Falsifikati
Vojvode i serdari akademskih ambicija
Veštački veštaci
U Srbiji
sudovi donose presude na osnovu "stručnih mišljenja" ljudi sa više
nego sumnjivim diplomama, što slikovito pokazuje i slučaj sudskog veštaka Anice
Bajić
Piše: Milan Malenović
Zavod za sudska veštačenja iz
Novog Sada, osnovan 1973. godine, nekada je bila značajna i uvažavana institucija
kojoj se veštačenja i dalje poveravaju, i to u najvažnijim sudskim procesima.
Međutim, od kraja 2007. godine
Zavod je privatizovan i danas na kraju svog imena ima skraćenicu AD
(akcionarsko društvo) na šta malo ko obraća pažnju. A đavo se, kao što znamo,
krije u detalju.
U parničnom postupku pred Privrednim
sudom u Beogradu pod brojem P.1473/10, rešenjem sudije Tatjane Đurice,
trebalo je da bude izvršeno veštačenje otiska pečata na jednom ugovoru i taj
posao je poveren pomenutom zavodu. Neposredni izvršilac veštačenja bila je i Anica
Bajić, registrovani sudski veštak za grafologiju i grafoskopiju. Na osnovu
njenog izveštaja sud je trebalo da
donese presudu. Samo, ko je Anica Bajić i
ko veštači srpske veštake?
Anica je rođena 1963. godine u
selu Guča, opština Lučani kod Čačka, dok danas živi i radi u Novom Sadu.
Rešenjem Ministarstva pravde, koje je 21. maja 2009. potpisala
ministarka Snežana Malović, Anica se upisuje u Registar stalnih veštaka,
ali zakletvu nije mogla da polaže pre 26. maja kada je rešenje primljeno u
Okružnom sudu u Novom Sadu. Bez obzira na to, ona već 22. maja potpisuje veštačenje u pomenutom predmetu
pred Trgovinskim sudom u Beogradu.
Ovo, međutim, nije ni jedina nelogičnost niti lažno
predstavljanje koje prati Ankicu poslednjih godina.
Podnoseći zahtev za upis u
registar veštaka, Ankica Ministarstvu pravde dostavlja i diplomu Filozofskog
fakulteta u Beogradu, ali bez obaveznog pečata. Iz ovog dokumenta
proizilazi da je Anica studije upisala 1981. godine, a diplomirala 2000, dakle
posle 19 godina studija i to sa prosečnom
ocenom 6,71.
Bez obzira na to, iz takođe priložene
potvrde DP (?) Zavoda za sudska veštačenja iz Novog Sada od 22. januara 2008. navodi se
da je Anica profesor sociologije. Da sve bude još čudnije, samo tri dana ranije
Zavod za izgradnju grada Novi Sad takođe izdaje potvrdu da je Anica kod njih
šef odeljenja zajedničkih poslova. Kako je i gde za samo tri dana Anica stekla
profesuru, kada joj je za diplomiranje bilo potrebno skoro dve decenije?
Međutim, čak i da je bila profesor
sociologije to joj ne bi bilo dovoljno da postane veštak za grafologiju i grafoskopiju. Rešenje je nađeno
prilaganjem diplome nečega što se zove A.G.A. Kriminalistička škola,
koju potpisuje izvesni, kako na pečatu stoji, samostalni preduzetnik Dragoljub
Tatomirović, doktor prava i
kriminalista, i direktor obuke Tanja Tatomirović-Bokanić .
Da ne ulazimo u to gde je
Dragoljub diplomirao prava, a tek gde je doktorirao, zanimljivo je da on i
pored svih tih zvučnih titula ne zna da mora da bude prijavljen u Agenciji za
privredne registre i kada je samostalni preduzetnik, a da škola mora da ima
akreditaciju Ministarstva prosvete kako bi smela da koristi taj naziv i
da još izdaje diplome.
Dopisom od 4. maja 2010, broj
42590/2010, APR potvrđuje da Dragoljub Tatomirović nije registrovan kod ove
agencije ni kao preduzetnik, niti osnivač ili zakoniti zastupnik bilo kog
pravnog lica, pa tako ni opskurne škole A.G.A. koja je, prema nama dostupnim
podacima, već "iškolovala" dvestotinak nazovistručnjaka.
I Ministarstvo prosvete svojim
dopisom od 15. maja 2010. broj 611-00-00500/2010-01 koje potpisuje državni
sekretar prof. dr Radivoje Mitrović potvrđeno je da tamo nema upisane
škole pod tim nazivom.
Na sve ovo Milan Marković
iz Ministarstva pravde u svom dopisu 7-00-127/10-13 samo konstatuje kako se
Ministarstvo "nije upuštalo u kredibilitet diplome koju je Anica Bajić
dobila", kao i da oni nemaju saznanja da li je AGA upisana kao škola
ili ne. Dovoljno je, znači, Snežani Malović priložiti i masni papir od bureka
na kome svojeručno stoji napisano "diploma" pa da ona svečano
proglasi novog veštaka.
Ali ni ovo nije sve. Anica se sa
svojom bratijom očigledno duže vremena bavila "veštačenjem", čak i
pre nego što je podnela zahtev Ministarstvu pravde, pa i pre nego što je 25.
oktobra 2006. dobila "diplomu".
Dana 13. maja 2009. Zavod za
sudska veštačenja AD iz Novog Sada, odnosno njegov direktor Vladan Krstin, izdaju
dve različite potvrde Aničinog staža. U dopisu Ministarstvu pravde br.
315/09-a-2 Krstin potvrđuje kako već tada, a pre odluke Ministarstva, kao
veštak oslovljavana Anica od 2006. sarađuje sa pomenutim zavodom za čije
potrebe daje "stručne nalaze".
Na zahtev same Anice, direktor
Krstin istog dana izdaje potvrdu broj 315/09-a-1 u kojoj stoji kako Anica još
od 2003. "u sastavu (?) sa veštakom mr Ljubanom Lončarević"
sarađuje sa Zavodom. Izgleda da u ovoj Srbiji nije potrebno više prilagati
nikakvu diplomu da bi se pravosuđu davala "stručna mišljenja" na
osnovu kojih će ovo, zatim, da donosi presude?!
U svakoj normalnoj državi bi već
iznošenje ovih podataka bilo dovoljno za detaljnu reviziju svih slučajeva u
kojima je veštačio Zavod iz Novog Sada. U Srbiji, međutim, samo
"pravosuđe" počiva na ovakvim veštačenjima.
Koliko je poznato, sistem rada je
veoma jednostavan: sud donese rešenje o sprovođenju veštačenja i taj posao
prepusti Zavodu iz Novog Sada. Jedna od stranaka se dogovori sa nekim od
veštaka ili "veštaka" koji se zatim samoinicijativno javi Zavodu i
saopšti svoju želju da preuzme slučaj. Zavod kasira naknadu koju sud uplati,
veštak izda mišljenje koje odgovara njegovoj stranci i od nje ispod žita
naplati honorar za svoj trud, a sudija mirne duše donese presudu na osnovu tako
izdatog veštačenja. I svi su zadovoljni, osim stranke koja nije upoznata sa
sistemom i zato je ostala kratkih rukava.
Sporno
Prema
obaveštenju našeg insajdera iz Zavoda za veštačenje AD Novi Sad, gotovo dve
trećine osoba sa njihovog zvaničnog spiska nema rešenje Ministarstva pravde da
sme da veštači. Od onih koji pomenuto rešenje ipak imaju, pitanje je koliko
njih je isto steklo "diplomama" neke Age ili slične fantomske škole.
Zavod iz
Novog Sada je tako u 2008. imao samo šest veštaka u radnom odnosu, ali je
poslove poveravao i velikom broju nestručnjaka. Kako naš insajder tvrdi, čak
preko dve stotine takvih je obavljalo veštačenja iako u tom trenutku nisu bili
upisani u odgovarajući registar pri Ministarstvu pravde.
Od devet
veštaka koji su dali svoje "stručno" mišljenje u slučaju Agroživa,
primera radi, čak šestorica njih nikada pre nisu zvanično veštačili i sporno je
da li su u trenutku preuzimanja slučaja uopšte imali pravo da budu veštaci
shodno Zakonu o uslovima za obavljanje poslova veštačenja (Sl. glasnik SRS
16/87 i 17/87).
Stručnjak za falsifikate
Na
zvaničnoj internet prezentaciji A.G.A. Kriminalističke škole piše da je "počela
sa radom 1990. godine", da je "prva privatna kriminalistička
škola u eks Jugoslaviji i jedna od četiri takve škole u Evropi".
Na istom
mestu Dragoljub Tatomirović u svojoj biografiji navodi kako je diplomirao na
Fakultetu bezbednosti u Skoplju i doktorirao "na međunarodnom
univerzitetu u SAD", ne navodeći nikakve bliže podatke.
Do juna 1990,
navodi Tatomirović, bio je zaposlen u RSUP Srbije kao "rukovodilac
operativne grupe za suzbijanje krijumčarenja i falsifikata".
Da bi na
legalan način mogao da napravi pečat na kome stoji da je privatni preduzetnik,
Tatomirović je morao da priloži rešenje APR-a o upisu u registar u kome ga, po
nama dostupnim podacima, jednostavno - nema.