Čistka
Ako
nisi član Demokratske stranke, nemoj da se poslu nadaš
Upravnik koji je poštovao zakon
Čistkama
u pravosuđu pod firmom "reizbora" prethodila je
"seča upravnika zatvora" o kojoj se do danas
gotovo ništa ne zna. Većina žrtava ovog suludog plana
Demokratske stranke odlučila se za ćutanje i mirenje sa sudbinom, ali ne i
Goran Đukić, dugogodišnji upravnik zatvora u Subotici
Milan Malenović
Diplomirani pravnik Goran Đukić od juna 1991. do početka novembra 2007. bio je upravnik Okružnog zatvora u
Subotici. Njegova smena i ono što je usledilo, a posebno njegov zahtev za
preduzimanje istrage podnet maja ove godine istražnom sudiji Prvog osnovnog
suda u Beogradu, pokazuju svu dubinu pada aktuelne vlasti.
Neposredni razlog za Đukićevu
smenu sa mesta upravnika Okružnog zatvora u Subotici bilo je bekstvo jednog
osuđenika. Tadašnji direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UZIKS),
a današnji direktor BIA Saša Vukadinović, naređuje hitnu vanrednu
kontrolu koju predvodi savetnik za bezbednost u UZIKS-u, Goran Nešić.
U toku kontrole nije mogla da
bude utvrđena nikakva Đukićeva odgovornost za bekstvo, jer ne samo da je
pomenuti osuđenik bio smešten u propisno osiguranom delu zatvora već je Đukić
četiri puta pisano i više puta usmeno od UZIKS-a tražio da ovo osuđeno lice iz
bezbednosnih razloga bude vraćeno u KPZ Sremska Mitrovica. Izveštaj vanredne kontrole je, dakle, trebalo da bude
pozitivan i po upravnika Đukića i po stražare koji su bili na dužnosti kritične večeri.
Uoči zaključenja izveštaja, međutim,
direktor UZIKS-a, Vukadinović, na mobilni telefon poziva Nešića i bukvalno mu
diktira šta da napiše u izveštaju kako bi postojalo opravdanje za već
isplaniranu smenu upravnika.
Odmah po prijemu izveštaja
tadašnji ministar pravde Dušan Petrović (DS) donosi rešenje kojim se
Đukić smenjuje sa mesta upravnika zatvora u Subotici, dok će o njegovom daljem
postavljenju da odlučuje novoimenovani upravnik Dušan Ivanić.
Da bi izvršio ministrovu
samovolju, Ivanić donosi 17. decembra 2007. rešenje o neraspoređivanju Gorana
Đukića, koje kao nezakonito ukida Žalbena komisija Vlade RS. Pod pritiskom
ministra Petrovića upravnik donosi novo rešenje o neraspoređivanju koje Žalbena
komisija takođe ukida.
Posle toga upravnik Ivanić
uskraćuje Đukiću pravo na polaganje državnog stručnog ispita, pa zatim 13.
marta 2008. donosi rešenje o otkazu radnog odnosa zbog nepoloženog državnog
ispita?! I ovo očigledno nezakonito rešenje isto tako ukida Žalbena komisija Vlade RS.
U međuvremenu, sredinom novembra
2007. godine Đukić telefonom kontaktira načelnicu Službe za pravne, kadrovske i
opšte poslove u UZIKS-u Suzanu Brener. Načelnica Brener tokom razgovora
upozorava Đukića da se ne žali na postupke UZIKS-a i Ministarstva pravde,
jer mu Vukadinović poručuje da sve može da bude još gore.
Kada je Đukić od Brenerove tražio
da bude raspoređen na radno mesto sa istim zvanjem, ona mu odgovara da mu
Vukadinović nudi mesto pravnika u Somboru ili u Novom Sadu, a da postavljanje
na mesto upravnika bilo kog zatvora u Srbiji ne dolazi u obzir.
Posle toga je Saša Vukadinović i
preko upravnika Okružnog zatvora u Zrenjaninu, Vladimira Kerlete,
bezuspešno pokušao da Đukića privoli na međusobni razgovor u kome bi se
dogovorili o svemu. Ubrzo posle prenošenja ove poruke i upravnik Kerleta je
smenjen zahvaljujući potpuno iskonstruisanim okolnostima.
Dok je vodio svoj rat za
zakonitost i pravdu, Đukić dolazi do saznanja da u Ministarstvu pravde postoji
plan o smeni dvadeset upravnika zatvora u Srbiji. Na udaru je trebalo da budu
svi oni koji nisu članovi Demokratske
stranke i ne uživaju poverenje žutih oligarha.
Kako saznajemo, prva je na udaru
ovog plana bila Snežana Popović, dotadašnja upravnica Zatvora za žene
u Požarevcu, koja je navrat-nanos penzionisana. U isto vreme kada je
smenjen Đukić, na identičan način, takođe zbog bekstva osuđenika, a uz pomoć
fingiranog izveštaja, biva smenjen i upravnik Okružnog zatvora u Pančevu
Nenad Držević.
Pre toga, kao upozorenje svim
ostalim neposlušnim upravnicima, biva pritvoren tadašnji upravnik KPZ
Zabele, Dragoljub Brajović. Samo on zna kako se osećao kada je kao još uvek
aktuelni upravnik zatvora u leto 2007. spušten u pritvorsku jedinicu kojom je
do tada upravljao. Uzgred budi rečeno, Brajović je kasnije oslobođen svih
optužbi za primanje mita, zbog kojih je bio privođen
Najtragičniju sudbinu je imao
bivši upravnik KPZ Niš Svetoljub Mazić, koji se
ubio maja 2009. godine popivši sonu kiselinu. Na ovakav očajnički korak Mazić se odlučio
pošto je prethodno protiv njega
pokrenuta istraga zbog navodne pronevere dva miliona dinara. U oproštajnom
pismu porodici, Mazić je naveo da je potpuno nevin i da ne može više da izdrži
pritisak koji se na njega vrši.
Pošto je došao do saznanja o
postojanju plana za čistku partijski nepodobnih upravnika, Đukić je sa ovim
konfrontirao već pomenutu načelnicu Brener.
"Razgovor se završio njenim
predlogom da razmislim, da povučem žalbu jer mi niko neće pomoći, kao što mi ni
ti drugi upravnici ne bi pomogli, da budem pametan..."
Goran Đukić, međutim, nije poslušao ovaj savet.
"Kao upravnik sa najdužim
stažom ja sam dužan da braneći svoje pravo branim i pravo kolega, sistem za
izvršenje sankcija i zakonitost, jer kada ovako nezakonito postupaju sa
upravnicima zatvora, šta da očekuju zaposleni ili lica lišena slobode?"
Koliko je do sada poznato, ova
"seča upravnika" zamišljena u samom vrhu Demokratske stranke bila je
samo generalna proba za, takođe nezakonitu, čistku sudija i tužilaca pod firmom
"reizbora". Dušana Petrovića, koga su u mladosti zvali "Dule
dupe", a kasnije "Dule sedam posto" i na kraju "Dule
deset posto", na mestu ministra pravde zamenila je ništa manje
nesposobna i poslušna Snežana Malović. Sašu Vukadinovića na mestu direktora UZIKS-a je zamenio Milan
Obradović. Obradović je i sam bio
u zatvoru, a povratkom Sretka Kalinića i Miloša Simovića, njega ponovo očekuje
proces.
Sudski postupci koje je pokrenuo
Goran Đukić zbog svoje nezakonite smene još uvek traju. Krivičnu prijavu koju
je marta 2010. podneo Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu protiv Dušana
Petrovića, Saše Vukadinovića, Suzane Brener i Dušana Ivanića, zamenik javnog
tužioca Leposava Vujanović-Porubović ekspresno je odbacila. Ali, on je
podneo Zahtev za sprovođenje istrage 26.
maja 2010., koji je još uvek kod istražnog sudije Prvog osnovnog suda u
Beogradu. Gospodin Đukić se ne predaje.
Čuvaj dom svoj, anđele
Goran Đukić je za vrh
Demokratske stranke postao nepoželjan kadar
i zbog vrlo nezgodnih istraživanja.
Tokom 2006. on je za potrebe bolje organizacije rada u OKZ Subotica, zajedno sa
saradnicima izradio studiju o zavisnicima od narkotika na izdržavanju kazne.
Rezultati
studije su pokazivali da su u periodu od 1996. do 2002. godišnje u OKZ Suboticu
dolazila oko dva narkomana godišnje na izdržavanje kazne. Od 2002. dolazi do
naglog porasta njihovog broja, tako da 2006. osobe koje u izvršenju krivičnog
dela imaju veze sa narkoticima čine preko 60 odsto svih lica na izdržavanju
kazne!
Paralelno
sa porastom broja narkomana u zatvoru, pojačava se i pritisak njihovih saradnika na slobodi da se
istima obezbede privilegije na koje nemaju pravo. I sam osuđenik čije je
bekstvo bilo neposredni povod za Đukićevu smenu, odlukom Ministarstva pravde
prebačen je iz KPZ Sremska Mitrovica, iako su procene svih nadležnih u OKZ
Subotica ukazivale da je za istog neophodno da i dalje izdržava kaznu u zavodu
zatvorenog tipa, kao što je KPZ Sremska Mitrovica, a ne u poluotvorenom kakav
je zatvor u Subotici.
O svim ovim
svojim saznanjima, kao i o povezanosti narko kartela sa pravosuđem, Đukić je
neposredno pre svog smenjivanja obaveštavao javnost preko jednih dnevnih
novina. Očigledno da vlastodršcima, koji su do grla upetljani u poslove sa
drogom, nije odgovaralo obelodanjivanje ovih podataka.