Kruševac
Decenija jedne
zavere: pravosuđe i policija u akciji
prikrivanja istine
Smrt u prisustvu
vlasti
Ovde je ispričan samo
delić jednog mračnog mozaika u kome je učestvovalo mnogo službenih lica i institucija
P. S.
Osam dana
posle potpisivanja takozvanog Kumanovskog sporazuma kojim je završen rat na Kosovu 1999. godine, u Kruševcu je ubijen
Žarko Tomić, koji je tog dana krenuo da svojim
kolima doveze Svetislava Vranjanca,
učesnika tog rata, čoveka čijim će oružjem ubrzo biti usmrćen.
Tako barem kažu zvanični izveštaji (a bilo ih
je više!).
Žarkov
brat Momir, koji
više od deset godina vodi svoju
istragu o tom slučaju, uopšte ne sumnja
u direktnu umešanost države u smrt njegovog brata,
i otvoreno govori o velikoj verovatnoći da
je "umro u prisustvu vlasti".
U prilog
njegovoj tezi idu i brojni
pisani tragovi o protivrečnoj istrazi, protivrečnim iskazima, lažnim dokazima, skandaloznim presudama i desetinama drugih
simptoma nečije nečiste savesti.
Među stotinama
stranica dokumenata koji govore o jednom
pravom birokratskom lavirintu, očito ciljano napravljenom da prava istina
o ubistvu Žarka Tomića nikada ne izađe na videlo,
nalazi se i službena beleška "o obaveštenju primljenom
od građana" zabeležena 15. maja 2006. godine u kruševačkom
MUP-u, gde "građanin Momir Tomić", brat ubijenog Žarka, iznosi svedočenje o tome da je u gradskoj mrtvačnici na žrtvi video "braon pantalone sa uskim
i kratkim nogavicama, što on nikada nije nosio", i napominje da
je njegov brat u trenutku kada je ubijen imao na sebi
farmerke. Taj podatak je (šta je u trenutku uviđaja na sebi imala
žrtva) i službeno potvrđen.
Takođe, Žarko
Tomić u istom svedočenju govori da ga je prevarila
lekarka koja je obavila obdukciju, jer mu je saopšten lažni termin obdukcije
kojoj je on trebalo da prisustvuje. Najzad, da se i
supruga pokojnog Žarka ponašala čudno tokom tih
događaja iz juna 1999.godine, i da sa razlogom
sumnja da ona zna uzrok
njegove smrti te da istinu
prikriva iz nekog razloga.
Ali, pred
"građaninom
Momirom Tomićem", našao
se i niz na prvi pogled
identičnih svedočenja o
tome kako je njegov brat poginuo. Tu je, između ostalog, i izveštaj
Kriminalističko-tehničkog centra,
Uprave kriminalističke policije u Beogradu, gde je izvršeno
"veštačenje rukavice za barutni
test".
U njemu
doslovno piše da je "dana 17. juna 1999. godine, oko 18 sati, na putu V. Kupci
- Kruševac, u vozilu došlo do izvršenja krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti, na
taj način što je povratnik sa ratišta Vranjanac Svetislav
dao svom maloletnom sinu Veljku pištolj marke CZ M57, sa kojim je pucao u vazduh tokom povratka
sa kosovskog ratišta. Veljko
je sedeo u vozilu u majčinom krilu iza vozača, a pištolj je držao u ruci igrajući
se istim, i u jednom momentu je došlo do opaljenja iz istog,
pri čemu je pogođen vozač vozila, koji
je na putu do bolnice preminuo".
O načinu
na koji je poginuo Žarko Tomić
svedočila je i Dušica Milutinović koja je bila u kolima tog 17. juna 1999. godine, u kojima se desila tragedija. Do nje je sedela Biljana
Vranjanac i maloletni Veljko koji je prema zvaničnom
izveštaju "sedeo majci u krilu"
i igrajući se očevim pištoljem, ispalio metak koji je ubio
Tomića.
U njenoj
izjavi doslovno piše:
"Ja nisam videla kada je Sveta dao pištolj
sinu"!
Usledila je jedna
cela decenija neopisivih pravosudnih muka kroz koje
je prošao "građanin Momir Tomić ", Žarkov brat, koji je uprkos svim tajnama,
zaverama i prikrivanjima važnih činjenica o tom slučaju, ipak uspeo da
istraži i hronološki složi
i dokumentuje priču, u stvari, optužnicu koja teško tereti
kruševačke sudove i policiju.
Ovde je ispričan
samo delić jednog mračnog mozaika u kome je učestvovalo puno službenih lica i institucija.
Što je bilo više nastojanja
da se događaj svede na "tragično ubistvo iz nehata", to je scenario
bio sve manje verovatan. I tako do današnjeg dana.