Gradska vlast u Beogradu pljačka taksiste

 

Nalepnice u krupnim apoenima

 

     Samo po jednom ugovoru, odabrani članovi beogradske vlasti uspeli su da iz budžeta pokradu skoro 100.000 evra i preliju ih u svoje džepove. A to nije čak ni neki od većih poslova koji se obavljaju na gradskom nivou        

 

Piše: M. Malenović

 

 

Inventivnosti vlasti, kada je u pitanju pljačka rođenog naroda, nema granica. Šta je ona u stanju da uradi kako bi novac iz džepova građana prelila u kese izabranika vlasti, običan čovek ne može ni da zamisli.

Marta prošle godine gradska vlast u Beogradu odlučila je da svi taksisti u glavnom gradu dobiju vetrobranske nalepnice sa hologramom i bar-kodom. Osim toga, taksi vozila koja ispunjavaju posebne uslove kvaliteta da mogu da koriste stajališta od opšteg značaja za grad, kao što je Aerodrom Nikola Tesla, na primer, trebalo bi da imaju još jednu nalepnicu na vetrobranu. Sve u svemu, grad je planirao izradu ukupno 12.000 nalepnica, 8.000 za sve taksiste i 4.000 za one sa luksuznijim vozilima.

Gotovo skriveno, odluka je objavljena u Gradskom službenom glasniku i to kao poziv na zaključenje ugovora, a ne na slanje ponuda. Izgleda da je ponuda koja će u svakom slučaju da pobedi već bila poznata.

 

 

 

Lepljivi prsti

 

Krajem marta 2009. Gradska uprava Beograda, Sekretarijat za saobraćaj, Direkcija za javni prevoz, na jednoj strani, i Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, s druge strane, potpisuju ugovor o izradi 12.000 nalepnica po ceni od 680 dinara za komad, u ukupnom iznosu od 8.160.000 dinara, a sve to bez obračunatog PDV-a.

U vreme potpisivanja ugovora evro je vredeo 94,5953 dinara, tako da je celokupni aranžman bez PDV-a iznosio 86.262 evra. Zanimljivo je da na primerku ugovora koji je arhiviran u Gradskom sekretarijatu za saobraćaj, pored parafa potpisnika ne stoje njihova imena, kao ni datum potpisivanja. Zašto se kriju?

Jednostavno, zato što je u pitanju čista pljačka. Sama nalepnica u izradi košta oko pola evra, pa bi tako ceo posao kod nekog poštenog privatnika koštao nešto više od 7.000 evra i to sa PDV-om!

Kako je Zavod za izradu novčanica došao na cenu od 680 dinara, odnosno preko sedam evra po komadu? Da li su tu bile uračunate i provizije za Željka Đukanovića, direktora Direkcije za javni prevoz, Dragoljuba Đakonovića (G17 plus), gradskog sekretara za saobraćaj, ili za nekog trećeg?

Iako je po ugovoru Zavod bio dužan da naručene i plaćene nalepnice isporuči do kraja 2009, nijedna od istih nije podeljena taksistima, niti bi - i da jeste - imala bilo kakvu funkciju, jer grad još nije nabavio čitače bar-kodova koji bi bili postavljeni na taksi stanicama. Preko 100.000 evra gradska kasa je isplatila samo da bi se napunili nečiji džepovi!

Ovo nikako nije jedini način kako se iz džepova taksista i njihovih putnika izbijaju pare koje se prošetaju kroz gradske institucije i sliju u privatne džepove. Tako je dugo vremena Komisija za klasifikaciju taksi vozila ili neki njen član, izgleda imala poseban, privatni dogovor sa auto-perionicom Petošević, pa su svi koji su dovozili svoje taksije na estetski pregled morali da prilože potvrdu ove perionice da je automobil sređen. Posle velikih protesta beogradskih taksi vozača decembra 2009, prestalo se sa traženjem potvrda od Petoševića ili bilo kog drugog servisa za pranje automobila.

Članovi pomenute komisije su: Zvezdana Bajić-Simić (predsednica), Miodrag Milosavljević i Dragomir Ivković.

  

Kako olakšati budžet

 

Svaki taksista ima najmanje jedan estetski pregled vozila godišnje i za svaki pregled izbroji oko 50 evra u dinarskoj protivvrednosti. Godišnje je to preko 350.000 evra. Iz ove sume grad Beograd jedan deo plaća JP Beograd put koji ima obavezu da održava taksi stajališta i da svake treće godine na njima obnavlja horizontalnu signalizaciju.

Beograd put bi trebalo i da pravi nova taksi stajališta na beogradskim ulicama. Trenutno u Beogradu ima 7.700 legalnih taksista koji koriste 1.200 stajališta. Od ovog broja samo devet stanica ispunjava sve predviđene uslove. Gde odlazi preko 350.000 evra godišnje? Tačna brojka, koliko Beograd put za poslove koje ne obavlja dobija od gradskog Sekretarijata za saobraćaj, čuva se kao najveća državna tajna.

I sve ostalo što ima veze sa gradskim saobraćajem pokriveno je neprozirnim velom tajnovitosti. Paranoja gradskih čelnika da se slučajno nešto ne sazna o njihovim mutnim poslovima ide dotle da se traži i taksa za opomenu. A to izgleda ovako: Udruženje za zaštitu prava i statusa taksi vozača i preduzetnika tražilo je po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja jedno obaveštenje od Javnog prevoza grada. Kako odgovor nije stigao u zakonom propisanom roku, Udruženje podseća Javni prevoz na obavezu dostavljanja tražene informacije, pa zauzvrat od direktorke Snežane Petrović dobija dopis u kome ih ova obaveštava da za odgovor na poslatu opomenu Udruženje prvo treba da uplati 1.200 dinara?!

Jedino što smo uspeli do zaključenja ovog broja da dobijemo jeste obaveštenje od opštine Kovačica iz neposrednog beogradskog komšiluka, po kome u ovoj opštini ima ukupno 178 registrovanih taksista, od kojih je 160 prijavilo prebivalište u ovoj opštini samo radi dobijanja taksi dozvole. Kako ova banatska opština ima manje od 30.000 stanovnika, jasno je da onih 160 gastarbajtera zloupotrebljava ovde dobijenu dozvolu kako bi taksiralo po drugim opštinama, a na prvom mestu u Beogradu.

Kao što se vidi, gradsku vlast jedino interesuje krađa para iz budžeta, jer kada bi se zakon dosledno primenjivao, samo kažnjavanjem onih koji po Beogradu taksiraju bez odgovarajuće dozvole godišnje bi se u budžet slilo oko milion evra. Ali, pošto budžet još nije privatno vlasništvo gradonačelnika, vlast nije zainteresovana za ovu problematiku.