Novac

Galenika: Da li će ovaj gigant, baš kao Pliva u Hrvatskoj, postati predmet izrugivanja 

 

Da izlečimo Galeniku pa da umremo!

 

Vlast planira da ispod cene proda Galeniku, ali je pitanje da li planira da po modelu Vetprom-hemikalija neke akcije proda i ispod žita. Direktor Galenike Nenad Ognjenović mogao bi da bude pravi čovek za takvu jednu operaciju

 

Milan Malenović

 

Srpska država kreće u prodaju još jednog nacionalnog brenda: fabrike lekova Galenika Zemun. U ovoj firmi Vlada je vlasnik sto odsto kapitala, ali za sada nije sigurno da li želi da se otarasi celog svog vlasništva ili samo jednog njegovog dela. U svakom slučaju, najmanja cena za 100 odsto je - 200 miliona evra.

S obzirom na to da još uvek vlada svetska ekonomska kriza, ova cena bi na prvi pogled mogla da bude i realna. Ali samo na prvi pogled. U neka srećnija vremena vršački Hemofarm je prodat za 480 miliona evra, dok je hrvatska Pliva dostigla i neverovatnih 2,2 milijarde dolara. Jedino što je Pliva danas prepakivač stranih lekova, dok na svojoj zvaničnoj prezentaciji na internetu nema ni jedan jedini sopstveni preparat. Od Plive su ostali samo ime i - vicevi.

 

Šta se prodaje, a šta poklanja

 

Iako nezavisni stručnjaci upozoravaju da je najniža cena po kojoj bi Galenika smela da se proda 250 miliona evra, još pre godinu dana je ova kompanija procenjivana na 130 miliona evra, što u suštini i jeste cena koju će novi kupac da plati. Trik objašnjava predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Ljubiša Nestorović. Po njegovim rečima, Galenika je započela investicioni ciklus i uložila 46,37 miliona evra u izgradnju novog pogona, čije se otvaranje očekuje u aprilu, ali je uložila i 25 miliona evra u novi proizvodni program. Kada ove dve sume odbijemo od planirane cene od 200 miliona evra dobijamo oko 130 miliona evra, odnosno onoliko koliko je Galenika navodno vredela pre godinu dana.

Srbija u ovoj prodaji neće ništa da zaradi, već će, sva je prilika, da bude - na gubitku.

Nije izvesno da je za ovako bednu cenu nekadašnjeg farmaceutskog giganta zaslužan njegov sadašnji generalni direktor, ali nije moguće ni sasvim izbeći takav utisak. Mr pharm. Nenad Ognjenović nije posebno poznat široj, ali jeste stručnoj javnosti. Moguće da u njegovom liku i delu postoji najava namere države šta će da učini sa Galenikom.

Pre dolaska u Galeniku Nenad Ognjenović je bio predsednik Grupacije veledrogerija i predsednik Upravnog odbora Vetprom-hemikalija (VTHE). Za svoga mandata u Grupaciji veledrogerija, smatraju upućeni, Ognjenović je najzaslužniji za stvaranje monopola tako što je proizvođačima dozvoljeno da biraju kojoj će veledrogeriji da prodaju svoje preparate, pa je 2008. od oko 400 registrovanih veledrogerija u Srbiji, svega sedam potpisalo ugovore sa proizvođačima lekova. Godinu dana pre bilo ih je devet, a nekoliko godina ranije 360, pa 20...

Ognjenović, čiji je VTHE bio među sedam veličanstvenih, tada je ovako objasnio monopolizaciju: "Logično je da proizvođač hoće da zna gde završava njegov lek, a to je najlakše ako suzi broj firmi kojima ga prodaje. Verovatno će male veledrogerije morati da nalaze načine da opstanu na tržištu."

Kako je VTHE bio među odabranima, vrednost akcija ove kompanije je naglo skočila. Ognjenoviću je to došlo zgodno, budući da je i sam posedovao 1.654 akcije ove firme u kojoj je bio i predsednik UO. Izraženo u novcu: svaka od ovih akcija je vredela 500 evra, odnosno ceo paket je srećnog vlasnika učinio bogatijim za 827.000 evra.

 

Povezana lica i naličja

 

Ono što je prethodilo ovom bogaćenju jeste jedna od najbolje osmišljenih prevara na ovim prostorima. Jedan od insajdera i prevarenih malih akcionara dostavio je Tabloidu spisak ko je, kada i kako formirao fantomske firme koje su zatim mimo Beogradske berze otkupile čak 83 odsto Vetprom-hemikalija.

Nenad Ognjenović je formirao DOO HEMITHALI u koje su ušle i akcije VTHE koje je posedovao kontroverzni biznismen Jovica Stefanović Nini, to jest njegova preduzeća MD Nini DOO i Srbolek AD. Ovo je knjiženo kao nenovčani ulog, što jeste legitimno, ali ne i potpuno moralno budući da se zaobilazi berza koja je jedino mesto trgovanja akcijama.

Iako nije do kraja jasna vrsta odnosa koju su Nini i Ognjenović imali, indikativno je da su se njih dvojica često sastajali te 2008. godine i to daleko od očiju javnosti - u prijatnom restoranu Mrak na dalekoj periferiji Niša, u blizini aerodroma. Nini je ubrzo unovčio svoje akcije VTHE koje je imao, budući da mu je bila potrebna gotovina za održavanje Srboleka u životu.

TIHVETOL DOO, u koji su kao nenovčani ulog takođe unete akcije VTHE, osnovala je, po dostupnim informacijama, tadašnja finansijska direktorka VTHE Olgica Nešković, koja je sada u Galenici. Isto tako, prema dostupnim informacijama, Neškovićeva je sama posedovala 406 akcija VTHE u vrednosti od 203.000 evra.

Trgovina akcijama VTHE mimo berze išla je i preko POLIBOR PROM DOO i HIT PROVET DOO. Sve ove navedene firme nastale su unošenjem akcija kao nenovčanog uloga osnivača. Deo akcionara je dobio po 500 evra za svaku svoju akciju prilikom prodaje vlasništva nad pomenutim društvima jednom investicionom fondu.

Zanimljivo je da su sva ova preduzeća imala svoje račune u samo jednoj banci - Intezi. Upućenima je poznato da se prate sve novčane transakcije koje prelaze milion dinara, ali se u slučajevima kada su računi u istoj banci tragovi lakše zametnu. Tako je dugo pravi vlasnik VTHE ostao skriven i od nadzornih organa Centralnog registra za hartije od vrednosti (CRHOV).

Pored Ognjenovića, za koga upućeni veruju da je svojim rukovodilačkim autoritetom uspeo da nagovori radnike, male akcionare, da na ovaj način prvo udruže, a zatim i prodaju svoje akcije, celu akciju je osmislila i sadašnja generalna direktorka i predsednica UO VTHE  Tatjana Savić. Ona je kao tadašnja pravnica odradila sve ugovore oko unosa akcija kao osnivačkog kapitala pomenutih društava, tvrde izvori Tabloida.

Kako je ceo posao ostao skriven ne samo od CRHOV već i od drugih državnih organa, postavlja se pitanje da li je iko od tadašnjih akcionara platio 20 odsto poreza na kapitalni dobitak. Insajder Tabloida tvrdi da to niko nije učinio, računajući tu i samog današnjeg generalnog direktora Galenike Nenada Ognjenovića. A radi se o milionskim svotama.

 

Odmotavanje gordijevog čvora

 

Osim izbegavanja plaćanja poreza, ovakav poslovni potez imao je još jedan koristan efekat za novog kupca. Po zakonu, svako ko pređe 25 odsto vlasništva nekog akcionarskog društva dužan je da ostalim akcionarima ponudi da otkupi njihove akcije po pretežnoj ceni koju su one imale na berzi. U to vreme, 2008, kao što smo videli, vrednost jedne akcije je bila 500 evra. U slučaju da takav vlasnik nema dovoljno kapitala za preuzimanje cele firme, on mora da sopstvene akcije ponudi na prodaju.

Kako u CRHOV-u nije bio registrovan novi vlasnik pomenutih društava, koja su zajedno imala oko 83 odsto akcija, to on nije ni morao da postupi po zakonu, jer nijedno od pomenutih preduzeća pojedinačno nije imalo 25 odsto akcija VTHE.

Tek je pritužba nekolicine malih akcionara, koji su očekivali ponudu za otkup njihovih akcija po ceni od 500 evra, skrenula pažnju CRHOV-u da ovde nešto nije u redu. Tada je doneta zabrana raspolaganja glasovima na Skupštini akcionara za akcije koje prelaze 25 odsto, dok se ceo čvor povezanih vlasnika ne razmrsi, što za ionako većinskog vlasnika nije imalo nikakvih negativnih posledica. Podsečanja radi: on je i dalje mogao da raspolaže glasovima za 25 odsto akcija, dok su svi ostali akcionari na skupštini činili tek 17 odsto, čime su uvek bili u manjini i lako preglasavani. CRHOV ni posle više od godinu dana nije doneo konačnu odluku u ovoj aferi.

Moguće da prošlost direktora Ognjenovića ne igra nikakvu ulogu u sadašnjem pokušaju privatizacije Galenike. A može biti da je on na ovo mesto i doveden jer već ima iskustva sa muljanjem mimo berze i drugih nadležnih institucija. Ovo posebno može da bude od značaja ako država proda samo većinski udeo Galenike (što je jedna od opcija), a zatim svoje preostale akcije pokuša da proda preko berze. Nekome od ljudi iz vlasti bi tada dobro došla asistencija Ognjenovića i njegovog osoblja, koje je dobrim delom iz VTHE prebacio u Galeniku, kako bi se em izbeglo plaćanje poreza, em zaobišle još neke zakonske začkoljice.

 

 

 

 

 

Zavidna imovina

 

Galenika poseduje zavidnu imovinu koju će novi kupac da preuzme: upravnu zgradu i pogone, Institut za razvoj i kontrolu kvaliteta, nekoliko lokala u zemlji, pogon u Dušanovoj ulici u Beogradu za proizvodnju dentala, oko 40 hektara zemlje u svom vlasništvu, kao i nekoliko predstavništava u inostranstvu. Takođe poseduje i 75 odsto vlasništva u srodnom preduzeću u Crnoj Gori.

Galenika trenutno oko 90 odsto svoje proizvodnje plasira na domaće tržište, ali se pojačanim nastupom u državama bivše Jugoslavije, kao i Rusije, pokušava da se poveća izvoz. Poređenja radi: Hemofarm je 2008. samo od izvoza u Rusiju ostvario prihod od 80 miliona evra.