Mućke
Korupcija, lagarija i
politička mafija
Kako funkcioniše demokratija
Šatobrijan je još pre dva veka
napisao da u svetu vlasti postoje tri različita perioda. Najpre je vreme
službe, zatim dolazi vreme privilegija, a na kraju nastupa vreme otimačine - i tu je kraj sistema.
Devedesetih godina prošlog veka u Francuskoj je nastupio kraj perioda
privilegija. Danas je došlo vreme korupcije i opšte otimačine. Vreme poslednje
Mile Urošević
dopisnik iz Pariza
Francuska je divna zemlja i ima
ogroman kredit - poštovanja i respektabilnosti u svetu. Svetski finansijeri i
velike banke joj još uvek rado daju kredite, dok u celom svetu i dalje o njoj
govore kao o Zemlji slobode i ljudskih prava. Naravno, svi sem onih koji ovde
žive. Za Francuze je sve to malo drugačije.
Njima izgleda da je cela svetska politika, a posebno francuska, spala na nivo
pećinskih ljudi i šefova prvobitnih zajednica, kako se izražavaju neki
posmatrači i analitičari.
Prevare
Elita i politikanti na vlasti su
zaraženi korupcijom, mućkama sa gomilanjem raznih
mandata i plata. Samo ih pare interesuju i basta! I nikad im nije dosta. Sve se
u ovoj zemlji rešava bratskim ili masonskim dogovorima, kao da su novi homo
politikusi autentični šefovi pećinskih bandi iz vremena kada se sve rešavalo
toljagom. Ono što je za čelnike dobro, mora biti
svuda primenjeno.
Na primer, ako narod kaže
"NE", šef podigne toljagu i, suprotno volji većine, odobri dogovor sa
ostalim šefovima okolnih pećina. Zakon jačeg prvi je zakon prirode. Konkretno se to videlo na
primeru Evropskog ustava. Francuzi neće
Evropu, to su rekli na referendumu, ali Sarkozi hoće takvu Evropu, i stvar je rešena. Kakav referendum,
kakvi bakrači?! To je ta demokratija na silu, novi tip društvenog uređenja,
trenutno najrasprostranjeniji na svetu.
Korupcija političara, znači,
nije stvar samo nerazvijenih država i banana republika. Tako se ovih dana u
Parizu, pa i celoj Francuskoj, mnogo govori i piše o lopovluku i gramzivosti političara u Zemlji slobode. Ovaj ukrao milione, ona tamo
sebi duplirala penziju ili nabila tri plate... Grabi pariska gospoda kao da
umiru od gladi, drpaju gde god se može i bez ikakvog morala i granica trpaju u
džepove, u sefove, u guzice. Kao da im je poslednje. Histerično, bezobrazno, uporno i na očigled svih. Daj, daj još pare, lovu, da niko ne vidi, dok smo još na vlasti, dok
ne bude kasno, dok ne presuše budžeti, dok neko ne primeti. Zaista, takav se
utisak dobija dok se čita štampa ili gleda lokalni TV. Na sve strane lopovi,
i još legalni, po zakonu sami sebi određuju plate i uz plate privilegije i nadprivilegije.
Plate od 20.000 evra postaju banalne. I to je samo ono zvanično. A milioni i milijarde ispod stola - šššššš da
niko ne zna - to se nosi u Luksemburg, u Monako, na krokodilska ostrva. Može
država da propadne, vrlo važno, samo da oni obezbede sebe i svoja pokolenja do
tridesetog kolena. Muva se sa akcijama, zlatnim padobranima ili u kešu. Javno i
sa ponosom.
Ovih dana je bivša ministarka
Kristina Butan otišla u penziju sa oko 8.000 evra, a Sarkozi joj daje novu
platu od još 9.500 evra svakog meseca. Posao je lak: treba samo da razmišlja o
posledicama mondijalizma u svetu i napiše raport. Ima auto, šofera, saradnike.
Baba nema pojma, al' prihvata lovu da se ne bi kandidovala na sledećim izborima i kvarila gazdi prosek. Tako se svuda
piše. Sarkozi i bez toga jedva skupi 20 odsto glasova. A on bi da vlada sa 20
odsto. U demokratiji sve može. Zato postoje dva kruga. Kradu se pare, kradu
glasovi, i vlast, i uticaji, sve se krade. Tek kada se digla dževa zbog ovolikih
para za beznačajan posao, baka je
javno, preko TV, odustala od svoje plate i pristala da radi dobrovoljno. Ali
retki su ovakvi epilozi. Ja ne znam za drugi.
Vrediš koliko imaš
Afera Kušner sa milionima
zarađenim u bednoj Africi je ugušena, zaboravljena. Bilo pa prošlo, nikom
ništa. Ima ministara koji sami sebi dodeljuju stanove u Parizu, za sebe ili
svoje najbliže. Velike gajbe u centru. Drugi putuju privatnim avionima na kraj
sveta, iako postoje regularne linije Er Fransa. Ko će da se gura sa smrdljivom rajom kad za 100.000
evra imaš avionče i krevet, i u krevetu do Kariba i nazad. Takvi su
francuski ministri - gospoda, bre! Bivši predsednik Er Fransa i Francuske
Železnice, a trenutno na mestu ministra, toliko je zauzet da je zaboravio
da prijavi porez nekoliko godina unazad. Dešava se to. Posla preko glave.
Bivši predsednik firme Vivaldi
opet je slabo radio i oštetio svoje preduzeće za 14 milijardi, a onda se
povukao i otišao u penziju, sa nekoliko miliona evra nagrade, naravno. To se
zove zlatan padobran. Piše sve u ugovoru. Sve po zakonu. Legalna pljačka naroda.
Što bi onda predsednik, mlad, zgodan, koji voli život i
lepe žene, bio drugačiji? Tako je prvi potez
predsednika Sarkozija kada je stupio na vlast bio da poveća sebi mesečnu platu.
Odredio je sam sebi povišicu od 200 odsto. Taman je zaokružio na dva konja
evrića, onako za džeparac. Niko mu ništa ne može, a te mu pare i ne trebaju -
sve ima na licu mesta. Dvadeset hiljada evra, plus stan, hrana, Karla i ostali
avioni, helikopteri, limuzine ili jahte. Minimum za jednog od najvažnijih ljudi
sveta. On je na čelu sile koja sama drži
preko hiljadu i po milijardi evra - duga. Ej bre, nije šala.
Pored toga on je dugo vremena
zadržao svoju platu bivšeg ministra policije, koja je bila 11.500 evra, i
normalno istekla odavno, kao i ugovor. Ipak, od aprila 1997. kada je dao
ostavku na mesto ministra policije, pa do januara '98. kada je sebi kao
predsedniku podigao platu, on je uzimao novac legalno, po nekom članu zakona
koji nije dužan da kaže.
Da bi se pokazao da je gazda, on
je u Jelisejskoj palati zaposlio nove kuvare, baštovane, čuvare, i doveo ko zna
koliko još vojnika i saradnika. Danas Jelisejska palata broji preko 950
zaposlenih. Sarkozi je dodao u budžet milione evra za svoju komunikaciju i
putovanja. Budžet predsedničke palate sada iznosi 100 miliona evra godišnje. To je tri puta više nego za vreme Širaka,
koji je sa svoje strane već uvećao prethodni budžet devet puta više od onoga
kojim je raspolagao Miteran. Sve poskupljuje. Oni koji veruju da je ovo neviđen
skandal, koji može da naškodi Sarkoziju, varaju se. Sve se svelo na jedan članak u satiričnom listu Okovani patak i to je sve. Prošlo k'o
ladna voda. Zbog ovoga bi kod nas ili u nekoj drugoj normalnoj državi u
susedstvu, bogami, pala vlada. Ova Sarkozijeva se samo smeška i klima ušima.
Takav je kapitalizam, kažu. Vrediš onoliko koliko imaš.
"Živela Srbija"
U redu, svi znaju da je u Francuskoj suvi kapitalizam. Tako se zna i da su
bogataši bogati, a da je sirotinja bedna. Zna se ko koliko vredi i koliko
prijavljuje. Gospodin Bernar Arno iz firme LVMH ne krije da ima 19
milijardi evra, baba Lilijana Betenkur iz L'Oreala je teška oko 15,
Francoa Pino ima punih 11, a Serž Daso skoro osam milijardi evra. Za ostale se
smatra da su sića sa tri do četiri
milijarde evra bogatstva i ovde ih i ne navodimo.
Bivši predsednik Širak ima 30.000 evra mesečnu penziju. Oko 600 miliona evra godišnje je samo budžet prvog ministra. "Pa ljudi, koje su ovo cifre i
kako onda da zemlja napreduje kad je sve u rukama stotinak familija i razbacuje
se na sve strane?!", pitaju se Francuzi. Nemaju sreće kao mi. Jer u Srbiji
su stvari drugačije - drugi narod, drugi mentalitet. Napaćen narod zna da štedi i da bude skroman. Ratom razorenu, na prevaru
opljačkanu Srbiju su otkupile "budže", privatizovali sve blagonoseće
firme, a narodu ostavili budžu da izbije oči. Ali ostaje nam poštena vlast,
obraz i savesni ljudi. Ovde vrediš onoliko koliko prijaviš.
Čitam da smo nedavno pokrenuli
akciju protiv korupcije. Bravo! Bićemo prvi na svetu koji će da stanu ovoj
nemani za gušu. Zaista, mi u daljini bolju vest nismo mogli da primimo iz drage
nam i napaćene demokratske otadžbine. Zato sam i uzeo pero i sročio ovaj dokument. Da se zna da naši vlastodršci rade za male pare i skoro da plaču i prose za životnu egzistenciju!
Zamislite da naš voljeni
predsednik Boris živi i lebom rani svoju porodicu sa bednih 142.944 dinara mesečno. Toliko ima baba-sera, gospa Olga, koja radi na
jednoj benzinskoj pumpi u Nemačkoj. Ona vozi mečku, polovnu ali mecu
300, dok naš voljeni i zaslužni predsednik uopšte nema auto, tako bar stoji
u prijavi njegove baštine. Ne bi lagao?
Premijer nam zarađuje još
manje i gura se u stanu od samo 70 kvadratnih metara. Za to vreme ona gospa
Olga iz Nemačke završava kuću
na Ceraku i to od 200 kvadrata na sprat. OK, kuća nije još malterisana, ali je pokrivena i sve sanitarije
su na mestu. Ima i dvorište sa furunom i roštiljom. Za to vreme naš Mlađa, ekonomista i genije za državne investicije, jedva napravi 109.318 dinara za
sebe i familiju.
Pa ljudi, čitaoci, dajte da se
udružimo i sakupimo neki dobrovoljni prilog za čoveka. Kako da nam neko radi
tako odgovoran posao za tako bednu platu?! Bednu bar u odnosu na druge slične funkcije na Zapadu. Tamo gde su naumili po svaku
cenu da nas uteraju, ko Grke. Nije čovek
penzioner pa da živi sa tako malim
prihodima. Ja lično bih mu poslao nekoliko stotina evra. Možda po Božidaru,
pariskom đaku, kada sledeći put skokne do Grada svetlosti, neka mi se javi. I
njega mi je žao. On koji je mogao da ostane ovde na Zapadu i da sa svojom
diplomom zarađuje bar deset puta više, muči muku sa ludim Srbima i kao
potpredsednik Vlade rmba za nekih 97.775 dinara, vozi polovan jugo i
živi u nasleđenom stančiću manjem od moje trpezarije - 66 kvadratnih metara.
Za to vreme u Briselu evropski deputati izglasali su kredit od 10
miliona evra za bazen na krovu parlamenta! Kažu da će leto biti pakleno pa da
imaju gde da se rashlade i brčnu. E pa kad vidim ovakve
stvari, kažem - bravo, i hvala svima koji štede ovu našu državu. Kad malo
razmislim, dođe mi da se uskoro vratim za stalno u najpošteniju državu na
svetu, moju Srbiju.