvo je razgovarati sa njim, vrlo je inteligentan i izlaže redom,
po unapred utvrðenom planu.
- Dve godine kasnije radnici me izaberu za predsednika sindikata, a onda poènu rukovodioci Ljubinkovi da mi dostavljaju podatke kako se krade.
Direktor Zastava alatnice, Ljubinko Mijailoviæ, diktatorski vlada i èini èuda, kako pre tako i posle privatizacije okonèane
2005. godine.
- Predao sam dokumentaciju ministru finansija Božidaru
ðeliæu, obavešten sam da je ðeliæev
zamenik, ðorðe Ostojiæ, pokrenuo postupak i predao Okružnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu.
Kako je direktor Ljubinko sa svojim saradnicima potkradao radnike: - Kad
radnik ode na bolovanje i donese doznake, u fabrici se to ne priznaje dok ne
potpiše predsednik Samostalnog sindikata, Radisav Vukojièiæ. Radniku æe bez Vukojièiæa
zaradu umanjiti. Primiæe nekih 60 posto zarade ili
50 posto. Po zakonu, radnik na bolovanju prima 80 posto zarade.
Rukovodioci sindikata, direktor Ljubinko i ostali napravili su preko Apoteke
Markoviæ kraðu od 900.000 dinara.
Podizani su vitamini, šamponi, sirup od jagoda,
tamponi, šveden biter...
- Evo papir, evo dokaza kako je direktor Ljubinko, dok radnicima zakida na
bolovanju, podizao vitamine. Nikakav recept. Ne treba recept. Podiže se na potvrdu. Dovoljno je udariti fabrièki
peèat.
Kraða druga: - Kako je Ljubinko, sa novom pravnicom Jadrankom Saviæ, potkradao topli obrok. - Sve do
septembra 2002. godine radnici koji ne koriste nadoknadu za ishranu primali su
novac. Od septembra 2002. godine Ljubinko poèinje
da knjiži nadoknadu za ishranu. Istovremeno, pravnica Jadranka Saviæ objašnjava radnicima da nemaju pravo na topli obrok. Znaèi,
nadoknadu uzima Ljubinko sa saradnicima.
Podatke, dokaze o kraði iznosili su Ljubinkovi
bliski saradnici. Obiènom radniku ili predsedniku
sindikata ti podaci nisu bili dostupni.
- Sastajali smo se van radnog vremena, na periferiji Kragujevca, u jednoj
peèenjari. Tu su Ljubinkovi rukovodioci donosili dokumente.
Svaki rukovodilac koji je protiv Ljubinka, ili je smenjen ili isteran iz
fabrike.
Javnost u radu. Javno, svi su se oni zaklinjali Ljubinku, tajno su iznosili
prljav veš iz fabrike.
Regrese je Ljubinko davao kako mu se prohte, jednom knjiži, drugi put ne
knjiži, tako da nemate pojma šta vam je dao.
- Diplomirani mašinski inženjer
Jazdimir Loviæ, zato što mi je dostavio papire o kraði, smenjen je i
rasporeðen na radno mesto da održava struju. Ljubinko je
hteo samo da ga odstrani, njemu je redovno davao platu.
- Sramota me je što dolazim na posao
i ne radim ništa...
Naravno, Ljubinko je i tog inženjera najurio iz fabrike, u pogodnom
trenutku.
Nebojša Gavriloviæ nateran je 2004. godine da
ode iz fabrike bez otpremnine. Seæa se šta je bilo pre toga.
- U fabrici okaèe papir, ako hoæeš da radiš za praznik, odrièeš se
nadoknade od 35 posto. Postoji moguænost da odbiješ, ali tada snosiš sankcije i teror dok sam ne napustiš
fabriku.
Primio me je doktor pravnih nauka, Stojanov, koji je sedeo kod Jadranke i
hatezejca. Stojanov, koji se u fabrici pojavio pred bombardovanje, 1999.
godine, radi po ugovoru o delu. U fabrici, Stojanov je obavljao ulogu politièkog komesara. Stojanov je odmah prešao
na stvar: - U interesu svih, u interesu kolektiva je da nema nadoknade za rad
na praznik - kaže Stojanov. Sad æe ti Jadranka doneti kafu...
Dovoljno je da radnik i Stojanov popiju kafu da stvar bude završena u
interesu Ljubinka.
- Imam skuvanu kafu u pogonu kod
strugara. Da požurim, dok je još vruæa.
- Kad je poèeo moj sukob sa mafijom? Moguæe je onda, za vreme bombardovanja, kad je Ljubinko izdao nareðenje da se radi za vreme vazdušne opasnosti.
Možda drugi put. Pozvao me je doktor Stojanov.
Stojanov je odmah prešao na stvar: - Potrebno je
da se izbaci jedna grupa radnika. Ti, sa predsednikom Samostalnog sindikata
Vukojièiæem, treba samo da staviš potpis.
Nebojša Gavriloviæ je pogledao u spisak: - Izbacuju
sirotinju i poštene, lopovi ostaju.
Doktor Stojanov, on uvek ima rešenje. Odluèio je da razbije sindikat Nezavisnost.
- Doktor Stojanov je pozvao mog najboljeg drugara. Obeæavaju mu grupu i bolje radno mesto da izaðe
iz sindikata. On mi sve isprièa.
Rekao sam da izaðe iz sindikata da vidimo šta æe se desiti. Dali su mu bolje radno mesto, sa struga je prebaèen gde je èistije. Uživao je, ali kratko. Kad sam napisao, oni ga isteraju iz firme, isteraju i
Zorana Nedeljkoviæa, sekretara sindikata.
Pouèan je sluèaj Stojkoviæa, radnika iz sela Sumorovca u Gruži.
- Stojkoviæ je imao teško radno mesto. Kad je mraz i sunce,
kad zapeèe zvezda, on je pored ljubièastog plamena. Nije imao ko da im radi. Hatezejac ode u Zastava
ambulantu i zakljuèi mu doznake. Nasilno mu
prekida bolovanje.
Stojkoviæ iz Sumorovca je burno reagovao. Rekao im je u lice, izgovorio je par
grubih reèi.
- Pozvali su Zastava bezbednost, savladaju ga, vežu i udare
injekcije. Kad je dvehiljadite godine
došlo do promene vlasti, Stojkoviæ je na sindikatu prièao šta su mu radili. Dokaza za tretman na Nervnom nije bilo. Kompletan
karton nestao je iz Zastavine ambulante.
- Trebalo me iskljuèiti iz sindikata. Ljubinko
poziva poverenike Dragana Raniæa i željka Peroviæa, Granski sindikat metalaca. Obojica
su to javno priznala. Oni ne mogu da me smene, nisu me oni ni izabrali. Smenio
me je Dragan Matiæ, predsednik Granskog sindikata iz
Beograda. Razlog je što sam ga obavestio da se željko Peroviæ tajno sastaje sa Ljubinkom i potkrada
radnike.
Poverenik koristi Zastavin auto za poslove koji nemaju veze sa
sindikatom. Dostavljamo gde je, u restoranu Zastavino podrumèe, vodio donatore na ruèak.
Raèun pokriva Slavoljub ðokoviæ iz ASNS-a.
Radnici èitaju na oglasnoj tabli. Dragan Matiæ
smenjuje Nebojšu Gavriloviæa na sednici koja je održana 10. juna, zbog pisma koje je upuæeno
šest dana kasnije, 16. juna.
Kad je to izazvalo sprdnju u fabrici, Matiæ se
ispravlja. U ispravci kaže da su ''zbog
hitnosti" u IMT - Rakovica održane
dve sednice, 10. i 30. juna.
Kakve veze ima IMT - Rakovica sa alatnicom iz Kragujevca? Zbog
''hitnosti'' u IMT - Rakovica, smenjen predsednik sindikata u
Kragujevcu.
- Zvao sam ljude iz IMT - Rakovica. Ništa se tamo nije desilo.
Tajni poslovi
Ganjam moju prijavu koju sam podneo Ministarstvu finansija. Prijavu sam
podneo kao predsednik sindikata i kao ošteæeni, i meni su raðeni obraèuni koji ne odgovaraju èinjeniènom stanju. Pošto sam od državnog
tužioca dobio da je predmet predat Okružnom
javnom tužiocu u Kragujevcu, obratio sam se 19. septembra 2006. Od septembra do l5.
marta sledeæe godine ne dobijam nikakav odgovor. Ponovo odem kod sekretarice 30. marta.
Izašao je Nenad Jovanoviæ, zamenik javnog tužioca, èovek èije ponašanje me je podsetilo na hijenu.
- Dobiæeš odgovor od opštinskog javnog tužioca! - rekao je Jovanoviæ.
- Meðutim, dobijam odgovor od okružnog. Nenad Jovanoviæ piše: "Ovim dopisom Vas obaveštavamo da je
postupak protiv Ljubinka Mujailoviæa, Radisava Vukojièiæa i Velibora Markoviæa obustavljen zbog
nedostatka dokaza."
Meðutim, Velibora Markoviæa nema u mojoj prijavi, taj èovek ne postoji u predmetu suda. - Dobiæeš isti odgovor i od Opštinskog suda.
Obratio sam se predsedniku Opštinskog suda, žarku Stevanoviæu, izneo je spise: - Zbog èega je obustavljen postupak? Ne piše ništa. Veštaci utvrdili da Apoteka Markoviæ nema dokumentaciju za 900.000 dinara, da fabrika nema
dokumentaciju. Nikakvo obrazloženje.
Neko æe s pravom postaviti pitanje ko je Ljubinko, pitanje njegovih struènih referenci: - Ljubinko je bio niko i ništa,
obièan upravnik pogona, dok njegov roðak, Ljubinko Cvetiæ, nije postavljen za naèelnika SUP-a u Kragujevcu.
Ljubinko je mašinski inženjer, ali ja, kao jedan od najboljih radnika, nikad pred sobom nisam video
Ljubinkov crtež. Prvoplasiran na takmièenju ne mora biti i
najbolji strugar. Moj kolega, radnik iz sela Resnika kod Kragujevca, mogao je
napraviti sve što vidi oèima. Zbog godina, radio je nešto sporije. šta je bilo sa njim? Ljubinko ga je isterao iz fabrike. Najbolji inženjer u fabrici bio je Radosavljeviæ, sa titulom
magistra. Njega je isterao Ljubinko uz pomoæ
doktora Stojanova. Uz pomoæ Jadranke Saviæ i Ljubiše Stevanoviæa.
- Ko je Ljubiša Stevanoviæ?
- Sinovac Veroljuba Stevanoviæa, gradonaèelnika. Tako se prièalo po fabrici.
- Za rukovodioca strugarima postavlja se totalni analfabeta. Navodim jedan
detalj da pokažem koliko taj èovek ne zna ništa.
Treba napraviti ruèku, jedan krug, a nož je uraðen samo za jedan deo radijusa.
- Prevrni nož naopako, a zadrži isti smer!
- Kad se prevrne nož, rezna ivica dolazi odozdo, tada ili komad ispada iz
mašine ili nož puca.
- Shvatam da moram da odem, postavlja najgore na rukovodeæa mesta, najgori su nagraðeni, ljudi koji znaju da
rade mož' samo da kukaju.
Susret sa Ljubinkom u hodniku: - Tebi pare neæu
da dam. Možeš samo da odeš bez otpremnine.
- Dvojica radnika, Krstan i Obradoviæ,
dobijaju otpremninu, sa otpremninom odlaze u penziju i nastavljaju da rade. Treæi, Nenad Gavriloviæ, obraðen je za invalidsku penziju, ali dobija otpremninu. Istraga je voðena samo za prvu dvojicu, Nenada Gavriloviæa
nema u predmetu.
Otpremninu dobija Zoran Obradoviæ, èovek koji je u radno vreme izraðivao abrihtere
(ureðaj za finu obradu drveta). Abrihteri su raðeni
na crno o èemu postoji zapisnik prethodnog sindikata.
U zapisniku stoji priznanje dato disciplinskoj komisiji: - Više od 36
godina sam radio pošteno, sve do sada sam radio pozitivno, osim ove
situacije...
Izrada abrihtera na crno odlazila je, naravno, u privatne džepove.
- Raðeno je serijski. Kod Obradoviæa naðu dve osovine, kod jednog strugara naðu
treæu. Ceh je platio strugar sa jednom osovinom, Obradoviæa je Ljubinko zaštitio. Obrazloženje: nije radio za tržište, nego se
zanimao, to mu je hobi.
- Kako su abrihteri iznošeni? U delovima?
- To je gomila gvožða. Ne može se izneti deo po deo, može se isterati kamionima, da
se to pokrije neèim.
- Isterani radnik završio je u privatnoj firmi
Andrije Maksiæa u prigradskom naselju Koriæani. Andrija Maksiæ je non-stop kamionima navraæao u našu firmu. Niko živi ne zna šta
taj èovek tovari, niko od radnika ne sme da pita. Maksiæ je
radio u Nemaèkoj, imao je skromnu radionicu na putu za Kraljevo. Maksiæ je roðak Ljubinku. Od skromne radionice sagradio je manju fabriku.
šta je bilo na poèetku?
- Obraæam se opštinskom tužiocu, Dušanu Milosavljeviæu, 10. aprila 2007. godine. èovek me istog dana prima. Nije uzeo ni da vidi predmet. Predstavio sam mu
se.
- šta æeš, ti nisi ni podneo prijavu?
- Kako?
Dušan Milosavljeviæ se priseæa:
- A, ima nešto u vezi Apoteke Markoviæ... Voðena je istraga...
- šta je bilo?
- Nema dokaza. Ja znam da je Tatjana Stojkoviæ-èunkoviæ izvrstan tužilac, poznajem njen naèin rada, da je vodila postupak kako treba.
- Gde je i kako je SUP pribavljao dokaze? Nije pozvan niko od rukovodilaca,
nisam pozvan ja, dokumentacija o kraði je kod mene.
Milosavljeviæ tera svoje. Nastavlja da hvali Tatjanu
Stojkoviæ-èunkoviæ.
- Vidim da me èovek zavræe,
uhvatim i pišem nov zahtev, da mi sve informacije dostavi pisanim putem.
Imam informaciju da niko od rukovodilaca nije pozvan iz SUP-a. Niko me ne
obaveštava o obustavi kriviènog gonjenja, ja sam i
morao da budem obavešten i kao ošteæeni i kao podnosilac prijave.
Nebojša Gavriloviæ dobija pisani odgovor - Dušan Milosavljeviæ ga obaveštava je sve informacije dao kad me je primio i to u prisustvu svog
postupajuæeg zamenika, Tatjane Stojkoviæ-èunkoviæ.
Koju ja nikada u životu nisam video. Laže. Nije bila prisutna.
Opet idem kod predsednika Opštinskog suda žarka Stevanoviæa, on me sada upuæuje na okružnog tužioca.
To je kao kad se obraæaš
drogiranim ljudima. Dobijam odgovor da je on izvršio
nadzor predmeta i da je utvrdio da ne postoje nezakonitosti u radu tužioca i
ljudi iz SUP-a.
šta je bilo na poèetku? - Radisava Vukojièiæa, predsednika Samostalnog sindikata, pitao sam šta
je podizano u Apoteci Markoviæ. Dobio sam odgovor da su podizali prvu pomoæ.
Alkohol, vata, gaza, ništa drugo ne postoji.
- U firmi je svaki radnik morao da potpiše
papir da se odrièe dugovanja, što
se tièe neispravnih obraèuna i drugih mahinacija. Ko
se buni, nema mu pomoæi. Naðu neki razlog da te šutnu.
- Sa manjom cenom rada plate su 2001. bile veæe
nego nekoliko meseci kasnije kad je cena rada poveæana.
Kako? Ubacivali su neke šifre koje niko živi ne razume.
Rukovodioci mi dostavljaju papire da je Radisav Vukojièiæ podizao za æerku šampone,
tampone, vitamine, kreme... Svaka potvrda je vrednosti dve-tri hiljade dinara.
Na svoje ime je podigao vitamine u vrednosti preko 10.000 dinara.
Postavljam pitanje koliko je novca potrošeno
na sudske sporove sa radnicima, i ko je kriv što
su voðeni procesi za koje se unapred znalo da æe
biti izgubljeni. Kad radnicima pukne film, oni tuže firmu, dobijaju na sudu.
Pravi se šteta firmi.
Za Ljubinka to ne predstavlja problem: - Nije davao iz svog džepa. Samo da
te zeza.
Moj prvi rukovodilac odlazio je montažu i iznosio pune torbe delova. Izrada
abrihtera vršena je u vreme njegovih dežurstava.
Zoran Stankoviæ radnik je sa treæim stepenom. Ljubinko ga postavlja na mesto mašinskog
inženjera.
- U dokumentaciji imam papir gde Zoran Stankoviæ
falsifikuje Vukojièiæev
potpis i dostavlja njegovoj bliskoj prijateljici. Ona preko Apoteke Markoviæ
podiže irigator. Recepte može da napiše samo doktor, potvrde potpisuje samo Vukojièiæ. Onda odete u Apoteku Markoviæ i naruèite. Tamponi, šamponi, sirupi, sokovi.
- Evo dokaza! žena podiže irigator na falsifikovanu potvrdu. Falsifikat je lako uoèiti.
Vidi se, peèat sindikata je fotokopiran. Preko njega je udaren fabrièki peèat, original.
- Na sudu se pojavljuje èovek koji svedoèi da je on kao rukovodilac pogona tražio
da dvojica radnika koji su dobili otpremnine ostanu u fabrici. Taj èovek nikada nije bio rukovodilac pogona, veæ
neki sporedni rukovodilac iz magacina.
Dana 10. 7. 2002. godine zakljuèen je ugovor sa
Krstanom da ode iz fabrike. Dana 11. 7. isti èovek
je potreban fabrici. Isti sluèaj je i sa Obradoviæem, samo dve godine ranije.
Na sudu Branislav Dmitroviæ, sudski veštak, svedoèi da Apoteka Markoviæ
uopšte nama dokumentaciju. Doktor koji je veštaèio šta je podizano u Apoteci Markoviæ pozvan je u sud, pojavljuje se u 11 sati i 10 minuta. Izlazi iz suda pet
minuta kasnije. Nema šta da veštaèi.
Dao je, pred sudijom Zvonkom Nešoviæem, izjavu da nema dokumentacije. Tatjana Stokovi èunkoviæ odustaje od daljeg gonjenja.
Trebalo je nešto hitno preduzeti. Preko policije Ljubinko pokušava da
ukroti Nebojšu Gavriloviæa. Policija poèinje
da obilazi kuæu.
Istragu je vršio kapetan Goran Divac. Lopovi se štite, mene optužuju za
proneveru.
- Zbog èega je obustavljen novac za sindikat? Kapetan Divac ima informaciju da je
neki ovan pojeden u kafani kod Simiæa, na autobuskoj
stanici.
- Novac je u mom odsustvu obustavljen od strane odbora sindikata. Vidi se
ko je potpisao - Zoran Nedeljkoviæ. Goran Divac me predaje javnom tužiocu.
- Divac, sad sprovodiš istragu
protiv mene?! šta si radio protiv Ljubinka?
- Ja sam njima napisao, po dva osnova.
Divac nešto jeste napisao. Po otpremnici i po Apoteci Markoviæ. Ne odgovara javnom tužiocu
ništa.
Po treæem osnovu - za abrihtere - sada se spore javni tužilac
i SUP. Javni tužilac tvrdi da je treæi zahtev predat SUP-u, SUP tvrdi da treæi
zahtev nije predat.
Obavio sam razgovor sa Goranom Janjiæem,
naèelnikom za privredni kriminal.
Janjiæ tvrdi da ne postoji treæi osnov.
Janjiæ vrti telefon, ''okreæe'' javnog tužioca. Kao, vodi razgovor. - Ne postoji treæi
osnov. Evo, rek'o mi javni tužilac.
Prijave
Mislim, zovu me u SUP po mojoj prijavi u vezi sa kraðama.
Doèekao me je inspektor Nikiæ. - Ima neka prijava protiv
tebe!
- Nije protiv mene, nego sam ja podneo prijavu za kraðu.
- Nije to, protiv tebe ima jedna prijava.
Ko je podneo prijavu?
- Zoran Stankoviæ. Piše,
pretio si im da æeš ih pobiti gore nego onaj u Paraæinu.
Zoran Stankoviæ je glavni falsifikator preko Apoteke
Markoviæ.
Za Nikiæa mogu reæi da je korektan, vremenom me sve više
preuzima Nedeljko Aksentijeviæ, radnik SUP-a. Nedeljko je
zemljak Ljubiši Stevanoviæu i Veroljubu Stevanoviæu, gradonaèelniku Kragujevca.
Povodom akcija, pisali su pismo, ulazio sam par puta u fabriku.
- Proveo sam 8. marta 2007. godine u fabrici 15 minuta. Po podne, u tri
sata, pred mojom kuæom su ljudi iz SUP-a. Pretio si. Doði po podne u šest da daš
izjavu.
Drugi put ga privode što je pisao pismo Ljubinku
Mijailoviæu, pismo je dostavio sekretarici:
- Poruèujem ti sledeæe. Nisi više
interesantan, nisi ni zabavan, a po mom mišljenju
nisi ni pametan.
Istoga dana, po podne stiže policija, nosi pismo. - Opet si pretio?
- Zašto si me pozvao? Ima li tu negde uvreda, ima li pretnji? Nisi
interesantan, nisi zabavan, po mom mišljenju nisi ni pametan.
- Znaš napisao si... Tvoj problem je doktor Stojanov i njegovi postupci.
Drugi su korektni, Aksentijeviæ i Divac nisu.
Aksentijeviæ se pravdao: - Ne bih ja, majke mi, nego naterao me šef. Podvuèeno crvenom olovkom.
Sluèaj mašine. Bio je to najteži sluèaj. Sluèaj koji za malo nije plaæen glavom. Tražio
je, verovatno, da mu se umesto otpremnine dodeli mašina.
- U mom odsustvu otkucaju i stave na oglasnu tablu da je meni mašina odobrena. Onda puste glasine, nahuškaju
radnike da æu da odem iz fabrike sa mašinom, da proizvodnja staje,
da rušim fabriku, prekidam proizvodnju...
Ko je to izmislio, da li Jadranka Saviæ,
da li doktor prava Stojanov?
Tada sam, u septembru, zbog mašine i zbog srca završio u bolnici. Tada sam
bio pred nervnim slomom.
- Jesu ti dali mašinu?
- Kakvu mašinu? Okaèili su papir u fabrici da sindikat i radnike okrenu protiv mene. Uspeli su.
Na pitam šta je bilo dalje. Skinuli su papir sa oglasne table. Sa papirom,
nestalo je i mašine.
Sada su prevazišli vlastite moguænosti. Bacili su kosku meðu radnike, priredili su mu
linè.
I Radisav Vukojièiæ, i
Jadranka, i doktor prava Stojanov, svi oni danas rade u fabrici Unior komponente, nekada Zastava
alati.
šta suim trebali toliki vitamini, šamponi, sirupi i
tamponi za 900.000 dinara, preko Apoteke Markoviæ?
- Svi rukovodioci, na èelu sa Ljubinkom, ljudi su
u godinama. Ljudi koji vole život. Vitamine koriste za
podmlaðivanje. Njihove vremešne ljubavnice Apoteka
Markoviæ snabdevala je preparatima koji
produžavaju mladost, a starost èine lepom i bezbrižnom.
Apoteka Markoviæ je u muðuvremenu ugašena. Ko sada izdaje vitamine? Ko pije
sirupe? Ko pije a ko plaæa?
Komšije upiru prstom. - Ovde se nalazila Apoteka Markoviæ.
Lokal se renovira. Moleri rade, obliva ih znoj. Rade bez sokova, bez
vitamina.
- Poštovana gospodo! Po drugi put od vas tražim da izvršite nadzor predmeta
KTR 182 - 03 koji ste prosledili Opštinskom javnom tužilaštvu...