Sindikati
Pismo predsednika sindikata Solidarnost GSB-a gradonačelniku Draganu Đilasu
Ako nas ponovo strelja nećemo
preživeti
Poštovani gospodine Đilas,
Peti oktobar 2000. godine
dočekao sam kao politički zatvorenik Slobodana Miloševića u KPU "Padinska
skela". U ćeliji sam boravio sa pokojnim Dragoljubom Stošićem, Jovanom
Mandićem i sadašnjim predsednikom opštine Vračar Branimirom Kuzmanovićem.
Proslavljajući ono za šta smo mislili da je dolazak slobode, maštali smo o tome
da u našoj zemlji niko nikada više neće moći da bude iznad zakona.
...
Samo osam godina posle tog Petog oktobra 2000. opet smo
se našli u nemilosti ne samo onih koji su nas u zatvore poslali nego i onih
zbog čijeg smo dolaska na vlast ugnjetavani, otpuštani s posla, hapšeni i
zatvarani. Najgore od svega je što je Radoslav Nikolić, kadar SPS-a koji je
devedesetih godina prebrojavao i otkucavao radnike GSP Beograd koji nisu želeli
da se pomire sa samovoljom tadašnjih vlasti, 2008. godine postao generalni
direktor gradskog prevoznika.
Nadajući se da je Radoslav Nikolić uvideo sve greške koje
je stranka kojoj pripada pravila i da iste neće činiti ponovo, stari gresi su
mu oprošteni i okrenuli smo se budućnosti. Nažalost,
Nikolić
je bio i ostao isti onaj kadar SPS-a kao i njegove kolege
Miša Glavičić i Milan Živanović, za čijeg mandata smo politički proganjani, hapšeni i otpuštani. Brzo nakon njegovog stupanja na dužnost direktora GSP Beograd i dovođenja
"svoje ekipe", započela je orgija mahinacija i zloupotreba koja i
danas traje.
Nadajući se da ta tvrdoglavost u kršenju zakona može biti
sankcionisana, uputio sam Vam više dopisa ukazujući na zloupotrebe i
nezakonitosti u poslovanju Radoslava Nikolića i njegovih ljudi. Umesto
razgovora sa Vama, upućen sam na Živorada Anđelkovića, Vašeg pomoćnika zaduženog
za komunalne sisteme. Bio sam zadovoljan što će neko ko je učestvovao u
promenama i trpeo teror porazgovarati sa Nikolićem i skrenuti mu pažnju da su
devedesete odavno prošle i da su tadašnji "metodi rada" danas
apsolutno neprihvatljivi, ali sam ponovo pogrešio. Neverovatna praksa da
demokratski funkcioneri od opštine do republike nikada nemaju vremena da
saslušaju i rešavaju probleme građana ponovo je potvrđena i, umesto sa Živoradom
Anđelkovićem, zakazan mi je razgovor sa Bojanom Bovanom.
Bojana Bovana uopšte nije zanimalo da li Radoslav Nikolić
i njegovi ljudi grubo krše zakon, već samo koliko članova ima sindikat na čijem
sam čelu. S obzirom na to da se radi o mladom čoveku, skrenuo sam mu pažnju da
je Sindikat vozača GSP-a (čiji sam bio član, a na čijem čelu je bio pokojni
Dragoljub Stošić) upravo bio najjači kada je brojao samo nekoliko desetina odlučnih
članova koji su bili spremni da se odupru političkom progonu, otpuštanjima, hapšenjima
i zatvaranjima.
Taj razgovor ne samo da nije uklonio nijedan od uzroka
zbog kojih smo pokrenuli pitanje Nikolićevih nezakonitih radnji, već sindikat
Solidarnost i dalje trpi posledice samovolje direktora GSP Beograd. Ni četiri
meseca od dobijanja našeg zahteva da po članu 210. Zakona o radu i članu 92. Kolektivnog
ugovora GSP Beograd (čiji ste Vi potpisnik i garant), nije nam obezbeđeno korišćenje
prostorija i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga
neophodnih za rad. Interesantno je da smo jedini od postojećih 16 sindikata čiji
se zahtevi ignorišu. Kako nam je onemogućeno da se bavimo sindikalnim radom i
aktivnostima, budite sigurni da ćemo umesto toga nastaviti da se bavimo likom i
delom Radoslava Nikolića i njegovih ljudi, kao i svih onih koji mu pomažu u
nezakonitim radnjama, ako je potrebno i sve do kraja mandata ove gradske vlade.
S obzirom na to da ste za mnogo sitnije nepravilnosti,
nezakonitosti i prekršaje smenjivali ljude (ali samo one koji su pripadali
demokratskim opcijama), obaveštavamo Vas da i na adresi http://gspafera.blogspot.com
možete pročitati o starim nezakonitim radnjama ekipe u sastavu:
- Radoslav Nikolić, generalni direktor GSP Beograd,
- Slobodan Stević,
izvršni direktor i pravi gazda GSP Beograd (Radoslav Nikolić je kao nekadašnji
dobavljač GSP-a zavisio od njegovih porudžbina),
- Vesna Mladenović, direktor finansija i investicija,
- Dušan Živić, tehnički direktor preduzeća.
Takođe, još jednom Vas podsećamo na nezakonite radnje
istih ljudi o kojima smo Vam već detaljno pisali u dopisima na koje nam još
uvek niste odgovorili:
1. kupovina imitacija kočnica
(od poslednjeg pisanja Tabloida, pored izletanja autobusa sa Gazele
i sudara dva autobusa pogona Kosmaj, 22. februara 2010. godine dogodio se novi
sudar autobusa 37 pogona Kosmaj i Novi Beograd u kom su jednoj devojci
polomljeni vilica i zubi; Radoslav Nikolić
je odmah optužio vozača za udes, ali je ovaj, znajući s
kim ima posla, zatražio vanredni tehnički pregled - na kome je utvrđeno da
autobus na prednjem levom točku uopšte nije imao silu kočenja.)
2. zloupotreba službenih automobila u privatne svrhe,
3. kupovina pet službenih automobila (pored postojećih 40) bez sprovođenja ikakvog postupka javne
nabavke,
4. dizanje kredita za poslovanje pod najnepovoljnijim
uslovima (ne samo što je u GSP-u od 2000. godine zabranjeno
dizati kredite, već je Vesna Mladenović to nezakonito učinila bez dozvole
Upravnog odbora GSP Beograd),
5. favorizovanje tri omladinske zadruge od 31 koliko ih postoji u Beogradu, opet od strane Vesne Mladenović (iako
je decenijska praksa u GSP-u da omladinac sam odabere zadrugu koja mu najviše
odgovara),
6. kupovina 83 nova trolejbusa,
koja predstavlja nezabeležen slučaj u istoriji javnog saobraćaja (da se ceo
podsistem zameni bez obzira na stanje u kom je), a sve zato da bi se prikrile
nezakonitosti Slobodana Stevića koji je već 18 godina zadužen za taj sistem
(trolejbusi koji nisu dolazili, a avansno su plaćeni; trolejbusi čije su šasije
pucale posle tri godine, a garancija je 12 godina; trolejbusi čija unutrašnjost
umesto traženih zahteva odgovarala je više ledenoj dvorani i letnjim baštama),
7. bacanje para na ispitivanje na Mašinskom fakultetu
najboljih kočnica svetskog proizvođača Haldex i turskih imitacija Aysa (umesto da skinu i zamene imitacije koje ne mogu da izdrže ni jedan dan
bez štelovanja, otkaza i pucanja, Nikolić je izabrao da plaća nepotrebna
ispitivanja, igrajući se i dalje životima Beograđana),
8. odlazak u Španiju
generalnog direktora Radoslava Nikolića i izvršnog direktora Slobodana Stevića
kod proizvođača tramvaja Caf bez odobrenja i odluke Upravnog odbora GSP
Beograd, kome nisu podneli ni izveštaj šta su tamo radili i tražili (s obzirom
na to da je ugovor već potpisan, po Zakonu o javnim nabavkama ništa ne bi smelo
da se menja),
9. uplata 1.180.000 dlnara dnevnom listu Kurir po profakturi od 3. februara 2010. godine posle tekstova "GSP mućka"
(Kurir) i "Partijske kočnice" (Glas javnosti), a na ime
elektronskog oglašavanja logotipa GSP. Da li je potrebno napomenuti da Kurir
od tada više nigde ne spominje imitacije kočnica i pretnju koju one
predstavljaju po Beograđane i njihove porodice? Ovo primirje finansirano iz
sredstava radnika GSP Beograd (građana Beograda) nije
večno, već važi samo do 31. marta 2010. godine - a onda verovatno sve ide ispočetka. (Pošto smo gotovo sigurni da ovo nije usamljen slučaj potplaćivanja
medija i kupovine ćutnje o zloupotrebama Radoslava Nikolića i njegove ekipe,
budite sigurni da će sindikat Solidarnost obavestiti i Vas i javnost o budućim
takvim slučajevima.)
Konačno, s obzirom na to da se besomučna vožnja službenim
automobilima u privatne svrhe nastavila, kao i trošenje neverovatnih 28.000
dinara po vozilu za gorivo, obaveštavamo Vas i Vaše saradnike zadužene za GSP o
incidentu koji je izazvalo ovo grubo nepoštovanje propisa. Naime, u noći između 1. i 2. marta 2010. godine razbijeno je staklo na Nikolićevom službenom automobilu sitroen C5 i ukraden GPS uređaj. Zanimljivo je da se sve ovo desilo ispred zgrade u kojoj stanuje na Dorćolu,
iako je generalni direktor po zakonu bio obavezan da službeno vozilo vrati na
parking direkcije GSP Beograd do kraja radnog vremena.
Ako ni ovo nije dovoljno Vama i SPS-u čiji je Nikolić
kadar, nastavićemo i dalje sa pitanjima dok on i njegova ekipa ne prestanu da
pljačkaju GSP Beograd i napuste ga. Za sada, evo tri pitanja:
1. gde su i na šta potrošena sredstva u 2009. godini koja
su u ukupnoj sumi skoro 20 odsto veća od istih sredstava u 2008. pre dolaska
Radoslava Nikolića i "ekipe" na čelo GSP Beograd?
2. ko je odgovoran za sprovođenje nabavki iz sopstvenih
sredstava za adaptacije zgrada u vrednosti od stotinu miliona dinara, a koje
nisu predviđene i obezbeđene Planom poslovanja GSP Beograd za 2009godinu?
3. ko je u gradskoj vladi sve ovo vreme zadužen i plaćen
da kontroliše rad GSP Beograd i na vreme Vas obaveštava o svim propustima i
zloupotrebama službenog položaja?
U nadi da ćete se konačno osvestiti i preduzeti adekvatne mere protiv Nikolića i njegovih saradnika,
Srdačno Vaš, Drago Jović
predsednik
sindikata Solidarnost
Ako
ni ovo nije dovoljno Vama i SPS-u čiji je Nikolić kadar, nastavićemo i dalje sa
pitanjima dok on i njegova ekipa ne prestanu da pljačkaju GSP Beograd i napuste
ga.
Nikolić je bio i ostao isti onaj kadar SPS-a kao i njegove kolege
Miša Glavičić i Milan Živanović, za čijeg mandata smo politički proganjani, hapšeni i otpuštani.