In memoriam
Mihajlo Mihajlov
(YU-disident
br. 2)
(1934-2010)
Sloboda je domovina
Otišao je sa
ovoga sveta Mihajlo Mihajlov Miša - borben i tolerantan, prznica i nezlobiv,
učitelj i đak, istraživač i izveštač, disident i lojalista, religiozan i "sa ovoga
sveta", te iznad svega
slobodan čovek: prerano i ustrajno je "kukurikao", vodio i
tuđe bitke, skupljao ožiljke, ne tražeći i ne znajući hoće li ikada dobiti
satisfakciju. Na sahrani u subotu 13. marta bilo je svega TRIDESETAK najbližih
i prijatelja, a iz državnih i partijskih aparata nije bilo NIKOGA, iako su
mnogi među njima (bili) njegova politička deca.
"Pre
'Leta moskovskog' nisam razmišljao o politici, apsolutno sam bio izvan te
sfere. Kakva pobuna, nisam ja Vlada Revolucija! Nisam pobunjenik, psihološki
nisam takav tip. U politiku sam bukvalno nateran kada me je Tito napao i sve
što sam radio bila je sama moja odbrana!" Tako je godinama kasnije govorio
Mihajlo Mihajlov Miša.
Povod za
Titov napad na Mihajlova, tadašnjeg asistenta na katedri za rusku književnost
Filozofskog fakulteta u Zadru, bio je protest sovjetskog ambasadora Puzanova.
Vlastima SSSR-a nije se svidelo "Leto moskovsko", nastalo tokom
Mihajlovljevog studijskog boravka u Moskvi 1964, koje je vrvilo slikama iz
života tamošnje umetničke i filozofske alternativne scene, a posebno umerenim
pohvalama politike Nikite Hruščova. Miša Mihajlov, dete ruskih emigranata,
osetio je da se pod Hruščovom tvrdi staljinistički sistem počeo rastakati, a
društvo liberalizovati. Njegovo svedočenje u beogradskom Delu je
prekinuto, jer je u međuvremenu Hruščov smenjen, Brežnjev i društvo su počeli
obnovu staljinizma, a Titu u tom trenutku neprijateljstvo s vrhuškom SSSR-a
nije bilo potrebno. Titovom pominjanju pred javnim tužiocima "nekog
Mihajlova" kao povampirenju "đilasovštine" sledili su hapšenje
Mihajlova i presuda na godinu dana zatvora. Iako je viši sud kaznu uslovio,
povučen za jezik Mihajlov više nije mogao mirovati, pa mu je put u
disidentstvo, kasnije i u emigraciju, bio otvoren.
Sledi čuveno
Otvoreno pismo Titu, u ono vreme nezamislivo prkošenje neupitnom autoritetu, i
nekoliko tekstova objavljenih u inostranstvu, a u leto 1966. Mihajlov je sa
grupom intelektualaca iz Zadra, Zagreba i Beograda odlučio da pokrene nezavisni
časopis koji bi bio principijelna opozicija jednopartijskom sistemu, zastupao
antimarksistički i antimaterijalistički stav i zalagao se za demokratski
socijalizam.
Već i
organizacioni skup je sprečen, Deklaracija o časopisu je zaplenjena pre
objavljivanja, a grupa pohapšena i optužena za neprijateljsku delatnost, ali je
osuđen - samo Mihajlov. "Ne patim od gorčine, niti tražim rehabilitaciju.
Država koja me je osudila više ne postoji, od koga da je tražim", kazao je
Mihajlov prošle godine u podgoričkom Monitoru.
Iza Mihajla Mihajlova Miše ostale su, pored "Leta moskovskog",
knjige "Ruske teme", "Planetarna svest", "Nenaučne misli" i "Domovina je sloboda", kao i kapitalne studije
"Povratak inkvizitora" i "Niče i
ruski neoidealizam", prevedene na veliki broj jezika.
Ostala je, zapamćena kao svojevrsno "uputstvo za delanje", i
polemika sa Aleksandrom Solženjicinom: Mihajlov je pisao o slobodi i
demokratiji, o slobodnom čoveku, a Solženjicin o pravoslavlju i naciji, o "vođama
naroda". Samo jedan detalj: Mihajlov je ustvrdio "da nacionalizam pre
ili kasnije dovede do noža. Teško da postoji neki blagi nacionalizam".
Do viđenja, Mišo!
Dragomir Olujić Oluja
Iz Otvorenog pisma Titu,
11. jula 1966.
"Ja se u potpunosti s Vama slažem da Služba
državne bezbednosti ne sme biti iznad društva, ali smatram da niti Savez
komunista... takođe ne sme biti iznad društva, i iznad jugoslovenskih zakona i
Ustava... i ni u kom slučaju ne može imati isključivi monopol na izgradnju
socijalizma"...
"Legalizacija drukčijeg načina mišljenja od
vladajućeg i stvaranje druge socijalističke partije ni u kom slučaju ne vodi u
uništavanje Vašeg načina mišljenja, kao što niti stvaranje demokratske
socijalističke druge partije, ne vodi uništenju Saveza komunista. U slobodi se
mnoga dobra mogu ostvariti"...